Полиција упала у просторије Двери, саслушава и плени опрему

октобар 31, 2013

Вечерас око 17, 30 часова Управа за борбу против организованог криминала упала је и у просторије Покрета Двери у Београду са налогом за претрес и пленидбу комплетне опреме, на првом месту свих рачунара, као што је претходно учињено у просторијама опозиционог радија СНАГА НАРОДА www.snaganaroda.rs

После режимских напада на члана Старешинства Покрета Двери Бошка Обрадовића и његову породицу, вишедневног рушења централног сајта Двери, затварања јединог опозиционог радија у Србији СНАГА НАРОДА, владајући режим на челу са Николићем, Дачићем и Вучићем покренуо је највећи удар на Покрет Двери као једину и истинску опозицију у Србији. 

Како сазнајемо из поузданих извора данас је у Влади Србије и РРА било ванредно стање и цео дан се организовала ова акција забране интернет радија СНАГА НАРОДА и упада у просторије Двери. Бошко Обрадовић, члан Старешинства Двери, изјавио је вечерас да се улажење у просторије Двери може сматрати директном забраном политичког деловања. Покрет Двери, међутим, ништа не може уплашити и настављамо борбу против издајничког режима коме очито није пријало све што смо ових дана покренули са стварањем опозиционог народног фронта против Владе Србије и шиптарских избора 3. новембра.

После јучерашње изјаве Бошка Обрадовића у Косовској Митровици да ће свим потписницима Бриселског споразума бити суђено кад Двери дођу на власт, уследио је овај притисак на једину истинску опозицију у Србији данас.

http://www.dverisrpske.com/sr/prenosimo/4307-2013-10-31-18-50-42.html

У току поподнева представници Радиодифузне агенције, Министарства за телекомуникације и Интервентна бригада МУП-а Србије без налога за претрес и забрану дошли су на приватно имање где се налазио предајник радија Снага народа и искључили га. У међувремену полиција је упала и у просторије радија Вишеградској у Београду под изговором да има налог за претрес стана због постојања опојних дрога, искључила струју и прекинула емитовање програма.

У току је напад на сајт Двери!

октобар 12, 2013

Advertisements

Дијалог са идејним противником

октобар 30, 2013

Лав Шестов

“Успомени на великог философа (Едмунд Хусерл)“

 

…Макс Шелер ми се током нашег последњег сусрета, две недеље пре његове смрти, усред разговора обратио питањем: “Зашто сте с таквом страшћу обрушили на Хусерла?“ Сам Хусерл, када сам га обишао у Фрајбургу, представљајући ме америчким професорима философије који су код њега допутовали, рекао је: “Ето какав је мој колега; нико ме никада тако оштро није напао као он – и отуда је потекло наше пријатељство.“

…Хусерла, пре свега, занима истина, а на тлу трагања за истином не само да је могуће него је готово неопходно дружење са идејним противником…

…Већ тада ме је пријатно изненадила Хусерлова жеља да се сретне са одлучним идејним противником: јер је то тако ретко да скоро никада не бива…

…“Уверио сам се да ако је савремена философија последња реч коју о суштаству знања треба рећи људима, онда ми знања немамо… Одлучио сам да све постојеће теорије сазнања подвргнем беспоштедној и суровој критици“ – приближно овим речима говорио ми је Хусерл о изворима његове тако смеле и оригиналне философије.

…Рекао сам му: “Оштрина мојих напада не само да не ослабљује него, обрнуто, подвлачи огромни значај онога што сте ви урадили у философији… устати чак више не против вас него против онога што се сматрало и до сада се сматра вечно неоспорном основом сваке философије, сваког мишљења: устати против самоочигледности.“

…Од Шекспира сам се бацио на Канта који је са непоновљивим умећем своје Критике чистог ума и у својим чувеним постулатима покушао да закрпи и на векове је закрпио пукотине бића, које је открила његова властика Критика чистог ума. Али Кант није могао да пружи одговоре на моја питања. Моја пажња се тада усмерила на другу страну – ка Светом писму. Али зар Свето писмо може да издржи суочење са самоочигледним истинама?

…Скоро сви моји разговори са Хусерлом вођени су на ове теме. Када је допутовао у Париз и на мој позив дошао к мени, одмах је након ручка (кога он као да није ни приметио, који за њега као да није постојао) ушао са мном у посебну собу и започео философски разговор.

…Платон, “принуђен самом истином“ (Аристотелов израз), није могао да не каже, није могао да не мисли да су Сократа отровали. Али, у свим његовим списима чује се и чуло се само једно питање: да ли заиста у свету постоји таква сила, таква власт којој је коначно и заувек дато да нас присили да се сложимо са тим да су Сократа отровали? Он је био уверен да је “истина“: отровали су пса, једнако као и “истина“: отровали су Сократа – заувек заштићена од сваког људског и божанског приговора. Кукута не раликује пса од Сократа и ми смо, самом истином принуђени, такође дужни да не правимо никакву разлику између Сократа и пса. Када сам то рекао Хусерлу, очекивао сам да ће екслодирати од негодовања. Али се десило другачије: сав се претворио у уво, заправо негде у дубини душе он је већ одавно прозрео да је аристотеловско “самом истином принуђени“ у себи крило неку лаж и издају…

…Ускоро, након појављивања мог “Парменида“ у Логосу, он ми је писао: “Ваши путеви – нису моји путеви, али вашу проблематику разумем и ценим.“ Једном ми је рекао: “То што ви чините ја такође називам науком.“ Тада сам схватио ту чудну чињеницу да је Хусерл за време мог кратког боравка у Фрајбургу, сазнавши од мене да уопште нисам читао Кјеркегора, са загонетном упорношћу почео не да моли него да од мене захтева да се упознам са делима данског мислиоца. Како се десило да човек, који је читав свој живот ставио у славу ума, могао да ме гура ка Кјеркегору који је састављао химне Апсурду?

…На питање: шта је философија? – сам Хусерл одговара: “Философија је наука о истинским начелима, о изворима, коренима свих ствари… Наука је рекла своју реч – од тог тренутка мудрост је обавезна да учи код ње… Светоназори могу да се споре, само наука може да решава и њено решење носи печат вечности.“

…У другом тому “Логичких истраживања“ Хусерл ту исту мисао формулише мирнијијим али не мање снажним изразом: “Никада нећемо дозволити да је психолошки могуће оно што је логички или геометријски бесмислено.“

…У својој тежњи да философију начини науком о апсолутним истинама, Хусерл не познаје никакву меру.

…По Хусерлу Ум ће одлучити која религија има значаја, у којој религији се чуо глас Бога, и како Ум каже тако ће бити.

…Кјеркегор ту уводи у философију оно што сам назива “вером“ и што одређује као “безумну борбу за могуће“, тј. за могућност немогућег, отворено се ослањајући на речи Светог писма – мудрост људска је лудост пред Богом.

…Хусерл ми је упорно препоручивао да читам Кјеркегора… Између Хусерловог учења, с једне стране, и учења Ничеа и Кјеркегора са друге стране, постоји најдубље унутрашње сродство. Апсолутизујући истину, Хусерл је био принуђен да релативизује биће, тачније људски живот. То је био принуђен да учини и Ниче.

…Са Хусерлом о Ничео никада нисам имао прилике да разговарам: могуће је, чак је вероватно, да је Хусерл слабо познавао Ничеа… Обојица су се безгранично поверавала уму…

…Сам Ниче, који је тако жестоко нападао морал робова, побожно се смирио пред судбином – наш ум и оно знање које нам прибавља ум откривају нам истине које нису неодољиве само за нас него и за анђеле и богове. Ниче, као и Хусерл, осећали су да су они ту нерањиви: они стоје под заштитом самоочигледности.

…Кјеркегор одлично познаје власт самоочигледних истина над људима: он ју је, као ретко ко, искусио на самом себи. Па ипак, надахнут Светим писмом, он чини грандиозан покушај превладавања самоочигледности, којима супроставља – као приговор – велику људску патњу и оне ужасе којима је испуњен наш живот.

…Европска мисао, зачарана самоочигледностима, сматра да се уздиже изнад “откривене“ истине за коју су људске сузе моћније него нужности откривене очигледностима и која обзнањује да кроз сузе, које призивају Творца, а не кроз ум који пропитује “дато“, води пут до почетка, извора, до корена живота.

…Мора се или асполутизовати истина а релативизовати живот, или се одрећи покоравању принуђујућој истини да би се спасио људски живот…

…Хусерл је то осећао са свом проницљивошћу философског генија. Стога је он тако упорно усмеравао мене на Кјеркегора, у коме сам ја открио двојника Достојевском – који је својим списима у мени подржавао спремност да ступим у борбу са Хусерлом: ко је могао помислити да ће философ упутити на свог одлучног идејног противника?

…Сматрам се бескрајно дужним Хусерлу који ме је снагом своје незадрживе мисли присилио да почнем борбу тамо где сви ми “рачунамо“ да нема никаквих нада у могућност победе. Али, да би се борили са самоочигледностима, нужно је престати “рачунати“. Томе ме је научио Хусерл, против кога сам морао да се побуним, мада сам видео и настављам да гледам у њему великог, највећег философа новог доба.

***

Лав Шестов

“Николај Берђајев, Гносис и егзистенцијална философија“

Николај Берђајев је несумњиво први руски мислилац који је натерао људе да га слушају, и то не само у домовини, већ и у Eвропи.

…Сада је у немачкој философији јасно обележено стремљење повратка Канта: дела Јасперса, Хартмана, Хајдегера, довољно о томе сведоче. Хусерл је обележио почетак тог покрета. Последња књига Берђајева, који је увек показивао склоност према Кантовим идејама, у том смислу не заостаје за књигама немачких философа.

…У Берђајевљевом “Човековом позвању“ читамо: “Морална свест је почела од Божјег питања: ‘Каине, где је брат твој Авељ?’ оно ће се завршити другим Божјим питањем: ‘Авеље, где је брат твој Каин?“’ Ми знамо шта је Каин одгoворио Богу: зар сам ја чувар брата својега. Али, шта може да одговори Авељ? Берђајев пише: “Победа над мрачном слободом Богу је немогућа, јер ту слободу није Бог саздао и она је укорењена у небићу.“ Али како се од човека може тражити или очекивати да уради оно што ни Бог не може да уради? Може ли било ко да учини оно што не може Бог? Берђајев тврди да Христ Богочовек то може да учини. Откуд он то зна? Какав нам то гносис овде открива истину? Ако рачуна на “знање“ са његовим “могућим“ и “немогућим“ – онда се о Христу мора рећи исто што је Берђајев рекао о Богу: није он створио слободу, не може он њоме да влада и управља. Али такву пробу “гносис“ не може да издржи. Теодикеја Бемеа и Берђајева, који Бемеа у свему следи, полази од “знања“ о немоћи Бога – у свету се обрело Ништа, слобода која није с Богом створена и свет је зато добар, јер Бог није свемоћан. Слобода (која није створена од Бога) чини могућим зло. Гносис остаје при своме – та могућност уопште није нешто негативно, већ нешто позитивно… Он такође поуздано “зна“ да је пали човек, тј. човек који је сазнао и добро и зло, изнад невиног човека, јер му се више разоткрило…

…Берђајев није чуо питање Достојевског: зашто сазнавати то ђавоље добро  зло, ако то толико скупо кошта?

Зар није јасно – чак и слепцу – да је све онако као што каже Берђајев?

…Непроменљивост Бога значи да све, чак и истине које је он створио, остају у његовој власти и повинују се Њему. Неко ће рећи да је то самовоља: најстрашније што се може смислити. И заиста, за нас – то је самовоља, и за нас је самовоља безумно страшна. Међутим, “с оне старне добра и зла“, за бића која, другим речима, нису окусила плодова сазнања, за бића укључена у првобитно “добро веома“ – самовоља се подудара са слободом…

…И рече безумник у срцу своме – нема Бога. “Искуство“ – против “искуства“. Коме дати предност?”

…Зашто Берђајев и Кант ћуте о томе да је Бог вратио Јову све што је овај изгубио? Зашто они ограничавају улогу Бога чисто моралним деловањем? Одговор: гносис је преузео своја права, због тога су исправили библијско приповедање – једино такво схватање Писма, у коме се не претпоставља ништа што вређа наше сазнање, јесте схватање у духу и истини. Хегел је то формулисао овако – чудо је насиље над духом, чудо је насиље над природном везом појава

…Егзистенцијална философија се ослања на Апсурд и не само што то не скрива, већ у свакој прилици наглашава.

…Творац је саздао слободног човека и његова слобода се и састојала управо у томе да он није имао потребе ни за знањем, ни за разликовањем добра и зла. Почетак сваког знања јесте страх. Слободан човек се не боји, ничега се не боји, слободан човек не пита, не осврће се – због тога се његов однос са према Богу не изражава знањем, већ вером. Вера и јесте она слобода коју је Творац удахнуо у човека заједно са животом.

…И ја мислим да се Берђајев, када, и ако буде морао да суочи гносис и егзистенцијалну философију, ни сам неће колебати у избору. Почетак мудрости јесте страх од Бога, а не страх од Ништа. Слобода, пак, не долази човеку од знања, већ од вере која отклања све наше страхове.

***

Николај Берђајев

чланак написан после смрти Лава Шестова

…За Лава Шестова људска трагедија, ужаси и патње људског живота, доживљај безнадежности, били су источник философије.

…Спиноза је био његов непријатељ са којим се борио читавог свог живота као са саблазни. Спиноза је представник људског ума, разоритељ откривења. Па ипак је Лав Шестов веома волео Спинозу, стално га помињао и често наводио.

…Шестов је био потпуни обузет том мишљу да је грехопад повезан са сазнањем, са сазнањем добра и зла… Шестов у суштини уопште није против научног сазнања, није против ума и у свакодневном животу. Он је против претензије науке и ума да реши питање о Богу.

…По њему, ако Бог постоји, онда су отворене све могућности, онда истине ума престају да буду неминовне и ужаси живота су победиви… Не ослобађа ум, ни морал, ни људска активност, него вера.

…Шестов се борио за личност, за индивидуално-непоновљиво а против власти општег. Његов главни непријатељ био је Хегел и хегеловски универзални дух… У тој борби против власти општеобавезујућег он је био тако радикалан да оно што је исправно и спасавајуће за једног он није сматрао исправним и обавезујућим за другог. Он је, у суштини, мислио да сваки човек има своју личну судбину.

Сада није тренутак да критикујем философију мог старог пријатеља Лава Шестова. Само бих желео једно да кажем. Веома саосећам са проблематиком Лава Шестова и близак ми је мотив његове борбе против власти “општег“ над људским животом. Али сам се с њим увек разилазио у оцени сазнања – ја и сазнању не видим источник нужности која притиска наш живот. Само егзистенцијална философија може да објасни у чему је ту ствар. Књиге Л. Шестова помажу да се да одговор на основно питање људског бивствовања, оне имају егзистенцијални значај.

Из књиге:

“Умозрење и Откривење“, Лав Шестов, Плато Београд 2003.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:


Балканско буре барута

октобар 27, 2013

– Истанбул је Цариград –

 

NEREDI U ATINI: Sukob levičara i Zlatne zore!

Više stotina levičara i oko 2.000 pristalica neonacista sukobili su se ispred sedišta Zlatne zore u centru Atine zbog odluke vlasti da suspenduju državno finansiranje te desničarske stranke

http://www.telegraf.rs/vesti/863537-neredi-u-atini-sukob-levicara-i-zlatne-zore

***

Bugarski studenti blokirali univerzitet, traže ostavku Vlade i raspuštanje parlamenta!

Spremni smo da održimo blokadu dok naši zahtevi ne budu ispunjeni – rekao je studentski lider Borislav Rangelov bugarskoj televiziji, preneo je AFP, izveštavajući da je 70 studenata blokiralo ulaze u glavnu zgradu u centru Sofije. Sofijski univerzitet od danas je prestao sa aktivnostima, a akcija je – kako najavljuju – trajna.

www.telegraf.rs/bugarski-studenti-blokirali-univerzitet-traze-ostavku-vlade-i-raspustanje-parlamenta

***

Ћирилица смета и у Осијеку

papa-djavo-time

Непознати починилац у Осијеку је скинуо и однео плочу с двојезичним, латиничним и ћириличним натписом, са зграде у којој се налази Веће српске националне мањине града Осијека, саопштила је осјечко-барањска полиција. Плоча је са зграде скинута и украдена у петак, а осијечка полиција трага за починитељем, објавила је агенција Хина. Јуче је двојезична табла скинута и са зграде Хрватског завода за запошљавање у Вуковару, а претходно је непознати починилац таблу скинуо и са зграде Прекршајног суда. Танјуг

***

Прва Путинова НВО у Србији

Никита Бондарјев, виши научни сарадник Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) из Москве, борави у Београду из много важнијег разлога него што је посета Сајму књига. Од суботе у Србији ће почети са радом званично представништво РИСИ, чији је покровитељ Владимир Путин. Очито да се Москва укључује у трку са Вашингтоном у стварању полуга утицаја и инструмената меке моћи у иностранству. После стварања глобалне телевизије „Раша тудеј”, по узору на Си-Ен-Ен, долази на ред невладин сектор, по чему су одувек Американци били препознатљиви. Бојан Билбија / Политика

***

“I WOULDN’T LIVE THERE FOR ALL THE MONEY IN THE WORLD”

Save Rosia Montana

For nearly 15 years, Gabriel Resources has been angling for permission to access and exploit Europe’s largest untapped gold reserve in the green mountains of Transylvania, which it plans to do by literally moving mountains, razing the village of Rosia Montana, digging up its dead, and mixing the earth’s ore with cyanide.

http://balkanist.net/i-woudnt-live-there-for-all-the-money-in-the-world/

***

Мистериозна Јелена Топић јуче је добила неочекивано друштво у свом перформансу на тргу

Њен пријатељ Приједорчанин Димитрије Вокић и још седам девојака придружили су јој се у 11 часова и стајали око ње два часа. Девојка која данима стоји на једном месту сваки дан и тако непомична обишла је цели Балкан, била је и инспирација за стихове у којима је опевана њена истрајност.

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Бугарска продужила забрану продаје земљишта странцима

Мађари најурили ММФ из Будимпеште!

Antikomunistička kampanja u Češkoj

Словаци и Срби за Словенску унију

Антисрпска хистерија међу Хрватима

Египат, Сирија, Косово и Метохија – увод у велики рат

Ко је нови директор БИА?


Zoran Kesić: I ti drugi će biti još gori

октобар 26, 2013

POD sloganom „Vesti dolaze same„, Zoran Kesić (autor „Dezinformatora„, „Fajront Republike„) i članovi portala „Njuz.net“ – popularni „njuzovci“, 27. oktobra na B 92 kreću u misiju zvanu „24 minuta„.

– Argumentovano ćemo kritikovati sve ono za šta procenimo da je neophodno kritikovati. Uočavaćemo nedoslednosti u govorima i politici, i onih na vlasti i onih u opoziciji – kaže za „TV novosti“ Zoran Kesić, jedan od scenarista i jedini 24 minuta ispred malih ekrana. – Ismevaćemo i borićemo se protiv gluposti, neukusa, vulgarnosti i primitivizma, a podržavati i slaviti kreativnost, duhovitost, maštu, ideju…

* Šta se krije iza „24 minuta“?

– Nismo mi izmislili toplu vodu. Direktni uzori su nam bili „Dejli šou sa Džonom Stjuartom“, i „Kolbert riport“. Zabava na račun informative. Napravili smo dobru koaliciju – „njuzovci“ i ja kao scenaristi i reditelj Aleksandar Saničanin… Ljudi koji se sećaju „Dezinformatora“, moći će da prepoznaju „24 minuta“ kao njegovog legitimnog naslednika. Osim što smo u „Dezinformatoru“ izmišljali vesti – „svi lažu samo mi izmišljamo“. A ovde ne izmišljamo nego tretiramo stvari koje se zaista događaju na naš duhovit zabavan način.

* Ko vas najviše inspiriše?

– Ljudi na vlasti. Vučić, Dačić. Opozicija je malo pala u drugi plan, mislim da nikad nije bila nezanimljivija. Sećam se onih revolucionarnih vremena, verovali smo da se borimo za nešto, privid da postoji druga opcija. Danas kao da su ljudi izgubili veru da će bilo šta da se promeni. Ne mislim da su ovi loši, pa će doći neki drugi. I ti drugi će biti još gori. To je najgore u celoj situaciji. Neka anemija je zavladala.

* Ako nema nade za bolje sutra, šta je onda cilj emisije ?

– Naša misija je da kritikujemo sve negativne pojave i ličnosti za koje kao autori procenimo da ih treba kritikovati. Misija je da zabavimo narod kroz kritiku. Na sve nas utiču vesti i ono što rade ljudi koji nas vode. Sve to hoćemo da na vedriji način kritikujemo. Ovo je forma ozbiljne zafrkancije.

www.novosti.rs/Zoran-Kesic-Ljudi-su-izgubili-veru-da-ce-nesto-da-promeni


Ко је нови директор БИА?

октобар 25, 2013

Адвокат Александар Ђорђевић на челу БИА

Обавештајна агенција преусмерила своје активности са класичног криминала на привредни и финансијски

http://www.politika.rs/Aleksandar-Dordjevic-novi-sef-BIA

Đorđević je od 1998. do 5. oktobra 2000. bio načelnik Šeste uprave MUP Srbije za obezbeđenje ličnosti i neformalni šef obezbeđenja predsednice Jugoslovenske levice Mirjane Marković i, prema izvorima Danasa, lični prijatelj Marka Miloševića. Bio je optužen za primenu prekomerne sile prema bivšem policajcu u maju 2000. prilikom protesta opozicije u Požarevcu. U odbrani je izneo da je stigla dojava o pripremi atentata na tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Pojedini izvori tvrde da je podelio više desetina članskih karti JUL u MUP, dok drugi navode da je putovao u Rambuje obezbeđujući državnu delegaciju prilikom tadašnjih pregovora o Kosovu, pre NATO bombardovanja. Sadašnja njegova kancelarija ima modernu internet prezentaciju i slogan „Slučajeva će biti, ljudi se čuvaju“. www.danas.rs/vucic_novi_sef_bia_do_17_oktobra

***
Novi direktor BIA bio je u Zvezdi kada i Goran Vesić, koji je doveo Vladana Lukića za predsednika Zvezde

U zvaničnoj biografiji novog direktora BIA stoji da je Aleksandar Đorđević osnovnu i srednju školu završio u Čačku, a Pravni fakultet u Beogradu 1995. godine. Od 1996. do 1998. godine radio je u Okružnom sudu u Beogradu kao pripravnik. Bio je član nekoliko upravnih odbora, između ostalih i FK Crvene zvezde, u vreme kada je klub vodio Vladan Lukić. Advokatsku kancelariju imao je zajedno sa kolegom Borisom Bogdanovićem, koji je takođe zastupnik kluba s „Marakane“. Đorđević je januara 2005. zamenjen na mestu pravnog zastupnika Dejana Milenkovića Bagzija, kojeg je zastupao po službenoj dužnosti. Od januara ove godine član je Radne grupe za izmenu Zakona o saobraćaju. Agencija Tanjug navodi da je Aleksandar Đorđević blizak lideru SNS-a i vicepremijeru Aleksandru Vučiću.

————————

Prošlo je tačno godinu dana od kada je Danas ekskluzivno obelodanio „Manifest novih demokrata“, tajni program koji je Goran Vesić napisao za Dragana Đilasa u vreme kad se ovaj za liderstvo u DS borio sa Tadićem. Vesić je sada Vučićev mastermajnd koji je dao autorski pečat konvenciji u Areni, ali je za ovih godinu dana stigao da napiše i solidan interni stranački dokument SNS, gde aktivistima stranke daje uputstva za rad na terenu. Videćemo kako će sve izgledati ako se u SNS implementira Vesićev „koordinacioni komitet“, sa petnaestak članova – mnogo operativniji od glomaznog Izvršnog odbora, jer ispod tog Komiteta biće lokalni odbori i lideri, a iznad predsednik stranke lično.

www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/air_force_one

—————————–

Đinđić u prvi plan izbacuje i grupu dotadašnjih omladinaca DS-a, u kojoj su bili Slobodan Vuksanović, Goran Vesić, Živorad Anđelković, Srđa Popović…

Tadićevi savetnici u Ministarstvu odbrane bili su Rakić, Jeremić, Ratković, ali i Živorad Anđelković (danas direktor Parking servisa u Beogradu) i Goran Vesić (od 2004. se povukao iz politike i bavi se privatnim biznisom).

http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=648734

—————————-

Slobodan Vuksanović je bio prijatelj Dragana Maleševića Tapija. 1999. godine, on i Dragan Kopčalić primljeni su u masonsku ložu “Pobratim”, sa zadatkom da preuzmu Demokratsku stranku. Procenili su da je svojim ponašanjem tokom rata Zoran Đinđić kompromitovan. “Masonska loža” pristupila je pripremama da se preuzme položaj predsednika i Slobodan Vuksanović je pripreman za to. “Masoni” i Oleg Golubović uložili su u akciju dovođenja Slobodana Vuksnovića na čelo DS pola miliona dolara. Uspeli su da pridobiju većinu u rukovodstvu stranke, ali su zanemarili Gorana Vesića, koji je brojao glasačke listiće

***

Vođa Delija Ivan Bogdanov u nacističkoj majici! 

Na majci je u originalu napisano „Aušviclend – rad oslobađa“, parola koja je stajala na ulazu u strašan logor gde je, za vreme drugog svetskog rata, deportovano 1,3 miliona ljudi od čega je ubijeno 1,1 milion.

Foto: kurir-info.rs

Fotografija jednog od vođa navijača Crvene zvezde Ivana Bogdanova pojavila se danas na društvenim mrežama, gde popularni Ivan Grozni pozira sa uzdignutom rukom koja označava nacistički pozdrav, a na majci je slogan koji je pisao na ulazu u Aušvic.

Zbog nereda na meču reperezentacije Srbije u Đenovi, Bogdanov je dobio zabranu ulaska u zemlje evopske unije pet godina, a u Srbiji je odslužio zatvorsku kaznu od godinu dana i tri meseca, zbog učešća u masovnoj tuči pre košarkaškog večitog derbija u junu 2006. godine.

Možda je najveća ironija u tome što je slogan na majci ispisan fontom “Volt Dizni” –  čuvene kuće za proizvodnju crtaća za decu.

Telegraf

 


Božidar Mandić: Udarac u bol

октобар 25, 2013

Mandic

Sve više sumnjam da je uvek bilo ovako. Takav stav je čista trgovina. Treba što više dobiti na vremenu i opravdati prevare. Oslanjajući se na prethodna vremena, s lakoćom zatrpavamo sadašnje stanje. Lakše je biti ćorav pred erozijom nego se suprotstaviti stvarnosti.

Čovek se plaši zla i lakše mu je da ga afirmiše nego da se suoči sa njim. Zbog toga niko više ne čita bajke, nego se samo okači o internet. Ljudi kad žele da opravdaju zlo, kažu – „uvek je bilo ovako“, a kad veličaju ekonomsku moć i tehnološki napredak, kažu – „svet ide napred“. To je stvar lične potrebe i koristi, a ne sagledavanja istine. Treba biti hrabar i suočiti se sa svojom patnjom – veli Simon Vejl, kao i sa zlom. Sada ljudi žele svoj život da predaju hibernitetu (nauci o uspavanosti). Revolucije i nisu ništa drugo do želje siromašnih da se približe bogatima.

Šta mene briga da li je uvek bilo ovolikog zla, zlo ovog vremena moja je odgovornost. I tu započinje priča o čovekovom probuđenju. Uvek je bilo ovako i nikad nije bilo ovako, dve opravdane teze koje i nisu opozicione, ali ih treba razlikovati.

Svi se sada sprdaju sa demokratijom, ali demokratija je super stvar jer neguje slobodu svih, zarade svima… svi za sve. Svi imamo srce, bubrege, želudac i dušu… i zato nam nisu više potrebni udarci. Ranjeniku se ne zadaje udarac, već se pomaže.

Kafka je pisao da jedino što imamo jeste naš bol. U našem dobu nagomilao se kao i tehnološki fundamentalizam. Bol se toliko nataložio u čoveku da čovek sve želi da proguta u jednom trenu. On je gladan emocija, nežnosti i prisnosti. Zbog toga je najlakše zadati bol onima koji ga već poseduju. Tako raste kapital superiornosti. Pogledajte samo koliko narasta agresija i arogancija. Svet napreduje, ali još se teško odlučuje da prizna da uživa u tuđem bolu. Treba puno hrabrosti pa se suprotstaviti jačem, ili – odbraniti slabijeg. U vremenu kad je mašina toliko uznapredovala u čoveku, čovek gubi bitku sa samim sobom. Bol se, kao zahtev surovog realizma, umnožava. Možda je uvek bilo bola na ovoj planeti, ali – nepobitno je – sada ga ima i bez razloga. Jer i posle završenog udarca ambiciozne beskrupuloznosti, nastavlja se agonija u ringu. Do beskraja.

Bez čovečnosti u čoveku, čovek će napredovati, ali se neće razvijati. Siromašenjem siromašnih zadaje se novi bol.

Onima kojima je bol zadat najlakše je servirati da su bol sami iskali. Materijalizovanu zahuktalost jedino je moguće zaustaviti duhom. Nismo svi jednaki, ali bi deljenje moglo biti ravnopravno. Zar Gandi nije govorio da je stvaranje siromaštva najveće nasilje. Zato, danas, treba imati puno hrabrosti i odupreti se svetu koji juri u proklamovanu hrabru prepotenciju. I moć.

Porodica bistrih potoka

http://www.danas.rs


Када не ради Петница ради песница – ово није песмица

октобар 24, 2013

Петница без младих научника зато што држава нема 300 000 евра да уплати. Да ли нема?

.

Domagoj MARGETIĆ: Čekam poziv iz srpske UKP

Beograd – Još uvek čekam da me pozovu iz srpske Uprave kriminalističke policije, tvrdi hrvatski novinar Domagoj Margetić navodeći da poseduje dokumente i saznanja o tome da je iz Srbije tokom pljačkaške privatizacije preko of šor kompanija izneto 60 milijardi evra. Govoreći na predstavljanju Antikorupcijske lige, koja okuplja organizacije iz Hrvatske, Srbije, BiH i Crne Gore, Margetić je juče u Beogradu otkrio i da se ovoj grupaciji pridružio i poznati hrvatski novinar Denis Latin.

Da li mislite da je hrvatski predsednik Ivo Josipović slučajno došao u posetu srpskom predsedniku Tomislavu Nikoliću baš posle objavljivanja priče o Zagrebačkoj banci, a prethodnih skoro dve godine to nije učinio, izjavio je Margetić. On je novinarima pokazao dokument koji je navodno spis suda u Lihtenštajnu na kome je „55 zaklada i fondova za novac sa Balkana“. Dodao je i da istražitelj Kristijan Boler u istrazi koju je inicirao Evropski parlament o radu Hipo grupe, potvrđuje nalaze o velikoj pljački u balkanskim državama. Predstavnici Antikorupcijske lige najavili su za 2. novembar protestni marš u bivšim jugoslovenskim republikama, navodeći da su sve kroz privatizaciju opljačkane na isti način.

www.danas.rs/margetic_cekam_poziv_iz_srpske

***

Danas: Fond za sve

REDAKCIJSKI KOMENTAR

Fond za razvoj Srbije, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj Vojvodine – četiri su institucije za koje prosečan građanin verovatno nikada nije čuo, ili je o njima znao tek ponešto, ali koje su odgovorne za milijarde evra bačenih u nepovrat. Milijarde koje pripadaju njemu i svim ostalim građanima Srbije, iz čijih se džepova preko poreza puni budžet, da bi se zatim ispraznio u nekolicinu većih džepova, onih koji sami poreze retko plaćaju.

(…) Radi se o 10 puta više novca nego što će Etihad dati Jatu. O dva puta više novca od cene po kojoj smo NIS dali Gaspromu. O još jednom Mobtelu. O Krstićevoj budžetskoj rupi. O dovoljno novca da se svi leče, a da svaki lek, od citostatika do andola, bude besplatan. I tako dve godine.

Spisak klijenata Fonda za razvoj liči na spisak „Ko je ko“ u Srbiji. Mišković, Bogićević, Lazarević, Čović, Kostić, Drakulić, Mitrović, Perčević, Peconi, Spasojević, Antelj. Svi su dobili novac od Fonda. Svi po drastično nižim kamatama od komercijalnih. I svi, mora biti – zanatlije iz nerazvijenih zabiti Srbije. Osim spisak „Ko je ko“ u Srbiji, klijenti Fonda mogu da oforme i veoma dugačak spisak „Ko je propao“ u Srbiji. Jedini spisak koji se nikako ne može sačiniti od imena klijenata Fonda za razvoj je „Ko se razvio“. Nije da Fond nije odobravao novac i onima koji su pare zaslužili. Ali takvih je malo.

Rešenja, međutim, još nema, a poznajući privlačnost koju Fond za razvoj ima na srpsku političku elitu, čini se da ga na kraju neće ni biti.

www.danas.rs/danasrs/dijalog/fond_za_sve

***

Svetislav Basara: Milan Varteks

Bilo kako bilo, izgleda da je (protivprirodnoj) ljubavi između političara i tajkuna došao kraj. Izgleda da biznismeni, ti saputnici revolucije, polako odlaze u ropotarnicu istorije. Jer, obratite pažnju, koji će više Crven Ban političarima biznismeni kad već postoji Fond za razvoj. To vam je, cenjeni publikume, otprilike ono što se u SFRJotu zvalo Fond za uzajamnu pomoć. Ili kasa? Ili tako već nešto. Kako to funkcioniše? Šarmantno, eto kako, to je sve što mogu da vam kažem. Ekonomska nauka, naravno, ne poznaje kategoriju “šarmantnog”, ali koga ovde boli Crven Ban za nauku! Eto, da kažemo, burazeri iz budžeta skunatore neku, ne baš malu kintu, bajagi za neki razvoj, pa posle sednu i kintu podele između sebe. Što reko naš narod – ko braća govna, a ja bih rekao kraće – ko svaka govna.

www.danas.rs/milan_varteks

***

Банке само на провизијама зарадиле 400 милиона евра

Чиме се водите када бирате банку? Да ли је висина камате на разне позајмице једино што вас занима или од банкара тражите ценовник свих услуга које вам у пакету са отвореним рачуном могу бити наплаћени.

Ако то никада до сада нисте урадили – требало би јер према званичним подацима Народне банке Србије банке су у прошлој години на накнадама и провизијама зарадиле око 400 милиона евра. То је било око 35 одсто њихових прихода (још милијарду су инкасирале од камата).

Плаћамо све, од одржавања текућег рачуна, чланарине за картице, провизије за одобрење кредита, картица и осталих кредитних производа, подизање новца са банкомата друге банке, е-банкинг услугу, слање новца преко дознаке, издавање разноразних потврда.

Ако политичари од банака узимају 10% провизије, и остали у ланцу, на пример кроз рентирање некретнина или услуге, још 10%, то значи да владајућа елита од страних банака узме 80 милиона евра годишње, а банке, дакле, узимају 400 милиона на провизијама од свих корисника банкарских услуга у Србији.

***

Estradni umetnici u poslednjih deset godina utajili milijardu evra

Estradni umetnici, njihovi menadžeri i ugostitelji u poslednjih deset godina utajili su milijardu evra na tezgama, koncertima i svadbama u inostranstvu i kod kuće. Na 100 evra koje zarade, država bi trebalo da dobije oko 35 na ime poreza na dohodak građana. Manje uplaćenog poreza znači manje novca za gradnju vrtića, bolnica, puteva, pomoć starima, siromašnima, socijalno ugroženima…

– Pevač i organizator nastupa u najvećem broju slučajeva ne potpisuju ugovor, a kad ga potpišu, onda se obično navodi 1.500 do 2.500 evra. Ostatak dobijaju na ruke. Na koncertima se mulja s kartama, a na svadbama se sve dobija na ruke. Po tezgi mogu da zarade od 3.000 evra pa naviše, a kao bakšiš pojedinci uspevaju da dobiju i 50.000 evra. I to im nije dovoljno, već preko svojih prijatelja političara ugovaraju nastupe koje im plaćaju iz budžeta – ispričao je za Kurir jedan od menadžera i dodao da mnogi od njih porez plaćaju u inostranstvu.

www.kurir-info.rs

***

OTKAZANI NAUČNI PROGRAMI ZA TALENTOVANE ĐAKE
Petnica postala grad duhova

Da je Vigor Majić bezbrižni šaljivdžija, mogli biste da ga u ovom trenutku zamislite kako, opušten i potpuno sam, sedi u svojoj kancelariji i pevuši: „Pusto, pusto mi je sve“. Jer, kao nikada u poslednje tri decenije, Istraživačka stanica Petnica, čiji je on direktor, bila je pusta poslednjih mesec i po dana.

 

Najsavremenija laboratorija površine od 1.300 kvadrata potpuno je prazna, a ranije je bila jedan od centara u kojem se naukom bavilo najviše talentovanih đaka. Nema para od države – nema pametne dece na seminarima u Petnici, rešenje je aktuelne jednačine apsurda u ovom srpskom brendu.

A pre godinu dana, u jedinstvenom naučnom raju u ovom delu Evrope, u koji je država uložila milione evra zadužujući se kod Evropske investicione banke, sve je prštalo od onih kojima je Petnica namenjena – darovitim srednjoškolcima i studentima iz Srbije i zemalja okruženja.

U novoj petničkoj laboratoriji za fiziku, biologiju, hemiju i biomedicinu od 1.300 kvadrata, jedinoj u ovom delu Evrope, s najozbiljnijom naučnom opremom za toliko različitih nauka na jednom mestu, Iva iz Beograda mi je objašnjavala kako je moguće da baterije rade na bakterije, Margita iz Požege kako se oglašavaju slepi miševi, a Beograđanka Mina kako etarskim uljima eleminiše mikroorganizme štetočine na krtolama i lukovicama.

Juče mi je knjiga sagovornika spala na jedno slovo, nimalo bezbrižnog direktora. Koji će, u statusu „sam u kancelariji“ a okolo 17.000 kvadrata novih ili obnovljenih objekata, biti do četvrtka. Tada, konačno, u Petnicu dolazi sedam grupa od po dvadesetak polaznika jesenjih seminara, ali i to je malo u odnosu na prošli oktobar, kada je para od države koliko-toliko bilo.

Istraživačka stanica bez dece gubi smisao svog postojanja i mi vidimo da ovako dalje ne možemo da izdržimo. Već smo pri kraju ove godine i treba da počnemo pripreme za narednu, ali ne znamo kako ćemo se, zbog nedostatka novca, uopšte organizovati. Reč je o 28 miliona dinara, koji su potrebni za prosto funkcionisanje stanice, koje nam je Vlada prvo obećala, a onda i odobrila. Od tog obećanja prošlo je dva meseca, ali… – Majić zvuči kao jedan od junaka filma „Maratonci trče počasni krug“.

 

Samo u oktobru i novembru na seminarima koji su otkazani u Petnici trebalo je da boravi oko 600 učenika. Prazan je i prostor ispred Istraživačke stanice, koji je nedavno vrveo od mladih.

Uzimam slobodu da njegovu rečenicu nastavim sam – zbog toga što Topalovići iz Nemanjine u Beogradu Petnici nisu prebacili novac, veći deo naučnih programa za oktobar i novembar je otkazan.

Prevedeno, Petnicu neće videti i u njoj započeti svoje prve naučnoistraživačke poduhvate oko 600 darovitih srednjoškolaca.

Predrag Vujanac http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/414556/Petnica-postala-grad-duhova


%d bloggers like this: