Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?

NikolaV

Никола Варагић

 

 

Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?

 

Нова мера нове владе Србије под окупацијом јесте повећање пореза на зараде веће од 100 000 динара. По курсу од 115 то је 870 евра. У Србији један солидан број (око 70 000) грађана данас зарађује око 1 000  евра месечно. Њих нема довољно да би се изградила средња класа. Са месечним примањима од 1 000 евра ви можете да будете средња класа, а не богат слој. Влада најављује удар на богатије грађане, чија су примања око 1 000 евра.

Просечна плата у Данској је 4 000 евра. Дакле, просечна плата је 4 пута 1 000 евра. У Данској грађанин са месечним примањем од 4 000 евра део је – средње класе.

Просечна плата у Србији је око 300 евра, месечно.

Годишње, то је 3 600 евра. Нека је и 4 000 годишње – то је једна месечна плата у Данској.

Просечна годишња плата припадника средње класе у САД и Канади је око 100 000 евра. Постоје државе и на Западу и на Истоку где су и већа годишња примања припадника средње класе.

Богат човек за флашу вина у ресторану, или ципеле у бутику потроши 4 000 евра. За бакшиш и ситнице током сваког дана потроши 300 евра.

Тако је свуда у свету, али, тако је и у Србији. И у Србији има доста заиста богатих грађана, који могу да троше новац као прави богаташи.

Део њих је поштено зарадио свој новац, и то најчешће ван Србије (нпр. стотине врхунских српских спортиста који су током каријере зарадили милионе евра, а доста њих и десетине милиона евра).

Међутим, овде у Србији постоји јако велики број нерегистрованих богаташа. На пример, политичари, генерали, уредници медија… који су пријавили станове и шољице за кафу, неко и базен, званично имају плате од око 1 000 евра месечно, али нису пријавили стотине милиона евра, неки и милијарде евра, које су окренули кроз корупцију, примање мита, завршавање дозвола, одржавање монопола, избегавање плаћања пореза, доприноса и царина, приватизације, намештање тендера, кроз медијске и политичке кампање и сличне радње током свих ових година. Затим, естрадне звезде и део адвокате има велика годишња примања, али јако мало уплаћују држави за порезе. Таквих нерегистрованих богаташа у Србији има више хиљада.

Дакле, највећи део тог новца је у сивој зони, стиче се кроз корупцију, илегалне канале, легализовани криминал, итд.

Зато такви богаташи нису регистровани. Нема их у евиденцији Пореске управе Србије. Нема их у евиденцији полиције.

Њих је тешко опорезовати – прогресивно, унакрсно.

Лакше је увести ригорозну контролу за мала и средња предузећа и сузбијати продавце са пијаца и улица који не издају фискалне рачуне.

Лакше је опорезивати оне богате са 1 000 евра или оне добростојеће са 300 евра  месечних примања, тј. од 4 000 до 12 000 евра годишње.

Толико богаташи троше за месечно одржавање својих јахти, авиона, аутомобила…

На пример, српски богаташи, и то у већини они нерегистровани, шаљу децу на школовање ван Србије, на велике светске универзитете, где за 4 године плаћају преко 200 000 евра  за трошкове студирања своје деце.

Грађанин Србије који зарађује 100 000 динара месечно, или око 10 000 евра годишње, морао би да ради преко 20 година и да ништа не потроши да би могао да пошаље дете у Ле Росеј, Оксфорд, Харвард… као прави богаташ.

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Ванредни избори – тражи се добитна комбинација

Srbija do Kabula

Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija ”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA

Balkanist: Kako je Big Tobacco kupio Istočnu Evropu seksom, krijumčarenjem i jeftinim cigaretama

Сви ће завршити у затвору (и то ако буду имали среће)

Pola milijarde evra Srbije zarobljeno u vlasništvu Zagrebačke banke

Aleksandar N. Denda: Crni barjak restrukturiranja

Писмо непријатељу

Državni revizor: Krade se i vara na sve strane

Boris Jašović: Periferizacija i niklovanje

БОГата Србија

 

10 Responses to Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?

  1. Varagić Nikola каже:

    VESTI | UTORAK 24.09.2013 | 19:43

    Srpski radnik za sat zaradi 2 evra

    Prosečan radnik u Srbiji za jedan sat rada zaradi tek malo više od dva evra. Hiljadama ljudi koji očajnički traže posao ova suma ne zvuči loše. Međutim, niko se ne oseća dobro kada čuje da bi mu trebalo gotovo 15 radnih sati da bi zaradio onoliko koliko prosečan francuski ili nemački radnici zarade za sat.

    http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=905&yyyy=2013&mm=09&dd=24&nav_id=757546

  2. Varagić Nikola каже:

    Има ли закона за Вељу Илића?

    Закон о легализацији објеката је корупционашки и смишљен да заштити моћнике који су илегално, сумњивим капиталом саградили палате, а министар Велимир Илић би као пропагатор овог акта у свакој уређеној држави био ухапшен.
    Београд, 30.09.2013

    Дошло је време да се још један „револуционар“ од 5. октобра коначно нађе пред лицем правде. Какве је путеве градио, због чега и куда? Да ли су неквалитетни сеоски путеви били пречи од аутопута? Заште не плаћа порез? Одакле му богатство?

    Шта се десило са Чачком после једне деценије Велимира Илића на власти?

    Сва ова питања морају се коначно отворити и због тога преносимо изјаву Милана Стаматовића, председника општине Чајетина, поводом новог Закона о легализацији објеката.

    Милан Стаматовић: Ухапсите Вељу Илића

    Закон о легализацији објеката је корупционашки и смишљен да заштити моћнике који су илегално, сумњивим капиталом саградили палате, а министар Велимир Илић би као пропагатор овог акта у свакој уређеној држави био ухапшен – каже за “Блиц” Милан Стаматовић, председник општине Чајетина.

    Министар грађевине и урбанизма рекао је да је легализација прилично скуп процес, па ће за грађане бити довољно само да упишу своје објекте и земљу у катастар непокретности, што ће бити знатно јефтиније. Илић је објаснио да ће легализација остати обавезна за јавне објекте и намењене тржишту.

    – Ово је класично увођење анархије, закон који аминује безакоње. Грађане који су легализовали објекте и за то дебело платили држава прави будалама. Они који нису хтели да плате, а такви углавном имају велики новац, опет ће профитирати. Зато Велимир Илић мора да буде не само смењен него и ухапшен – изричит је Стаматовић.

    Буде ли усвојен закон о легализацији, Чајетина ће изгубити милионе евра, каже Стаматовић, и напомиње да је на Златибору од 3.000 зграда саграђених без дозвола – 2.000 легализовано.

    – Овај закон ће бити у служби власника оних хиљаду објеката, који су најдрастичнији пример ругања држави.

    По правилу, то су моћни људи. Илићев закон није смишљен због Калуђерице, него због Златибора и таквих инвеститора
    – каже Стаматовић.

    Одредба која предвиђа да ће легализација остати обавеза објектима намењеним тржишту, додаје наш саговорник, вешто је смишљена да би прикрила крајњи циљ закона.

    – Међу нелегализованим објектима на Златибору највише је зграда за које је власник добио грађевинску дозволу на пример за 100 квадрата, а изградио десет пута већи простор. Или, има дозволу за неку омању кућу
    – указује Стаматовић.

    Извор: Блиц

  3. Varagić Nikola каже:

    Zaposleni u visokom obrazovanju tvrde da će pretrpeti najveći udar

    Populistička mera bez rezultata

    AUTOR: V. ANDRIĆ

    Beograd – Vladinim merama štednje biće pogođeno oko 12.000 zaposlenih u obrazovanju, među kojima je najviše nastavnika na visokoškolskim ustanovama. U ovom trenutku prosvetarima nije jasno da li će se solidarni porez obračunavati samo na deo zarada koje se finansiraju iz budžeta ili će biti obuhvaćeni i sopstveni prihodi.

    – Mi to još uvek ne znamo i zato smo tražili tumačenje od Ministarstva prosvete. Ukoliko se bude štedelo i na račun sopstvenih prihoda fakulteta, to će značiti da će svi projekti sa fakulteta biti izmešteni na drugo mesto – kaže za Danas Miodrag Popović, prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu.

    On ističe da se plate zaposlenih u visokom obrazovanju obračunavaju po veoma složenoj formuli i da se deo koji dobijaju iz budžeta razlikuje među fakultetima. Popović kaže da je prosečna neto zarada redovnog profesora oko 78.000 dinara, a da sopstveni prihodi variraju – na nekim fakultetima udeo tih prihoda u zaradama je 10 do 15 odsto, a negde se kreće i do 50 odsto.

    Iz Sindikata prosvetnih radnika Srbije poručuju da će, od oko 147.000 zaposlenih u obrazovanju, solidarni porez plaćati oko 12.000. Predsednik tog sindikata Branislav Pavlović kaže za Danas da najnovije mera štednje neće ugroziti zaposlene u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, sem ponekog direktora koji ima više od 30 godina staža. Na fakultetima i visokim školama će biti obuhvaćeno nastavno osoblje, deo sekretara i šefova računovodstva.

    Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Tomislav Živanović uvođenje solidarnog poreza ocenjuje kao „populističku meru, iza koje suštinski nema ničega“.

    On ukazuje da će merama štednje biti pogođeni svi zaposleni u nastavi na visokoškolskim ustanovama, od asistenata do redovnih profesora. Živanović kaže da veliki broj fakulteta, među kojima su Poljoprivredni, Hemijski, Biološki, Fizički i Mašinski, neće imati šta da doda na zarade koje se isplaćuju iz budžeta, jer sopstvene prihode troši na izmirenje materijalnih troškova, koje bi trebalo da plaća država.

    – Ne znam zašto su iz ovih mera izuzeti penzioneri sa visokim penzijama? Na Poljoprivrednom fakultetu ima penzionisanih profesora koji imaju veću penziju nego njihove kolege u istom zvanju – ističe Živanović.

    Promašaj
    – Uvođenje solidarnog poreza za zaposlene u prosveti i zdravstvu je apsolutni promašaj, sa svakog, pa i moralnog aspekta. Ima mnogo načina da ova država uštedi na raznim nepotrebnim troškovima, a ne na platama vrhunskih stručnjaka, naučnika, profesora i lekara. Inače, cela priča o platama u javnom i privatnom sektoru uopšte nije tačna. Plate u privatnom sektoru nisu vidljive, jer veliki broj poslodavaca isplaćuje jedan deo zarade kao minimalac, a drugi deo na ruke, pa se u stvari i ne zna kolika je prosečna plata. Kada bi se samo siva ekonomija smanjila na prihvatljivih 15 odsto, ne bi trebalo uvoditi nikakva dodatna opterećenja najobrazovanijem delu stanovništva – smatra Pavlović.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/populisticka_mera_bez_rezultata.4.html?news_id=269005#sthash.GzetasRw.dpuf

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: