„Otimanje zemlje“ – “land grabbing“

Unakrsni intervju Radia Slovenije o procesu OTIMANJA ZEMLJE (land grabbingu) sa Jan Douwej van der Ploegom, profesorom na holandskom univerzitetu Wageningen, i Milenkom Srećkovićem iz Pokreta za slobodu.

 
Freedom Fight Info www.freedomfight.info

Pokret za slobodu www.pokret.net

…..

Novi biznis „otimanje zemlje“

Milioni hektara zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi prelaze u ruke investitora a to „otimanje zemlje“ najviše pogađa zemljoradnike i stanovnike sela. Trajanje ugovora je 99 godina, pa i više, kamate za zakup su vrlo niske – delom niže od jednog evra po hektaru godišnje.

Proteklih godina je 33 miliona hektara zemlje u državama u razvoju i državama ubrzanog razvoja dato u zakup inostranim investitorima ili je prodato, piše Dojče vele pozivajući se na procene međunarodnih nevladinih organizacija. O dodatnih 54 miliona hektara se trenutno pregovara.

Fenomen „otimanje zemlje“ naglo se proširio od 2008, kada su cene životnih namirnica na svetskom tržištu trostruko porasle, a sa njima i interesovanje za jeftinu poljoprivrednu zemlju.

Među zainteresovanim „otimačima“ su i zemlje sa nedovoljno sopstvenih namirnica, kao što su Saudijska Arabija ili Indija, a koje na agrarnim površinama u inostranstvu žele da uzgajaju poljoprivredne proizvode za sopstveno stanovništvo. 

I veliki koncerni životnih namirnica zakupljuju ili kupuju hiljade hektara velikih površina i proizvode u industrijskom stilu – na primer pirinač, soju ili biljke za gorivo. Tu su i finansijski investitori koji jeftinu zemlju vide kao mogućnost za dobitke putem špekulacija s rastućim cenama.  Posledice za stanovništvo su najčešće duboke. Oni moraju da se odvoje od zemlje na kojoj su izgrađena njihova sela. Stotine hiljada malih poljoprivrednika zbog toga je već izgubilo egzistencijalnu osnovu.

Svetska banka i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), ipak i dalje ističu šanse za te regione na osnovu investiranja u zemlju. Poručju da investitori donose tehnologije i stručno znanje u ciljne države, što malim poljoprivrednicima omogućava da uče o metodama velikih agrarnih preduzeća, i poboljšava infrastrukturu zemalja.  Stvarnost je drugačija. Mnoge države su pre svega zainteresovanje za punjenje državnih kasa sa „otete zemlje“, a mnogo manje za progres.

Tanjug/B92

НАПОМЕНА:

У Војводини домаћи тајкуни, Хрвати и странци већ имају у свом поседу стотине хиљада хектара. 

Ускоро, ако опстане ова владајућа елита, креће примена ССП са ЕУ у делу слободне продаје ораница странцима – где ће најбоље српске оранице, које су сада испод цене – јефтине, куповати странци. Хектар квалитетне плодне земље у Србији не сме да вреди мање од 50 000 евра. До сада је хектар купован и за мање од 5 000 евра. 

Најављује се и продаја ораница Арапима. То је за ове који воде Србију “добар посао“. Дају најбоље оранције и имаће 20% власништва у компанији са Арапима. 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Војско, сад можеш да издаш земљу шеику!

Широооко

Agrobanka, Poštanska štedionica, Arapski Emirati i Hilari Klinton

Prof. Ševarlić: “Hiljade hektara nam je pod GMO”

Otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje

Кампања против ГМО се наставља – језиво ћутање медија

Захарије Трнавчевић је плаћеник ГМО лобија

Монсанто и МК Комерц

Србија неспремна дочекује укидање царина на увоз хране

12 Responses to „Otimanje zemlje“ – “land grabbing“

  1. Varagić Nikola каже:

    Dačić je rekao da Srbija u Evropsku uniju ne želi da uđe silom i
    po svaku cenu ali da

    samo „lud čovek“

    može da kaže da ulazak u Uniju nije u interesu Srbije.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/dacic_quotlud_covekquot_moze_da_kaze_da_ulazak_u.83.html?news_id=66892#sthash.hZTrTcZG.dpuf

  2. Varagić Nikola каже:

    Komentar Danas

    Svašta za ništa

    Da je Hrvatska pobedila u svojoj borbi da ne bude tretirana kao zemlja Evropske unije u sporu oko uvoza cigareta u Srbiju, ovdašnja javnost, na svoje iznenađenje, saznala je iz saopštenja same EU, a ne od domaćih zvaničnika, kako bi inače trebalo.

    Braneći se od optužbe da je ovakav, izrazito nepovoljan, ishod pokušao da sakrije od građana, ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić rekao je da saopštenje EU nije tačno, to jest da Srbija „još ništa nije potpisala“, ali i da će morati da potpiše, jer je EU vršila veliki pritisak na njega i ostatak Vlade da izađu Hrvatskoj u susret. U čemu se sastojao toliki pritisak? U pretnji briselsko-zagrebačkih pregovarača da će u upravo objavljenom izveštaju o napretku Srbije ka EU biti navedeno da ovaj problem nije rešen.

    To je, jasno, toliko uplašilo Ljajića i Vladu da su odmah odustali od 700 miliona dinara, koliko bi Srbija više dobijala od rovinjskih duvandžija, kad bi plaćali carinu od 57 odsto koja važi za EU, umesto 15 odsto, koliko su kao članica CEFTA do sada plaćali.

    Zauzvrat, Srbija izgleda da nije dobila ništa. Na zahtev naših pregovarača da se Srbiji poveća kvota za izvoz šećera u Hrvatsku, iz Evropske komisije je odgovoreno da je to telo spremno da „razmotri taj zahtev kroz odgovarajuću proceduru predviđenu Sporazumom o asocijaciji i pridruživanju“. Dakle, odbili su nas. Jedini adut koji je Srbija u pregovorima imala – carinu na duvan, odbacila je u strahu od „negativne ocene“, zbog čega Hrvatska sada nema nijedan razlog da šteti svojim privrednicima, tako što bi dozvolila jaču konkurenciju srpske industrije šećera.

    Da li je napomena u izveštaju EK kojom nam je prećeno bila toliko bitna? Da li vredi 700 miliona dinara? Da li iko misli da je duvan to što sprečava ulazak Srbije u EU? Da li otvaranje pregovora u januaru zavisi od cigareta ili od Kosova? Evropskoj uniji ne treba zameriti, jer ona samo štiti interese svoje članice, čak i kada to znači da se treba pretvarati da ta članica nije njena članica. To je praksa koju EU redovno sprovodi, a ne samo sad.

    Naš problem su naše vlasti, uvek voljne da svoje ekonomske interese podrede ideologiji i dnevnoj politici i da privrednom servilnošću plaćaju politički status. To smo uradili 2001. liberalizacijom tržišta za koje naša ekonomija tad nije bila ni blizu spremna, to smo uradili 2008. prodajom NIS-a Gaspromu, 2009. jednostranom primenom SSP-a i sada odustajanjem od carine na uvoz duvana.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/svasta_za_nista.46.html?news_id=269512#sthash.INht90Ol.dpuf

  3. […] “Otimanje zemlje” – ”land grabbing” […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: