О Маршаловом плану за Србију

Пише: Никола Варагић

Пише: Никола Варагић

 

У августу 2013. други председник (или први потпредседник) владе изјавио: “Имам Маршалов план“. После тога је изјавио да је држава пред банкротом.

Маршалов план је био на киосцима у Србији крајем 2011. године. Тада сам упознао аутора Маршаловог плана.

У октобру 2013. звали су ме из Маршаловог плана, и групе која се представља као Трећа Србија (иако сам ја у АПР-у законски заступник удружења “Трећа Србија“) – да сарађујемо (са Маршаловим планом) и “закопамо секире“ (са тзв. Трећом Србијом из Новог Сада).

Нисам пристао.

Они су сателити Српске напредне странке, а СНС је удбашка творевина. То је у најновијем броју Недељника потврдио и бивши председник ДС изјавивши да му је “највећа грешка формирање Српске напредне странке“. И њега су удбаши довели на власт, па је онда стварао СНС. Па су кренули да стварају и ту Трећу Србију из Новог Сада.

У децембру 2013. аутор Маршаловог плана гостује у емисији ТВ Мост чији је водитељ један од функционера те тзв. Треће Србије из Новог Сада.

 

***

EKSKLUZIVNI INTERVJU Aleksandar Vučić: Imam Maršalov plan za Srbiju!

KURIR 15. avgust 2013.

Autor: Marija Kordić

VučkoMaršal

www.kurir-info.rs/aleksandar-vucic-imam-marsalov-plan-za-srbiju

***

Лист Економски фокус, у коме је представљен Маршалов план, био на киосцима у Србији крајем 2011. године

Економски фокус - ''Маршалов план'' јесен 2011. године на трафикама у Србији. Аутор Слободан Петковић

Економски фокус – “Маршалов план“ јесен 2011. године на трафикама у Србији. Аутор Слободан Петковић

***

Слободан Петковић у децембру 2013. представља Маршалов план:

Ekstremi, TV Most 4. decembar 2013.

autor i voditelj: Bojan Panaotović (iz udbaške Treće Srbije Novi Sad – videti ТРЕЋА СРБИЈА)

gosti: Slobodan Petković – udruženje „Maršalov plan“
Milos Tanasković – novinar RTS-a

Гости се залажу за улазак Србије у ЕУ. Водитељ је на почетку порафразирао Маркса тако што је рекао да је “најважнија економска база на основу које тек може да дође духовна и културна база“:

***

Током 2011. упознао сам Слободана Петковића, Милоша Танасковића и њихове сараднике. Пре њих, покушао сам да сарађујем са Бранком Драгашем.
Али, нико није имао озбиљан план и није био спреман да озбиљно ради на стварању новог економског програма. Све се увек завршавало на речима, без правих сарадника. Из видео снимка можете видети да Петковић у децембру 2013. говори исто што је говорио и пре две године. План није разрађен, нису формиране радне групе. У емисији су изречене похвале министру финансија, “сину“ другог председника. Рекао бих да је то била суштина емисије.
Са Слободаном Петковићем нисам у контакту више од годину дана, знам да је у међувремену имао контакт са људима из СНС, а онда сам недавно добио мејл од сараднице из његовог Маршаловог плана и захвалио се на позиву:

On Friday, October 18, 2013 12:20 PM, Marsalov Plan wrote:

Nikola, molim te javi mi se na fiksni ili mobilni.

 

On Friday, October 18, 2013 8:49 PM, Nikola Varagic wrote:

Iskreno, nemojte na mene mnogo da računate. Ovde neće biti promena narednih 5 do 10 godina.

Nikola

.

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Advertisements

18 Responses to О Маршаловом плану за Србију

  1. Varagić Nikola каже:

    Iz šupljeg u prazno

    AUTOR: REDAKCIJSKI KOMENTAR

    Jednosoban stan u novobeogradskom Belvilu, na samo „pet minuta od reke“ i „dva minuta od vrtića“ na velikoj, verovatno novogodišnjoj, rasprodaji košta 66.000 evra. Vlasnici ekskluzivnog kompleksa stanova napravljenih za potrebe Univerzijade još pre četiri godine i dalje muku muče da prodaju stanove. Cene su, videći da prodaja još te prve godine neće ići lako, spuštene, ali i dalje kupaca ima malo.

    Možda je to mogao da bude signal državi da nema baš mnogo smisla u trenucima teške ekonomske krize sponzorisati građevinsku industriju, odnosno stanogradnju i nuditi građanima (po i ne tako povoljnim cenama) stanove na kredit.

    Tako je samo u poslednjih nekoliko godina niklo naselje Stepa Stepanović, još uvek do pola nerasprodato, pa naselje Ivo Lola Ribar. Prodaja ide slabo. Iz godine u godinu sve slabije.

    A to se vidi i po subvencionisanim kreditima koje država odobrava za kupovinu stanova. I ove godine je izdvojila 1,7 milijardi dinara, koje nije imao ko da uzme.

    Poučeni iskustvima onih koji su se zaleteli da uzmu kredit i kupe svoj prvi stan koji su zbog nemanja novca morali na kraju da ostave banci, mnogi se ne odlučuju da tako rizikuju. A država ulaže li, ulaže, a svaki novi ministar govori o potrebama za stotinama hiljada stanova. Kao da ne znaju kakvu rupu u budžetu imaju i koliko je velika kupovna nemoć naših građana.

    O alternativnim rešenjima niko ne priča.

    Znamo da imamo bar 300.000 onih koji žive kao podstanari ili kod rođaka, da ulicama hoda i od zime se skriva u podzemnim prolazima bar 10.000 beskućnika, da raseljenih i izbeglica po kolektivnim smeštajima ima gotovo 250.000.

    A nesređenih, zapuštenih vojnih hotela, kasarni, raznih drugih vojnih objekata koji bi mogli sa mnogo manje novca da se preurede i od njih napravi mesto za relativno pristojan život, niko ne računa.

    A seoske kuće na par desetina kilometara od Beograda ili one u manjim gradovima po Srbiji, koje mogu da se kupe za skromnih 5.000 do 10.000 evra?

    Niko ne računa ni onih, bar prema podacima RZS, 800.000 praznih kuća i stanova po Srbiji.

    U njima niko ne živi. Ostavljaju se da propadnu. Dok bosa i izgladnela deca gazaju po blatu, žive u kartonskim kutijama, ispod mostova, u kontejnerima, a azilanti smrzavajući se po snegu čekaju na privremen krov nad glavom. Za to vreme, država presipa iz šupljeg u prazno.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/iz_supljeg_u_prazno.46.html?news_id=272779#sthash.pkJ0RgJ7.dpuf

  2. Varagić Nikola каже:

    Nevena Adžemović zaposlena oko šeika

    Blic | 12. 12. 2013.

    Poslanica Nevena izgleda daje sve od sebe ne bili impresionirala princa Abu Dabija šeika Muhamed bin Zajed al Nahjan koji je stigao u Beograd

    Još uvek nije objašnjeno kakve tačno poslove ima oko šeika poslanica Adžemović, ali verujemo da se trudi da sve što uradi ide u korist Srbiji.

    Možda će i ona nešto otpevati. Ipak i pored silne gužve oko šeika, Nevena je stigla da „tvitne“ da nema vremena.

    http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/427001/Nevena-Adzemovic-zaposlena-oko-seika

  3. Varagić Nikola каже:

    Vučić: Novac za poljoprivredu obezbeđen, fale nam projekti!

    12. decembar 2013.

    Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je sa šeikom Muhamedom bin Zajed al Nahjanom formalno završen posao za dva zajma za poljoprivredu od ukupno 200 miliona dolara, po izuzetno povoljnim uslovima, ali da, na žalost, nema dovoljno projekata.

    „Mi smo novac obezbedili, neko je uspešnom politikom uspeo da obezbedi novac, ali mi nemamo projekte. Posao je završen, dajte nam projekte“, rekao je Vučić za RTS, govoreći o rezultatima četvorosatnog sastanka sa prestolonaslednikom Abu Dabija.

    Vučić je rekao da su zajmovi dobijeni pod najboljim mogućim uslovima, jedan sa kamatom od tri odsto, a drugi manje od dva odsto, za grejs periodom od tri godine, i da je 100 miliona dolara za navodnjavanje, a 100 miliona za poljoprivrednike i seljake.

    Mi bismo mogli taj novac večeras da povučemo, ali su problem projekti, rekao je Vučić.

    „Mi u ovom trenutku imamo projekte da povučemo oko 38 miliona evra novca za navodnjavanje… Što se tiče 100 miliona dolara za poljoprivrednike, mi još nemamo plan kako i na koji način da se taj novac najbolje podeli“, rekao je Vučić.

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:468291-Vucic-Novac-za-poljoprivredu-obezbedjen-fale-nam-projekti

  4. Varagić Nikola каже:

    U očekivanju visočajšeg popečiteljskog odgovora pozabavimo se intervjuom koji je Jego ex Sijatelstvo, doktor Tadić, blagoizvoleo dati nedeljniku Nedeljnik. Šta nam, dakle, priča doktor Tadić! Stara priča, dame i gospodo, istina donekle relaksirana, što je razumljivo ako imamo u vidu da ga više ne opterećuje nikakva „zvaničnost“.

    „Srbija je tokom svoje istorije“, priča Tadić, „pokazala da je sklona podređivanju realnosti mitovima i iluzijama i zbog toga je često plaćala visoku cenu. Mi jednostavno nemamo više taj luksuz da gubimo vreme na kreiranje popularnosti određenog političara ili politike zloupotrebom emocionalnih aspekata kolektivne svesti.“

    E tu sam ga, što no se kaže, godinama čekao! Zašto, sve se pitam, Zaratustra Tadić nije tako govorio (i radio) dok je bio na vlasti (umal ne rekoh „na vladi“), nego je postupao upravo suprotno onome što sada govori. Uzmimo, recimo, „kreiranje popularnosti“. Ako me pamćenje ne vara, Zaratustra i Zaratustrin think tank su značajan deo vremena i energije trošili upravo na kreiranje iste. Imala je ta briga i svoju komičnu dimenziju, kao ono kad se Jego ex Sijatelstvo brinuo o zdravlju kokošaka. Ali je imala i svoje mračne strane. Da bi se održao na vlasti, doktor Tadić nije prezao od ortakluka sa najnotornijim srpskim mitomanima, iluzionistima i psihopatama, a i sam je znao da trogatelno zbori od kolektivnom identitetu (jednom će morati da mi objasni taj pojam).

    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/psihoanaliza_jednog_intervjua.881.html?news_id=272795#sthash.XqKXjgO7.dpuf

  5. Varagić Nikola каже:

    Радуловић: Биће јако тешка 2014.

    БЕОГРАД –Министар привреде Србије Саша Радуловић изјавио је данас да ће 2014. бити јако тешка година у којој ће морати да буду спроведене реформе неопходне за побољшање услова за пословања.

    „Идућа година ће бити година реформи у којој неће расти стандард грађана већ ће у најбољем случају стагнирати”, рекао је Радуловић на конференцији за новинаре поводом 100 дана рада Министарства привреде.

    Бета
    објављено: 13.12.2013

  6. Varagić Nikola каже:

    Cvijan pozvao NIkolića da ne potpiše zakon o budžetu 2014.

    AUTOR: BETA

    Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Cvijan najavio je danas da će glasati protiv predloga budžeta za 2014. i pozvao predsednika Srbija Tomislava Nikolića da ga ne potpiše, ako bude osvojen.

    – Nedopustivo je da na kraju 2013. usvajamo budžet za 2014. koji će dovesti do otpuštanja oko 60.000 ljudi, smanjenja plata, smanjenja investcija, smenjena životnog standarda, a neke ugledne evropske novine pišu i da bi Srbija sledeće godine mogla da bankrotira – rekao je Cvijan novinarima u Skupštini Srbije.

    On je podsetio da su iz SNS pre godinu i po obećavali 100 milijardi investicija, što se nije desilo.

    – Koristim priliku da pozovem predsednika Srbije Tomislava Nikolića da ne potpiše ukaz o proglašenju zakona o budžetu, jer nismo obećavali ovakvu situaciju, nismo se borili za osiromašenje građana. Obećavali smo investicije, a toga nema – rekao je poslanik vladajuće SNS.

    Cvijan je rekao da vidi da u Srbiji neće biti bolje i da građani sad dižu keš kredite da bi „mogli da pripreme slave, nove godine, božiće.“
    – Za takvu situaciju ne želim da glasam – kazao je Cvijan.

    http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/cvijan_pozvao_nikolica_da_ne_potpise_zakon_o_budzetu_2014.83.html?news_id=69306#sthash.q64LT6zi.dpuf

    • Varagić Nikola каже:

      Јеремић гласао „за”, а Цвијана није ни било у сали…

      13.12.2013.

      УСВОЈЕН БУЏЕТ ЗА 2014. – ПРИХОДИ 930, РАСХОДИ 1.112, А ДЕФИЦИТ 182 МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА, ОДНОСНО 4,6 ОДСТО БДП

  7. Varagić Nikola каже:

    Šta se desilo sa “Maršalovim planom za Srbiju“?

    >

    13/12/2013

    Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i lider SNS, za Danas

    * SNS na izbornoj skupštini izlazi sa “Akcionim planom za Srbiju”

    http://www.danas.rs/danasrs/politika/bolje_vanredni_izbori_nego_losa_atmosfera.56.html?news_id=272897#sthash.ZHqJbECZ.dpuf

  8. Varagić Nikola каже:

    Fakture za promašaje

    PISMO

    Gledajući pretprošle nedelje u Utisku nedelje Dragana Đilasa i Nebojšu Čovića kako javno broje novac na televiziji, uhvatila me muka. Pominju se razne cifre, zemljište, prostor, pa se čovek pita: Ko je vama dao ovlašćenje da gazdujete dobrima ove zemlje? Njih nije briga za narod, oni samo broje novac i kombinuju. Ko postavlja Čovića da bude stečajni upravnik svega u Srbiji. Od Zvezde u fudbalu i košarci do Beograda. Kao čovek je stručan. I voli košarku. Dobre preporuke. Ali ja se pitam koja sila ga postavlja na sve te funkcije.

    Dragan Đilas. I on misli da će ga narod podržati, a javno broji milijarde koje je zaradio. Kako? Od marketinga? Ko njemu dade monopol da naplaćuje oglašavanje u medijima. I sve takav priča o demokratiji, dečijim vrtićima u Beogradu, trudnicama, a narod nema hleba da jede. Ta silna Demokratska stranka, za čije sam se vrednosti i sam zalagao, nas je prevarila. Odnosno pojedinci koji su zloupotrebili ideju i sistem vrednosti u koji smo verovali. Dođe mi da Borisu Tadiću kao počasnom predsedniku koji nas je „sa svima pomirio“ ispostavim fakturu od milion evra. Toliko koštaju izgubljene godine koje su drugovi debelo lično naplatili. Oni svi moraju da odu. Jedino tako. Jer se ovo više se niti može gledati niti slušati. Kao što voda nađe prolaz tako i građani Srbije moraju naći rešenje i trgnuti se iz dubokog zimskog sna. Jer dok mi spavamo oni broje novac i dele zemljište pored puta.

    Slobodan Martinović, Centar za istraživanje u politici Argument

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/fakture_za_promasaje.46.html?news_id=272925#sthash.R1v4aDUr.dpuf

  9. Varagić Nikola каже:

    Postdepresivni tekst

    Stefan Aleksić

    Da, u pravu je Dejan Ilić kada kaže da mišljenje počinje tek u trenutku beizlaznosti (odnosno nakon mog, sada primećujem, beskompromisnog pitanja-zaključka). Jer moje pitanje je samo na prvi pogled paradoksalno: ako nema rešenja, onda ništa – besmislena je i nepotrebna čak i konstatacija da rešenja nema. Ukoliko postoji mogućnost da se dilema preformuliše, ona bi jednako efektna bila i da je ovako postavljena: „Zašto smatramo da bi trebalo da nam bude bolje?“

    Možda globalni jaz između bogatih i siromašnih nije samo privremeni hir istorije koji će jednom (“kad prođe kriza”) prestati, a jaz se opet smanjiti – možda je budućnost sveta u još radikalnijim razlikama i možda smo osuđeni na sve težu egzistenciju. Možda nam predstoji povratak na kapitalizam devetnaestog veka u kojem se radi šesnaest sati dnevno za bednu nadnicu[1] i u kojem će država organizovati neke nove workhouses, te preteče koncentracionih logora?

    Da bismo počeli misliti političke alternative[2] ovakvoj viziji budućnosti, potrebno je nekoliko stvari: svest o posledicama nekih od preovlađujućih politika i paradigmi, zrnce mašte za zamišljanje te distopije, malo pesimizma i identifikacija polja na kojem je moguće učinkovito delovati kao politički (a ne samo ekonomski) subjekt.

    Željeni domet mog teksta je bio relativno skroman: da pokaže besmislenost (a svakako i komičnost) argumenta „just make money“ u trenutnim uslovima, i da pokaže da klasna pozicija većinskom delu populacije efektivno onemogućava bilo kakvo „uzimanje stvari u sopstvene ruke“ – da ne pominjem promenu klasne pozicije.[3] Samo usput: ogromnom delu populacije ona onemogućava i samu egzistenciju (narodne kuhinje, kako javljaju mediji, oduzimaju pravo na bedni obrok onima koji su radno sposobni, kao da je biti sposoban za rad jedini uslov rada i zarađivanja[4] ).

    Što se mene tiče, poenta teksta i nije samo bezizlazni pesimizam, već upozorenje u kakvu nas provaliju vodi bezrazložni optimizam i vera u vulgarni (a on je vulgaran najčešće onda kada je poistovećen sa ekonomskim interesom i pohlepom) individualizam. Poenta mog pesimizma je da politika nije isto što i ekonomija i da ekonomija neće sama od sebe rešiti nijedan jedini problem sa kojim se suočavamo kao zajednica,[5] naprotiv.

    Ono što Brkić i oni koji argumentuju na sličan način zaboravljaju je da, ako se vi ne bavite politikom, ona će se baviti vama. Neverovatno je da neko ko se identifikovao kao antimiloševićevac (dakle protivnik jedne političke elite i jedne političke prakse) danas predlaže da ne brinemo o političkoj eliti, već da zakucamo nos u pravljenje para. Postoji nesporni antipolitički potencijal u insistiranju na nema-društva-ima-samo-pojedinaca vulgarno-ekonomskom individualizmu.

    Jer, kao što je slučaj sa ljudima koji su toliko egzistencijalno ugroženi da im ne ostaje ništa drugo sem da se bore za puko preživljavanje, dok im se nameće neka autoritarna i opasna politika – isto je i sa onima koji su zatelebesani u pravljenje para: neko treći će i njima kolektivno zapržiti čorbu. Dakle, o glavi se ne radi samo onima koji žive besperspektivne živote, već će se na koncu raditi o glavi onih koji danas izgledaju kao da ih ništa ne može svući sa vrha.

    Još jedno podsećanje na Veliku Britaniju: Milutin Mitrović je u jednom tekstu podsetio da je Toni Bler svojevremeno izbacio političko iz politike rekavši da nema levih i desnih vlada, već da postoje samo uspešne i neuspešne vlade. Ali opasna je iluzija da postoje pragmatične politike oslobođene ideološkog pravca. Ne postoje čiste realpolitike – sve su one uvek već obeležene nekim ideološkim svetonazorom.

    Upravo je to prazno mesto i problem kod argumentacije koju izlaže Brkić i koju, uostalom, vrte sve političke partije i kampanje. Kada neko danas kaže “pragmatično” on misli na deregulaciju, a sanja privatizaciju, recimo, vazduha.

    Bilo koje eventualno „uzimanje stvari u sopstvene ruke“ danas mora biti uzimanje politike nazad u svoje ruke: i to u pravcu smaknuća diskursa države[6] kao korporacije nabrijane za namicanje viška vrednosti (suficita), i restauracije države kao mehanizma obuzdavanja (na koncu i samo-) destruktivne korporativne trke za profitom.[7] I to upravo da bi se stvorili uslovi da nam nekada bude bolje.

    Peščanik.net, 29.12.2013.

    ———–
    Ne živimo li već ovo? ↑
    Da bismo uopšte shvatili da su nam političke alternative potrebne i da postoje. ↑
    Recimo tako što onemogućava besplatno (javno finansirano) visoko obrazovanje. Krajnje je vreme da se suočimo sa mogućnošću da diploma danas služi samo da bi pokazala da ste imali novca da je platite. U tom smislu, ne bi trebalo da nas čudi to što su privatni fakulteti prestižni. Posao obrazovanja više i nije “znanje”, već klasna diferencijacija. ↑
    Ko u to veruje neka prestane sa čitanjem. Treba raščistiti: savremeni kapitalizam živi od proizvodnje nezaposlenosti, nezaposlivosti i siromaštva. ↑
    Lokalna, nacionalna, globalna, kako vam volja. ↑
    Usput, politička elita je diskreditovana ne time što je politička elita, već time što je u funkciji države/korporacije. Da ne bude zabune i da me neko ne bi olako optužio za malne revolucionarnu mržnju prema političkim predstavnicima kao takvima. ↑
    Na pameti mi je, svakako, novi zakon o radu. Država će arbitrirati i jednima ukinuti prava (recimo pravo da budu bolesni) da bi drugi imali veći profit. Zanimljiva definicija jednakopravnosti. ↑

    http://pescanik.net/2013/12/postdepresivni-tekst/

  10. […] 3.400.000.000.000 долара (3 хиљаде и 400 милијарди)  … О Маршаловом плану за Србију […]

  11. […] О Маршаловом плану за Србију […]

  12. […] Никола Варагић: О Маршаловом плану за Србију […]

  13. […] Никола Варагић: О Маршаловом плану за Србију […]

  14. […] О Маршаловом плану за Србију […]

  15. […] Скоро 8 година тврдим да нико неће озбиљно да се бави економијом на нивоу државе – стратешку, плански. Сви би да живе боље и имају веће плате, али нико неће да уради нешто поводом тога. Треба прочитати 300 000 страна разних закона и прописа, ускладити све мере, написати нових 30 000 страна закона, прописа…. Сви само констатују проблеме. Да би се решили проблеми, мора да се удари на службе, на тајкуне… Почео сам да пишем блог почетком 2008. године, како сам тада писао, „пред почетак домаће и светске економске кризе коју је наредна неолиберална власт ‘превидела’ – у којој је видела ‘шансу’, па су говорили да ће врло брзо да прође криза. Када су обећали 200 000 нових радних места а било је очигледно да ће да изгубе 400 000 радних места. Када су обећали грађанима бедних 1 000 евра и када је било јасно да су неспособни да обезбеде грађанима и бедних 10 евра од бесплатних акција. Због тога сам био међу реткима у Србији који нису узели бесплатне акције и написао сам на блогу да они који су узели никада неће добити тих 1 000 евра од ове владајуће елите. Тако је и било.“ То сам писао пре више од 5 година. У међувремену сам упознао неке економисте који су се представљали као алтернатива овом систему, затим су напредњаци дошли на власт, али је све остало исто. О томе сам писао 2013. године у тексту: „О Маршаловом плану за Србију“. […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: