Evropski патријарх

MILAN DAMJANAC: PATRIJATHOV POZIV SRBIMA NA KIM ILI SLIKA NAŠEG PADA

Umesto da Crkva podrži svoj stradalni narod, ona učestvuje u njegovom obmanjivanju.

www.standard.rs/milan-damjanac-patrijathov-poziv-srbima-na-kim-ili-slika-naseg-pada

***

Отворено писмо Покрета Двери Патријарху Иринеју

Кршење Устава Србије, предаја и издаја Косова и Метохије, и практично признавање тзв. независности Косова нешто су са чим се не можемо сложити нити помирити.

http://www.dveriraskaoblast.com/dveri-srbija/%D0%BE%D1%82%D0

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Dick Диковић

Како се зове председник суда у окупираној држави? Сарадник окупатора!

ЈАЊА ГАЋЕША: ПРИЗНАЈЕМО, КРИВИ СМО

MILAN DAMJANAC: SRBI SA KOSMETA

Ана Радмиловић: Покосовски циклус – Избори

 

9 Responses to Evropski патријарх

  1. Varagić Nikola каже:

    istraživač Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu:

    Ljudski život onako kako ga obično shvatamo, dakle kao život vredan življenja, ne počinje začećem. Strogo govoreći ne počinje ni rođenjem. Trebalo bi napraviti distinkciju između biološkog postojanja i života shvaćenog u kontekstu ostvarenja životnih planova i ciljeva koji mu tek daju vrednost. Ni fetus ni novorođenče nemaju životni plan, niti imaju bilo koji intencionalno postavljeni cilj čijem ostvarenju teže. Apsolutna vrednost ljudskog života je zabluda, a njegova svetost besmislica. Nakon moždane smrti osoba biološki postoji, ali bi malo ko rekao da je živa, da je njen život vredan življenja ili da ima neki neobičan kvalitet svetosti. Na sličan način fetus biološki postoji, ali nema moralni status jednak moralnom statusu odrasle, svesne, racionalne i autonomne osobe. Možda su Kant i papa u pravu kada tvrde da ljudi za razliku od pukih stvari imaju dostojanstvo, ali fetusi iako nisu stvari u uobičajenom smislu reči, ipak nisu ni ljudska bića, tako da njihovo dostojanstvo abortusom ne može da bude ugroženo.

    Abortus nije čedomorstvo, jer u trenutku kada se izvršava nema deteta koje bi se ubilo. Infanticid je relativno redak, a infanticid koji čine biološki roditelji je još ređi. Ljudi su prirodno determinisani da brinu o svom potomstvu i imaju biološki interes da to čine, a ljubav koju osećaju prema njima deluje kao supresor nasilnih impulsa.

    Trebalo bi napraviti i razliku između abortusa i neonaticida. Neonaticid je ubistvo novorođenčeta obično u periodu od 24 sata nakon rođenja, zastupljeno je u svim kulturama, a najčešći počinilac je majka koja je psihički zdrava. Razlozi za neonaticid su različiti i kreću se od socioekonomskih do ličnih, ali se o njemu obično govori kao o „zakasnelom abortusu“. Iako se javnost zgražava nad ovim postupkom majki, možda bi ipak trebalo ostaviti po strani sentimentalne i pogrešne predstave o nevinim bebama koje ubijaju majke monstrumi. Možda bi pre trebalo razmisliti o relativnoj dekriminalizaciji neonaticida u pojedinim slučajevima koji mogu biti opravdani nego razmišljati o kriminalizaciji abortusa.

    Autor je istraživač Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/o_abortusu_i_cedomorstvu.46.html?news_id=269255#sthash.5mj2yYfi.dpuf

  2. Varagić Nikola каже:

    Писмо Патријарха Павла Тадићу и Коштуници поводом избора на КиМ 2004. године – Патријарх Павле

    03. октобар 2004. године
    Његовом превасходству
    Борису Тадићу, председнику Републике Србије
    Његовом превасходству
    др Војиславу Коштуници , председнику Владе Републике Србије
    Уважена господо,
    Обраћам вам се обојици као Патријарх српски, у чијој скромној личности и апостолској служби, звање Архиепископа пећког и канонски и историјски претходи достојанству Патријарха српског. Обраћам вам се и као епископ Српске Православне Цркве који је на Косову и Метохији у епископском чину служио тридесет и четири године, који је покрајину много пута препешачио уздуж и попреко и који, то слободно могу рећи, тамошње прилике и неприлике добро познаје већ више од пола века.
    Пратите нас на друштвеним мрежама:
    Обраћам вам се, најзад, и као човек који је претходних година, у најбољој намери, и у име Цркве и у своје лично име, позивао српски народ Косова и Метохије да учествује на изборима, у политичком животу и у привременим институцијама власти у својој покрајини, у знак добре воље и спремности да заједно са својим суграђанима албанске народности и заједно са свим осталим етничким заједницама гради темеље заједничке будућности у миру, слободи, демократији и равноправности. С тим у вези, подсећам вас и на став Српске Православне Цркве, једнодушно и једногласно изражен на недавном заседању Светог Архијерејског Сабора, да “ Црква начелно подржава – свуда, па и на Косову и Метохији – демократско право учешћа на изборима“.
    Сада, међутим, после недавних апела Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, апелујем на вас обојицу и лично, као предстојатељ Цркве, односно као председник Сабора и Синода: за име Бога, не позивајте остатак прогоњеног и мученичког српског народа на Косову и Метохији на изборе за органе тамошње власти! Не позивајте га, па ма ко вас на то наговарао или присиљавао! Јер, нас недавни Сабор је, после начелног афирмативног става о учешћу на изборима, одмах у продужетку, свима који заговарају безусловни излазак Срба и мањинских верско-етничких заједница на заказане октобарске изборе, поставио кључно питање: „У којој држави на свету се може захтевати излазак на изборе под условима у којима су људи лишени не само елементарне безбедности и основних људских права, па и права на слободу кретања, него и самог права на живот?“.
    На то питање, на које такозвана међународна заједница и њена оружана сила на Косову и Метохији не желе или не могу да одговоре, Сабор, у име хришћанских начела и вредности, одговара овако: „Роба треба најпре ослободити ропског положаја који му је наметнут и извести га из тамнице да би се он могао слободно понашати и слободно бирати или бити биран“.
    Имајући у виду жалосну чињеницу да до овога часа нема никаквих међународних институционалних гарантија да ће излазак Срба на изборе и њихово какво-такво учешће у органима власти пружити безбедност српском народу и осталим неалбанцима у Покрајини, омогућити повратак прогнанима и очувати целовитост државне територије, питамо се: зар претходна искуства не сведоче да би крајњи исход српског ућешћа могао бити дијаметрално супротан наведеним позитивним очекивањима? Зар је потребан наш пристанак на нашу пропаст, дугорочну или коначну, свеједно?
    Ко то уопште има право да вапијуће безакоње прогласи за правни поредак, статус друштвених парија за нормалан положај у друштву, а терор за нормално функционисање демократских институција? Ви, господо председници, знате да смо раније позивали Србе на изборе, а уследио је мартовски погром. Знате колико је Срба убијено, отето и прогнано од почетка међународне управе Косовом и Метохијом; знате колико је домова и храмова спаљено и порушено.
    Знате за обећања на највишој европској и светској равни да ће макар они у марту уништени домови и храмови бити обновљени, а злочинци приведени правди. Знате, међутим, а знамо и сви, да домове и храмове нико не поправља, готово сви злочинци су и даље на слободи, а прогнаници су мање-више заборављени, да не кажем отписани. Подсећам вас успут и на то да су косовско-метохијски Албанци до пре само неколико година, притом живећи у неупоредиво бољим условима него њихови српски суседи данас, не само одбијали да учествују на изборима него и бојкотовали све органе власти, читав државно-правни поредак. Па ипак, њих нико није уцењивао, а на њихове политичке вође нико није вршио притисак. Поређење и закључци намећу се сами.
    Обраћам вам се, господо председници, овим јавним апелом искључиво из духовно-пастирских разлога и због егзистенцијалних невоља своје пастве, свога народа, своје духовне деце. Вас обојицу и вашу одговорну јавну службу у једнакој мери уважавам. Никад ништа у животу нисам творио или говорио са политичком мотивацијом, а сада, са навршених деведесет лета, сигурно не почињем да то чиним. Када би православни Срби данас на Косову и Метохији били тлачитељска већина, а Албанци обесправљена, угрожена и угњетена мањина, и тада бих упутио овакав апел. По Светом Писму, Бог не гледа ко је ко него све народе и све људе једнако љуби и све позива на спасење и вечни живот у заједници љубави Божје. Смемо ли ми људи претендовати на то да боље од Свеблагога Бога знамо шта је за све и сваког најбоље или, просто, шта нам је свима једино потребно?
    У овом одсудном тренутку, по овом пресудном питању, покажите врхунску одговорност и братско јединство, већ показано у Народној скупштини Србије, а пре тога у души васцелог православног српског народа.
    Рекох и душу спасох.
    Бог вас благословио!
    Патријарх српски
    + Павле

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: