Иван Тасовац, Драган Бјелогрлић, Богдан Диклић, Бранислав Лечић, Чедомир Антић, Горан Кнежевић, Бојан Пајтић, Драган Великић… Само су нека од имена на списку од више од 80 најутицајнијих „слободних зидара” у Србији коју је у новом броју објавио Недељник, позивајући се на тајни извештај служби безбедности о масонерији.
Недељник преноси делове службене белешке на 47 страна у којима се до детаља види како масонерија у Србији делује као и било која друга интересна група, посебно анализира припрема Трилатерале, која је подигла масонерију, али и спорне ствaри око фирми за обезбеђење у којима масонерија има своје интересе.
У извештају стоји и да је „видљив план масонске власти која се на тлу Србије ужурбано мири и консолидује како би спремно преузела задатке у стратешком планирању и редефинисању силе нове регије унутар простора бивше Југославије”.
Највише јавности интересантних масона долази из света културе, чији је министар један од истакнутих масона. Према сазнањима Недељника, у „масонским круговима” се у последње време одвија тренд „приближавања напредњацима”. Кандидат напредњака за привременог градоначелника Београда је Милан Божић, одавно „препознат као масон”.
Међу масонима, који су наведени у извештају у који смо имали увид, налази се и садашњи министар културе Иван Тасовац који је илустрације ради, по доласку у министарство одмах довео његовог „брата” из ложе Игора Јовичића, који је раније био у министарству одбране.
Међу масонима који су познати јавности налазе се глумци Драган Бјелогрлић и Богдан Диклић, Светозар Цветковић, Бранислав Лечић и Горан Шушљик, писац Драган Великић, историчари Чедомир Антић и Слободан Марковић, политичари Милан Марковић, Горан Кнежевић, Милољуб Албијанић, председник војвођанске владе Бојан Пајтић, некадашњи министри Светозар Чиплић и Саша Драгин…
Пресс, Србин.инфо
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:
- Истрага
- Нова-стара влада
- Да ли су српски и да ли ће Србија имати неке користи?
- Малтешки ред се враћа у Русију?
- РИМСКИ КЛУБ
- Rokfeler i Rotšild udružuju snage
- Германизација и илуминација
- Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?
- Ко је нови директор БИА?
- Дијалог са идејним противником
- ПРАВОСЛАВЉЕ И МИСТИКА
- ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА
На слици: Свети Сава (манастир Милешева)
Из текста “УСТАВНИ ИДЕНТИТЕТ“:
(…) Са једне стране, имамо европску Србију коју је тада персонификовао Доситеј Обрадовић, са друге стране, имамо православну Србију. Ови први, који су данас друга Србија, дивили су се Европи тог доба, желели су да и Србија буде модерна држава, сматрали су да је Црква назадна, а ови други, којих данас у великом броју има унутар прве Србије, желели су обнову средњовековног царства, остали су везани за косовски мит и Русију и често су се опирали сваком напретку. После више векова под окупацијом, српски народ подигао је Устанак. Међутим, од самог почетка, постојале су две визије како треба да изгледа слободна Србија. До 1918. године превласт имају они са визијом православне Србије, од 1918. до 1945. снаге су биле изједначене, а након 1945. године превласт унутар српског народа, унутар Србије, имају наследници (у идеолошком и културном смислу) Доситеја Обрадовића, Светозара Марковића, радикала Николе Пашића… Уместо Христа и косовског мита, Срби из тог доба су се, у већини, определили за тековине Француске револуције и немачких илумината (и британских и јеврејских окултиста)[25].
Управо је то света земља данашње (односно, оне од 1945. па и 1918.) владајуће елите у Србији, ”очева и мајки нације”[26]– Француска револуција, немачки илуминати (рационалисти-мистици), британски и јеврејски окултизам, источњачке философије и исламска мистика.
Све што је далеко од Христа блиско је многим Србима из владајуће елите, због тога та елита, која се одрекла Христа, толико жели да постанемо део ЕУ и тражи да се Србија одрекне Косова и Метохије. Због тога је за езотерне кругове са Запада важно да се ”прихвати реалност”, а то је да је Христ ”илузија”, да се одрицањем од Косова и Метохије српски народ одрекне и Христа, и да без КиМ и Христа постане део европске антихришћанске заједнице[27]. За разлику од антихришћана, хришћани не обећавају Рај на Земљи, те самим тим никога не могу лагати и убедити да их следи на путу стицања благостања, нирване, божанства и сличног на Земљи, у овом телу, у свету после пада у грех. Тај пут се обично заврши тако да онај ко то обећава доживи благостање, а они који га следе не доживе благостање, чак, они су ти који су оном који их предводи омогућили да живи као у рају.
Када су Срби упали у замку new age покрета, када су због комплекса ниже вредности некритички прихватили све за Запада као боље од свега што имају (како је то још Достојевски описао), природно је било да након настанка Југославије 1918. године следећа фаза буде оно што се догодило за време комунистичке Југославије: одрицање од вере и Цркве, прихватање латинице као свог писма, итд. Као да није постојала опција, међу самим Србима, да настане Југославија, да опстане Југославија, али, тако да Срби остану православан народ, да пишу ћирилицом, да прихвате латиницу, али, и да други прихвате ћирилицу, итд.
(…) Нису православни Срби отворили фронтове, нити православни Срби могу да затворе фронтове према Ватикану, коминтерновцима и масонима, није то свађање са целим светом, нити ту може бити компромиса, јер друга страна то не жели. Другим речима: наши нападачи су они који (су изнедрили теорију еволуције и) прихватају само ”закон јачег”, за њих је смисао живота ”воља за моћ”, и желе да папа или велики архитекта постане Кнез овога света, или створе светску социјалистичку владу. Православни Срби не уклапају се у њихове планове.
(…) Овде долазимо до масона, илумината, темплара, окултиста, малтешких витезова, билдерберговаца… да би се разумело све што се догађало око српског народа од Првог српског устанка, преко настанка Југославије до данас. New age покрет, а са њим на одређене начине и одређеним нивоима (касније) повезан екуменизам, прате српски народ од ослободилачких ратова са почетка 19. века до ослободилачких ратова у првој половини 20. века. Зато је важно знати да је међу устаницима и творцима модерне Србије било доста масона, да је Краљ Александар Карађорђевић био масон, да је добар део припадника српске елите који су залагали за стварање Југославије припадао масонским организацијама и да су остале грађевине у Београду као сведоци тог времена. Нису бројни угледни Срби током претходних 200 година били чланови само масонских организације, ту су и организације илумината, окултиста, источњачких философа, екуменистичких теозофа, расистичких традиционалиста, колонијалистичких рационалиста… Сада не осуђујем, желим само да се ово констатује и добро размисли о свему:
Какве је користи српски народ имао што је тако велики број српских интелектуалаца, политичара, аристократа, генерала, писаца… припадао или данас припада некој масонској организацији, што је имао или данас има добре контакте са неком страном службом или државом – да ли су због тога Срби мање страдали у светским ратовима, током 20. века, да ли је данас положај Србије бољи? Није. Што је више чланова српске елите улазило у таква тела, то је српски народ више страдао. Често су Срби били обрађивани по тактици ” добар и лош полицајац”.
KOSMET VIA KOSMOS 
Francuski masoni dolaze da podrže ulazak Srbije u EU
11. mart 2011.
Delegacija slobodnozidarske obedijencije “Veliki orijent Francuske” stiže danas u trodnevnu posetu Beogradu.
Delegaciju će predvoditi Veliki majstor dr Gij Arsize, a Beograd će biti prvi grad van Francuske u kom će biti održan redovni sastanak “Kongresa Pariz 4″ i “Lože istočne Evrope”.
Dr Gij Arsize će, kako se navodi, tokom boravka u Beogradu održati i predavanje “Osnovne vrednosti Velikog orijenta i proces pridruživanja Srbije EU” na “Megatrend” univerzitetu.
http://www.srpskaanalitika.com/2011/03/11/francuski-masoni-dolaze-da-podrze-ulazak-srbije-u-eu/
Pred punim Amfiteatrom 1 zdanja u Goce Delčeva 8, u petak, 11. marta 2011. godine, dr Gi Arsize, veliki majstor Velikog Orijenta Francuske, održao je predavanje na temu: „Osnovne vrednosti Velikog Orijenta i proces pridruživanja Srbije EU”.
O značaju ove slobodnozidarske obedijencije, koja prvi put od osnivanja (1728) drži svoj kongres van sedišta u Francuskoj, na početku predavanja govorio je prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrenda.
Gospodin Arsize odgovorio je, posle predavanja, na brojna pitanja prisutnih.
http://www.megatrend-edu.net/vest_strana.php?v=1239&language=3
Denio: Beogradski metro ostaje prioritetan za Francusku
Beta
objavljeno: 12/11/2013
BEOGRAD – Francuski ambasador u Srbiji Fransoa Gzavije Denio izjavio je danas da za Francusku projekat Beogadskog metroa ostaje kao prioritetan u oblasti infrastrukturne saradnje sa Srbijom.
Gzavije Denio je Antiću preneo interes francuskog ministarstva saobraćaja da se intenziviraju odnosi sa resornim ministarstvom Srbije, kroz potpisivanje bilateralnog sporazuma o međusobnoj saradnji.
Francuski ambasador je, kako se navodi, predložio da u najskorije vreme dostavi nacrt jednog takvog sporazuma na usaglašavanje i što skorije potpisivanje, dok je ministar Antić sa zadovoljstvom prihvatio da učestvuje u procesu izrade i usaglašavanja jednog takvog dokumenta.
Lider URS-a u vreme dok je bio na čelu Narodne banke sakrio “kiparske pare” Srbije, tvrdi novinar Domagoj Margetić
Dinkić od Đinđića sakrio istinu o novcu sa Kipra?
AUTOR: A. MILOŠEVIĆ
Beograd – Kontroverzni austrijski biznismen Martin Šlaf kupio je 30 odsto vlasništva u Mobtelu delom novca koji je tokom devedesetih godina vlada Slobodana Miloševića u koferima iznosila na Kipar.
Taj novac, a radi se o više od 300 miliona evra, Šlaf je zatim oprao u saradnji sa Mlađanom Dinkićem, ministrom finansija u vreme prodaje Mobtela, koji je pristao da od njega u ime Vlade Srbije otkupi tih 30 odsto, posle čega je cela kompanija prodata norveškom Telenoru. Sve ove tvrdnje juče je izneo Domagoj Margetić, hrvatski novinar, koji se, kako sam kaže, još od kraja devedesetih bavi pitanjem novca koji je tokom rata izvlačen iz SFRJ, i sa time povezanom aferom Hipo banke.
Margetić, koji je o ovome pre četiri dana dao izjavu i Odeljenju za krivično-obaveštajne poslove Uprave kriminalističke policije u Beogradu, tvrdi da je novac tokom devedesetih godina iz Srbije prebacivan na Kipar, a odatle na tajne račune u Anglo jugoslav banci u Londonu, Franko jugoslav banci u Parizu i Zagrebačkoj banci u Zagrebu. Ta sredstva su potom objedinjena na, takođe tajnim, računima u Hipo banci u Beču, koja je, kako objašnjava, na taj način praktično i osnovana.
– Sa tajnih računa kod Hipo grupe, novac se ponovo premešta na of-šor destinacije na Kipru, ali i dalje pod kontrolom austrijske Hipo grupe i odatle se kasnije reinvestira u Srbiju. Kiparski novac se poverava Martinu Šlafu, odnosno njegovom investicionom fondu MS privatštiftung iz Beča. Šlaf dobijeni novac prebacuje u novoosnovanu firmu Holdenhurst holding na Kipru u kojem MS privatštiftung ima 650 akcija, a Šlafov poslovni partner Jozef Taus 350 akcija. Šlaf, odnosno Holdenhurst, zatim stiče vlasništvo u kompaniji BK trejd, do tada u posedu porodice Karić, i time postaje suvlasnik Mobtela. Prethodno je Vlada Srbije formirala međuresorsku radnu grupu za utvrđivanje vlasništva u Mobtelu, koja je konstatovala da je udeo Srbije u tom operateru 70 odsto, a Karića 30. Šlaf se nigde nije pominjao. On je čekao da radna grupa završi istragu o vlasničkim udelima, jer nije hteo da dođe pod lupu istražitelja – tvrdi Margetić.
Tek kada je komisija završila svoj posao, Šlaf faksom obaveštava PTT Srbiju, kao drugog akcionara Mobtela, o tome da je preuzimanjem BK trejda i Holdenhurst postao suvlasnik.
Mlađan Dinkić zatim u ime Vlade Srbije otkupljuje 30 odsto udela od Holdenhursta. Margetić u svojoj prijavi kriminalističkoj policiji navodi da se: “iz ovoga može zaključiti da je imenovani of-šor holding sa Kipra iskorišćen u ovom poslu kako bi se pre finalne prodaje Mobtela Telenoru, u dogovoru tog holdinga sa Mlađanom Dinkićem zapravo oprao novac sa tajnih računa na Kipru, a da bi se potom cela operacija prikrila definitivnom prodajom Mobtela Telenoru, koji očigledno za celu ovu operaciju nije znao”.
Ipak, u ovim Margetićevim tvrdnjama teško je pronaći argumentaciju u korist krivice Mlađana Dinkića. Prvo, Telenor je u potpunosti bio svestan postojanja Holdenhursta, koji se pominje u prvom članu ugovora o prodaji Mobija 63 (Mobtela) između Telenora i Vlade Srbije. Za Šlafovo postojanje i ulogu znala je i celokupna srpska javnost, a čak je i tadašnji austrijski kancelar Alfred Guzenbauer lično došao u Srbiju da lobira u korist Šlafove pozicije u Mobtelu. Guzenbauer je danas savetnik prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Drugo, Šlaf je vlasništvo u Mobtelu stekao kupovinom udela Bogoljuba Karića, što znači da ni Vlada ni Dinkić nisu imali ništa s tim i nisu mogli da Šlafu ospore vlasništvo, pošto je međuresorna komisija već utvrdila da država ima 70 odsto udela.
Na kraju, nije Vlada Srbije omogućila Šlafu da opere eventualno nelegalno stečen novac sa Kipra, jer je on kupovinom od Karića postao suvlasnik Mobtela, dakle strana formalno jednaka Vladi Srbije. Nije tačno ni da je Vlada samoinicijativno kupila Šlafov udeo pa ga onda prodavala na aukciji. Vlada je organizovala aukciju za ceo Mobtel, u kojem su u trenutku održavanja aukcije vlasnici bili i Vlada i Šlaf. Ugovorom između ove dve strane unapred je bilo definisano da će samo u slučaju da prodajna cena bude veća od 1,1 milijarde evra, Šlaf biti u obavezi da svoj udeo proda Vladi i da ga ona onda proda kupcu, to jest Telenoru. Tako je i bilo. Dakle, tek kada je obezbeđen kupac za ceo Mobtel, Vlada preuzima Šlafov udeo, prodaje celu kompaniju Telenoru, uzima sav novac i Šlafu daje njegov deo. Da li je ovako komplikovana procedura izvedena zato što kupci, renomirani operateri, nisu hteli da imaju ništa sa Šlafom i da eventualno rizikuju kasnije sudske sporove oko vlasništva, nije poznato, ali ne može se reći da je ovim aranžmanom Srbija bila na gubitku.
S druge strane, sve ovo ne otklanja sumnju da je Šlaf možda zaista na ovaj način oprao kiparski novac, mada nedvosmislenih dokaza za sada javno nema.
Margetić u svojoj prijavi tvrdi da je Dinkić na Kipru, u vreme dok je bio guverner Narodne banke, pronašao “između jedne i 11 milijardi dolara” srpskog novca, što je svojevremeno potvrdio i Velimir Ilić, koji je bio član Vladine grupe za ispitivanje kiparskih para, ali kojeg je kasnije, kako je rekao, Dinkić izbacio iz te grupe.
“Mlađan Dinkić o novcu sa tajnih računa nije podneo pravovremen, potpun i istinit izveštaj tadašnjem premijeru Zoranu Đinćiću. Novac sa tajnih računa nikada nije vraćen u državni budžet Srbije. Iz dokumentacije se neosporno vidi da ga je Dinkić pronašao”, navodi Margetić u prijavi UKP-u i jučerašnjoj izjavi.
Prema njegovim rečima, protiv Dinkića su još 2006. podnete dve krivične prijave, jedna od strane advokata Aleksandra Lojpura i druga od Vladana Batića, bivšeg ministra pravde. Ni po jednoj nije postupljeno, a u tužilaštvu tvrde da Lojpurova prijava čak ni ne postoji.
Pravi vlasnici tajnih računa sa Kipra, iz banaka u Londonu, Parizu i Zagrebu i na kraju u Hipo banci, do danas nisu otkriveni.
Ugovor sa Šlafom državna tajna
Zanimljivo je još i to da je Vlada Srbije sve ugovore sa Šlafom, potpisane 4. aprila u vezi Mobtela proglasila državnom tajnom. Margetić kaže da je Evropski parlament, koji vodi istragu u vezi malverzacija Hipo banke, tražio od Srbije još prošle godine da te ugovore deklasifikuje, ali da to do danas nije učinjeno.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/dinkic_od_djindjica_sakrio_istinu_o_novcu_sa_kipra.4.html?news_id=271225#sthash.RWuhsEsw.dpuf
Vlasnik Delta holdinga počeo odbranu u Specijalnom sudu
MIŠKOVIĆ: Tadić nije imao dokaza za moje hapšenje
AUTOR: J. LUKAČ
Beograd – Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković počeo je juče svoju odbranu, a u prvom delu svog izlaganja u Specijalnom sudu ispričao je o svom poslovnom usponu od rada u dve hotelske sobe i kupovine Bajkalskog kombinata. Miškovićevo izlaganje bilo je obeleženo živopisnom, jakom i emotivnom gestikulacijom i neočekivanim jezičkim obrtima.
– Vi danas sudite najvećem privredniku Srbije i vodećem privredniku regiona. Danas se ovde ne sudi Miškoviću, iz optužnice sam video da se sudi tržišnoj privredi i privatnom preduzetništvu, rekao je Mišković. Njemu se na teret stavlja da je sa saradnicima oštetio putarska preduzeća za 16,9 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara.
– Vi mora da znate da suđenje Mišković Miroslavu prate privrednici Srbije, jer ovo što je uradio Miroslav Mišković, uradio sam još 100 puta, oni svi to rade svakog dana, rekao je Mišković. On je naveo da javnost Srbije mora da zna da u celoj optužnici nema reči „korupcija“. „Ovo suđenje je okarakterisano kao proces protiv korupcije, one čuvene 24 privatizacije, proces koji navodno prati EU. Molim vas, i javnost Srbije mora da zna da u celoj optužnici nema reči korupcija“, rekao je Mišković. On je rekao da pojedinci iz policije i tužilaštva nisu razumeli šta je Euribor, pa su ga optužili da je to protivpravna korist.
– Ubacili su mog sina jer je navodno po mom nalogu akcije po jednoj ceni prodao po višoj. On se bavi filmom i sportom, rekao je Mišković. On je ukazao na nelogičnosti u optužnici, da je vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković uložio više od 60 miliona evra u privatizaciju preduzeća da bi izvukli 25 miliona. Mišković je kazao da nikada nije učinio nijedan potez kojim bi oštetio državu, a u korist kompanije Delta. On je naveo da je želeo da kupi Merkator i da kada su pregovori bili pri kraju, ljudi iz vlasti čija će imena, kako je rekao, ubrzo otkriti rekli su delegaciji iz Slovenije da nije sposoban za taj posao.
„Ja, Miroslav Mišković, rođeni Moravac, 23 godine sam ćutao, trpeo razne uvrede. Miroslava Miškovića je srpska javnost upoznala preko tabloida, videla u meni čoveka koji svaki dan bar po jedno krivično delo napravi, koji krade, nekog prevari, hapsi ljude, pere pare, maltretira radnike“, rekao je on.
Tek u drugom satu izlaganja Mišković je prešao na sadržaj optužnice Specijalnog tužilaštva. Prenosimo najinteresantnije delove Miškovićeve odbrane:
– Boris Tadić nije imao dokaza za moje hapšenje, a samo šest meseci kasnije isto tužilaštvo me je uhapsilo.
– U optužnici na 105. strani se navodi da su Miškovići dali kredit, nisu Miškovići dali kredit, ta optužnica je nevažeća. Molim vas, kako može da se čita optužnica koja je nevažeća (sudija Vladimir Vučinić na to uzvraća da razume emotivno stanje optuženog i kaže mu da nastavi).
– Kredit nisu dali Miškovići, već firma u posedu. Pa nisam lud da izvlačim novac preko kredita, da sam to hteo, dao bih kamatu po 10 ili 12 odsto. Kako da ispravimo optužnicu, ne možemo da je ispravimo, ona vrvi od neistina, koje ja u celosti odbacujem.
– Dalje se navodi da sam kroz krediti faktički postao vlasnik, šta znači taj reč, šta znači kredit, kako da se branim od toga, to je neispravno, to je nemoguće, bože, bože, bože… Ljudi, ovde se sudi kreditu i kamati, a ne meni.
– Tužilac dalje kaže da sam kriv zato što je kredit vraćen, sve promene po kreditu prijavio sam Narodnoj banci, vi ne možete da se branite od ovakvih reči. U optužnici stoji i da sam kriv zato što nisam odustao od potraživanja. Kako da odustanem, da poklonim!? Privatni investitor određuje namenu kredita. Zaboravite komunizam. Znači, ja opredeljujem obezbeđenje kredita. Možda je meni zadovoljavajuće obezbeđenje na časnu reč. Između dva preduzeća predmet tužbe može da bude samo da li ima korupcije i da li je plaćen porez, sve ostalo je sloboda. Korupcije nema, nikada nisam radio sa državom, a dokazaću i da sam platio porez.
– Da li Tužilaštvo zna da ja ne gledam ni obračunsku listu u Delti za kamate… Ja sa bankama ručavam i dajem na značaju, a o svemu vodi računa potpredsednica Delte, zato što je to sistem i kao sistem je Delta i opstala…
– Molim tužioca da se opredeli da li sam dao pare ili sam izvlačio, ispumpavao pare. Zašto sam dao? Pa da napumpamo preduzeće, Milo Đurašković je mlad, vredan, on bi bio bog Srbije, da preduzeće učinimo jakim. Ali, neću da ga branim, on će sam da se brani.
– Normalnim životom živim, jednu kuću imam…
– Baš me briga za putarska preduzeća. Meni je bitno da prodam…
– Ako smo Marko i ja znali u kojoj ulici je PZP Niš, odmah me osudite.
– Mojoj deci nisam dozvolio da budu potpredsednici Delte, jer nemaju dovoljno iskustva, iako su završili sve škole…
– Marko nema pojma šta je dokapitalizacija. On kod mene u kancelariji nikad nije bio duže od 20 minuta. Za ovo sam ja kriv, i vidite, dobro sam ga posavetovao – završio je u zatvoru.
Vučić: Mišković ne može da pritiska pravosuđe
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da biznismen Miroslav Mišković, optužen za malverzacije u privatizaciji putarskih preduzeća, ne može da izvrši pritisak na pravosuđe angažovanjem svetski poznatih branilaca. „Sud će nezavisno donositi odluku, ljudi u Srbiji bi više voleli da je Mišković taj novac potrošio na obdaništa i škole. Ako misli da je to način da izvrši pritisak na pravosuđe i nekog drugog, ne verujem u to. Uveren sam u efikasnost i nezavisnost pravosudnog sistema u Srbiji“, rekao je Vučić novinarima u Skupštini Srbije. Prema njegovim rečima, vidi se da Miškovićevi advokati mnogo koštaju, jer su među njima svetski poznata imena. Beta
Kako se trgovalo srpskim firmama
Slučaj Nibens privukao je pažnju javnosti mnogo pre nego što je uhapšen najpoznatiji srpski biznismen, Miroslav Mišković. Kada je sredinom 2011. pritvoren Milo Đurašković zbog tada utvrđene malverzacije, kojom je privatizovano kruševačko preduzeće FAM oštetio za oko 32 miliona evra, uveliko se govorilo da u toj priči nije sam i podsećalo se da je u posao putne privrede ušao zajedno sa Miškovićem. Međutim, taj deo priče ubrzo je bio u drugom planu, jer se hapšenje Đuraškovića dogodilo u trenutku kad je njegovih pet putarskih, takođe privatizovanih firmi, uveliko radilo deonice Koridora 10 kroz Vojvodinu i izgradnja, koja je inače bila u zakašnjenju, dovedena u pitanje. U problemu je bilo i 15 banaka i lizing kuća, koje su tim firmama odobravale kredite u kojima su firme Nibensa, ali i Đuraškovićevih preduzeća van tog sistema (poput takođe kupljenog Partizanskog puta) jedna drugoj bile garant. „Pucanje“ je pretilo da povuče sva ta preduzeća sa ukupno 5.000 radnika u stečaj. Verovatno više zbog banaka nego radnika, tek formirana je na nivou vlade radna grupa u koju su ušli i predstavnici kreditora i Agencije za privatizaciju, ali svi pokušaji da sistem ostane u funkciji su propali i preduzeća su, posle raskinutih kupoprodajnih ugovora, otišla u stečaj.
Priča o privatizaciji na srpski način ponovo je postala aktuelna krajem prošle godine, kada je uhapšen Mišković i njegov sin Marko, ali je tužilaštvu trebalo više od pola godine da bi utvrdili elemente za optužnicu. Prema podacima do kojih je došla istraga, mahinacije sa putarskim firmama datiraju još od momenta njihove privatizacije, od 2005. pa nadalje. Osnovi model bio je „isisavanje“ para iz tih nekada referentnih preduzeća, ali i fiktivno smanjenje ili uvećanje vrednosti kapitala, već prema potrebama vlasnika.
Tužilaštvo tako tvrdi da su Miroslav i Marko Mišković, po dogovoru sa Đuraškovićem, u toku 2005. i 2006. godine preko svojih of-šor preduzeća Hemslade Trade Limited-a sa Kipra i Mera Investment Faund B.V. sa Holandskih Antila investirali u preduzeće za puteve „Niš“ i tako stekli 47,59 odsto akcija. Miškovići su odlučili da iz tog vlasništva izađu tokom 2008. kada je došlo do pada vrednosti operativnog biznisa i potpunog obezvređivanja kapitala, i tada je najpre veštački podignuta vrednost akcija Preduzeća za puteve Niš – tokom samo dve nedelje, na Berzu je dnevno puštano po nekoliko akcija te putarske firme da bi narednog dana, kako to zakon nalaže, trgovanje moglo da počne cenom koja je viša za 20 odsto.
Tako špekulativan način podizanja vrednosti firme, za koji je utrošeno svega 37 od ukupno 550.000 akcija, nije u skladu sa Zakonom o tržištu hartija, ali je Đuraškoviću poslužio da prilikom osnivanja nove firme – Nibens grupa, udeli PZP Niš budu značajan deo nenovčanog osnivačkog kapitala. Nibens grupa je potom otkupila (inače bezvredne) akcije Miškovića u PZP „Niš“, a transakcija je bila omogućena iz kredita od 25 miliona evra za koje su jemci bile druge Đuraškovićeve putarske firme. Teret vraćanja kredita je i pao na njih, i svih pet preduzeća iz portfelja Nibens grupe ubeležilo je gubitak. Neka od tih preduzeća su zbog toga završila u stečaju.
M. N. Stevanović
Najave
Ubrzo nakon hapšenja Miroslava i Marka Miškovića, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je da policija istražuje i privatizaciju C-marketa i način na koji je Delreal došao bez dinara do građevinske parcele na atraktivnoj novobeogradskoj lokaciji. Spekulisalo se i da će tokom istrage biti reči i o privatizaciji Luke Beograd, koja se zajedno sa dva već pomenuta predmeta nalazi na spisku 24 sporne privatizacije, čije rešavanje zahteva Evropska unija. Za sada, međutim, nema najava da se u tim slučajevima nešto dešava.
http://www.danas.rs/danasrs/hronika/miskovic_tadic_nije_imao_dokaza_za_moje_hapsenje.3.html?news_id=271230#sthash.3q6UnufT.dpuf
VREME U NOVOM BROJU >
Posmatrači na suđenju Miroslavu Miškoviću
KO SU STIVEN DŽEFRI REJDKEJKER, IJAN FORESTER, MATIJAS PRINC, GERHARD ŠTRATE I KLAUS-ULRIH VENCKE, BRENDAN MEK GIVERN, TIMOTI OTI
Stiven Džefri Rejdkejker (1959.), advokat, lobista i bivši činovnik Bušove administracije
Trenutno je savetnik u Nacionalnom projektu za bezbednost Dvopartijskog centra za politiku. Duže od dvadeset godina bio je na položajima u sve tri grane američke vlasti. Od 2002. do 2006. bio je pomoćnik Državnog sekretara, a posle toga rukovodio je u tri biroa Državnog sekretarijata: za kontrolu naoružanja, za međunarodnu bezbednost i za neširenje nuklearnog naoružanja. Bio je i glavni savetnik Odbora za domovinsku bezbednost Predstavničkog doma Kongresa i pisao je nacrte zakona kojima je stvoreno Ministarstvo domovinske bezbednosti. Diplomirao je i stekao zvanje mastera na Univerzitetu u Vidžiniji 1985.
Ijan Forester, savetnik za trgovačko i konkurencijsko pravo
Savetnik kompanija, suverenih država i drugih vladinih organa, privrednih društava i privatnih lica za evropsko pravo, naročito trgovačko, konkurencijsko, carinsko; za carinske poslove, međunarodno trgovačko pravo, intelektualno vlasništvo i ustavno pravo u raznim granama: radiodifuzija, hemikalije, informatička tehnologija, farmacija, softver i sport. Pred nacionalnim sudovima i posredničkim telima, pred Opštim evropskim sudom i pred Evropskom komisijom zastupao je: BBC, Kenon, Dipon, Evropsku komisiju, Glakso Smit Klajn, vladu Gibraltara, Liberalno demokratsku stranku (Britanije), Majkrosoft, Fajzer, Škotski fudbalski savez, Tošibu, Tojotu, UEFA, Junion karbajd, kao i brojne privatne ličnosti, državne činovnike i njihove porodice. Posebno se bavio predmetima ljudskih prava; poznat je po zastupanju novinara od koga su Belgija i Evropska komisija tražile da otkrije svoje izvore. Partner je u firmi Forester Noral i Saton koja se spojila sa firmom Vajt i Kejs 1998.
Matijas Princ (1956.), advokat, specijalista za zaštitu ugleda
Nemački advokat poznat po zaštiti ugleda i privatnosti, u stvarima kleveta, medija, zabave i sporta. Zastupao je firme poput Audi Folksvagena, T-mobajla, kao i ugledne ličnosti: švedsku kraljevsku porodicu, princezu Karolinu hanoversku, sultana od Bruneija, princa Alberta od Monaka, Helmuta Njutna, Dejvida Bekama itd. Diplomirao na Harvardu i doktorirao u Hamburgu 1985. gde je osnovao firmu Princ Najdhart Engelšal. Zastupao je sportiste i klubove nemačke prve lige, kao i predsednike velikih firmi poput Audi Folksvagena, Simensa i Dojče telekoma. Zastupajući švedsku kraljevsku porodicu protiv nemačkih medija ishodio je najveću odštetu ikada dosuđenu u Nemačkoj – 400 hiljada evra. Na Slobodnom univerzitetu u Berlinu predaje medijsko pravo, zaštitu privatnosti i klevetu.
Gerhard Štrate i Klaus-Ulrih Vencke, savetnici za krivične predmete
Advokatska firma koja se od 1985. bavi savetima i zastupanjem u krivičnim predmetima, naročito apelacijama, ali i zastupanjima pred Ustavnim sudom. Gerhard Štrate urednik je više važnih publikacija iz oblasti krivičnog prava. On i partner Vencke funkcioneri su advokatskih komora Nemačke i Hamburga.
Brendan Mek Givern, specijalista za trgovačko pravo
Izvršni partner u ženevskoj kancelariji firme Vajt i Kejs. Vodi ogranak firme koji se bavi Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO). Specijalista za međunarodno trgovačko pravo. Savetuje kompanije, industrijska uduženja i suverene države; predstavlja države članice WTO u medijacijama, nagodbama i apelacionim postupcima. Bio je član apelacionog veća WTO u sporu Evropske zajednice protiv SAD oko anti-dampinškog zakona iz 1916.
Timoti Oti, specijalizovan za građanske slobode
Advokat sa Oksforda (Triniti koledž), punopravni zastupnik od 2006. Specijalizovan za građanske slobode i ljudska prava, ali i za međunarodno javno pravo. Zastupao sportske i olimpijske organizacije oko londonske Olimpijade. Član savetodavne grupe Forinj ofisa za ljudska prava. Član pro bono odbora UNHCR, Upravnog odbora Udruženja pravnika Komonvelta itd.
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1150994
Optužnica protiv Miškovića
REPUBLIKA SRBIJA TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL KTO BR. 6/13 BEOGRAD, 09.05.2013. GODINE TR/MS VIŠI SUD U BEOGRADU POSEBNO ODELJENJE
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1152083
Odgovor Miškovića na optužnicu
DOKUMENT: INTEGRALNA VERZIJA PRIPREMLJENE IZJAVE MILORADA MIŠKOVIĆA NA OPTUŽNICU TUŽILAŠTVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL KTO BR. 6/13 BEOGRAD, 09.05.2013. GODINE TR/MS
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1152085
[…] […]
[…] […]
[…] […]
[…] […]
[…] […]
Конспирологија и традиционализам
Под овом темом имамо у виду оно што се данас, уз одређени степен условности, зове „традиционалистичка мисао“ (la pensee traditionelle). Ради се о специфичном правцу који представља беспоштедну критику савременог света, али, за разлику од огромне већине критичара савремене цивилизације, традиционалисти се не ослањају на „хуманистичке“ и „прогресивне“ вредности, већ на вредности Интегралне Традиције, схваћене као „тотални феномен“ коме су подређени сви аспекти друштвеног, политичког и културног живота.
Најистакнутији представник, и могло би се рећи оснивач овог приступа, био је француски езотеричар Рене Генон који је формулисао основне принципе „традиционалистичког“ приступа. Ретроспективно, после Генона, у претече традиционализма убројани су и чувени „теократски конзервативци“ Запада, као што су Доносо Кортес и Жозеф де Местр, као и неки писци „окултног“ правца (на првом месту Сент-Ив д’Алведр). Но, ипак су тек Генон и мислиоци на које је он извршио пресудан утицај „традиционалисти“ у правом смислу те речи.
Конспиролошки мотиви свакако нису, нити су били, централни за традиционалисте. Истовремено, они су за њих увек испољавали велико интересовање (о чему сведочи, између осталог, чињеница да је Генон неко време сарађивао са једним тако познатим конспирологом и антимасоном као што је Абел Кларен де ла Рив, и чак је писао у његовом часопису Антимасонска Француска под псеудонимом „Сфинга“). Али ствар није у томе што је конспирологија у извесној мери заокупљала традиционалистичку мисао; за нас је далеко важније што су управо традиционалисти први пут и потпуно јасно формулисали интелектуалну и историјску парадигму оног феномена који се код обичних конспиролога по правилу назива „завером“.
Традиционалисти су, у потпуности признајући неоспорни ауторитет сакралне и религиозне Традиције и доводећи до крајњих граница примену традиционалних учења на читаву сферу цивилизацијских и историјских феномена, били (барем теоријски) ослобођени предрасуда „хуманистичке“ и „позитивистичке“ свести; предрасуда које су заправо стајале у основи менталног комплекса конспиролога. Зато је традиционализам могао слободно да разјасни и искаже оно чему су тек „полусвесно“ тежиле присталице „теорије завере“. И у исто време, управо традиционалистичко разумевање овог проблема могло је да разоткрије све грешке, претеривања и заблуде, својствене чисто конспиролошкој методици.
Све ово нас приморава да, колико нам то дозвољавају оквири овог рада, сажето и у основним цртама репродукујемо логику традиционалиста који разматрају и оцењују конспиролошки фактор. С тачке гледишта традиционалиста, Историја је у потпуности сакрална, она има Ванљудски (божански, анђеоски) извор и Ванљудски крајањи циљ. Логика Сакралне Историје предодређена је целокупном метафизичком структуром Бића и потчињена искључиво закону Највишег Божанског Провиђења. У оваквој историји човек има изразито симболичку и обредну улогу. Он у земаљском свету заступа и подражава Небески Принцип, реализује у том Бићу Божански План Провиђења. У тој перспективи човек је сасуд Ванљудског, Божанског. (Подсетимо се чувеног места из Псалтира, где Бог каже: „Рекох вам: богови сте“).
Али истовремено са овим, структура Сакралне Историје је потчињена закону Деградације, Инволуције, јер одмах после по својој суштини (есенцији) доброг стварања (пројаве) света, тај свет има само један пут развоја удаљавање од свог Извора; у противном, повратак у крило Творца значио би престанак постојања света као нечег што је одвојено од Творца, то јест нестанак света као таквог, његов Крај. Дакле свет, који остаје творевина (а не Творац) развија се у правцу Пада (Пропадања), погоршања, губећи све више и више своју сличност са Принципом. Када циклус света достигне свој минимум (то јест, максимум деградације), долази до тренутне Реинтеграције, Повратка отргнуте реалности у крило Првоизвора. Ови пулсирајући циклуси (Појава – Постепено – Пропадање – Тренутно Васпостављање) чине основни садржај парадигме Сакралне Историје у најопштијем облику.
Човек је у свом свету један од елемената целог сакралног комплекса, што значи да је и његова историја, људска историја, процес цикличне деградације од рајског анђеоског статуса Првобитног Адама Златног Века до палих демонизованих „нељуди“ апокалиптичког времена, по чијем истеку се на тајанствен начин јавља Ново Сакрално Човечанство следећег Златног Вeка. У оквиру ове слике улога људског фактора у историји добија квалитет дуализма. С једне стране, људи само извршавају планове Провиђења, потчињавајући се објективној логици циклуса, а с друге, и сами представљају актере те историје, јер у земаљској равни управо човек (у сакралном смислу овог термина то значи „виши човек“, „човек као носилац метафизичке свести“) заступа Принцип у односу према другим бићима.
Пошто с традиционалистичке тачке гледишта људи суштински и принципијелно нису једнаки, и у сфери историје постоји хијерархија између различитих типова људских бића. Једни стоје ближе Вољи Провиђења и они су активни учесници Историје, а други стоје даље од те Воље и пасивни су у односу на ток историје. У чисто људској перспективи (то јест, стављајући у заграде план Провиђења) први тип људи јесте и сматра се владајућим, а други потчињеним.
Но, пошто се сакрална хијерархија Традиције заснива на примату Јединства над мноштвом и Квалитета над квантитетом, природно је што се хијерархија владајућих сужава уколико је ближа врху, где се налази један једини симболички Краљ Света, Бого-Човек, Медијатор, Велики Посредник између Земље (људи) и Неба (духа). Ова симболичка фигура (Ћакраварти хиндуистичког учења, сакрални Император кинеске традиције, Цар-Месија јудаизма итд.) представља извор земаљске власти и центар који предодређује земаљску људску историју у складу са Законом Провиђења. Али то биће више није човек у пуном смислу те речи. Он је нешто више, Он је Бого-Човек, очовечени Анђео.
По мишљењу традиционалиста и Традиције, ми данас живимо у завршном периоду циклуса, у доба помрачености и крајње удаљености творевине од Творца (и у томе се међусобно слажу све аутентичне религије и сакралне традиционалне форме како хиндуизам тако и ислам, како хришћанство тако и будизам, како таоизам, тако и најархаичнији фетишистички деградирани култови). Зато се помрачује и скрива од људи и сам Сакрални Принцип, што значи и личност Краља Света, највишег извршитеља планова Провиђења на земљи, а центар Историје се такође покрива копреном тајне, ишчезава из видокруга свеопште пажње, одлази у тајанствене и недостижне пределе.
Ипак, удаљавање Принципа не значи његово реално и потпуно одсуство, он наставља да бива свеприсутан, само на посебан и тајанствен начин. Тајанствено деловање Краља Света и његових изабраних сабораца не престаје ни на тренутак, чак ни у најмрачнијим и најпрофанијим раздобљима. С друге стране, уколико је у Божанској Логици Историје деградација света метафизички нужна, морају постојати и реализатори те нужности, морају постојати носиоци Разарања. Уколико се ради о људском постојању, онда носилаца сила Разарања мора бити и међу људима. У богословљу се силе Разарања и Деградације персонификују у лику Ђавола, палог Анђела.
Метафизичка перспектива традиционализма, пак, означава центар сила Разарања као „Контраиницијацију“, то јест, као посебан тип традиције у којој су све пропорције изобличене и сви акценти премештени на потпуно супротна места. Овај центар Контраиницијације јесте други пол историје, извор цивилизацијске инволуције. На његовом челу је пародијски, супротни „Краљ Света“, онај кога Јеванђеље зове „Кнез Овога Света“.
Показна заменица „овај“ подвлачи имитациони карактер Контраиницијације, која у обрнутој перспективи, „одоздо“, „у чисто овостраном“, репродукује структуру центра Власти Провиђења „одозго“, Власти која има „онострани“, „трансцендентни“ карактер центра на чијем челу стоји истински Краљ Света. Стога је природно што Контраиницијација има и своју људску пројекцију, то јест посебап тип људи који у великој мери свесно извршава Вољу Усуда, покоравајући се силама Разарања. Овај тип људи, „агената“ Кнеза Овога Света, исламска традиција зове „авлии-еш-шејтан“, што дословно значи „свеци Сатане“.
Деловање овог контраиницијацијског центра обавезно мора бити скривено од туђих погледа, пошто циљеви и задаци Контраиницијације не могу а да не ужасну „неутралне“ људе у којима увек нужно постоје макар остаци сакралног и религиозног осећања.
Резимирајући традиционалистички поглед на метафизику историје, можемо рећи да смо утврдили постојање тајног центра људске историје који се, осим тога, састоји од двају супротних делова центра Провиђења (Краљ Света) и центра Контраиницијације (Кнез овога света). Неоспорно је да и Деградација света улази у планове Божанског Провиђења и служи некој вишој трансцендентној сврси (дакле, на крају крајева, и сам Кнез овога света само је инструмент истинског и једино свемогућег Краља Света!). Али, ипак, у процесу Историје два пола тајне власти међусобно су раздвојена безданом и налазе се на двема странама у односу на човечанство, представљајући његове историјске и духовне границе – границу Уздизања и Светости и границу Пада и Греха. Између ова два пола тајне власти током читаве Историје води се непомирљива борба која представља последњи и најдубљи садржај глобалног циклуса човечанства. Традиционалистичка перспектива нам на тај начин даје најпотпунију и најкомплекснију слику сакралне позадине конспирологије.
Али најважније је, по нашем мишљењу, то што обична конспиролошка оптика не омогућава да се направи јасна разлика између тајног центра Провиђења и центра Контраиницијације, што значи да је у току конспиролошких истраживања увек могуће помешати Краља Света с Кнезом овога света (као и њихове изабране служитеље, сараднике и „агенте“ којима је додељена посебна историјска мисија). То целу ову област чини крајње опасном за недовољно компетентне истраживаче и делимично објашњава онај узнемирујући призвук којим се одликује конспирологија у целини, као и честе и необјашњиво трагичне судбине конспиролога. Будући да нису у стању да разлуче две сукобљене силе унутар тајанственог центра „завере“, конспиролози потпуно спајају нешто што је исто толико међусобно удаљено као што су вода и ватра, рај и пакао. Стога је њихова интуиција осуђена на то да увек буде само узнемирујуће „подозрење“ у којем је виша истина чврсто спојена са чудовишном лажју.
Александар Дугин / Из књиге: “Конспирологија”
Приредио: Визионарски
http://www.vaseljenska.com/misljenja/konspirologija-tradicionalizam/
[…] […]
[…] […]
Malteški red pomaže srpskim zdravstvenim ustanovama
Tanjug | 11. decembar
BEOGRAD – Ministarstvo zdravlja i Departman Velikog Reda Suverenog Malteškog Reda potpisali su danas Sporazum o saradnji u oblasti humanitarne pomoći.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zdravlja, Departman Velikog Reda podsticaće različite oblike saradnje i pružati podršku zdravstvenim ustanovama za potrebe bolničkog lečenja u Srbiji.
Srbiji će tako biti upućivana pomoć, oprema, lekovi i drugi materijal, kako bi odgovarajuće zdravstvene ustanove za bolničko lečenje mogle da obezbede potrebno zbrinjavanje bolesnika, uključujuči pomoć za evakuisana ili izbegla lica u slučaju prirodnih nepogoda, navodi se u saopštenju.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:468024-Malteski-red-pomaze-srpskim-zdravstvenim-ustanovama
[…] […]
[…] […]