Никола Варагић: Чињенице у вези кризе са избеглицама

Никола Варагић

Никола Варагић

 

 

Србија дневно на избеглице из исламског света троши 20 000 евра. То је око 600 000 евра месечно.

У Србију дневно улази по неколико хиљада избеглица, по особи остављају у просеку по 50 евра дневно (на пример, карту за аутобус од Прешева до Шида сада плаћају 20 евра, неко не плаћа уопште, али неко иде таксијем и остави много више од 50 евра, затим купују воду и храну…). Ако дневно уђе 3 000 избеглица, и оставе у просеку само тих 20 евра за аутобуску карту, то је 60 000 евра дневно или 1 800 000 евра месечно. Дакле, три пута више новца остаје од избеглица него што држава даје (а и тај новац остаје у Србији). Поред државе, хуманитарну помоћ деле и стране организације (и ту новац долази у Србију), или грађани који донирају свој новац, храну и осталу помоћ (попут Београђана који су долазили у парк поред аутобуске станице, или власника млекара из Прешева и Новог Пазара који донирају своје млеко).

Избеглице имају новац зато што су неки од њих пре рата били богати људи, неки су припадали средњој класи и имали уштеђевину, неки су радили уз пут и тако ишли од државе до државе, некима (то је можда и већина) новац шаљу рођаци са Запада код којих и иду, а свакако да има и оних који су плаћени од неких исламских организација, али су такви мањина. Већину чине обични људи који беже од рата, диктатура и сиромаштва.

Избеглице које пролазе кроз Србију не желе да остану у Србији, циљ им је да стигну до Немачке.

***

Немачка је подељена по питању избеглица.

У Немачкој живи 45 милиона радно способних становника, док ће их према проценама 2050. бити 29 милиона. “Каква је само горка иронија то што ратови којима је западна политика опустошила Блиски исток и сиромаштво које је проузроковала у Африци утажују највећу демографску глад остареле Европе. Сами смо изазвали миграције које су нам преко потребне“ (Jakob Augstein). Према студији Фондације Бертелсман, наредних неколико деценија ће Немачкој бити неопходно да прими између 276.000 и 500.000 миграната годишње уколико жели да одржи актуелни стандард живота и економски напредак. “Мигранти су велика прилика за Немачку и могли би да буду покретач следећег немачког економског чуда“ – Дитер Зетше, извршни директор компаније Дајмлер. Зетше је поздравио је долазак избеглица у Немачку, зато што ће мигрантска криза имати позитиван учинак на европске компаније. Он је подржао изградњу смештаја за избеглице, и понудио посао високо квалификованим радницима у Дајмлеру, који производи Мерцедес-Бенц, а неквалификованим образовање. Немачка компанија из Берлина одбила је да прода бодљикаву жицу Мађарској, када је Мађарска почела да подиже ограду на граници са Србијом. Дакле, крупан капитал, немачки капиталисти, желе избеглице, потребна им је радна снага. Канцеларка Немачке је за прихватање избеглица. Ту политику, односно канцеларку, подржава и крупан капитал. Они владају у Немачкој.

Са друге стране, дошло је до пораста расизма. Све је више Немаца и осталих Западњака који траже да се заустави сеоба народа, да се избеглице не примају. Наднационалној елити Запада и капиталистичкој елити Немачке одговара долазак избеглица, јер тако добијају јефтинију радну снагу, а слабе хришћански идентитет. То ће водити заоштравању односа унутар Запада, између националиста и интернационалиста у свакој држави појединачно, затим између националиста из различитих држава. Ово сам написао 10. августа у тексту “Крај ‘новог светског поретка’, настанак новог светског поретка“ (док још није било кризе на границама између Аустрије и Немачке, Аустрије и Мађарске, Мађарске и Србије, Мађарске и Хрватске, Словеније и Хрватске и раздора унутар ЕУ поводом квота за прихватање избеглица): “Након изградње ограда за емигранте (зида ка спољњем свету) које гради све више држава Запада, стварајући ‘тврђаву Запад’, неће бити слоге унутар те тврђаве – између држава Запада ће се стварати идеолошке, економске и етничке ограде (зидови). Наднационалној елити Запада, која управља мултинационалним банкама и корпорацијама, одговара једино неолибералан капиталистички поредак (део те елите су и либерални левичари који теже стварању светске социјалистичке државе). Стварање ограда (баријера за слободан проток робе, капитала и људи) унутар Запада, а затим између Запада и других делова света, угрожава тај поредак, отежава стварање светске владе. Делује да наднационална елита Запада дугорочно не може да издржи притисак, и да ће доћи до националистичког таласа, који ће у неким деловима Запада завршити у нацифашизму“.

У Немачкој конкретно, сада се води сукоб између крупних капиталиста којима треба радна снага и већине из немачког народа која не жели да прима у већем броју људе друге вере и расе. Међу политичарима има оних који заступају капиталисте који желе да приме избеглице, као и оних који заступају део народа који је против прихватања избеглица (унутар тог дела биће све више популиста који ће заступати екстремисте, расисте…). Како ће се немачка елита и немачки народ договорити, ко ће да попусти, а ко да радикализује своју борбу, остаје да се види.

Мађарска сада слуша и једне и друге. Из Немачке стижу наређења да се прихватају избеглице и упућују ка Немачкој, али и да се подигне зид и заустави пролазак избеглица ка Немачкој. Немачка политика је тренутно схизофрена. Какав је онај који следи такву политику, ко слуша схизофреника?

***

Виктор Орбан је био стипендиста Сорош фондације. Сорош му је платио одлазак у САД на обуку.

Орбан (Фидес) је водио кампању да Мађарска уђе у Нато.

Орбан је прво био либерал. Сада је анти-либерал.

Мала дигресија: Вучић је некада био оно што је Орбан данас. Орбан је данас оно што је Вучић био као радикал. Увек су били популисти и говорили оно што већина жели да чује у том тренутку. И Орбан и Вучић владају аутократски, за све се питају, најближи сарадници, који су највећи послушници, заузимају сва важна места у држави и привреди. Унутар своје државе владају као мали дикатори, а у суштини су вазали, послушници Немачке и САД. Да би то сакрили, али и задржали мало поноса и независности, обојица одржавају добре односе са Русијом. (крај дигресије)

Фидес је по доласку на власт укинуо прогресиван порез на доходак грађана, који је замењен јединственом стопом од 16%, док је порез на додату вредност повећан на 27%, што оптерећују животни стандард људи са ниским примањима.

Мађарски државни медији су обавезни да користе материјале новинске агенције која је под контролом владе.

Европска унија кроз инвестиције, субвенције и донације у Мађарску коју води Орбан улаже милијарде евра.

Од Фидеса је екстремнија само странка Јобик, која је нацифашистички оријентисана. Јобику расте популарност, Фидесу пада. Блиска Јобику је била и сниматељка која је ударала избеглице, тј. децу и саплела оца са дететом.

Дакле, већина Мађара је или за Фидес или за Јобик, странке које чине потомци или идеолошки следбеници оних Мађара који су окупирали Србију у Другом светском рату и починили велике злочине над Србима. Мађарска се ослободила Јевреја и Срба, последњих година покушава да се ослободи Рома.

Нашли су се на корак од циља “Мађарска Мађарима“ када је дошло до кризе са избеглицама. Не могу да поднесу ни да неко ко није Мађар само прође кроз Мађарску. Само што то не важи за војску САД када пролази кроз Мађарску, тада се од стране Мађара приређује топла добродошлица.

Топлу добродошлицу за конвоје војске САД приређују и Пољаци, Чеси и Словаци. Да су прве државе ЕУ на путу сеобе народа, попут Мађарске, и Пољска и Чешка и Словачка би попут Мађарске подигле зид. Пољска, Чешка и Словачка одбијају и да прихвате неколико стотина или пар хиљада избеглица колико је одређено по квотама ЕУ. Део су Нато који је изазвао кризу са избеглицама, а онда одбијају избеглице друге расе и вере.

У том делу Европе, Јевреје су крајем Средњег века затварали у гета. Током 20. века, број Јевреја који су остали живи или остали да живе у том делу Европе знатно се смањио. То су последице покатоличавања и германизације.

***

Према неким теоријама, Турска стоји иза операције пребацивања избеглица у Европу. Турска има огроман број избеглица на својој територији и жели да се растерети. Турска је подстицала побуну у Сирији и интервенцију Нато алијансе. Турска је заједно са Нато напала Сирију, узроковала грађански рат, и кризу са избеглицама. Турска и неоправдано и оправдано тражи од ЕУ да преузме део избеглица. Турска није могла сама да изведе ово пребацивање избеглица у Грчку и Европу. Грчка, која је пристала на све услове Немачке и Тројке, као прва држава ЕУ и шенгенске зоне, само пропушта избеглице. Избеглице пропуштају и Македонија и Србија. Сада је почела и Хрватска. То и даље ради Мађарска, без обзира на изградњу ограда на границима. Све поменуте државе су у вазалном односу према Немачкој.

Неко жели да прими избеглице у Немачку, а то је крупни капитал. Оно што они желе спроводи немачка канцеларка. Дакле, Немачка као држава стоји иза свега. Постоје отпори унутар државе, и организатори су тога били свесни од почетка. Зато не могу, на пример, немачке корпорације да пошаљу авионе у Турску и Јордан и да директно у Немачку превезу неколико стотина хиљада избеглица – потребна им је “хуманитарна криза“ као изговор.

Дакле, Турска је то могла само уз договор са Немачком. Међутим, ове две државе то нису могле саме. Међу избеглицама има и, на пример, велики број Пакистанаца. Како су они стигли до Турске, ко им је јавио да у Немачкој има посла?

Изнад свих њих је наднационална елита Запада, и САД као њен инструмент или средство. Ту елиту углавном чине Англоамериканци и евроатлантисти. Та елита излази у сусрет потребама за радном снагом, али као циљ има и промену етничке слике Немачке и још неких држава Европе. Не желе јаку националистичку Немачку.

Промена етничке слике Немачке не мора да буде лоша за Србију. Као што сам већ писао, можда једног дана председник или канцелар Немачке постане неко ко је пореклом из Сирије, ко је као избеглица дошао у Немачку, и има симпатије према српском народу, можда би међу сарадницима имао и Србе који су деведесетих прошлог века као избеглице дошле у Немачку.

***

Србија од избеглица нема велике штете. Затварање граница од стране НД Хрватске и Мађарске, што онемогућава проток робе (не само српске робе), јесу то реакције других држава на кризу, и то стање неће дуго трајати (са Мађарском је већ отворена граница, очекује се и са НД Хрватском). Гранични прелази ће функционисати, само ће још неко време радити у ванредним околностима. Постоји опасност да државе ЕУ почну да враћају избеглице у Србију, али то није реално, зато што ЕУ контролише крупан капитал, који жели избеглице. Ако би једног дана до тога дошло, избеглице се неће дуго задржавати и брзо ће се враћати назад у државе ЕУ (или можда у своје домовине, ако у међувремену дође до краја ратова и криза у њиховим државама).

На Западу, после вишедеценијске негативне кампање, први пут се показала добра страна српског народа – Србија се приказује као држава у којој се негују и поштују европске вредности. Међу муслиманима, и осталим припадницима других раса, расту симпатије према српском народу – поново виде да су Срби другачији од Западњака. Пошто постоји страх да се и Србија нађе на мети исламских терориста, добар однос према избеглицама од стране Срба подстиче позитиван однос међу муслиманима према Србији, а то умањује шансе да се Србија нађе на мети исламских терориста.

До терористичког напада од стране исламских фундаменталиста може доћи ако се догоди погоршање односа са Бошњацима и криза у БиХ, можда и на КиМ, или ако некоме на Западу не одговара добар однос између Србије и већине исламских држава, па искористи неку од исламских терористичких организација које су под котролом евроатлантских служби да поквари те односе.

Већину држава чланица УН чине државе које не припадају евроатлантској цивилизацији. То су државе Азије, Африке и Јужне Америке, у којима живе људи неевропског порекла, односно друге расе. Међу тим државама, већина је, до сада – док се Србија борила, подржавала Србију у борби за Косово и Метохију. Када су ове државе на српској страни, веће су шансе да се тзв. држава Косова не прими у Унеско, или у УН.

Борити се за градњу зида и ширити мржњу према избеглицама (у овом случају и према људима друге расе) саботира борбу за одбрану КиМ, а најгласнији заговорници затварања јужних граница и неприхватања избеглица су, (наизглед) парадоксално, они који су најгласнији када се ради о одбрани КиМ. Опет (наизглед) парадоксално, они који су најгласнији против ЕУ, бране ЕУ од избеглица и заговарају подизање зида и угледање на Орбана и Мађарску (државу ЕУ и Нато, која је и 1999. године, по трећи пут у 20. веку, учествовала у рату против Србије). Дакле, неки српски десничари су веома забринути због тога што може да дође до промене етничке слике Немачке и решени су то да спрече, да одбране Немачку и Европу.

***

Србија не може да утиче на политику ЕУ, или Немачке, на однос између капиталистичке елите која жели избеглице и народа који их не жели и који заступају разни популисти.

Србија не може да заустави ратове на Блиском истоку.

Избеглице долазе у Србију, и продужавају даље ка Западу.

Србија на власти има оне који пропуштају избеглице зато што слушају оне из ЕУ који желе избеглице, а који су на власти у ЕУ (Немачкој). Проблем Србије је што би ови који су на власти слушали Запад и ако би им Запад наредио да од Србије направе прихватни центар за целу ЕУ. Ако би ови одбили, Запад би их надмудрио или уценио, па би се то догодило. Избеглице ће долазити у Немачку све док их Немачка буде хтела, док не добије довољно радника за своју индустрију. Међутим, питање је да ли ће избеглице престати да долазе и када их Немачка не буде хтела и шта тада радити. У том случају ће притисак из ЕУ и Немачке бити вршен на Грчку, Бугарску, па и Турску, и Македонију, да се на њиховим границама спречи прелазак избеглица из Азије и Африке у Европу. У разним правцима ова криза може да иде (нпр. може да дође до хаоса у ЕУ и можда распада ЕУ, можда би се у једном тренутку стварно нашао велики број избеглица “заглављен“ у Србији или на границама Србије), зато би било добро да у Србији на власт дођу људи способни да се носе са озбиљном кризом.

***

Сеоба народа одговара и Русији. Доводи се у питање јединство ЕУ и Нато. Русија жели да одвоји Немачку од Запада. Са Немцима, као већином становника Немачке, то није могуће, пошто су Немци верни Западу и против Русије. Ако се промени етничка слика Немачке, ако већину једног дана буду чинили људи пореклом са Истока, онда су веће шансе да се Немачка одвоји од Запада.

Видети још са блога:

One Response to Никола Варагић: Чињенице у вези кризе са избеглицама

  1. […] Никола Варагић: Чињенице у вези кризе са избеглицама […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: