Никола Варагић
Пост објављујем док у Србији траје полемика између левичара и либерала (и међу левичарима и међу либералима у већини су они који су били чланови КПЈ, има и оних који су одговорни за многе ствари у привреди током деведесетих, а посебно после 2000. године) око неолибералне идеологије (и учинка неолиберала у току приватизације од 2000. године) и синдикалне борбе (и учинка левичара, екс-комуниста, у току транзиције од 1990. године).
Око Нове године отишао сам у Агенцију за привредне регистре (АПР) да се распитам за услове за упис предузећа у Регистар понуђача.
На шалтеру за информације службеница АПР ми је дала лист на којем су записани сви услови. Ту пише, а она ми је и рекла, да је такса 2.500,оо динара. Када сам прикупио сву документацију, уплатио сам таксу од 2.500,00 динара, и уплатницу са осталом документацијом предао у АПР-у.
Данас, када сам отишао по потврду да је моје предузеће уписано у Регистар понуђача, добио сам обавештење да је захтев одбијен зато што нисам уплатио довољно новца за таксу. У обавештењу пише да је такса 2.800,00 динара.
Сада траже да се доплати још 300,00 динара.
Међутим, да бих предао уплатницу, морам да уплатим још 1.400,00 динара (половину од 2.800,00 динара).
Због погрешне информације коју сам добио на шалтеру за информације АПР морам да доплатим још 300,00 динара, али, и додатних 1.400,00 динара. То је укупно 1.700,00 динара.
У обавештењу које сам добио у АПР-у пише да се жалба може уложити надлежном министарству (привреде). Рок за подношење жалбе је 30 дана. Не пише који је рок да министарство одговори.
То значи, ако би сада “терао правду“, ризикујем да најмање још пар месеци предузеће не буде уписано у Регистар понуђача – а сасвим је могуће да од жалбе не би било ништа (да не би била усвојена, односно, регистрована у министарству) – па бих поред тих 1.700,00 динара и изгубљених пар месеци колико нисмо уписани у Регистар понуђача, због нове пријаве, али и могућих учешћа на тендерима у међувремену, морао да издвојим још неколико пута више времена и новца за вађење документације којој би у међувремену истекао рок важења.
Једино што преостаје, јесте да сутра уплатим 1.700,00 динара и предам у АПР-у као да је све била моја грешка.
Са друге стране, како држава реагује ако сте дужни? Пре две-три године уплатио сам у центру Београда у зони 2 паркинг за првих сат времена. Од Паркинг сервиса добио сам поруку да су ми наплатили 1.850,00 динара (уместо 50 или тако нешто, колико је тада коштала уплата за сат времена). Пошто ми је број телефона у пост-пејду, лако су наплатили тих 1.850,00 динара са мог рачуна. Коме сам могао да се жалим? После тога намерно нисам плаћао паркинг. Писали су ми казне. Онда, без икаквог позива суда или слично, у моје предузеће стиже захтев председника Коморе извршитеља да ми се блокира исплата зараде. Коме сам могао да се жалим? И не само да је тражио да се новац преусмери са мог текућег рачуна за исплату зараде на рачун председника Коморе извршитеља, већ је тражени износ износио две трећине моје месечне плате (што је, како сам чуо од правника, противуставно, и сигурно, а то не говорим у своје име, веома антицивилизацијски – како да човек преживи ако му са рачуна скинете две трећине плате). Да не бих правио проблеме директору и књиговођи, попустио сам пред “државом“.
Последњих дана, па и последња два месеца како је дошла зима, грејање у становима слабо ради, а некада и нема грејања (што значи да електране и топлане имају мању производњу, односно, трошкове). Питао сам људе који се сећају колико су плаћали рачуне пре годину дана колики су били рачуни, сви ми кажу да су рачуни за грејање ове године већи. Дакле, зима никада топлија, грејање слабије него претходних година, а рачуни за грејање већи. Наравно, немамо коме да се жалимо, рачуне ћемо да платимо.
То су ситнице, па могу да попустим. Сада су се, после свих ових година, накупиле такве “ситнице“, те је “држава“ дошла до моје “црвене линије“. Пошто као појединац не могу ништа да променим у отвореном сукобу са системом и владајућом елитом (најбољи пример је све што се дешава са удружењем ТРЕЋА СРБИЈА), нити постоје снаге које могу да дођу на власт уместо ових који владају већ деценијама (Двери српске и Покрет за слободу још увек расту и јачају, а међу њима није још увек није успостављен дијалог), једино решење је да напустим такву “државу“ (на неко време, док се не окупи “нуклеус праведних“, односно, језгро нове владајуће елите). Мислим да је владика Николај по одласку у САД рекао “када је пожар у кући, пожар се мора гасити споља“. Има смисла.
До тада ће, док се не окупе људи који ће чинити нову елиту, домаћи окупатори – комунисти и неолиберали – под надзором страних окупатора, и уз благослов СПЦ, владати у Србији.
Прилог 1:
Папир који сам добио на шалтеру за информације АПР где се види да је такса 2.500,00 динара (последња ставка). Службеница АПР је прецртава и означавала на папиру шта су услови.
Решење из АПР у коме пише да доплатим још 300,00, и још 1.400,00 динара, као и да се жалба министарству може уложити преко АПР.
Прилог 2:
Драгана Н. Јовановић: ДОКЛЕ ЋЕМО ДА ПЛАЋАМО НАЦИОНАЛНУ СЛУЖБУ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ илити ПРЕСКУПО ШМИНКАЊЕ БАБЕ
Српски културни клуб
Чињенице:
- Национална служба за запошљавање (НСЗ), сваке године, потроши 120 милиона евра из буџета.
- Грађани, својим новцем, пуне буџет.
- НСЗ има возни парк од 200 возила.
- На евиденцији НСЗ налази се преко 800.000 незапослених.
- Стопа незапослености у Србији стално расте.
- Стопа незапослености међу младима у Србији је око 50% и наставља да расте.
19.01. 2014. године
>
>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:
Затвор, азил или кохабитација?
септембар 6, 2008
БОЉЕ ЗАТВОР НЕГО КОХАБИТАЦИЈА.
Ако неко украде више милијарди евра од грађана ове државе и не иде у затвор, зашто ја који нећу да платим саобраћајни прекршај да идем у затвор?
Ако неко ко је глуп и корумпиран, ко шета кофере пуне новца за мито, постане министар полиције, зашто да ја имам возачку дозволу коју издаје таква полиција?
БОЉЕ АЗИЛ НЕГО ЈУЛ.
–
Црна књига Србије
јануар 22, 2009
Министар полиције je изјавио да у Србији постоји између 30 и 40 организованих криминалних групаи да полиција о њима ”зна све”. Криминалци се најчешће баве препродајом наркотика и крађом аутомобила. Тако министар говори, а ми му наравно не верујемо. Није поменуо своју криминалну групу, која му је омогућила да постане шеф полиције. Његова криминална група не бави се крађом аутомобила. Има их још, које није поменуо. Посебно није поменуо чиме се све баве.
Покојни академик Медаковић за садашњег потпредседника САНУ не само да је говорио да је криминалац, говорио је да је и секташ. Ако је тачно да је садашњи председник САНУ умешан у корупцију као члан власти која је додељивала посао за мост преко Саве, онда је и председник САНУ криминалац. Баш као и Драган Џајић. Министар полиције није рачунао на организовану криминалну групу којој припадају одређени академици из САНУ.
Преко 50% високих спортских функционера припада некој организованој криминалној групи.
Већина оних који су радили или сада раде у тајним службама – обични су криминалци.
Већина директора јавних предузећа припада некој организованој криминалној групи.
Председник Републике и министар војске никада нису ништа озбиљно радили у свом животу, у смислу већег зарађивања новца. Али, новца имају толико да им и претиче па могу да издвоје и новац за хуманитарне сврхе (целе плате, ”једини извор прихода”). Свима је познато да само криминалци тако живе.
Вођа СНС има некретнине вредне милион евра. Шатро, зарадио од посланичке плате. Криминалац. За председника ДСС не могу рећи да је кримос, он је само будала која се окружила бројним криминалцима који не смеју народу да погледају у очи. Гледају искључиво у џеп. Млади лидер опозиције без дана радног стажа вози се у џиповима окружен телохранитељима, као да зарађује 20 милиона долара по филму, попут холивудских звезда.
Читајући новине и пратећи друштвена дешања намеће се закључак и да већина војних генерала припада некој организованој криминалној групи.
Већина угледних новинара и интелектуалаца припадници су неке организоване криминалне групе.
Већини министара који су министровали у последњих 20 година може се судити за криминалне радње.
Вођење процеса приватизације, приватизација друштвених предузећа и изградња банкарског сектора у Србији, у већини, дело је више међусобно добро повезаних организованих криминалних група. Тајкуни финансирају све партије.
(…) Али, држава Србима има да ухапси крадљивце кола. Јер, о њима ”све зна”. И тада ће бити проглашена победа над криминалом.
–
Српски медији
мај 9, 2009
Какви су српски штампани и електронски медији, показује то да су министарству за културу упутили предлог да се допусти рекламирање дувана и алкохола на телевизији, да би се надокнадио губитак који је узрокован мањим приходима од маркетинга због економске кризе која је погодила привреду. Ако то не поправи ситуацију, можемо да очекујемо oд српских медија да траже дозволу за пуштање порнографских филмова, рекламирање генетски модификоване хране и томе слично.
–
Све је једно…
септембар 14, 2010
(…) Свеједно је да ли ће министар спољних послова бити смењен или неће, да ли ће бити најурен из странке или ће постати потпредседник странке – у Србији ће бити само гори услови за живот.
Свеједно је да ли ће опозиција доћи на власт или неће – у Србији ће бити само гори услови за живот.
Свеједно је да ли ће тајкуни да се ухапсе или сачувају јер су ”наши” – у Србији ће бити само гори услови за живот.
(…) Тек када стасају генерације које нису имале никакве везе са системом и људима који већ деценијама доминирају у Србији – овај народ можда добије нову елиту и опстане. То се може догодити у наредних двадесет година. Сада, реално, Србија нема људе који би могли да изведу пуч, одбране и покрену народ и државу ка расту и благостању. Пропадаће српски народ још десетак година, и онда ће се, надам се, окупити и завладати Србијом неки потпуно нови људи, и сачувати оно што је опстало и преживело.
–
Предлог за нов закон
септембар 5, 2011
Познато је да се грешке или криминалне радње државних функционера пребацују на леђа грађана када неко од оних који су оштећени тужи државу. Најчешће они који туже државу спорове добијају на међународном суду. Но, и када домаћи и када међународни суд донесе пресуду против државе Србије, одштету плаћају сви грађани Србије.
Треда донети нов закон који ће то променети, тако што би у случају спора који је држава изгубила и где мора да плати одштету, прво та иста држава одузела сву имовину државним функционерима који су у име државе оштетили некога.
–
Одговор
мај 31, 2012
Хитно формирати Народну агенцију за утеривање дугова које према грађанима, малим и средњим предузећима и свима осталима имају јавна предузећа, државне институције, компаније у власништву тајкуна, генерали, банкари и политичари.
–
Добар предлог грађанима за враћање дуга
септембар 10, 2012
Један мој пријатељ има добар предлог:
Када вам утеривачи дуга дођу због рачуна за струју, воду, паркинг, казне у саобраћају, неке порезе и слично, ви им дајте бесплатне акције. Препоручујем и банкама, ако немате да вратите кредит. Али, зашто да не купујете и у највећим трговинским ланцима?
Дакле, ако вам је дуг хиљаду евра и ако им дате бесплатне акције које вреде хиљаду евра више нема дуга.
Ако је дуг мањи, тражите разлику, или задржите акције рецимо Телекома а дајте им НИСа.
Ако је дуг већи, реците им да ћете разлику послати по голубу.
–
Патриотизам и пљачка
септембар 27, 2012
Ко хоће да брани Космет неће гледати колико је Срба са КиМ ”продало своје куће Косоварима и како сада живе удобно у Београду”.
Неће рећи ”они продали куће, а ја да идем да ратујем”.
Само ће урадити то, када дође тај тренутак.
Надам се да тада на власти у Србији неће бити ”они који су послали своју децу на Запад а шаљу туђу децу у рат”.
Или они који су склонили своју децу а туђу децу оставили у згради РТС-а да буду жртвовани (због медијског рата).
–
Да ли постоји трећи пут?
септембар 6, 2012
(…) Сада је пред нама иста (лажна) дилема. Да ли подржати ”националисте” или ”интернационалисте”? Да ли подржати тајкуне или ММФ? Да ли да НБС буде зависна од тајкуна а независна од ММФа или обрнуто? Да ли подржати оне који су против ревизије приватизација у којима су учествовали тајкуни или оне који су против ревизије приватизација у којима су учествовале стране корпорације?
По мом мишљењу, и један и други пут воде у пропаст. Нема битне разлике. Од 2000. године српску економију воде и тајкуни и странци. Довели су Србију до пропасти.
–
Нови људи и нова власт, али, тек када се заврши ријалити ”Србија” (око 2075. године)
август 1, 2013
Судећи на основу полемике око Службеног гласника (Љушић, Тешић, Албијанић и остали), затим, на основу дешавања (криминала) око реконструкција Народног музеја и Музеја савремене уметности у Министарству културе, затим, на основу ”прозивки” између Добрице Ериће и Светислава Басаре, судећи на основу козметичких промена у МУП-у и Војсци и пропалим реформамам правосуђа и образовања, на основу настанка фамозне Треће Србије из Новог Сада, отуђености Цркве од народа, закључујем да ће ”ријалити шоу: Србија” трајати још неколико деценија.
Након тога, ако уопште буде Срба и Србије, можда се догоди ово о чему пише Миле Милошевић (”Праг људске линије”). До тада, а то значи можда и до самог краја Срба и Србије, гледаћемо ”Ријалити шоу: Србија”, о чему пише Наташа Б. Одаловић.
–
Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?
септембар 20, 2013
Нова мера нове владе Србије под окупацијом јесте повећање пореза на зараде веће од 100 000 динара. По курсу од 115 то је 870 евра. У Србији један солидан број (око 70 000) грађана данас зарађује око 1 000 евра месечно. Њих нема довољно да би се изградила средња класа. Са месечним примањима од 1 000 евра ви можете да будетесредња класа, а не богат слој. Влада најављује удар на богатијеграђане, чија су примања око 1 000 евра.
Просечна плата у Данској је 4 000 евра. Дакле, просечна плата је 4 пута 1 000 евра. У Данској грађанин са месечним примањем од 4 000 евра део је – средње класе.
Просечна плата у Србији је око 300 евра, месечно.
Годишње, то је 3 600 евра. Нека је и 4 000 годишње – то је једна месечна плата у Данској.
Просечна годишња плата припадника средње класе у САД и Канади је око 100 000 евра. Постоје државе и на Западу и на Истоку где су и већа годишња примања припадника средње класе.
Богат човек за флашу вина у ресторану, или ципеле у бутику потроши 4 000 евра. За бакшиш и ситнице током сваког дана потроши 300 евра.
Тако је свуда у свету, али, тако је и у Србији. И у Србији има доста заиста богатих грађана, који могу да троше новац као правибогаташи.
Део њих је поштено зарадио свој новац, и то најчешће ван Србије (нпр. стотине врхунских српских спортиста који су током каријере зарадили милионе евра, а доста њих и десетине милиона евра).
Међутим, овде у Србији постоји јако велики број нерегистрованих богаташа. На пример, политичари, генерали, уредници медија… који су пријавили станове и шољице за кафу, неко и базен, званично имају плате од око 1 000 евра месечно, али нису пријавили стотине милиона евра, неки и милијарде евра, које су окренули кроз корупцију, примање мита, завршавање дозвола, одржавање монопола, избегавање плаћања пореза, доприноса и царина, приватизације, намештање тендера, кроз медијске и политичке кампање и сличне радње током свих ових година. Затим, естрадне звезде и део адвокате има велика годишња примања, али јако мало уплаћују држави за порезе. Таквих нерегистрованих богаташа у Србији има више хиљада.
(…) Лакше је увести ригорозну контролу за мала и средња предузећа и сузбијати продавце са пијаца и улица који не издају фискалне рачуне.
Лакше је опорезивати оне богате са 1 000 евра или оне добростојећеса 300 евра месечних примања, тј. од 4 000 до 12 000 евра годишње.
–
Ванредни избори – тражи се добитна комбинација
септембар 14, 2013
V део
Нови министар финансија Лазар Крстић. Нови министар привреде Саша Радуловић. Настављају политику задуживања (Вучић тражи кредит од УАЕ и каже да је то ”поклон”). Нису оставили утисак да ће допринети борби против корупције, односно, да ће бити борбе против корупције.
Одређени српски тајкуни лобирају у Лондону, Паризу, Берлину и Вашингтону против одређених људи из владе. Одређени људи из владе Србије лобирају у Лондону, Паризу, Берлину и Вашингтону против одређених тајкуна.
Тајкуни имају подршку дела Службе и ”патриотског блока” зато што постоји сумња да је циљ наводне борбе против корупције да се и државна и приватна предузећа у Србији препусте странцима, односно, да уместо домаћих окупатора све ресурсе и послове преузму страни окупатори. Зато као саветници чланова владе Србије долазе такве појаве као Строс Кан из Француске – против кога се воде судски поступци због силовања, неки сумњиви политичар из Беча, неки страни ”стручњаци” из Берлина, Лондона, САД… Ова владајућа елита је већ продала Косово и Метохију, сада је на раду распродаја остатка Србије. Наставља се са малтретирањем и прогоном Срба на КиМ, у НД Хрватској, у Црној Гори…. а Србија ништа не предузима да заштити Србе.
Лазар Крстић, који улази у четврту деценију живота, дозволио да му 13 година старији Вучић, који је ушао у пету деценију живота, каже ”сине”, затим и ”мали Лазар”. Долази из исте компаније из Њујорка из које је дошао и Божа Дерикожа.
Саша Радуловић на чело министарства привреде долази уз помоћ Асоцијације малих и средњих предузећа, НАЛЕД-а, итд. Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић (једна од неколико сличних организација које, као, окупљају мала и средња предузећа, а која је сада ”заменила” Унију послодаваца Србије и клуб Привредник као ”партнер” владе) изјавио да је одбио понуду да буде министар, јер ”не жели да буде капетан брода који тоне”, али ће подржати свог сарадника Сашу Радуловића. Изјавио је и да ће тражити подршку од економисте Небојше Катића. Небојша Катић је на свом блогу написао да нема разлике између ове и претходне владе (свих влада у којима је УРС, односно Г17, имао министре) и да српска владајућа елита наставља са спровођењем штеточинске економске политике, која је у интересу ММФ-а и окупатора. Саша Радуловић најављује укидање Фонда за развој, али не и оснивање Развојне банке.
Како министри најављују, следи обрачун са свима који су избегавали да плаћају харач држави и окупаторима. Наравно, те мере неће пратити и мере које ће омогућити развој малих и средњих предузећа, инвестирање наших људи из расејања, већи извоз од стране предузећа која су у власништву грађана Србије, итд.
VI део
(…) Јавни позив за прикупљање понуда (или тендер) је састав којим се јавно оглашава потреба за прикупљање понуда за набавку одређене робе, ствари или услуге од правних лица у отвореном поступку. Садржај се образује у складу са ”Законом о јавним набавкама”.
(…) Дакле, извод/уверење из Специјалног суда је нов услов за учествовање на тендерима. Први пут сам отишао у Специјални суд пре пар дана. Описао сам вам како изгледа ”организација” у суду, и како нова-стара влада ствара ”амбијент” за развој малих и средњих предузећа. У овај суд, по ово уверење, долазе овлашћена лица предузећа из целог Београда и целе Србије. Дакле, из Ниша, из Суботице, из Крагујевца, итд. Они морају да дођу у Београд, имају само 2 сата да заврше посао, ако не стигну на ред, или их врате са шалтера јер нешто није по њиховом, морају сутрадан поново да дођу. Овај поступак се понавља више пута годишње, а некада и знатно више. Некада и више пута месечно, зависи колико пута учествујете на тендерима. Папири који се добију важе свега неколико месеци, а често онај ко расписује тендере тражи све папире у оригиналу.
У неком ширем контексту, и дугорочно гледано, ова мера, уверење из Специјалног суда, има смисла. Али сада, овако организована, само је за спрдњу. Колико је има људи који су осуђени за организовани криминал? Да ли се ради више од 10 људи? Или 50 људи? Зашто због њих, који су у евиденцијама МУП-а и судова, посебно Специјалног суда, малтретирају осталих 10 000 или више десетина хиљада предузетника? То су, дакле, директори Агробанке, Азотаре, Галенике, они који су прали новац за нарко картел… Сви знамо ко су они. Свима, који су ухапшени, трају суђења. За аферу Индекс суђење траје скоро 10 година. Проћи ће године док се ова лица не осуде, ако се икада осуде! И знамо да они који су на врху организованог криминала у Србији нису осуђивани, нису привођени, на слободи су, несметано раде. Због чега је, онда, потребно да хиљаде поштених предузетника, или оних који дају све од себе да у овим ненормалним условима послују што више по законима, одлазе у Специјални суд по уверење да нису осуђивани за неко од кривичних дела као чланови организоване криминалне групе, ако се већ у Први суд одлази по уверење да нису осуђивани за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре? И ако већ одлазе у Специјални суд, да ли све мора да буде овако бедно организовано?
Знамо шта се крије иза овога. Ово је део фронта који окупатор спроводи у Србији. Повезан је са присилном наплатом потраживања и борбом против ”сиве економије”. Циљ је да се за потребе страног окупатора прикупи новац за исплату спољњег дуга. ”Цедиће” се сваки динар из малих и средњих предузећа, од радника и грађана, да би се вратиле рате ММФ-у, Светској банци, банкама у Србији и осталим окупаторима. Као што ће људима пленити станове ако немају за рату за кредит, или дугују за струју, тако ће и предузетнике да хапсе и кажњавају ако не измире све хараче које су влада и окупатори прописали, а које не занима како ће предузетник то платити, нити да ли је држава измирила своје обавезе према њему.
Фискална дисциплина је потребна, потребна нам је и лојална конкуренција, тога нема у Србији, то је чињеница, али ово није начин како да се до тога дође.
VII део
Из Покрета за слободу настаје нова странка која ће заступати интересе сељака и радника. Очекујем да Миленко Срећковић, оснивач Покрета за слободу, у наредним годинама постане лидернове српске левице.
Са друге стране, као лидер нове српске деснице намеће се Бошко Обрадовић из покрета Двери српске.
Ова два покрета имају доста заједничких, истих, циљева и ставова:
- против продаје земље странцима и примене ССП
- против ГМО
- против уласка Србије у Нато
- за ревизију приватизације
- за већа права радника и заштиту сељака
- за више државног интервенционизма у привреди
Надам се да ће Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић израсти у праве политичаре и тако спречити фајгељизацију – могућност да уместо А. Вучића и И. Дачића на челу СНС и СПС, односно државе, добијемо људе као што су Н. Стефановића (председник скупштине) и Б. Ружића (министар без портфеља задужен за европске интеграције). Стара школа одлази у историју, више се неће догађати да државу воде ликови као М. Мркоњић, В. Илић, Д. Марковић… Али, државу не треба препустити ни ликовима као што су Н. Стефановић и Б. Ружић, или, они који воде Београдску иницијативу.
Видети још:
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
Објављено од стране Varagić Nikola 
KOSMET VIA KOSMOS 