Никола Варагић: О владавини права у Србији (случај Фајгељ)

Никола Варагић

Никола Варагић

 

 

Андреј Фајгељ је колатерална жртва у медијском рату који се води између Информера и Курира.

Курир је у контакту са Фајгељом, пошто им је сада Вучић заједнички непријатељ (раније је Српска лига подржала Курир у окршају са Информером). Новинар Курира је разговарао са Фајгељом док су га приводили, фоторепортер је био у станици полиције у тренутку када су га привели. Одмах је Курир ту вест, са сликама привођења, искористио да се обрачуна са Вучићевићем из Информера (питају се зашто се хапси професор Фајгељ, а не хапси лудак Вучићевић који шири панику и говори о државном удару).

Фајгељ је свој видео клип поставио недуго након гостовања Вучићевића на Пинку, где је Вучићевић говорио да се спрема државни удар и саветовао председника владе Србије под окупацијом да не путује у Пекинг. Пошто је схватио да је испао будала, пошто су људи почели да га зову лудаком, Вучићевићу је одлично дошао овај видео клип на интернету, у коме Фајгељ оштро напада Вучића и најављује оно што је Кокан Младеновић пре њега најавио у једном интервјуу, и због тога имао посла са полицијом као сада Фајгељ. Дакле, Вучићевић сада може да каже да није лудак јер, ето, постоје људи попут Фајгеља који позивају на државни удар.

И самом Фајгељу ово привођење одговара. Да га полиција није привела, његов клип би одгледало пар десетина људи, овако је постао вест дана у неким медијима, и посебно на патриотским сајтовима.

Намерно или ненамерно, Фајгељ се нашао на погрешном месту у погрешном тренутку.

Наравно, није Вучићевић могао да ухапси Фајгеља, нема он ту моћ, њега и његови из СНС зову лудаком. Овде се поклопило да је све то одговарало и Вучићу, пошто га Фајгељ напада, тј. целом СНС, а посебно СНС Нови Сад. Фајгељ, Ђурђев и Паровић били су један тим, након што су украли мандате Двери и назив и идеју Треће Србије, у коалицији са СНС. Онда су се посвађали, Паровић је са тзв. Трећом Србијом истао у градској власти, а Ђурђев и Фајгељ прелазе у опозицију (Ђурђев сада предводи Српску лигу). Пар дана пре хапшења Фајгеља, међу њима је дошло  до сукоба када се бирао нови директор Културног центра Нови Сад.

Потписао би петицију за пуштање Андреја Фајгеља на слободу (осуђујем његово привођење), као што би потписао петицију и за Кокана Младеновића.

Међутим, шта ће променити такве петиције, када се овде ради о личним сукобима унутар “закона јачег“. Принципијелно и универзално било би да се људи не хапсе због изношења свог мишљења, да постоји слобода говора, да закон важи за свакога подједнако.

Тога у Србији нема. Фајгељ (и они који потписују петицију за њега) не би потписао петицију за Младеновића, и обрнуто, Младеновић (и они који би потписали петицију за њега) не би потписао петицију за Фајгеља. Где је ту “владавина права“?

Затим, ако се позивамо на “владавину права“, да ли она важи и када се ради о крађама, говору мржње…? Да ли је та иста полиција и тај исти суд стајао иза Фајгеља када је са Паровићем крао мандате Двери и идеју и назив Трећа Србија? Да ли би Фајгељ, да је на власти, спроводио “владавину права“ у случају ширења говора мржње и позивања на насиље, или, да ли би хапсио либерале који износе своје мишљење, тј. све оне који би га жестоко критиковали (као што Фајгељ сада критикује Вучића)?

То су питања која не могу да поставим у петицији, коју би потписао.

 

Напомена: пошто сам мислио да сам закаснио да потпишем петицију, написао сам овај текст. Након тога сам видео да је петиција и даље отворена, па сам потписао петицију:

Захтев за хитно пуштање Андреја Фајгеља на слободу

http://stanjestvari.com/2015/11/23/zahtev-za-pustanje-andreja-fajgelja-na-slobodu/

а на Стању ствари је господин Лазић објавио овај мој текст:

Никола Варагић: О владавини права у Србији (случај Фајгељ)

http://stanjestvari.com/2015/11/23/nikola-varagic-slucaj-fajgelj/

 

 

 

12 Responses to Никола Варагић: О владавини права у Србији (случај Фајгељ)

  1. Varagić Nikola каже:

    Kako se od cenzora, homofoba i fašiste postaje uvaženi doktor, profesor i žrtva

    Andrej Fajgelj: Profesor, doktor i žrtva illi cenzor, fašista i homofob?

    Blic | 23. 11. 2015. – 20:22h izmena vesti 20:55h |

    Hapšenje Andreja Fajgelja posle objave video klipa na Jutjubu u kome kritikuje premijera Srbije Aleksandra Vučića zato što je šefu NATO Jensu Stoltenbergu, ”ubici srpske dece poslužio pogaču i so” zapalilo je društvene mreže i na noge je diglo i građansku i desničarku javnost u Srbiji.

    Ispada da je slučaj jedanog čoveka, i to baš Fajgelja – koji se danas predstavlja kao doktor, profesor i žrtva, a do juče je bio cenzor, fašista i homofob – uspeo barem delimično da približi stavove dva suprotna društvena pola u Srbiji.

    Sloboda izgovorene reči treba da bude neumoljiva, a hapšenje i zatvaranje ljudi zbog izgovorenog civilizacijski prevaziđena kategorija i oko toga svi mogu da se slože. Ipak, ko je zapravo Fajgelj i zašto stavovi poput njegovog, koji su neretko vulgarni, primitivni i uvredljivi uopšte dobijaju prostora u srpskoj javnosti.

    U odbranu Fajgelja stao je Goran Davidović Firer, lice iza zabranjene fašističke organizacije „Nacionalni stroj“, poručivši na Tviteru da ako se “ne digne glas protiv hapšenja Andreja Fajgelja, nismo zaslužili da se zovemo ljudima”

    Ако се не дигне глас против хапшења Андреја Фајгеља @fajgelj нисмо заслужили да се зовемо људима
    — Горан Давидовић (@GoranDvd) November 22, 2015

    Poruke podrške stigle su i od Nenada Popovića, osnivača Srpske narodne partije, koji je hapšenje Fajgelja poistovetio sa napadom na članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović i ocenio da su ta dva događaja “grubo kršenje demokratskih vrednosti u Srbiji”.

    “Verovao sam da su daleko za nama vremena kada se u Srbiji hapsilo zbog javnog izražavanja mišljenja”, napisao je Popović na Tviteru, a njegova stranka je poslala i saopštenje u kome traži oslobađanje Fajgelja.

    S druge strane, Ljuban Panić, nekadašnji poslanik DS takođe kritikuje hapšenje Fajgelja.

    Fajgelj zastupa političke stavove 19 veka, agresivne i diskriminatorne, ali način i razlog zbog kojih se hapsi je iz vremena srednjeg veka.
    — Ljuban Panić (@ljuban_panic) November 22, 2015

    Kako je naveo na Tviteru: “Fajgelj zastupa političke stavove 19 veka, agresivne i diskriminatorne, ali način i razlog zbog kojih se hapsi je iz vremena srednjeg veka”.

    “Fajgelj vam je do juče bio ‘fašista’, a danas je ‘uvaženi profesor’. Ne može čovek da vas pohvata više”, sumirao je ovu raspravu na društvenoj mreži Nebojša Krstić, nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

    Krstić je onima koji, kako je napisao, “nagvažaju o slobodi govora” poručio da treba da znaju da je sadržaj Fajgeljevog video klipa “homofobni govor mržnje, koji nije dozvoljen u javnom etru”

    Fajgelj vam je do juče bio „fašista“, a danas je „uvaženi profesor“. Ne može čovek da vas pohvata više.
    — Nebojša Krstić (@Krle22) November 22, 2015

    A, ko je zapravo Fajgelj?

    U vestima vezanim za njegovo hapšenje, pročitaćete da je reč o osobi sa prefiksom dr, profesoru na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. I to je sve.

    S druge strane, malo je reči o tome da je to ista ona osoba koja je u medijima optuživana da je stranačkoj koleginici omogućio da na mestu savetnice u Kulturnom centru Novi Sad, gde je bio dikrektor zarađuje 11.000 evra godišnje.

    Ili da je to upravo taj čovek koji je cenzurisao i zabranio izložbu radova studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu zbog rada koji prikazuje ljudsku figuru bez lica na raspeću i sa novčanicama u rukama.

    Ne podseća se ni na homofobične i diskriminatorske izjave koje je davao od kako se na političkoj sceni Srbije pojavio kao jedan od osnivača stranke Treća Srbija.

    Pitanje koje se, međutim, mora postaviti je ko je i zašto omogućio da stavovi poput njegovih imaju toliki prostor u javnosti ili kako je na Tviteru napisala režiserka i scenristkinja Staša Koprivica:

    “Bezveze što su uhapsili čoveka zbog onog videa, sad će svi da ga uzimaju za ozbiljno umesto da se zajedno smejemo budali”.

    A bezveze što su uhapsili čoveka zbog onog videa, sad će svi da ga uzimaju za ozbiljno umesto da se zajedno smejemo budali.
    — Staša Koprivica (@SRKoprivica) November 22, 2015

    Pripadnici SBPOK uhapsili su juče u Novom Sadu dr Andreja Fajgelja, profesora na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu zbog njegovih statusa na Fejsbuku i „Jutjubu“. Prema rečima Fajgeljeve supruge Jovane, njega su pred njom i decom uhapsila osmorica policajaca iz SBPOK i odvezla za Beograd.

    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/608625/SVADjA-NA-TVITERU-Kako-se-od-cenzora-homofoba-i-fasiste-postaje-uvazeni-doktor-profesor-i-zrtva

  2. Varagić Nikola каже:

    Lekić prvo nazivao Fajgelja “bolidu rasistički“:

    Slaviša Lekić @micin_taja 25 Aug 2015

    Mrs @fajgelj , bolidu rasisticki, ne prizivaj kucanje na sopstvenim vratima!

    Onda je Vučićević stavio lekića na naslovnu Informera u kontekstu priče o državnom udaru, a Lekić podržao Fajgelja:

    Slaviša Lekić ‏@micin_taja Nov 22

    Ja danas branim @fajgelj , izgleda ce neko morati mene: poternica u sutrasnjem Proserformeru!

    Slaviša Lekić ‏@micin_taja Nov 22

    Jako sam daleko od stavova @fajgelj ali hapsiti coveka zbog misljenja a tolerisati javno LUDILO Vulina i @djvucicevic van je svake pameti!

    https://twitter.com/micin_taja

  3. Varagić Nikola каже:

    Рушење Вучића

    Аутор: Љиљана Смајловић

    24.11.2015. у 22:00

    Ко руши Александра Вучића? Далеко од тога да се ругам идеји да га неко руши, напротив. Много је оних којим смета, а многи којим смета имају пара и утицаја напретек, поседују и „меку” и „тврду” моћ.

    Али све ми се више чини да међу онима који руше Вучића има и оних који му желе добро.

    Кажем то зато што ме је запрепастила вест да је ухапшен Андреј Фајгељ. То што је јуче пуштен не мења ништа јер тужилац изгледа намерава да га кривично гони, и то због „насилне промене уставног поретка”, то јест кршења члана 309 Кривичног закона Србије.

    Нисам Фајгељев истомишљеник. Није ми било симпатично кад је као директор Културног центра у Новом Саду забранио студентску изложбу јер је проценио да један рад „скрнави лик Христа”. Свеједно сам му понудила да у „Политици” објасни свој поступак. Код нас је мало људи који имају храброст својих уверења, већина се држи конвенција и сталешког мишљења.

    Није ми на крај памети да браним његову насилну политичку реторику. Знам да ни Европска конвенција о људским правима, ни први амандман на амерички устав, не штите баш сваку врсту политичког говора. Право на слободан говор не даје вам ни право да викнете „Пожар!” у препуном биоскопу јер паника која тако настане угрожава живот људи који ће нагонски да појуре према излазима да се спасу.

    Али будимо озбиљни. Злосрећни Андреј Фајгељ највећу опасност представља сам за себе. Његова „Јутјуб” проповед против Александра Вучића сада има десетине хиљада улаза више него пре него што је ухапшен, али сигурно не угрожава ни уставни поредак ове земље, ни премијера с највећом подршком у новијој историји Србије. Зато ми је хапшење Фајгеља неразумљиво и неприхватљиво. Оно је знак неке нервозе којој не видим смисла.

    Ја сам лаик, али полицији и тужиоцима неко стручан мора да каже да није ни европски ни демократски да се кривични закон користи за спречавање неодговорних политичара да јавно износе неодговорна, погрешна или погрдна мишљења.

    А кад би се то смело, тужиоци у Америци би ових дана имали пуне руке посла. Тамо је у току предизборна кампања у којој се републикански кандидати такмиче у томе ко ће пре да затражи да се затварају џамије, муче заробљеници, да се у посебне регистре као сумњиви заводе сви људи исламске вероисповести. Ових дана један црначки активиста претучен је на предизборном скупу Доналда Трампа. Кандидат је на Фокс телевизији изјавио да је човек који је покушао да прекине његов скуп заслужио то што му се десило јер је био „несношљив”. Трамп иначе и даље убедљиво води на листи кандидата за републиканског председничког такмаца.

    Можда мешам жабе и бабе, али ми није јасан свет у ком је професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у затвору, док је Доналд Трамп све ближи кандидатури за председника САД. Ту нешто није у реду.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/344093/Pogledi/Rusenje-Vucica

  4. Varagić Nikola каже:

    Фајгељ: Bио сам политички затвореник

    После дводневног притвора због тога што је на „Јутјубу” осудио дочек Столтенберга, Андреј Фајгељ пуштен да се брани са слободе

    Аутор: Танјуг, уторак, 24.11.2015. у 14:02

    Андреј Фајгељ, ухапшен у недељу због видео-снимка који је објавио на „Јутјубу”, у којем је критиковао премијера Србије због дочека Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а хлебом и сољу, пуштен је јуче да се брани са слободе. Током готово трочасовног саслушања пред надлежним тужиоцем, бивши директор Културног центра Нови Сад и професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу негирао је да је позивао на насилно рушење уставног уређења. Тужилац је након саслушања одлучио да укине задржавање од 48 часова које је Фајгељу одређено у недељу.

    – У овом тренутку највише мислим на породицу. Верујем да је њима све ово пало много теже него мени. Извели су ме пред децом, супруга је била јако забринута – рекао је Фајгељ за „Политику” по изласку на слободу и објаснио да је закон такав да не може да говори о детаљима са саслушања.

    – Знам шта мислим и говорим то на јасан и аргументован начин. Био је то занимљив сукоб мишљења, да то тако назовемо. Ипак, страшно је то што се дешава, упали су ми у кућу, извели ме наоружани људи пред децом, био сам затворен први пут у животу, лисице на рукама, четири зида… Све су то нова, крајње непријатна животна искуства, и то због изговорене речи. У Србији опет имамо политичке затворенике. Ипак, мислим да не треба да ћутимо, у страху. Злочинци који злоупотребљавају власт треба да се плаше и то би била моја порука. Ово хапшење и јесте доказ да је власт у паничном страху – казао је он и нагласио да су се, у протекла два дана, према њему сви понашали крајње коректно.

    – Највише ми је жао полиције. Вучић иде по Берлину, Бриселу и Вашингтону и изиграва климоглава, а овде хапси грађане користећи установе система као страначке ботове. Полицајци су се понашали врло професионално, пристојно и коректно, за њих имам само речи похвале. Они су злоупотребљени и, уместо да хапсе криминалце – хапсе политичке затворенике, неистомишљенике – рекао је Фајгељ, додајући да је очекивао да му одреде притвор од 30 дана.

    То би, напоменуо је, уништило његову породицу.

    – Супруга има изузетно одговоран посао, обоје смо запослени, и уз то одгајамо сами четворо деце, без било чије помоћи – казао је Фајгељ за наш лист.

    Он се посебно захваљује новинарима који су извештавали о његовом хапшењу.

    – Чујем да се читава јавност сложно дигла против овога, и сигуран сам да ме је то и спасило притвора. Упркос свему, може се рећи да је све испало добро – навео је он.

    Подсећамо, Фајгељ је ухапшен због видео-снимка у којем је најоштрије осудио премијеров дочек организован за генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. „Симбол нашег дома, гостопримства и домаћинства дали смо убици, силоватељу Србије, човеку који представља НАТО, који је убијао нашу децу, рушио наше градове, мостове, земљу. Никада нисмо били овако понижени. И раније су нас клали и драли, и маљевима нам разбијали главе, али ни Турци, ни усташе, ни нацисти нису захтевали да тиме будемо задовољни ни да их дочекујемо хлебом и сољу”, казао је тада Фајгељ. Он је изразио и наду да ће „након овог дана, клечања, доћи устанак и да ћемо се усправити и сетити да имамо кичму”.

    Осим тога, критике је упутио и на рачун председника САНУ поводом његове изјаве о Косову, али и црквених великодостојника, због наводних сексуалних афера владике Качавенде.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/344067/Hronika/Fajgelj-Bio-sam-politicki-zatvorenik

  5. Varagić Nikola каже:

    Svetislav Basara

    Dvostruki standardi

    Cinik bi rekao – kakav ustavni poredak, takav i ustavobranitelj, ali znate šta – ustavni poredak u Srbiji uvek može biti gori

    Prosu se po prestonoj kasabi i ostatku otačastava crna vest da je dr Andrej Fajgelj dopao tamnice gde jakrepe memla davi. Biće, držim, jednog dana od Fajgelja veliki državnik. Ima sve uslove. Znate li šta je na tu temu vaktile napisao Slobodan Jovanović (citiram po sećanju): „Više je u to (neko tamo) doba vredelo tamnovanje pod Milanom (kraljem, prim. aut.) nego univerzitetska diploma“. A Fajgelj – osim tamnovanja pod kraljem, pardon, premijerom Aleksandrom – ima i univerzitetsku diplomu, pa čak i univerzitetsku katedru u našoj drugoj prestonici Kragujevcu.

    A šta je počinio dr Fajgelj? Pustio čovek u etar nekakav tvit, klip, sms, šta li, u kome je napušio Overlorda zbog toga što je srdačno primio genseka NATO pakta Stoltenberga, zloupotrebljavajući time tradicionalno srpsko gostoprimstvo i skrnaveći srpsku so i srpski hleb. Fajgelj je, nadalje, iz dubine patriotskog amoka zavapio da to tako ne sme biti i da se protiv toga treba boriti. A kako? E, tu je Fajgelj pribegao lukavstvu seljačkog uma. Onako – kaže – kako piše u srpskim čitankama. Dobro, de, srpske čitanke jesu krcate svetlim primerima krajeubistava, zavera, pobuna, pučeva, ali odakle je dežurna javna tužibaba, koja je izdala nalog za arestaciju, mogla znati da Fajgelj misli baš na nasilnu promenu ustavnog poretka a ne na neku pesmu Desanke Maksimović.

    Onako pošteno, Fajgelj je bezbeli mislio na Apisa, a ne na Desanku, ali čovek to naprosto NIJE eksplicitno napisao, čime, nota bene, NIJE počinio krivično delo za koje je osumnjičen. Ne kažem ja da dr Faljgelj – ajduk čovek kakvim ga je Bog sazdao – ne priželjkuje nasilnu promenu režima, čiji je funkcioner bio takoreći do juče, ali ko je ne priželjkuje, pitam ja vas. Srbija je ovo, sve se na sablju dobija, tradicija je u pitanju! Ama takozvani dvostruki standardi u apšenju žestoko mi idu na Crven Ban. Ako smo već naprasno postali pravna država, što pozdravljam, u tom slučaju treba apsiti sve pozvaće na pičvajze i sve najavljivače nasilne promene ustavnog poretka, Vučićevog pit-bul terijera Vučka, na primer.

    Taj svat je pre neki dan gostujući na Pinku gromoglasno najavio državni udar i naveo spisak zaverenika. E sad, da sam ja pravna država, ovako bih postupio. Poapsio bih promptno i Vučka i sve pomenute, utvrdio „činjenično stanje“, pa nakon utrvđivanja na duži period utamničio ili „zaverenike“ ili pronosioca lažnih vesti. Ja razumem Vučkovu zapenušanost u odbrani ovog i ovakvog ustavnog poretka – u svakom bi drugom bio kolporter ili džeparoš – ali ne razumem ustavni poredak koji toleriše gospodinova lupetanja i bulažnjenja. Cinik bi rekao, kakav ustavni poredak, takav i ustavobranitelj, ali znate šta – ustavni poredak u Srbiji uvek može biti gori, a njegovo pogoršanje, kako stvari stoje, zavisi od Vučkove dobre volje. Šta, Overlorde, ako jednoga dana u Informeru osvane veliki naslov: „Vučić smenjen“? Ko to da demantuje? Ko da poveruje demantiju?

    24/11/2015 20:12
    http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dvostruki_standardi.881.html?news_id=311730#sthash.ZXojpqKK.dpuf

  6. Varagić Nikola каже:

    Жељко Цвијановић: Фајгељев позив на револуционарни обрачун је инфантилан и глуп

    Добро је да је Андреј Фајгељ ослобођен из притвора. Пре свега због његове породице, а на крају и због тога што је, тек пошто се то догодило, могуће заиста писати о његовом случају без притиска приоритетнијих чињеница (ослобађање човека) над чињеницама које бацају комплетније светло на целу ствар.

    Пре свега, хајде да видимо зашто је Фајгељ ухапшен? Због видео-клипа у коме се обратио јавности поводом дочека у Београду генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу, а који је (клип) протумачен као позив на рушење уставног поретка. Чак и ако би се веома строгим тумачењем Фајгељево обраћање, по некима, могло сместити у такву инкриминацију, остаје питање није ли на овдашњи уставни поредак последњих година ударено са различитих страна, па и са стране власти, превише пута да би се та тешка кола ломила на једном прилично изолованом случају? Зашто, рецимо, Фајгељ, а не Сулејман Угљанин, шта је то што разликује та два случаја, осим чињенице да Угљанин иза себе има политичку организацију, а Фајгељ нема?

    Постоји, наравно, још једна битна разлика: Фајгељ, ако је и позивао на рушење поретка, пре свега је позивао на рушење власти. Угљанин је позивао на рушење уставног поретка (самосталност Санџака), јасно у свом наступу нудећи власти да се о томе договоре. Другим речима, питање је сад да ли је у Србији дозвољено рушење уставног поретка ако се не дира власт, и да ли је забрањено ако се позива на рушење власти? Кад је уставни поредак на изволте, а власт заштићена, одговор је јасан: Фајгељ је притворен због напада на власт, дакле због нечег што смо у „херојским временима“ звали вербалним деликтом.

    Идемо даље: ко је наредио хапшење Фајгеља? Сам Вучић? Неко ко је у том тренутку хтео да покаже вишак лојалности према српском премијеру? Неко ко је свесно желео да смести и премијеру и власти, будући да је сваком јасно да и он и она не могу избећи политичку штету од тог догађаја. У тренутку кад се то са Фајгељевим клипом и хапшењем догодило, Вучић је био ван линија комуникације, у авиону који је летео у Кину. Моје истраживање међу збуњеним државним функционерима, које је трајало од недеље поподне до следећег дана, показало је да се радило о вишку ревности у министарству полиције.

    Са Наравно, такво поступање не може оправдати ни чињеница да су прозападни медији у Србији отворили офанзиву против владе, стварајући озбиљан притисак на њу да неутралише све утицаје руске политике и кинеског новца. У том контексту, само дан пре Фајгељевог хапшења, креирана је афера са пребијањем Мирославе Миленовић, чланице Савета за борбу против корупције. Не улазећи у то да ли је било напада на Миленовићеву или не, прозападни медији манипулисали су тиме као са готовом ствари, верујући јој на реч иако напад није пријавила полицији нити је имала лекарско уверење о добијеним повредама. Вишак сумњи да се ради о креираној афери буди и чињеница да је Миленовићева службеник америчког министарства правде, послана као испомоћ влади и Савету за борбу против корупције.

    С друге стране, Фајгељево је право да позива на рушење владе, чак и на таласу на коме то чине прозападни медији по налогу из амбасада. Право тих медија – који су Фајгеља, током његовог вођења Културног центра Новог Сада, називали фашистом (тада је могао да рачуна на пуну подршку Новог стандарда) – је да га данас називају „угледним професором“ и борцем за слободу медија. На крају, моје је право да о томе имам политички став.

    А он је овакав. Фајгељев позив на револуционарни обрачун са владом је инфантилан и глуп. Сваки прелом тог типа, ма како га описивали уџбеници историје, на које се Фајгељ позива, Србију је увлачио у нови круг регресије. Чињеница да је Фајгеља то у језику прозападних медија из реда фашиста лансирало у ред „угледних професора“ мера је којом је – не само њега – разложан отпор према власти одвео на стазу „корисних идиота“.

    Појединачно гледано, судар две глупости – оне коју продукује власт и оне коју је породио Фајгељ – биће, пошто је ослобођен, брзо заборављен. На општем нивоу, међутим, реч је о опасном тренду, који сведочи о линијама сукоба у који тоне српско друштво. Те линије не могу да произведу ништа осим катастрофе.

    Наслов и опрема: Стање ствари

    (Нови стандард, 24. 11. 2015)

    http://stanjestvari.com/2015/11/25/zeljko-cvijanovic-fajgeljev-poziv-na-revolucionarni-obracun-infantilan-glup/

    25. новембар 2015. у 18:39
    Varagić Nikola said:

    Цвијановић је превидео да је пре Миленовићеве нападнут и Иван Нинић.
    Да ли је и Нинић послан од САД као испомоћ Савету за борбу против корупције?
    Затим, по чему је Курир више прозападни медиј од Информера и Пинка, на чијој страни је у овом рату Цвијановић? Да ли Цвијановић подржава Мила и улазак Црне Горе у Нато као што то раде Информер и Пинк?

  7. Varagić Nikola каже:

    Душан Пророковић: Не може закон да важи за Фајгеља, а не важи за Мустафу или за Вучића

    25.11. 2015.

    За свега 24 сата видео поруку доц. др Андреја Фајгеља, а због које је ухапшен, погледало је више од 70.000 људи. Не знам шта су они који су га хапсили желели да постигну, али ако су хтели некога да застраше, нису успели. Чак напротив. Управо су показали како се стиже до неслућене популарности за свега 24 сата. Иначе, што се саме поруке тиче, она је ипак била испод нивоа на који нас је Андреј Фајгељ у својим чланцима и коментарима навикао. Не бих се ни могао сложити са свиме што је рекао.

    Очигледно, био је бесан. Као уосталом и већина грађана Србије. Јер, једно је примити у званичну посету генералног секретара НАТО и разговарати са њим. Нешто сасвим друго је дочекати га на аеродрому са хлебом и сољу. Исто као што је једно говорити отворено о нашим манама, а нешто сасвим друго пригрлити тезу о „неопходности промене свести“. Или позвати Тонија Блера за саветника. Отуда и све чешћи изливи беса, све гласнији протести и нервозне реакције. Е сада, нервоза није савезник у политици. Ово знам из личног искуства. Моје нервозне реакције од пре седам година (које је политичка јавност углавном прихватала са симпатијама), када су Албанци у Приштини проглашавали независност, а Србија тихо пристајала на процес „пузајућег прихватања нове реалности“, више су биле одраз немоћи и спознаје да нећемо бранити своје интересе, него нека претерана храброст (једино што ме теши јесте да је неко морао да говори и то што сам ја тада говорио; свако добије своју улогу, па чак и када нема режисера). Политика је маратон и некада је паметније пустити да ствари легну на своје место. Потребне су године, потребно је неколико изборних циклуса, али је често то једино решење. То што данас нема реакција јавности или бучних коментара о дочеку Столтенберга са хлебом и сољу, не значи да се јавност са тим гестом сагласила. Још мање значи да га је заборавила.

    Међутим, кључна ствар у целом овом случају није питање реакције Андреја Фајгеља, већ државних органа Републике Србије. Зашто је Фајгељ ухапшен? Против њега је поднета кривична пријава због „позивања на насилну промену устаног поретка“. Зато што је споменуо „устанак“ и на крају поруке закључио како решење за понижавања којима смо изложени „можемо пронаћи у уџбеницима историје“. Аман, заман! Сада ће неки експерт из државних структура ово да представи као позив на оружану побуну и оптужи Фајгеља како је једном видео поруком почео формирање паравојних формација!? Да ли људи који су писали оптужницу знају када се неко терети за овакво кривично дело? Да ли можда треба да се подсете ко је и како на Косову процесиран по истоветним параграфима од времена Леке Ранковића до времена Радмила Богдановића. И како је то кривично дело било тешко доказати, чак и када су наше службе, у једнопартијској држави, располагале са обиљем информација. А сада се нашло за Фајгеља да је једним обраћањем јавности желео да сруши уставни поредак.

    На крају, ако је ово обраћање претња „уставном поретку“, зашто надлежни органи нису уопште реаговали када су се јавности обраћали неки други. Било је позива да се формира „Република Војводина“, да се призна „Република Косово“, Арон Чонка је недавно захтевао да „уколико 80.000 Срба из четири општине добију широку аутономију на Косову, онда исто такву аутономију треба да добију и Мађари у Војводини“, док је Рагми Мустафа претио формирањем Заједнице албанских општина. Када је о Албанцима у Прешеву реч, ономад су Едија Раму дочекали као „свог премијера“, што је лепо писало и на плакатима које су организовано лепили, а што је такође позив за „рушење уставног поретка“. По овим правилима, надлежни органи су морали да позову на разговор и премијера Александра Вучића када је 03.11. изјавио да не треба отварати питање уставности Бриселског споразума (реакција на одлуку Приштине како је ЗСО неуставна категорија), јер је „питање уставности опасна Пандорина кутија“. Не може један закон да важи за Фајгеља, а да не важи за Мустафу или за Вучића. Закон се или примењује, или не примењује. Не постоји прва и друга категорија грађана.

    Лако је закључити да се у случају Андреја Фајгеља не ради о стриктном поштовању закона и функционисању правне државе. Ово је пре свега политички процес. У истој оној мери, колико је по политичкој одлуци и злоупотребом надлежних служби вођен вишегодишњи процес против данашњег функционера СНС Владимира Ђукановића, због „изазивања расне, верске и етничке нетрпељивости“ (за време власти ДС-а). Зато је неопходно не само да се оптужница против Андреја Фајгеља повуче, већ и да му се неко од надлежних јавно извини.

    http://stanjestvari.com/2015/11/25/dusan-prorokovic-pravda-za-fajgelja/

  8. Varagić Nikola каже:

    Двери: Упад у стан Андреја Фајгеља – знак панике режима

    Изгледа да је паника у редовима владајућег режима све већа с обзиром на јучерашње привођење Андреја Фајгеља.

    Ухапсити интелектуалца који износи своје мишљење под сумњом да руши уставни поредак указује на скори крај режима Александра Вучића, који је, да подсетимо, противуставно предао Косово и Метохију у руке шиптарских сепаратиста потписивањем Бриселског споразума. То је исти онај режим који није снагом аргумената на одслужење затворске казне послао нити једног тајкуна у њиховој ”борби против корупције”, који је спреман да распрода све преостале привредне и природне ресурсе страним газдама од Телекома до плодних ораница, који смањује плате и пензије, који нас трује ријалити програмима и не хапси криминалца који врши кривично дело пред очима јавности и врши репресалије над тужиоцем Јовановићем због тога…

    Као врхунац понижења, исти тај режим који предводе СНС и СПС, дочекује представника злотворске НАТО алијансе хлебом и сољу, а хапси човека који је исказао свој протест због тога, као и због нарастајуће моралне деградације у друштву!

    Када председник САНУ Владимир Костић, или Сулејман Угљанин, или Чедомир Јовановић, или многи други миљеници ЕУ и НАТО-а јавно руше уставни поредак Србије, онда против њих не сме нико да подигне глас а камоли да буду процесирани од стране тужилаштва и полиције, али када критику државне политике јавно изнесе човек патриота и професор универзитета, онда он бива ухапшен на очиглед своје породице.

    Српски покрет Двери поставља питање: ко је прави налогодавац хапшења Андреја Фајгеља? Да ли је то неки службеник тужилаштва, или је налог стигао од челника ЕУ и НАТО алијансе, који су нас бомбардовали 1999. године и који не дозвољавају да се у окупираној Србији износе критике на њихов рачун.

    Такође, Двери постављају питање да ли се неко поиграва са припадницима СБПОК-а па их шаље да се баве безазленим случајевима, попут видео изјаве Андреја Фајгеља, а не баве се процесирањем и раскринкавањем озбиљних криминалаца у земљи?

    Двери позивају грађане Србије да подигну свој глас и не дозволе да се вербални деликт врати у Србију као у време комунистичког режима.

    Свако има право на своје мишљење и може јавно да га искаже. Уколико не реагујемо на овакве репресалије, сваки грађанин и члан његове породице може бити следећи.

    Одупримо се лудилу!

    Информативна служба Српског покрета Двери

    (Сајт Двери, 23. 11. 2015)

  9. […] Фајгељ)“, који сам написао и објавио 23. 11. 2015. на мом блогу и сајту Стање ствари – након сваког цитата из мог […]

  10. Varagić Nikola каже:

    Истина је граница слободе

    Редитељ и писац Александар Мандић каже да јавне личности морају да буду толерантнији на критику а када је реч о начину на који ћемо нешто речи – да се клонимо бљувотина и псовки

    Аутор: Вишња Аранђеловић

    понедељак, 30.11.2015. у 09:05

    Случај Андреја Фајгеља отворио је стару расправу – где су границе слободе говора. Потрага за одговором заправо показује да смо као друштво острашћени и да бисмо право на слободу говора додељивали искључиво својим истомишљеницима, док бисмо онима с којима се разилазимо постављали границе. Многи самопрокламовани чувари те слободе ућуткују своје неистомишљенике и заборављају да, иако с њима не морају да деле ставове, ипак морају да деле јавни простор. Толико злоупотребљавана, слобода говора врло често прерастала је у говор мржње, а иза изречених „истина крију се клевете и увреде.

    Такав пример је случај писца Добрице Ћосића, који је тужио дневник „Данас” и тадашњег главног уредника Грујицу Спасовића. Разлог спорења био је текст из 2001. године под насловом „Промене на улицама, у библиотекама, међу људима” у којем се о Ћосићи говорило као о потписнику наређења о гранатирању Вуковара у јесен 1991. године. Чињеница да је Ћосић изабран за председника СРЈ у лето наредне године, аутору текста, иначе књижевном критичару, Милану Чолићу је некако промакла. Писац је објаснио не само да тада није био на челу државе, већ да је за време опсаде Вуковара био на операцији срца у Милвокију.

    Када је, 2007. изречена пресуда у Ћосићеву корист „Данас” је одлуку схватио као „цену части”, а Ћосићеву тужбу непотребном, сматрајући да је довољно то што су објавили пишчев деманти.

    – Ни шест година касније није могуће правдати очигледно случајну грешку „Данаса”, о чему речито сведоче извињење новина и затворска казна аутору. Овај спор, међутим, испоставља многа питања, како пред ускостручну јавност, тако и пред широку, свиклу да гледа, слуша и чита све и свашта, укључујући и бедастоће којима је намера очигледна, али које никада не стижу до суда – објављено је у „Данасу” као коментар на пресуду.

    Филмски редитељ и писац Александар Мандић каже за „Политику” да јавни функционери морају да буду толерантнији на критике јавности.

    Али граница шта ћемо о некоме рећи и како ћемо његов рад у јавности оценити ипак мора да постоји, а то је истина. Такође, морамо да поставимо и границе када је реч о начину на који ћемо нешто речи – да се клонимо бљувотина и псовки. У Србији, у земљи у којој је демократија још у повоју, постоји склоност да ућуткујемо неистомишљенике, а подржавамо оне који мисле као ми. То је очигледно и то је, изгледа, нормално овде на Балкану – каже Мандић и подсећа да је тужба против „Данаса” једина коју је писац поднео против једног листа.

    Зашто слобода говора мора да подразумева и границе показује и један скорији пример. Реч је о случају Јелене Маћић, шминкерке која је за време прошлогодишњих поплава лажно објављивала на Фејсбуку да Обреновцем плутају лешеви. Полиција је госпођу Маћић привела на испитивање због ширења панике у ванредној ситуацији. Свој поступак, осим у полицијској станици у Улици 29. новембра, објаснила је и на Фејсбуку:

    – Нико ово неће искористити у своје сврхе… мој мозак другачије функционише… мени панику изазива недостатак информација! Овде сам писала искључиво своје мисли и импресије – објашњавала је ФБ пријатељима Јелена Маћић како је, заправо, мисаоним путем дошла до податка о страдалима у Обреновцу.

    Засметало јој је што су је у полицији назвали „субверзивним елементом”, па је у одбрану свог лика и дела казала да је „екстремни националиста либералног погледа на свет”. И очигледно врло либералног схватања како се долази до истине.

    Госпођи Маћић нико није забранио да се користи уставним правом на слободно изражавање, али ово је био прави моменат да примени речи судије америчког Врховног суда Оливера Вендела Холмса. Овај човек, иначе аутор првог амандмана америчког устава, врло прецизно је објаснио да слобода говора не подразумева и слободу да у препуном биоскопу лажно узвикнеш „Ватра!”. А границе слободе говора установљене су не само америчким уставом, већ и Уставом Србије, као и Европском конвенцијом о људским правима.

    Велики део грађа Србије, из добропознатих разлога, не воли посете генералних секретара НАТО-а, макар они били и бивши. Пре Столтенберга, сличан „дочек” приређен је 2008. Хавијеру Солани. Полиција је тада привела неколико момака који су у београдској Косовској улици лепили читуље са Соланином фотографијом. Кажњени су са по 2.500 динара, да би на крају били ослобођени због застарелости случаја. Не баш срдачан дочек у јавности је био схваћен као обичан протест. Фајгељев дочек данас је рушење уставног поретка.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/344392/Tema-nedelje/Istina-je-granica-slobode

  11. Varagić Nikola каже:

    О чему се то у Србији ћути

    Како је Андреј Фајгељ за само две године успео да испита границе слободе изражавања у Србији, док остатак друштва као да тек креће на тај дуг пут

    Аутор: Батић Бачевић

    субота, 28.11.2015. у 21:57

    Андреј Фајгељ постао је јавна личност о којој готови сви медији пишу, а мало знају, на прилично неугодан начин – пре две године је као директор Културног центра затражио да се с изложбе студената Ликовне академије уклони слика човека без лица на распећу са свежњевима новчаница у рукама јер вређа религиозна осећања. Остали уметници одлучили су да се солидаришу с аутором па је Србија после дуго времена доживела случај цензуре у сликарству. Недавно се Фајгељ нашао на другој страни велике клацкалице између демократије и репресије – ухапшен је због унезвереног „пророчког обраћања” на Јутјубу, у којем оптужује премијера Александра Вучића за издају због пријема генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Тако је једна личност за само две године успела да испита границе слободе изражавања у Србији, али остатак друштва као да тек креће на тај дуги пут у којем би требало да буде више раскрсница и семафора него друмске полиције. Што не значи да у име слобода заборави на кочнице и гази сваког кога успорава у вожњи.

    Колико је људи у Србији осудило и Фајгеља када је тражио уклањање слике, али и власти када су одлучиле да привремено са слободе уклоне Фајгеља? Двоје или троје? И зашто је тако тешко да се у јавном животу Србије, 25 година после увођења политичког плурализма, установи сасвим једноставно правило – да исти критеријуми слободе изражавања морају да важе за десничаре, левичаре, за прву или другу Србију, за оне које увек мисле својом главом и оне који не би да се умарају, за оне који гледају да буду блиски свакој власти и оне који никада не мењају амбасаде којима служе.

    „Курир”, шампион слободне медијске мисли у Србији, недавно је објавио текст о блудној професорки из Врања и приказао њене голишаве слике. Када се обратила јавности и рекла да је реч о очигледној фотомонтажи и да је она сама удовица официра погинулог на Косову, лист је објавио нову слику на којој је она на некој ливади с малолетником, јасно алудирајући да заводи ученике. Јавности се затим обратио отац малолетника који је и рођени брат погинулог мужа, објашњавајући да је слика настала у њиховој викендици, али није јасно како ће несретна жена преживети истраживачке подухвате српског таблоида

    Расправа о слободи говора није једноставна ни у друштвима с озбиљнијом демократском традицијом, јер се та танка граница која дефинише када те слободе почињу да угрожавају нечија осећања стално мењају. Када је велики режисер Мартин Скорцезе снимио филм „Последње Христово искушење”, бројни дистрибутери у разним западним земљама одбили су да га прикажу под изговором да вређа хришћанска осећања гледалаца. Када су у Пољској направили изложбу на којој је метеор пао и погодио папу Војтилу, посланици и верници су били огорчени на Каталов пројекат па је изложба обележена низом инцидената. Нешто касније, директор Музеја савремене уметности направио је у Центру за културну деконтаминацију „пројекат” или реплику, само што је код Борке Павићевић метеор пао на патријарха Павла. Када је потписник текста написао у НИН-у коментар у којем изражава индигнацију због копиране уметности и аутентичног простаклука, шампиони друге Србије су већ повикали како се таквим текстом угрожава слобода изражавања.

    Ватрени заговорници тезе да се над Србијом спустио медијски мрак, иако се управо тај медијски мрак и контрола медија редовно појављују на насловним странама листова, јесу у праву када истражују утицај и послове брата или кума премијера Вучића, али никако не схватају да је скандал прве врсте када се баве малолетним сином, као што би био скандал да се текстови посвећују деци било ког лидера у Србији.

    Када било ко у овој земљи изговори реч издајник, хорови либералне Србије већ певају о повратку у мрачне, крваве деведесете, али када тадашњи председавајући БиХ Бакир Изетбеговић каже да је велики српски уметник Емир Кустурица највећи издајник бошњачког народа, Хелсиншки одбори са обе стране Дрине ћуте, можда у знак поштовања према Бакировој мултиетничкој визији БиХ

    Није спроведено ниједно релевантно истраживање о томе како грађани доживљавају слободе изражавања, али не би се требало изненадити ако би на том имагинарном истраживању грађани тражили да држава заведе ред међу новинарима и уметницима. То не би било због поданичког менталитета нашег света, већ што обични људи некако осећају да бројни медији компензују сопствени здружени кукавички подухват према властима, тајкунима и страним донаторима, тако што показују разуларену слободу над незаштићеним људима. Тако је таблоид „Курир”, шампион слободне медијске мисли у Србији, недавно објавио текст о блудној професорки из Врања и приказао њене голишаве слике. Када се обратила јавности и рекла да је реч о очигледној фотомонтажи и да је она сама удовица официра погинулог на Косову, лист је објавио нову слику на којој је она на некој ливади с малолетником, јасно алудирајући да заводи ученике. Јавности се затим обратио отац малолетника, који је и рођени брат погинулог мужа, објашњавајући да је слика настала у њиховој викендици, али није јасно како ће несретна жена преживети истраживачке подухвате српског таблоида.

    Прича о слободама говора мења се из године у годину, као што се развијају технологије и редизајнирају светске идеологије. Професор на Универзитету Сингидунум Зоран Ћирјаковић у једном тексту наводи како је постојало и време када је реч „нигер” (црнчуга) у америчком друштву била сасвим неутрална, а данас је симбол омаловажавања афроамеричке популације, осим у песмама црних репера у којима се редовно користи јер је реч о уметничким слободама. Један од бораца за демократију, аутономију и безобалне медијске слободе, председник Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић, написао је да је„Војводина последња шансу за одбрану од националистичких звери”. Али колико би дана затвора добио новинар из Београда који би написао да је Београд последња шанса одбране од антисрпских звери?

    Један од бораца за демократију, аутономију и безобалне медијске слободе, председник Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић, написао је да је„Војводина последња шанса за одбрану од националистичких звери”. Али колико би дана затвора добио новинар из Београда који би написао да је Београд последња шанса одбране од антисрпских звери

    Ужасно је када десничарске организације направе списак антисрпских личности, али је, изгледа, некако прихватљиво када Хелсиншки одбор за људска права направи своју листу интелектуалаца који су опасни за развој демократије и угрожавају будућност нашег друштва. Када било ко у овој земљи изговори реч издајник, хорови либералне Србије већ певају о повратку у мрачне, крваве деведесете, али када тадашњи председавајући БиХ Бакир Изетбеговић каже да је велики српски уметник Емир Кустурица највећи издајник бошњачког народа, Хелсиншки одбори с обе стране Дрине ћуте, можда у знак поштовања према Бакировој мултиетничкој визији БиХ.

    Када би, у неком помрачењу свести или под утицајем тешких дрога, потписник овог текста написао да су Албанци генетска депонија Европе, бројне невладине организације и сертфиковани чувари либералних вредности имали би пуно право да га оптуже за напримитивнији говор мржње или непатворени фашизам. Али, никако није јасно како се догодило да је читава армија невладиних активисти ћутала када је Владимир Поповић Беба употребио „генетску депонију” или „генетски отпад”, описујући једном Србију а други пут читав Балкан.

    Причом о принципијелности која је нестала у исрпљујућем рату прве, друге, леве или десне Србије заправо се не понавља већ досадна и немаштовита прича о ужасној подељености друштва, јер само у диктатурама друштва нису подељена. Барем док док војска, полиција и вођа имају снаге. Овде је реч да унутар нечега што се зове држава имамо више друштава које још на окупу држе само исти језик, иста валута и различити донатори.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/344361/Tema-nedelje/O-cemu-se-to-u-Srbiji-cuti

  12. Varagić Nikola каже:

    Да ли се слободе говора разликују

    Иако слобода говора мора да буде одбрањена без изузетка, испада да је она код нас ипак политички и „блоковски” подељена на „прву, другу и трећу” Србију. Онај ко је бранио Николаидиса и Угричића не брани слободу мишљења Фајгеља и обратно

    Аутор: Марина Вулићевић

    понедељак, 30.11.2015. у 09:05

    Где су у Србији границе слободе говора, може ли свако јавно да каже оно што мисли и какве су последице тога. Питања су поново покренута недавно, када је Андреј Фајгељ, професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и бивши функционер Треће Србије, на Јутјубу емитовао снимак у којем је казао да је Александар Вучић током бриселских преговора Србију и српски народ константно понижавао, а да је то понижавање кулминирало посетом генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, силоватеља народа, кога је премијер Србије дочекао симболима српског дома: хлебом и сољу. После овог „дана клечања”, Фајгељ је предложио „устанак као начин да се народ коначно усправи”.

    Због ових изјава у јавности, Фајгељ је био ухапшен због позивања на насилну промену уставног поретка, односно због, како је наведено, кршења члана 309 Кривичног закона Србије, и у притвору задржан 48 сати. Затим је пуштен да се брани са слободе.

    Међутим, Андреј Фајгељ је и сам ограничио слободу изражавања када је, пре две године, док је био директор Културног центра Новог Сада, забранио излагање уметничког рада Данијеле Тасић у овој институцији културе, платна на којем је било приказано распеће Исуса Христа за чије шаке су приковане папирне новчанице. Културна јавност осудила је овај чин забране, покрајински омбудсман тражио је смену Фајгеља с функције директора КЦНС-а, а повереник за информације Родољуб Шабић указивао је на члан Устава који јамчи слободу мишљења и изражавања. Иако је у претходном случају био поборник цензуре, Андреј Фајгељ се неколико месеци касније нашао у улози критизера цензорства, када се супротставио забрани представљања књиге „Сребреничка подвала” Ратка Шкрбића у београдском Дому војске. Наслов ове књиге речито говори о њеном садржају. Министарство одбране забранило је промоцију ове књиге, на захтев Фонда за хуманитарно право. „Политика” је објавила текст који је Фајгељ насловио „Где је сада осуда цензуре?”, и у којем се запитао зашто се сада у одбрану Шкрбићеве књиге не јаве поново активисти, новинари, омбудсмани, повереници.

    Пре три године, контрадикторна тумачења у јавности изазвао је још један случај „хајке” на црногорског писца и новинара Андреја Николаидиса, саветника председника Скупштине Црне Горе Ранка Кривокапића. Разлог за то био је Николаидисов ауторски текст поводом две деценије Републике Српске, у којем је изнео став о томе да је „сваки споменик културе уједно и споменик варварства, да је свака пирамида значила бруталну експлоатацију хиљада људи који су је зидали”, и да је с тим у вези „злочин постао конститутиван, самоподразумевајући и, коначно, недодирљив”. У складу с том општецивилизацијском реториком запитао се Николаидис: „Шта би у случају БиХ био цивилизацијски искорак?”

    Одговор, који је сам дао, гласио је да би цивилизацијски искорак у овом случају био да је неки незадовољни радник употребио динамит у дворани у којој су главари, духовници и уметници прослављали двадесет година постојања Републике Српске, као „геноцидне творевине”, у којој се брани злочин као темељ западне цивилизације. Николаидис је као темељни конфликт у сваком друштву у ствари истакао не национални, него класни проблем, и зато је у његовом тексту човек који све треба да дигне у ваздух Боле, радник, који каже: „Јесам Србин, али сам и радник, стога ћу у зрак дићи оне који су ме опљачкали – не би ли то био цивилизацијски искорак?”

    Пре свих, Форум писаца стао је иза Андреја Николаидиса, а као подршку Николаидису петицију су потписали писци, међу којима су били и Филип Давид, Ласло Вегел, Борка Павићевић, Предраг Чудић, Драгољуб Тодоровић, Сретен Угричић, Владимир Арсенијевић, Саша Ћирић, Ненад Прокић, Владимир Арсенић, Томислав Марковић, Ибрахим Хаџић и други, који су бранили слободу говора и мишљења и истакли да су многе изјаве из Николаидисовог говора биле истргнуте из контекста.

    Пошто је Сретен Угричић у то време био и управник Народне библиотеке Србије, националне институције културе, а потписао је проглас у одбрану слободе говора Николаидиса, Ивица Дачић, тадашњи министар унутрашњих послова, изјавио је да Угричић може да подржава Николаидиса из затвора, али не и из библиотеке, чиме је тражио његову смену с ове функције. Сретен Угричић је затим повукао свој потпис из саопштења Форума писаца, рекао је да се не слаже с многим ставовима које је Николаидис изнео у овом тексту, али да се као демократа увек залаже за право да свако искаже своје мишљење, чак и ако је у супротности с његовим. Ипак, Угричић више није управник Народне библиотеке… Иако слобода говора мора да буде одбрањена без изузетка, испада да је она код нас ипак политички и „блоковски” подељена на „прву, другу и трећу” Србију. Онај ко је бранио Николаидиса и Угричића ипак неће бранити слободу мишљења Фајгеља, и обратно.

    Опречне реакције у јавности изазвала је и изјава председника Српске академије наука и уметности Владимира Костића да се за Косово морамо борити и зубима и ноктима, али да неко овом народу мора да каже да Косово више није ни де факто ни де јуре у нашим рукама… Слободу говора и право на мишљење академика Костића подржао, је поред осталих и Српски ПЕН центар, као и Радина Вучетић, Ања Суша, Душан Петричић, Филип Давид, Горан Марковић, Гојко Божовић, Игор Маројевић, Иван Чоловић, Јанко Баљак, Милена Драгићевић Шешић, Дубравка Стојановић, Чедомир Чупић, Соња Лихт, Видосав Стевановић.

    ———————————-

    Човек мора да стоји иза онога што јавно каже

    На питање да ли су све „слободе говора” исте, да ли на исти начин треба бранити право да каже оно што мисле Андреј Фајгељ, Андреј Николаидис, Сретен Угричић или академик Владимир Костић, Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН центра каже за наш лист:

    – Слобода говора мора да постоји, како за Андреја Фајгеља, за Николаидиса, тако и за академика Костића, као и за сваког грађанина наше земље. Никада не полемишем у вези с тим, и стала бих у одбрану свакога ко жели да искаже своје мишљење, али та слобода говора никога не амнестира од онога што је изговорио. Човек мора да стоји иза онога што је јавно рекао. То мишљење може да буде предмет полемике, а никако његово право да га искаже – каже Вида Огњеновић, која додаје да у поменутим изјавама не одмерава политичке ставове, да није заштитница државног поретка, већ заштитница слободе говора.

    ———————————-

    Црвена граница тоталитаризма

    Почетком јула 2015. године Кокан Младеновић дао је интервју за портал mojnovisad.com у којем је оштро критиковао власт у Србији, о чему сведочи наслов „Оволико зло мора бити угушено у крви, деведесете су дошле на наплату”. Интервју је завршен новинарским питањем „Мислите ли да ће нам се та крв десити?”, односно Младеновићевим одговором: „Не мислим, надам се да хоће”. На једној конференцији за медије реаговао је и премијер Александар Вучић оценивши да је срамота да радници из културе користе такве речи.

    У међувремену уследила је и кривична пријава Зорана Ђуричића, председника Независног синдиката културе, у лично име, против Кокана Младеновића, односно изјава у поменутом интервјуу због чега се редитељ нашао и на саслушању у београдској полицији. Младеновић је кривичну пријаву за рушење поретка назвао трагикомичном, уз коментар да су: „власти прешле опасну зону, црвену границу тоталитаризма…”. Дан касније Више јавно тужилаштво у Београду одбацило је као неосновану кривичну пријаву против Младеновића, а министар правде Никола Селаковић нагласио је да је: „слобода мишљења загарантована свакоме, па и јавним личностима, а ако се са тим неко не слаже он то може да оспорава на овај начин”.

    Акција за одбрану Кокана Младеновића покренута је твитом, са покличем: „Идемо сви испред суда!”. Међутим, испоставило се да је пред суд дошао само један човек, глумац Бранислав Бане Трифуновић, иначе, Коканом кум. Где су били остали? Код куће, наравно, одакле су слали подршке Младеновићу. О овом случају на трибини магазина „Време” говорила је Оља Бећковић очитавши лекцију твитерашима и многим другима. У свом коментару у нашој новини о случају Кокана Младеновића писала је и редитељка Тања Мандић Ригонат приметивши да: „Уметник Младеновић ама баш нигде у интервјуу не позива на крвопролиће, већ се само нада крви и види крв. Дакле у питању су нада, слутња и гледање у будућност. Нема поклича: дижите се браћо и сестре, грађани и грађанке, другарице и другови, оружје у руке да рушите режим”.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/344393/Tema-nedelje/Da-li-se-slobode-govora-razlikuju

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: