
Иван Тасовац, Драган Бјелогрлић, Богдан Диклић, Бранислав Лечић, Чедомир Антић, Горан Кнежевић, Бојан Пајтић, Драган Великић… Само су нека од имена на списку од више од 80 најутицајнијих „слободних зидара” у Србији коју је у новом броју објавио Недељник, позивајући се на тајни извештај служби безбедности о масонерији.
Недељник преноси делове службене белешке на 47 страна у којима се до детаља види како масонерија у Србији делује као и било која друга интересна група, посебно анализира припрема Трилатерале, која је подигла масонерију, али и спорне ствaри око фирми за обезбеђење у којима масонерија има своје интересе.
У извештају стоји и да је „видљив план масонске власти која се на тлу Србије ужурбано мири и консолидује како би спремно преузела задатке у стратешком планирању и редефинисању силе нове регије унутар простора бивше Југославије”.
Највише јавности интересантних масона долази из света културе, чији је министар један од истакнутих масона. Према сазнањима Недељника, у „масонским круговима” се у последње време одвија тренд „приближавања напредњацима”. Кандидат напредњака за привременог градоначелника Београда је Милан Божић, одавно „препознат као масон”.
Међу масонима, који су наведени у извештају у који смо имали увид, налази се и садашњи министар културе Иван Тасовац који је илустрације ради, по доласку у министарство одмах довео његовог „брата” из ложе Игора Јовичића, који је раније био у министарству одбране.
Међу масонима који су познати јавности налазе се глумци Драган Бјелогрлић и Богдан Диклић, Светозар Цветковић, Бранислав Лечић и Горан Шушљик, писац Драган Великић, историчари Чедомир Антић и Слободан Марковић, политичари Милан Марковић, Горан Кнежевић, Милољуб Албијанић, председник војвођанске владе Бојан Пајтић, некадашњи министри Светозар Чиплић и Саша Драгин…
Пресс, Србин.инфо
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

На слици: Свети Сава (манастир Милешева)
Из текста “УСТАВНИ ИДЕНТИТЕТ“:
(…) Са једне стране, имамо европску Србију коју је тада персонификовао Доситеј Обрадовић, са друге стране, имамо православну Србију. Ови први, који су данас друга Србија, дивили су се Европи тог доба, желели су да и Србија буде модерна држава, сматрали су да је Црква назадна, а ови други, којих данас у великом броју има унутар прве Србије, желели су обнову средњовековног царства, остали су везани за косовски мит и Русију и често су се опирали сваком напретку. После више векова под окупацијом, српски народ подигао је Устанак. Међутим, од самог почетка, постојале су две визије како треба да изгледа слободна Србија. До 1918. године превласт имају они са визијом православне Србије, од 1918. до 1945. снаге су биле изједначене, а након 1945. године превласт унутар српског народа, унутар Србије, имају наследници (у идеолошком и културном смислу) Доситеја Обрадовића, Светозара Марковића, радикала Николе Пашића… Уместо Христа и косовског мита, Срби из тог доба су се, у већини, определили за тековине Француске револуције и немачких илумината (и британских и јеврејских окултиста)[25].
Управо је то света земља данашње (односно, оне од 1945. па и 1918.) владајуће елите у Србији, ”очева и мајки нације”[26]– Француска револуција, немачки илуминати (рационалисти-мистици), британски и јеврејски окултизам, источњачке философије и исламска мистика.
Све што је далеко од Христа блиско је многим Србима из владајуће елите, због тога та елита, која се одрекла Христа, толико жели да постанемо део ЕУ и тражи да се Србија одрекне Косова и Метохије. Због тога је за езотерне кругове са Запада важно да се ”прихвати реалност”, а то је да је Христ ”илузија”, да се одрицањем од Косова и Метохије српски народ одрекне и Христа, и да без КиМ и Христа постане део европске антихришћанске заједнице[27]. За разлику од антихришћана, хришћани не обећавају Рај на Земљи, те самим тим никога не могу лагати и убедити да их следи на путу стицања благостања, нирване, божанства и сличног на Земљи, у овом телу, у свету после пада у грех. Тај пут се обично заврши тако да онај ко то обећава доживи благостање, а они који га следе не доживе благостање, чак, они су ти који су оном који их предводи омогућили да живи као у рају.
Када су Срби упали у замку new age покрета, када су због комплекса ниже вредности некритички прихватили све за Запада као боље од свега што имају (како је то још Достојевски описао), природно је било да након настанка Југославије 1918. године следећа фаза буде оно што се догодило за време комунистичке Југославије: одрицање од вере и Цркве, прихватање латинице као свог писма, итд. Као да није постојала опција, међу самим Србима, да настане Југославија, да опстане Југославија, али, тако да Срби остану православан народ, да пишу ћирилицом, да прихвате латиницу, али, и да други прихвате ћирилицу, итд.
(…) Нису православни Срби отворили фронтове, нити православни Срби могу да затворе фронтове према Ватикану, коминтерновцима и масонима, није то свађање са целим светом, нити ту може бити компромиса, јер друга страна то не жели. Другим речима: наши нападачи су они који (су изнедрили теорију еволуције и) прихватају само ”закон јачег”, за њих је смисао живота ”воља за моћ”, и желе да папа или велики архитекта постане Кнез овога света, или створе светску социјалистичку владу. Православни Срби не уклапају се у њихове планове.
(…) Овде долазимо до масона, илумината, темплара, окултиста, малтешких витезова, билдерберговаца… да би се разумело све што се догађало око српског народа од Првог српског устанка, преко настанка Југославије до данас. New age покрет, а са њим на одређене начине и одређеним нивоима (касније) повезан екуменизам, прате српски народ од ослободилачких ратова са почетка 19. века до ослободилачких ратова у првој половини 20. века. Зато је важно знати да је међу устаницима и творцима модерне Србије било доста масона, да је Краљ Александар Карађорђевић био масон, да је добар део припадника српске елите који су залагали за стварање Југославије припадао масонским организацијама и да су остале грађевине у Београду као сведоци тог времена. Нису бројни угледни Срби током претходних 200 година били чланови само масонских организације, ту су и организације илумината, окултиста, источњачких философа, екуменистичких теозофа, расистичких традиционалиста, колонијалистичких рационалиста… Сада не осуђујем, желим само да се ово констатује и добро размисли о свему:
Какве је користи српски народ имао што је тако велики број српских интелектуалаца, политичара, аристократа, генерала, писаца… припадао или данас припада некој масонској организацији, што је имао или данас има добре контакте са неком страном службом или државом – да ли су због тога Срби мање страдали у светским ратовима, током 20. века, да ли је данас положај Србије бољи? Није. Што је више чланова српске елите улазило у таква тела, то је српски народ више страдао. Често су Срби били обрађивани по тактици ” добар и лош полицајац”.
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...