Украјинским про-ЕУ неонацистима треба оружани сукоб!

19 фебруара, 2014
NacistiUkrajina

Украјински нацисти на протесту против власти. Носе слику Степана Бандера, који је био нациста и вођа Организације украјинских националиста (ОУН) за време Другог светског рата; сарађивао је и са нацистима и са Уједињеним Краљевством; убио га је КГБ у Минхену, одакле је после рата наставио да руководи УПА уз подршку британских обавештајних служби

МИРНИукрајински демонстранти убили су у центру Кијева и петорицу припадника „унутрашње војске“ (жандармерије). Да сви буде још злослутније:  сви су убијени мецима испаљеним са снајперском прецизношћу у главу или у врат. Ово би могло да значи да „самоодбрана Мајдана“ већ има снајперисте. Такође: да нека од западних специјалних служби у Кијеву већ има (није обавезно: међу демонстрантима) своје људе за специјалне операције. Овај „лов“ на украјинске полицајце и жандарме сигуран је сигнал да ће се ситуација у земљи даље погоршавати. Факти

Бојовници-неонацисти и они који стоје иза њих имају интерес да испровоцирају органе реда да запуцају па да цео цивилизовани свет буде у шоку и коначно демонизују „крвави Јануковичев режим“. „Устаници“ би добили услуге европских телевизија као и саосећање читавог западног света. Дмитриј Јарош, лидер чеоне неонацистичке организације „Десни сектор“, позвао је 12. фебруара на својој Facebook страници опозицију да прекине преговоре. Суштина обраћања је позив да се сви наоружани одреди „националне револуције“ мобилишу и преведу у стање повишене борбене готовости. Двери/РИСИ

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:


Ко је запалио Босну? Зашто је Јелена Топић ћутала?

15 фебруара, 2014

ZlatkoPaković

Zlatko Paković: Ko je zapalio Bosnu

Ako uzbunjeni meštani Tuzle, Sarajeva, Brčkog, Zenice, Bugojna, Mostara i drugih bosanskih i hercegovačkih gradova nastave sa svakodnevnim protestima protiv nacionalnih oligarhija koje su ih opljačkale po svim pravilima etnički sortiranog plena, i ako im se pridruže Banjalučani i drugi građani i građanke iz Republike Srpske, čija im je egzistencijalna situacija slična kao jaje jajetu, samo će jedan novi rat predstavljati način da pomenute oligarhije zadrže svoje pozicije.

To je stari, dobro odmereni recept: tamo gde nema hleba i posla, gladne treba ustremiti jedne na druge. Gospodari rata, pak, u miru postaju gospodari zemlje, dobara i raje.

Ovakav scenario mogu da spreče samo masovni protesti u čitavoj zemlji. Pala je kantonalna vlada u Sarajevu, red je da padne i na svim drugim nivoima. Plenumi se, izuzev u Republici Srpskoj, organizuju svuda po Bosni i započinju s redovnim zasedanjima. Oni su instituti direktne demokratije. Njihovi zahtevi su izvanredni – da na upravljačka mesta dođu isključivo nestranačke i stručne ličnosti koje sami plenumi odaberu. Dakle, zemlja s najvećim problemima u regionu, odjednom, može da se nađe u situaciji da počne da ih rešava na neuporedivo najbolji način – neposrednim učešćem onih kojih se to tiče.

No, ukoliko nemaju moć, ljudi neće imati ni pravo. A kako da steknu moć? Uz brojnost, jednako je važna i sposobnost da se prekorači očekivano, građanski uljudno ponašanje – jednom rečju, spremnost na prestup. Demonstranti su to pokazali prošle nedelje, paleći pojedine državne i stranačke ustanove, i boreći se, na ulici, protiv brahijalne sile bosanskohercegovačkih režimâ.

Kad govorimo o ovakvom vidu paleži, moramo znati ko je njegov istinski subjekt. Da li je, naime, subjekt tog čina onaj ko gladan pali, ili onaj ko sedi u udobnoj fotelji i stvara sve uslove za glad koja čoveka dovodi do usijanja da počne da razara oko sebe?

(…) Ko su neprijatelji onih koji nemaju posla ili ne primaju platu? Upravo oni koji bi bez njihove nemaštine bili niko i ništa, a s njom su sve i svja.

(…) Koliko tih čavlića čavića ima po BiH? Treba sastaviti listu, a po ugledu na nju, i listu sličnih čavlića, dodlika i izletbegovića za ceo region. Ali, ne zaboraviti na sledeći primer!

Kad je na predizbornom mitingu DOS-a u Čačku, u septembru 2000, Velja Ilić rekao da je dobro što postoji izborna lista SPS-a i JUL-a, jer su tu, na jednom mestu, pobrojana imena svih viđenijih kriminalaca, pa će, posle promene vlasti, pravosuđu biti olakšan posao, niko od prisutnih nije sumnjao u te reči. Od njih, ostao je samo dim. A on se, bez vatre, ne vidi.

CEO TEKST: www.danas.rs/ko_je_zapalio_bosnu

***

Блог отправника послова Амбасаде САД у БиХ

Николас Хил: Већ смо то рекли, и опет понављамо: демонстрације су отеловљење одговорности грађана у здравој демократији. Јасно је шта демонстранти траже. Уморни су од реторике подела, неделовања и изговора. Уморни су од политичара који их никада не слушају, који им лажу и не налазе решења за проблеме.

Демонстранти желе да ова земља буде функционална. САД желе то исто. То није превелик захтев.  

Грађани имају разлога да буду фрустрирани и очајнички желе промене.

www.fakti.org/nikolas-hil-priznao-da-amerikanci-stoje-iza-bosnjackog-evromajdana

***

Slavoj Žižek: Pobuna u Bosni

(…) Na meti protesta našla se i administracija Evropske unije koja nadgleda bosansku državu, primorava tri nacije na mir i pruža značajanu finansijsku pomoć da bi omogućila funkcionisanje države. To je možda iznenađujuće, s obzirom da su ciljevi protesta nominalno isti kao i ciljevi Brisela: prosperitet, okončanje etničkih tenzija i korupcije. Međutim, način na koji EU zaista upravlja Bosnom samo produbljuje podele: ona posluje sa nacionalističkim elitama kao svojim privilegovanim partnerima, i među njima posreduje.

Provala besa u Bosni potvrđuje da se etničke strasti ne mogu istinski nadvladati nametajem liberalne agende: demonstrante je ujedinio radikalni zahtev za pravdom. Sledeći i najteži korak biće pretvaranje protesta u novi društveni pokret koji se ne obazire na etničke podele, i organizacija daljih protesta – možete li zamisliti prizor razjarenih Bošnjaka i Srba kako zajedno protestuju u Sarajevu?

Čak i ako protesti postepeno izgube na snazi, biće zapamćeni kao kratkotrajna iskra nade.

Isto se odnosi na nedavnu posetu dve članice Pussy Riot Njujorku: na velikom gala prijemu predstavljala ih je Madona u prisustvu Boba Geldofa, Ričarda Gira, itd, uobičajene ljudskopravaške svite. A trebalo je da tamo izraze svoju solidarnost sa Edvardom Snoudenom, da istaknu kako su Pussy Riot i Snouden deo istog globalnog pokreta.

The Guardian, 10.02.2014. Prevela Milica Jovanović, Peščanik.net

CEO TEKST: http://pescanik.net/2014/02/pobuna-u-bosni/

***

Dževad Galijašević: Nemačka stoji iza nereda u Bosni, cilj rušenje Republike Srpske

Kako tvrdi direktor Fonda za humanitarno pravo BiH Dževad Galijašević, cilj Nemačke nije da sukobi budu u hrvatskim etničkim sredinama, već u bošnjačkim i da se  preliju na Republiku Srpsku.

„Namera je da se pod teretom konflikta u delu FBiH dovede do prepakivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. SAD to neće dozvoliti i u ovom slučaju Srpskoj to može samo koristiti“, kaže Galijašević. On je istakao da Nemačka kontroliše ove sukobe, kao i one u Ukrajini, pa će, kaže, verovatno pribeći i drugim metodama destabilizacije bošnjačkog etničkog i političkog prostora.

www.vestinet.rs/nemacka-stoji-iza-nereda-u-bosni

***

Sukobi na protestu u Podgorici

BETA: Par desetina huligana sukobilo se danas sa policijom u centru Podgorice, tokom protesta protiv vlasti na koje su pozvale grupe sa društvene mreže Fejsbuk, podstaknutih protestima u susednoj Bosni i Hercegovini. Maskirani fantomkama, oni su kamenovali policiju ispred zgrada Vlade Crne Gore i ministarstava spoljnih poslova i finansija, a policija je uzvratila suzavcem. U sukobima, koji još traju, povređen je jedan policajac koga je kamen pogodio u glavu. Protest oko 200 građana, penzionera i radnika, koji su zahtevali smenu vlasti zbog korupcije i kriminala, počeo u 13 sati ispred Skupštine Crne Gore, da bi se mirna povorka uputila ka zgradi Vlade Crne Gore, gde je grupa huligana nasrnula na policiju.

***

Boris Dežulović: Hoće li i revolucija stići i do Hrvatske?

(…) Koliko je dakle u Bosni i Hercegovini gore nego u Hrvatskoj? Ili – da preformuliram – koliko je Bosna i Hercegovina iza Hrvatske? U ovoj geostrategiji, naime, ne važi matematika fizičkog kalendara: onoliko koliko je Bosna iza Hrvatske, za toliko je njezin gnjev ispred hrvatskog. Znamo da je to malo, ali – koliko je to malo?

Jesu li to tjedan ili dva, je li pet-šest mjeseci, ili cijela godina? Ona jedna godina, recimo, koja je protekla između rata u Hrvatskoj i rata u Bosni i Hercegovini?

Ima jedna zgodna rečenica iz toga vremena, opće mjesto memorije devedesetih, kad su se televizijske vijesti sa slavonskih, banijskih i dalmatinskih ratišta u Bosni i Hercegovini gledale s naivnom vjerom kako su takve stvari kod njih posve nemoguće, jer to nije njihov rat.

http://pescanik.net/2014/02/hoce-li-i-revolucija-stici-i-do-hrvatske/

***

Balkanist-Magazine-cover

An open letter to the international community in Bosnia and Herzegovina, signed by 130 academics and scholars from around the world

(…) The current High Representative, Valentin Inzko, noted in an interview for the Austrian daily Kurier that “if the situation escalates, we might have to think about EU-troops” (“Wenn die Lage eskaliert, werden wir eventuell an EU-Truppen denken müssen.”). While he retracted the statement later on, unfortunate parallels with the Hapsburg occupation of Bosnia (1878-1914) had already been made and the damage done. Demands for Inzko’s resignation have been added to the list of protestors’ requests. EU politicians – from Catherine Ashton to Carl Bildt,- have issued vague statements defending the rights of citizens to assemble, calling for transparent negotiations between protestors and government representatives, and condemning violence. Given the non-committal statement issued by the U.S. Embassy in Sarajevo, it is likely that the U.S. will let Europeans handle the protests and any possible political fallout from them.

Signatureshttp://balkanist.net/an-open-letter-to-the-international-community

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:


Cтечај Универзал банке

14 фебруара, 2014

Галеника „покрадена“ за чак 7,6 милијарди динара, што мерено данашњим курсем износи око 65,5 милиона евра. Осумњичени и углавном већ ухапшени за ово дело, јесу високи руководиоци и чланови СПС-а, који су били руководство Галенике у периоду за који их терети оптужба (новембар 2008. – децембар 2012.).

Крајем јануара НБС је обавестила јавност да је Универзал банци одузела дозволу за рад и да је као њен администратор именована Агенција за осигурање депозита. На сајту НБС више нема финансијских података о Универзал банци, на сајту АПР-а већ је ажуриран статус „у стечају“, а по наводима медија већ су почеле исплате осигураних депозита, које ће по проценама државу коштати око 85 милиона евра.  кварталном извештају НБС за 3. квартал 2013. она се нигде не истиче по било ком параметру. Не спада у групу банака са највећим губицима где 5 страних банака држи апсолутни примат. На сајту АПР-а можемо видети да Универзал банка остварује нето добитак за период 2009–2011. године (200 милиона – 2009., 378 милиона – 2011., 118 милиона – 2011.), а тек у 2012. исказује нето губитак и то у износу од 708 милиона динара, по први пут у својој историји.

Кад се погледа ближе, пропаст Универзал банке изгледа овако. Руковођење банком преузима Драган Томић (СНС), у Управни одбор улази Миленко Џелетовић (СНС), а банка одобрава огромне нове кредите фирмама у саставу Фармакома (Мирослав Богићевић, сада de facto СНС), Беохемија (Жељко Жунић, de facto СНС) и Интеркомерц (Горан Перчевић СПС). Дозволу за рад одузима Јоргованка Табавковић (СНС).

Резиме је следећи. Руководство СПС упропастило је Галенику правећи силна потраживања која нису наплаћена. Руководство СНС упропастило је Универзал банку за само годину дана, дајући нове кредите фирмама у власништву чланова и симпатизера СНС-СПС, којима нико други не би одобрио кредит услед презадужености.

Грађанима Србије ово је поучан пример докле ће се сурвати Србија под овим владајућим режимом. Приватна банка са 20 година рада без губитка пропала је за годину дана под руководством СНС-а. Цех су платили депоненти и грађани Србије преко буџета.

Лик у виду супер ППВ-а је у праву када каже да је Србији потребна промена свести, само је та свест у области права, својине, закона, реда и демократије, а не тамо где ППВ мисли да јесте. Време је да се сви пробудимо и запитамо куда све то води, и шта ми заправо желимо и да ли се то односи на уређено, правно сигурно, равноправно и слободно друштво.

Економски савет покрета Двери

ЦЕО ТЕКСТwww.dverisrpske.com/da-li-stecaj-univerzalne-banke-finansira-kampanju-sns

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 


Nataša B. Odalović: Ko je „Gangula“?

13 фебруара, 2014

Odalovic

Nije reč o Šapiću, koji ima takav nadimak!

(…) Ne tako davno, dok izbori još ne bejahu raspisani, malo ko je u Transformeru video išta drugo do reinkarnaciju Đinđića. Poturahu mu Konstantinovića kao omiljenu literaturu, Vebera kao filozofiju kojoj je odan od Brisela do Virovitice, raspravu o protestantskoj etici kao prvoj brizi u njegovom mladom žiću. Jedino se šačica nas, neukih i asocijalnih, nije tu uklopila, no u večitoj slovenskoj antitezi glavinjala šta se bijeli u gori zelenoj? Da je snijeg već bi okopnio, listići bi većma odletjeli, i tako to.

(…) I tako, aklamaciona podrška Transformeru ostala bi enigma, a vera da je njegova sila i moć imanentna, a ne spolja nakalemljena od drugih, kao što se poljsko strašilo oblači u odelo da plaši sirote ptice, koje ne znaju da je unutra napunjeno slamom – postala bi Sveto pismo sluđivanja građana da ne dođe izborni čas. Otada se desi preumljenje! Preokret u tretiranju lika i dela supermena i heroja, viteza bez mane i straha, najboljeg i nepotkupljivog Transformera alias Aleka Vučića. Napadoše na njega i kuso i repato. I koji nije smeo da zucne ni o Transformerovom malom prstu sad mu sve po spisku. Društvene mreže postadoše pljuvaonice malog Bude. Ta promena u javnom tretiranju Transformera i njegovih saradnika, najviše Zorane Mihajlović, jedna je od ključnih tema kampanje martovskih izbora, dok Gangula ne naredi drugačije.

Pitanje koje se sada postavlja meni jeste pitanje svih pitanja: Ko kroji to medijsko odelo (tesno mu ga skroji, nane), ko nameće takve teme (dok Srbija tone u živo blato), ko odlučuje kada je pametno da se diviš Vučiću, a kada postaje pitanje „hrabrosti i čojstvenosti“ da ga gađaš cipelom u glavu?

Po mom skromnom uvidu, sve to radi mitsko biće koje se zove „Gangula“. I da ne bih dužila, počela sam tekst objašnjenjem ko je Gangula, prema Vukajliji. Imate definiciju i primere koji je objašnjavaju. Gangula može biti ma ko na koga vas asocira opisano ponašanje.

ЦЕО ТЕКСТwww.danas.rs/gangula_odredjuje_izbore

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

У суштини, потпуно је небитно како ће изгледати нова влада. Знамо за сукоб између потпредседника СНСа и председника СПСа, сећамо се како је председник СНСа изјавио да ће његов заменик бити ”војник партије”, дакле, да неће угрозити ”стабилност и углед”. (24. мај, 2012.)

Да ли је нека државна институција обавештена да је Вучић извео арапског шеика на ручак и да је од својих пара платио рачун од 80 000 динара? Да ли ће негде приложити тај рачун? (5. фебруар 2013.)

INFORMERKA… И ОНА БИ ДАЛА ВУЧКУ…… АЛИ ЈЕ ВУЧКО ДАО ГВИДИ… (26. јун 2013.)


Остоја Симетић: О побаченом патриотском блоку

13 фебруара, 2014

ostoja

Остоја Симетић: Отпоздрав Дејану Косановићу или Мање страсти, више разума

(…) Најружнији утисак на мене, оставила је Косановићева тврдња како део текста у ком износим своје уверење о квалитетима Бошка Обрадовића, није заиста похвала њему, већ намера да минимизирам остале у врху и Двери као организацију. Ово је већ лична увреда и безобразлук. Косановић ме никада није видео, нити са мном разговарао уживо, али узима себи за правода учитава у моје речи оно чега у њима нема, практично ме називајући лажовом. Ја своје ставове износим јасно и јавно, никада их неувијајући. Ако би Косановићева теза била истинита, онда бих ја био лицемер и подлац, подметач и сплеткарош. Бошка Обрадовића познајем годинама, вероватно дуже него Косановић, а да га изузетно ценим, није тајна никоме ко ме зна. Надаље, интервју с њима сам урадио и објавио на овом сајту у јеку претходне кампање, а бранио сам и Обрадовића и Двери од мог страначког колеге Бакареца у већ цитираном чланку. Сарађивали смо, помало, у време НВО фазе Двери, помагао сам у организацији дверјанских трибина у Новом Саду, па и лично лепио плакате. Чак смо, садашњи потпредседник ДСС, Борко Илић и ја и у своје домове примили на конак дверјанску делегацију на челу с Обрадовићем, када су у Новом Саду имали један од својих наступа. У том смислу ову Косановићеву инсинуацију сматрам огавном подметачином и гнушам је се.

(…) За остале из Покрета за живот Србије сам написао: „Остатак дверјана, јесу такође млади, образовани, културни и честити људи, али ипак, не такви да их се не би могло пронаћи и у другим сличним организацијама, релативно много.“

Шта је ту спорно? На интернет блогосфери је могуће пронаћи мноштво аутора који једнако,мало боље или мало слабије размишљају и пишу од остатка Старешинства. Дакле, заиста људи сличних квалитета има још, не тако мало, у другим организацијама, редакцијама и сл. Хоћете ли нека имена? Жарко Јанковић, Александар Павић, Небојша Малић, Душан Ковачев, Ђорђе Ивковић, Драгана Трифковић, Михајло Меденица, Иван Нинић, Никола Варагић, Мироје Јовановић, Весна Веизовић, Горан Гаврић и још безброј бољих и горих.

Да је пратио сајт СКК, Косановић би приметио да је редакција, на чијем сам челу, позвала читалаштво да на изборима подржи ДСС, Двери или СРС по сопственом нахођењу, не фаворизујући ни једну од поменутих странака.

Надаље, на сајту смо објавили само једну вест о предизборним активностима ДСС, а чак три о Дверима, од којих једна беше снимак дуела Бошка Обрадовића с извесним напредњаком који смо назвали „Бошко Обрадовић смрвио напредњака у ТВ дуелу“, што је ваљда доказ да ја не ценим заиста помињаног Обрадовића.

Све ово је обнародовано пре мог коментарисаног чланка. Након њега, објавили смо још и најаву кандидатуре Марка Јанковића за градоначелника Београда у име Двери, а потом и жестоку критику на рачун Коштунице и ДСС-а једног од копредседника УО Српског културног клуба, Жарка Јанковића и то прилично увредљивог наслова за самог Коштуницу. Толико о пристрасности главног уредника, тј. моје маленкости.

(…) Косановић идеју о неутралности назива сулудом. Не схвата је, али вређа. Русија је, на сву срећу, разуме много боље. Зато је и Артем Туров, члан генералног савета „Јединствене Русије“, владајуће руске партије, са којом ДСС има потписан споразум о стратешком партнерству, говорио на првом предизборном скупу ДСС. Свој говор је завршио пожелевши да Демократска странка Србије победи на овим изборима.

Србија има споразум о бесцаринској трговини с Русијом. Ефекат је готово исти као и да смо чланица Евроазијске уније. Ни то није искључено у будућности, али у овом тренутку је процена странке да је, реторички, боље наступити с концептом политичке неутралности, који је у суштини заокрет од 180о од ЕУ ка Русији. Ако ово знамо и чујемо Артема Турова, јасно је да нема места бојазни од ДСС-овог односа према Русији.

ЦЕО ТЕКСТhttp://www.srpskikulturniklub.com/simetic-vs-kosanovic

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

 

 


We Opposed the Demonization of Serbs

11 фебруара, 2014

FFInfoPokretZaSlobodu

Interview with Mick Hume, British author and editor

By Milenko Srećković (Pokret za slobodu)

In 1997 British magazine “LM” published a translation of the article “The picture that fooled the world” by German journalist Thomas Deichmann, where the way in which big media corporation ITN reported on war in Bosnia in 1992 was called into question. In his article Deichmann concluded that ITN’s video record, where strikingly skinny Bosnian Muslim Fikret Alić stands behind barbed wire, was intentionally edited to remind the viewers of Nazi concentration camp. The picture of this malnourished man behind the wire went around the world, was published on the front pages of many world journals and, according to Deichmann, served to equate Serbs with Nazis in the mind of the readers, and to present the entire conflict in paradigmatic, black-and-white manner. Deichmann, by the way, had for the first time opportunity to see the whole unedited ITN’s recording in Hague, where he stayed in 1994 as expert witness before the war crimes tribunal.

ITN corporation denied Deichmann’s claim that it “intentionally” deceived the public by its way of reporting and filed a lawsuit for defamation against “LM” magazine. Since the magazine, not being able to prove the existence of “intent”, lost the trial, the amount of fine it had to pay led to its shutdown. Noam Chomsky has repeatedly pointed out this case as an example of the violation of the freedom of speech and characterized British legislation on defamation as “grotesque” and “absolutely horrible”.

After the shutdown of “LM”, its chief editor Mick Hume became the editor of internet magazine “Spiked. His last book, “There Is No Such Thing As a Free Press – and we need one more than ever”, was praised by Daniel Finkelstein, the executive editor of “The Times”, as “a masterclass in the writing of polemic”. We spoke with Hume about how he looks at this case today.

Milenko Srećković: How did you feel after losing a libel suit brought by ITN and what that made you think about the freedom of expression in your country?

Mick Hume: I was not surprised that we lost. We expected it, although our lawyer won every argument in court, because the UK libel laws are biased against defendants and freedom of expression. As I said to the media on the steps of the Royal Courts of Justice after the trial, “The only thing this case has proved ‘beyond reasonable doubt’ is that the libel laws are a menace to free speech and a disgrace to democracy.”

What was the reaction of the public on the outcome of this court procedure.

We had a lot of support from people who understood and supported the two key principles we were fighting for. First, we were taking a stand for the historic right to freedom of expression. And second, we were challenging the idiotic idea that the Bosnian civil war could be compared to the Nazi Holocaust. That was a dangerous notion which could only diminish the horrors of the past, and distort the conflicts of the present. Without the support of those who sided with LM, we could not have fought the case at all. But we were also bitterly opposed by other liberal intellectuals and journalists, who could not comprehend that we opposed their moral crusade to brand the Serbs as “the new Nazis”. They still cannot understand it and still despise our stand – even many of those who campaign to reform the UK libel laws will say it was right to sue LM! So our case was an important moment in dividing opinion.

READ MOREhttp://www.freedomfight.net/we-opposed-the-demonization-of-serbs/

>

>> BLOG KOSMET VIA KOSMOS:


Салих Селимовић: Муслимани Старе Рашке су Срби

11 фебруара, 2014

 

Слободан Ерић: Поштовани господине Селимовићу, Ви сте у једној од Ваших књига „Прилози прошлости Старе Рашке“, научно истраживали  исламизацију. О словенском пореклу наших домаћих муслимана знало се и раније, али чини се, као да је у послератној комунистичкој Југославије али и вероватно и пре тога, то била својеврсна табу тема. Реците нам шта су били узроцима исламизације и у којем се историјском периоду она одвијала, посебно на подручју Рашке?

― Да, знало се. Као што сте и сами рекли, то је најчешће била табу тема. И није била само ствар у томе што је велика већина наших муслимана била словенског, већ што су они били најчешће српског порекла и православне провенијенције. Ако би се то званично прихватило увећао би се српски национални корпус што политици комунистичког руководства никако није одговарало. Настојало се да Срби никако не буду ни близу већински народ у социјалистичкој Југославији, мада је и за време Краљевине Југославије било отпора томе од оних који за стварање заједничке државе нису дали никакве жртве, већ напротив су били на противничкој страни. Србија и Црна Гора су биле те које су претрпеле огромне људске и материјалне жртве и утопиле своју државност у све три Југославије да би Србија за то била још и кажњена, чак и бомбардовањем. Ипак је то питање било већ на путу да се најисправније реши на темељу народних традиција и научне истине. И данас у Старој Рашкој има најстаријих људи који са пијететом говоре о краљевима Петру  и Александру Карађорђевићу који су поштовали и штитили муслимане, а муслиманима ништа није сметало да буду Срби муслиманске вероисповести, тј. да буду оно што и јесу и по пореклу и по језику и по многим заједничким народним традицијама. Такво решење није одговарало ни неким страним факторима који су имали империјалне амбиције према српским земљама. Они су настојали да фрагментирају српски национални простор ради лакше ампутације  њеног државног територија.

Било је више узрока исламизације. Ипак преовлађују економски разлози и данак у крви (девширма). Било је и честих случајева преласка у ислам и због скривања од крвне освете. Тај процес се одвијао споро и индивидуално, а ређе породично. Постоје и митови о колективној исламизацији што никако није тачно. Што се тиче тог процеса на подручју Старе Рашке сигурно је масовнија исламизација дошла касно, заправо крајем 17. и највећим делом се завршила у 18. веку. У делу Пештерске висоравни и у Вранешкој котлини тај „хук исламизације“ се завршио у првој половини 19.века. Прецизни турски пописи из 15, 16. и у првој половини 17. века апсулутно јасно говоре о спорој и највише индивидуалној појави исламизације. И ти први конвертити су били у првом или другом колену. Често су пописивани као синови Абдулаха, тј. робови божији како би прикрили хришћанско порекло оца, мада је било и оних који су се пописивали са турским или арапским именом, а задржали су очево хришћанско, односно српско име. Огромна већина пописаних уживаоца и поседника баштина су  хришћани са најчешће словенским у овом случају српским именима. Према томе, никакви бољи докази о тадашњем становништву Рашке нису потребни, јер те пописе су вршиле турске власти под строгом контролом кадија. Ти пописи су преведени и више, што се историјске науке тиче, нема никаве дилеме око верске и етничке припадности становништва Старе Рашке или Рашке области у ужем смислу. Било је муслимана који су били турског, грчког, албанског, бугарског, руског, мађарског порекла који су као турски чиновници, улема, војници и војне старешине боравили у Рашкој области, али је њихов број био занемарљив у односу на наше аутохтоно становништво.

Оно што је посебно занимљиво да је исламизирано становништво задржало српски језик. Мислим да је то важно јер  је заједнички језик био кохезивни елеменат, и упркос повременим историјским сукобима, постоји вековни суживот хришћанског и муслиманског становништва на овим просторима. Поред језика, шта су још задржали од хришћнаских традиције и старог исламизирани Срби?

― Наши муслимани никада нису усвојили ниједан страни језик па ни турски и поред петовековне владавине Османлија. Љубоморно и упорно су чували свој матерњи језик којим су говорила и њихова дојучерашња браћа православци. И они који су се уздигли на највише државне, војне и друге положаје у Османској империји увек су са својим сународницима разговарали и дописивали се на српском језику и ћириличним писмом, познатом као босанчица. Постојало је и тз.беговско писмо, Стара Србија и тембелијско писмо којим су се отменији муслимански кругови служили у међусобној кореспонденцији све до почетка 20. века. Постојао је читав покрет међу муслиманским интелектуалцима да се уџбеници у школама и друге књиге штампају на народном, а не на турском и арапском језику. Песник Мехмед Хеваји Ускуфи је 1631. године написао и речник српско-турског језика. Многи су због тога били прогоњени од турски власти, а песник Илхамија је то и главом платио.

Осим језика и писма наши муслимани су сачували и неговали многе хришћанске и прехришћанске традиције све до данашњих дана. Никада муслимани нису из своје свести избацили Божић, Савиндан, Ускрс, Младенце, Ђурђевдан, Илиндан-Алиђун, Митровдан.

(…) Увек су муслимани у Старој Рашкој знали да су српског порекла и да су пре исалмизације били православци изузев оних албанских Малисора који су дошли у југоисточни део Рашке области током 18. века.  Нису наши муслимани могли тек тако да забораве своју ранију веру и етничко порекло, своје најближе сроднике, кумове, побратиме, пријатеље који су остали у православљу. Поштовали су једни друге и штитили у невољама. Тако су чували и штитили манастир Милешеву као и своју светињу. Обавезно су га посећивали и богато даривали. Клањали су се моштима св. Саве, веровали у њихову чудотворност и чак се крстили. Многа њихова деца су крштена да би им се сачувало здравље и заштитила од урока. То је сигурно био један од разлога што је Арнаутин, тј. исламизирани Албанац, Синан-паша наредио да се мошти св. Саве, које су почивале у манастиру Милешеви, ископају, пренесу на Врачар и тамо спале. Паша је мислио да ће тако уништити култ тог великог српског просветитеља и творца аутокефалне српске православне цркве и одбити муслимане од Милешеве. Тим варварским актом Синан-паша је постигао контраефекат. Тек од тада је култ овог светитеља се приоширио на све српске земље, а муслимани су то једнодушно осудили и наставили и даље да поштују његов култ, посећују и дарују Милешеву.

(…) Што се тиче језика муслимана Бошњака у Србији ту ја немам никакве дилеме. То је српски језик па ма како га неки називали из било којих разлога. Позитивни грађански закони омогућавају националним мањинама много шта на матерњем језику, што је свакако у реду. Али, питање је откуд сада одједном да је код муслимана другачији језик од српског који им је одувек би матерњи. Посебно је опасна подела ученика по школама  која су збуњена свим тим политичким акцијама. Наставници и директори школа доводе се у веома незгодне ситуације. Ипак, све што је синтетичко никада не може бити природно.

ЦЕО ИНТЕРВЈУhttp://www.srpskikulturniklub.com/salih-selimovic-intervju

 


Упутство о начину пријављивања бирача да жели да гласа у иностранству

10 фебруара, 2014

 

Сви бирачи који имају боравиште у иностранству могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, до 22. фебруара 2014. године, поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за народне посланике гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке:

1. име, презиме и име једног родитеља бирача;
2. јединствени матични број бирача;
3. општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у Србији, и
4. податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Грађани који желе да гласају у иностранству прво треба да провере да ли су уписани у јединствени бирачки списак, тако што ће посетити званичан сајт Министарства правде и државне управе www.mpravde.gov.rs (Бирачки списак) , и уношењем свог јединственог броја грађана ( ЈМБГ ) видети да ли су уписани у исти.

Ако особа која жели да гласа у иностранству није уписана у бирачки списак, треба да поднесе и захтев за упис, који се, такође обавља у дипломатско-конзуларном представништву. Истичемо да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља. Уколико дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије не буде хтело да поступа по захтеву бирача упућујемо та лица на следећи линк:

Обавештење за упис у бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству

Уколико се игнорисање настави и даље, указати да се на тај начин крше Уставна права грађана Србије и да ће бирач због тога покренути кривичне поступке против одговорних лица.

Посебно се напомиње да се све треба обављати писменим путем. Дакле сва обраћања дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије морају да буду у писменој форми, и инсистирати да одговори ДКП буду у писменој форми, а како би бирач касније, уколико буде потребе, могао доказати да му је повређено право да гласа.

Правни тим ДBEPИ

http://www.dverisrpske.com/uputstvo-za-prijavu-za-glasanje-u-inostranstvu

vladan-marko-bosko-spojeni-prsti

Владан Глишић, Марко Јанковић и Бошко Обрадовић

Покрет Двери представио је данас свог „противкандидата“ у лажној трци за градоначелника Београда. Аутентични Београђанин, доајен слободног новинарства, а пре свега духовити опозиционар Марко Јанковић (радио Снага народа) биће први на листи Двери за Београд и у наредних 45 дана кампање досеткама – по којима га препознаје сваки Београђанин – најбоље ће демаскирати шеме и договоре оних који се већ две деценије смењују на челу српске престонице.

http://www.dverisrpske.com/dveri-na-delu/2014-02-05-13-47-46.html


%d bloggers like this: