Branko Radun: Gej parada – Dačićeva nada

 

Da li sme u Srbiji da se nešto kaže ili napiše protiv gej parade? Teško izvodljivo. Pre nekoliko godina je i bilo napisa i izjava na tu temu. Danas je toga mnogo manje i skoro da se svelo na dopušten i doziran protest u vidu izjave Dragana Markovića Palme, koji je sa umekšanom retorikom u odnosu na prethodne godine ipak uspeo da ostane dosledan „protivnik održavanja Parade ponosa – Parade srama“.

A gej parada nije beznačajno pitanje, jer je na njemu „pala“ DS pre nekoliko godina, kad je bilo nereda u Beogradu. Pokazalo se da su neki građani spremni da prihvate i tolerisanje secesije Kosova i loše ekonomsko stanje, ali da im je gej parada došla kao kap koja je prelila čašu.

Dačić je tada, kao uostalom i sada, uspeo da ispliva iz te krize vešto balansirajući između „evropskog zahteva“ i „otpora javnosti“. Danas to zvuči tako da on želi da pošalje poruku da on nerado toleriše gej paradu, te da eto on i neće biti jedan od učesnika. Svestan je da dobar deo javnosti sve to doživljava kao dodvoravanje EU, pa on i govori stoga da ne treba ići u tu krajnost potpunog poltronstva Briselu. Svoju kratku retoričku „bravuru“ završava pitanjem „treba li da postanem gej da bi to bilo proevropski?“ On je rekao i da „to“ nije normalno, te da to nije uzor kojim ćemo vaspitavati svoju decu. Time je dao oduška i onoj „tihoj većini“ u Srbiji kojoj je muka od naloga EU i to još takvih koji vređaju bilo dostojanstvo ili ugrožavaju tradicionalne vrednosti.

Tako je Dačić, iako zapravo u organizacionoj logistici gej parade napravio vešt otklon od nje, da ne izgubi deo podrške od onih koji su protiv održavanja ovakvog skupa (bez obzira na motiv). Tako je uspeo da minimizira štetu koju bi mogao imati, pa čak i da dobije neki poen u javnosti. Naime, drugi političari ne vole da se bave ovom temom koja je vruć krompir, a Dačić ga vešto prebacuje iz ruke u ruku (malo „za“ – malo „protiv“).

Kako Dačić pokriva centralni prostor na političkoj i ideološkoj sceni, on stoga i nastupa sa „malo vamo – malo tamo“ pristupom. Sa druge strane njegova stranka i koalicija mu omogućavaju da proširi opseg delovanja i uticaja. Tako će mu mladi japi Branko Ružić biti predstavnik „leve kosmopolitske Srbije“ sa učešćem na gej paradi, na kojoj on naravno neće biti. Time će dobiti poene u očima Brisela i Vašingtona. Sa druge strane tu je Dragan Marković Palma kao dežurni predstavnik „konzervativne i provincijske Srbije“, kojoj je muka i od zahteva EU i od gej parade koje se često završe nepotrebnim nasiljem. Tako je Dačić uspeo u nečemu, što gotovo nikom nije – da njegova politička opcija bude i za i protiv i da bude neutralna u odnosu na gej paradu. Pa ko misli pozitivno o gej paradi, eto im Ružića, ko bi na protest protiv takvog skupa, ima Palmu, a ko shvata da „je to zahtev EU“ i „uslov za datum“, ali mu je sve to mučno i možda odvratno, može da se identifikuje da Dačićem. Za svakog ponešto i „nikom ništa“.

Da bi se još bolje osvetlila pozicija Dačića kao naručen je došao protest Čede Jovanovića, koji je premijera optužio da je o homoseksualnosti govorio negativno, te da deli građane prema seksualnoj orijentaciji. Napad Čede na Dačića je formalno neosnovan jer ovaj nije ništa negativno rekao o homoseksualcima, ali je suštinski pogodio da je u pitanju Dačićevo dodvoravanje većinskoj Srbiji, kojoj to jeste nenormalno i perverzno. No opet Jovanović je ovde želeo da se prikaže kao branilac „ugroženih homoseksualaca“, što je tradicionalno deo njegovog imidža i nastojanja poput Karleuše da za sebe pridobije prilično moćan gej lobi (i domaći i strani). No time je samo učinio uslugu Dačiću, kome je pomogao da se pozicionira u široj javnosti kao onaj koji je „primoran“ da toleriše gej paradu zarad „puta u Evropu“ i da tako poentira u dobrom delu javnosti.

http://www.danas.rs/dijalog/gej_parada__daciceva_nada

***

BALKANIST:

PARADA PO DRUGI PUT

Beogradska parada ponosa je zakazana za narednu subotu. Čekajući ovaj događaj, analizirali smo “super hit” Srđana Dragojevića — “Paradu”, film koji odzvanja savremenom srpskom…  Ti dani su odavno prošli, ali Dragojević, njegova Socijalistička partija Srbije i njihovi koalicioni partneri, koji su danas na vlasti, i dalje insistiraju na određenom kontinuitetu sa prošlošću… Ali mora li Srbija zauvek da ostane okarakterisana likovima iz devedesetih — kako u filmu, tako i u politici? Dobili smo jedan vrlo proračunat materijal koji uveseljava raju. Ali i dalje opstaje osećaj nelagodnosti koji svedoči da tu nešto nije u redu. Kao što je Pelvin, savremeni ruski pisac, nedavno napisao: “Prvo pokušaš da razumeš šta će se narodu svideti, a onda im to predaš kao šarenu lažu”.

REVISITING THE PARADE

Belgrade’s Pride Parade is scheduled for this Saturday. In anticipation of the event, we reviewed Srdjan Dragojevic’s “smash hit”, The Parade, a Serbian film…

www.balkanist.net

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Ко је највећи српски издајник? (Н.В.)

За странце левичар, за Србе пред изборе десничар (Н.В.)

Данас устао на десну ногу? (Н.В.)

Како се стварају наследници (Н.В.)

Банана Из Америке

Вук Огњеновић: Биографије издајника – Драган Марковић Палма

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Dejan Ilić: U „našem taboru“

Ištvan Kaić: Naša mala građanistička crkva

Radivoj Cvetićanin: Prijateljska ruka ili odgovor Vesni Pešić

Nataša B. Odalović: Vučićev veš u cvatu

Zlatko Paković: Novo srpsko udvorištvo

8 Responses to Branko Radun: Gej parada – Dačićeva nada

  1. Varagić Nikola каже:

    Убијте Србина у себи и добродошли у Еутопију

    27. септембар 2013.

    Владимир Димитријевић / Фонд стратешке културе

    Познати француски мислилац – традиционалиста, Рене Генон, сковао је појам „контраиницијација“. Она, за разлику од правог посвећења у свете тајне уранске мистике, људе уводи у несвете тајне хтонског и демонског. (Тако следбеници Алистера Кроулија и други сатанисти наопако читају „Оче наш“).

    Империја Вашингтон – Брисел као да је саздана на контраиницијатичким принципима свођења човека на економску животињу („Ко се из човека не пење у Бога, силази у звер“, каже песник Љубомир Симовић ), чега нема без распамећивања читавих народа, потпуног претумачивања њихове историје на начелима „ниског доле“, као и себичњаштва и кукавичлука маскираног у причу о „универзалним стандардима“ тржишта, демократије и људских права.

    Зато није случајно што се малим и великим народима као један од кључних услова за пријем међу слуге Империје поставља рушење традиционалног морала – рецимо, парада ЛГБТоталитараца, маскираних у „веселнике“(gay). Таква парада, пред којом је ових дана и Београд, јесте нека врста контариницијатичког „силовања“, којим се руши свака вертикала традиционалних моралних вредности. Народ се уводи у ропско стање духа, ради подаништва Лихварској Интернационали. То и јесте главни циљ тзв. „промене свести“ код Срба.

    Поуке шведског амбасадора

    Када је шведски амбасадор у Загребу, Стуре Теолин, средином прошле деценије напуштао своју дужност, разговарао је са амбасадором Србије, Радивојем Цвјетићанином, и испричао му поучну причу о поклону који је НАТО преговарач о статусу Косова, Марти Ахтисари, маскиран у „међународну заједницу“, даровао шиптарском терористи и потоњем „премијеру“ самозване „државе Косово“, Агиму Чекуу.

    Били су то мемоари финског маршала Манерхајма, који је, као генерал руске царске војске, за време бољшевичке револуције подигао устанак против Петрограда и одвојио Финску од Русије. Тиме је Ахтисари Чекуу, бившем официру ЈНА, ставио до знања да га сматра Манерхајмовим наследником, који ће Косово „ослободити“ од Србије. Цвјетићанин је питао Теолина – шта ако се преговори с Приштином заврше успешно: хоће ли Србија бити ближе ЕУ или ће добити Републику Српску. Овај му је рекао да неће. Циљ је други – контраиницијатички. И додао је: “Зашто се не угледате на Хрвате? Они су истакли да ће у Унију за две године; није реално, али циљ је постављен.

    Шта треба да буде наш циљ, питам. Одговара: Реците: -на стоту годишњицу од Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата, 28. јуна 2014, ми хоћемо да се помиримо са Европом. И да јој се прикључимо“(1,16). То је значило: на стогодишњицу Првог светског рата, одреците се Обилића и Принципа, пљуните на сву своју прошлост, признајте да сте нико и ништа, и поунијатите се у Бриселу, којим управља прекоокеански папа из Вашингтона. Да је то пут којим наставља да корача и ова Влада Србије, доказ је и недавни чланчић Ивице Дачића, објављен у незваничном гласнику Лихварске Интернационале, „Фајненшл Тајмсу“(2). У том тексту је Дачић показао да је разумео поруку Теолина и сличних лумена. Иако је ово „ремек-дело“ конвертитске свести већ коментарисано, неке битне ствари нису сасвим уочене.

    Читање светог писма наопако

    Пре свега, мало пажње је обраћено на подтекст чланка, који је својеврсно наопако читање Светог Писма и србског хришћанског предања. Дачић помиње Судњи дан, кључни појам хришћанске есхатологије, али га лишава религиозне дубине и своди на причу о материјалној свакодневици. Ту су и апокалиптичне сцене разорене Србије. Писац избегава да каже ко је крив за „четири сурова рата, санкције, бомбардовање, избеглице, једног убијеног премијера, инфлацију, девастирану привреду, највећу стопу незапослености у Европи…“, као и да помене смрт Милошевића у Хагу.

    Наравно, зна се ко је крив – Империја која је, у походу на Русију, ударила Србију с циљем да, како рече још 1994. Дејвид Гомперт из РАНД корпорације, „заувек уништи српски вирус у Европи“. Први задатак који су Вучић и Дачић поставили себи је (мада сви знају да ЕУ није исто што и Европа) да живимо „у Европи“ као „сав нормалан свет“, са содомитским „браковима“ и геј парадама. Други је, по Дачићу: „Србију, чија већина становништва је до јуче сањала о „небеском царству“ и за које је Косово само срце тог мита, требало је, веома брзо, спустити на земљу“.

    Небеско Царство, као коначна мера и провера („то су оци наши и праоци свети, / што са крстом часним достигоше мети“, рекао би Владика Николај),треба да буде протерано из свести србског народа. Циљ је да се Срби одрекну Христа, без кога је, како рече Свети Јустин Ћелијски, овај свет „тркалиште привиђења калдрмисано људским лобањама“.

    Да ли је Тачи змија апокалипсе?

    Да би овај циљ постигао („приземљење“ Србије), Дачић је учинио следеће: „Зато сам отишао на разговор са човеком са којим сам, неких десетак година раније, ратовао. Било је потребно, народу који је живео у миту, показати да Хашим Тачи није никаква апокалиптична „аждаја, стара змија“ (Откровење 12:9), која је насрнула на наше небеско царство, већ обичан, овоземаљски човек, противник, али не митски, него политички, са којим се може, и мора разговарати. Хвала Богу, Србија брзо учи. После првог, имао сам више од десет састанака са Тачијем.

    И ни један озбиљни глас, против тога, у Србији“. Дачић је у тексту писаном за очи својих газда са Вол Стрита кренуо од лажи – јер, он није ратовао са Хашимом Тачијем. Са Тачијем су ратовали Војска Србије и њена полиција, а он је, у то време, држао конференције за штампу и причао оно што сада пориче. Хашим Тачи, наравно, није „аждаја, стара змија“ (Отк. 12,9), јер се тако у Откровењу назива сам сатана. Тачи је један од сатаниних слугу, са надимком Змија, који је, у име НАТО Империје, кренуо у отимање Свете Србије – Косова и Метохије, и починио стравичне злочине, о чему од 2010. и извештаја Дика Мартија рађеном за Савет Европе, заинтересовани знају све.

    Он је крволок који је трговао органима невиних србских жртава, а Дачић је управо таквоме не само пружио руку, него му је, по налогу Империје, предавао земљу која, по Божјем закону и Уставу Србије, не може бити никоме предата. Србија Тачија и даље сматра зликовцем и крволоком, а озбиљни гласови који на то указују не чују се због тоталитарне медијске цензуре у Београду и другде, јер су на власти они који су прекршили Устав и законе, и, како рече Слободан Антонић у свом тексту „Издаја и насиље“, стреме цезаризму (3).

    Отварање печата

    Апокалиптичка зла описана у последњој књизи Новог Завета бивају најављена отварањем седам печата. Дачић је библијску слику искористио да нам исприча баналну причу о томе како је након његовог поклоњења Тачију званом Змија почела хилијастичка будућност Србије: “Први, од многобројних српских судбинских печата, јесте отворен и ништа страшно се није догодило. Осим што је пао још један стари зид. И могли смо да видимо, у даљини, Европу.

    Европу, која је, због свега што смо урадили, почела да нам верује. И да нас прихвата као озбиљне партнере.“ И ово је лаж. Причу о Европи која нас схвата као „озбиљне партнере“ причали су сви властодршци по вољи Империје, од Ђинђића, преко Тадића (чије је вазалство премијер Србије здушно подржавао, иако се сад прави да је био пуки посматрач) до писца текста у „Фајненшал Тајмсу“. И од тога је овом народу било само горе. Од пописа 2002, после фамозног „Петог октобра“ кад смо „угледали Европу“ до пописа 2011. године (период без рата и санкција), Србија је изгубила преко 400 хиљада становника – неки су отишли под земљу, а неки ван земље. То су резултати еврофанатизма србских политичких елита.

    Исходи земаљске Србије

    Уверен да је „земаљска Србија“ тријумфовала, Дачић нас засипа својим визијама миленијумског раја који све чека: “Хтели смо нове принципе, нове циљеве и нове планове у економији. Нову визију. Српску економију и државне финансије треба довести на пут дугорочне одрживости. Држава мора бити гарант функционисања тржишног система, а не инструмент искривљене социјалне политике и главни актер на тржишту.“ Дачић је овим обећао даље уништавање Србије применом неолибералних реформи, описаних у књизи Наоми Клајн „Доктрина шока“, из које се види да је прича о слободном тржишту и повлачењу државе као основним условима демократија обична превара.

    По аутору књиге, у питању је „фундаменталистички облик капитализма који непрекидно обдржавају најокрутнији видови присиле који се примјењују на политику колективног тијела, једнако као и на тијела безбројних појединаца. Повијест сувременог слободног тржишта – боље речено, повијест успона корпорација – писана је шоковима“ (4,27).

    Не заборавимо, црни маг „доктрине шока“, Милтон Фридман (чија бледа копија у Србији, после Млађана Динкића и Божидара Ђелића, може постати Лазар Крстић, нови економски „геније“ у Влади Дачић – Вучић) био је главни саветник чилеанског диктатора, Аугуста Пиночеа, омиљеног човека Империје у Јужној Америци.Србија, дакле, клизи (repetitio est mater studiorum!) ка диктатури јужноамеричког типа и невиђеној беди (од почетка ЕУропских реформи, скоро милионска војска радника је остала без посла, а распродаја последњих државних предузећа, попут ЕПСа и Телекома, ту војску очајника ће само да увећа).

    Куда

    Србија која се одрекне Косовског Завета неће бити Србија. Не буде ли ње, неће бити ни Срба, осим као изгнаника широм света (на радост Империје, којој треба ова територија, али не и становништво). На нама је, међутим, да ликовање врага спречимо. Живеће овај народ, шта год Дачић обећавао Лихварској Интернационали.

    ————————————————————

    1. Радивој Цветићанин: Zagreb indoors / Дневник 2005-2009, Службени гласник, Дан Граф, Београд, 2012. 2.http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2162/Prenosimo/1397170/Da%C4%8Di%C4%87%3A+Svaki+dan+je+sudnji+dan.html.)

    3. http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/nasilje-i-izdaja.html.

    4. Наоми Клајн: Доктрина шока, ВБЗ, Загреб, 2008.

  2. Varagić Nikola каже:

    Синдикат полиције Дачићу: Мачо премијер побегао, а ми полуголи и боси да гинемо!

    26. септембар 2013. | Агенције

    Београд – Генерални секретар Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас отворено писмо председнику Србије Томиславу Николићу, премијеру Ивици Дачићу и потпредседнику Владе Александру Вучићу и затражио пуну заштиту припадника полиције током најављене геј параде и обећање да ће најстроже бити кажњени они који нападну поворку или српску полицију.

    Синдикат српске полиције наводи да им се обраћају овим јавним писмом са надом да ће разумети српског полицајца који је на улици полуго, поцепан, бос, слабо плаћен, у дуговима до гуше:

    „Полицајца који је слабо опремљен, још слабије правно заштићен од стране државе коју представља и брани. Будите сигурни, господо, да ће српски полицајац истрпети све недаће и неправде, да ће дати свој допринос држави и друштву у транзицији, на путу у Европску унију. Српски полицајац ће обезбедити поштовање Уставом Србије загарантованих људских и грађанских права, заштитиће јавни ред и мир и спречити хаос на улицама, без обзира на све горе наведено. Српски полицајац ће обавити поверене задатке професионално и у оквиру закона“, наводи Ранитовић.

    Ранитовић подсећа званичнике Србије да су „веома мудро одлучили да је одржавање геј-параде у интересу државе, а одмах после тога сте храбро објавили да у тој манифестацији нећете учествовати“.

    „Од нас српских полицајаца се тражи да је омогућимо и обезбедимо. Зато готово нестварно звуче речи премијера (министра унутрашњих послова) изречене јуче у једној ТВ емисији високе гледаности и поновљене неколико пута у току дана, а само два дана пред одржавање геј параде у Београду, да гејеви илити педери нису нормални, да он не мора постати геј (илити педер) да би се некоме додворавао и слично.
    Па, не мора господин премијер (министар) постати геј (илити педер), ево, и ми можемо потврдити да уопште не личи на педера (илити геја), изгледа баш онако… мушки … мачо. Мада, заиста не знамо зашто би његово сексуално опредељење требало било кога да занима, оно не би требало да буде проблем ни за кога“, наводи Ранитовић из српског синдиката полиције и истиче:

    Међутим, потенцијално велики проблем би могле бити ове његове речи изговорене тик пред одржавање те параде, јер би их неко могао протумачити, не само као директан позив, већ и као дозволу „са највишег места“ за обрачун, па и физички, са „ненормалним“. Није при томе битно да ли се ико од нас интимно слаже са одржавањем параде, битно је то што је ове речи изговорио премијер и министар унутрашњих послова једне земље, човек чија реч има другачију тежину него реч тамо неког написана на неком форуму или изговорена у некој анкети.

    Ранитовић пита да ли је Дачић свестан да је он главни руководилац неколико хиљада наших (и његових) колега који ће за два дана бити задужени за безбедност учесника параде и осталих грађана на улицама и трговима Београда и да је својим изјавама већ сада угрозио не само њихову већ и безбедност.

    „Уместо да колегама олакша посао, он им га отежава, уместо да смирује ситуцију, он је додатно потпирује. У шта то, премијеру, гурате своје колеге док Ви победоносно утекосте? Премијер-министар унутрашњих послова нема право на такво понашање и на такве изјаве, јер оне могу бити погубне, јер оне могу значити и десетине или стотине непотребно разбијених глава, десетине или стотине поломљених руку и ногу, могу значити обијене бубреге, а можда и нечији непотребно изгубљени живот, чак и код оних који су му подређени.

    Генерални секретар Синдиката српске полиције оцењује да је лако Дачићу да даје овакве изјаве јер он тога дан неће изаћи на улицу ни као учесник параде ни као полицајац задужен за њихову безбедност. По њега неће бити никаве физичке опасности.

    Ми не желимо да било ко буде повређен на улицама Београда тога дана, али посебно смо заинтересовани да ниједан наш колега не буде у ситуацији да му буде угрожено здравље и живот, не желимо такође ни да они, из било ког разлога, угрозе здравље и живот неком другом.

    „Господо, српски полицајац је и у тежим ситуацијама био на висини задатка, па ће тако бити и у суботу. Упркос лошим логистичким и финансијским условима, професионалност српске полиције и њена посвећеност служби никада се није доводила у питање – напротив, јавност, грађани и ресорно министарство свесни су да припадници полиције никада нису бежали од одговорности, изазова и комплексних захтева постављених пред њих. Али полицајци не желе да поново буду глинени голубови, а поготово не да их у такав положај доводи њихов министар! Надамо се да се од нас не очекује да поштујемо законе, правила службе, извршавамо наређења а да при томе не употребљавамо законска средства принуде чак и онда када смо нападнути и када смо угрожени“, наводе из синдиката полиције и додају:

    Тражимо од Вас да у овим озбиљним безбедносним изазовима избегавате естрадизацију и егзибиционизам било које врсте, понашајте се као одговорни руководиоци и политичари, а не као „звезде“ ријалитија. Не дозволите да Ваше понашање и ваше изјаве утичу на безбедност, на здравље и живот свих потенцијалних актера параде: ни оних који је подржавају, ни оних који су против ње, ни нас полицајаца. Немојте нас хушкати једне на друге, јер Вам то нећемо опростити.

    Тражимо од Вас да и Ви заштитите нас. Тражимо од Вас, као најодговорнијих људи у држави да нас подржите тиме што ћете јавно обећати и запретити онима који се противе одржавању геј-параде; да ће бити процесуирани по скраћеном поступку и најстрожије кажњени сви они који нападну поворку или српску полицију. И тражимо да то заиста тако и буде! Да не остане само декларативно и празно обећање.

    Конкретно, уколико држава Србија има снаге да ангажује 5.000 полицајаца у циљу обезбеђења геј-параде, сасвим је логично, да држава Србија такође ангажује за тај дан и бар 50-так судија и тужилаца, који би процесуирали по скраћеном поступку све оне који се оглуше о Вашу Одлуку да се геј-парада одржи. Доста нам је празних обећања државе која нам већ доста тога дугује, од нове униформе и опреме, преко неисплаћених заосталих новчаних накнада за путне трошкове, ноћни и прековремени рад, рад на дане државних празника…

    Геј-парада ће бити и проћи. А онда нам, када обавимо и овај задатак и заштитимо права грађана, предстоји наставак жестоке синдикалне борбе за наша грађанска, људска и радничка права! Нећемо дозволити да се „кола ломе“ преко леђа полицајаца. Немојте заборавити то! Тражимо од Вас да сви надлежни и одговорни коначно почну да одговорно обављају свој део посла у држави, а уколико се деси да на то заборавите, будите сигурни да се Синдикат српске полиције неће устручавати да позове запослене да вас на то подсете.

    http://www.vaseljenska.com/vesti/sindikat-policije-dacicu-maco-premijer-pobegao-mi-polugoli-bosi-da-ginemo/

  3. Varagić Nikola каже:

    Мирјана Бобић-Мојсиловић: Срце због ЛГТБ популације под притиском – мало морген!

    Српске власти забраниле су, по трећи пут, одржавање геј параде у Београду, и том одлуком изазвале су лавине реакција и осуда међу грађанима, политичарима, у ЕУ и Америци. Али, геј парада је ипак одржана, извечери, дан раније, пред зградом Владе Србије, и опет, и тај догађај изазвао је салве одушевљења и похвала за храброст ЛГБТ популацији, али и питања – како је могуће да се ненајављени скуп уопште одржи, и сумње да је цео маневар – забрана и отпор забрани, у ствари био пројекат да и вук буде сит и овце на броју.

    Ивица Дачић је изјавио да се геј парада забрањује пре свега због безбедности самих учесника параде, али је Чеда Јовановић истакао да је управо Дачић био тај који је хушкао јавност против параде својом изјавом да „то није нормално“.

    Парадоксално – иако је припадницима ЛГБТ заиста укинуто елементарно грађанско право да се окупе и прошетају својим градом, овом забраном ЛГБТ популација постигла је више него раније – страсти су се узубуркале, а однос према ЛГБТ је ових дана једина тема у медијима, и својеврсни политички лакмус, најубитачнија пречица за стицање политичких поена, без обзира на којој фреквенцији дугиног политичког спектра се налазили. Политичари се деле на оне који су против параде и на оне који је подржавају – и „да“ и „не“ овим поводом постају својеврсни политички амблем, платформа за следеће изборе, нека врста политичке мантре која забашурује све остало.

    Ово је земља у којој хулигани раде шта хоће – ако навијачи могу да симболички срозају целу Србију када на терену скину фудбалере (а да држава на то не реагује), брига министра полиције да би у случају Параде поноса могло да буде и људских жртава сасвим је оправдана. Али, да ли то онда значи да је ова држава у рукама хулигана и да је пред њима полиција немоћна?

    С друге стране, занимљиво је да је цело ово замешатељство око слободе, демократије, толеранције, безбедности, забране и потом одржавања ноћне Параде поноса, донело поене свима. ЛГБТ популација је постала морални херој, Ивица Дачић прима честитке и из Загреба на „храбрости да се одупре терору ЕУ“, дежурни гласноговорници политичке коректности добили су прилику да се истакну, ЕУ и остали „цивилизовани свет“ добио је прилику да се још једном забезекне над овдашњом нетолеранцијом, а обичан народ добио је прилику да се до миле воље дописује на јавним мрежама.

    Gej paradav4 big

    Испоставља се, наиме, да је Парада поноса тема свих тема – према неким статистикама ниједан догађај у нашој скоријој ништа мање тамној прошлости, није изазвао толику количину реакција као овај – ни хулигани на утакмицама, ни било шта у вези са Косовом, ниједна политичка афера, ни смена Ђиласа, ни повратак Станка Суботића у Београд, ни мостови, ни путеви, ни јавни казани, сиромаштво, незапосленост, ни ћирилица у Хрватској – ништа није важније од ЛГБТ поноса. Јавност је добила кост за глодање, и чини се да некоме баш овакво стање ствари одговара. Изгледа да је неко проценио да је боље да се у Србији диже прашина око Параде поноса него око било чега другог. Можда баш у том грму чучи зец.

    Испоставља се да је Србија Европи морала да каже бар једно „не“, и готово да је тужно да је то „не“ пало баш на Параду поноса. Тиме је, у очима многих, Србија показала „да се сагињати неће“. Није Косово више најскупља српска реч – у овом тренутку најскупља српска политичка реч јесте енглески акроним ЛГБТ.

    А, као што знамо, Србија ће и око овог питања морати да се сагне, као што се савила око свега што је било на дневном реду, не само зато јер „Европа нема алтернативу“, него и због оне старе српске пословице – „што га више стежеш – то више одскаче“. Кад год је неко овде рекао „мало морген“, испало је супротно.

    За крај, није неумесно поменути још један прилог српској шизофренији: занимљиво је да су они који су се највише противили одржавању Параде поноса у Београду били запрепашћујуће без речи око афере владике Качавенде, док су највећи бранитељи ЛГБТ популације, уместо да га бране, на владику који воли младиће бацали дрвље и камење!

    Дакле, нису тачне тезе да нико у Србији није изгубио посао зато што је хомосексуалац. Испоставља се да је владика Качавенда прва жртва.

    Вечерње новости

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: