Никола Варагић: Избори 2016

 

Ако желимо да будемо нормална и развијена држава, председник државе, председник владе и министри у влади не смеју (а посебно то не смеју у току предизборне кампање) да отварају:

– Аутопут, ако није завршен до краја (то значи да не отварају сваких десет километара и сваки пробијени тунел)

– Неколико километара локалног пута (између два села, па и ако је то село у којем је рођена нека “Звездина звезда“)

– Железничке станице које нису завршене (попут станице “Прокоп“)

– Сваки нови погон неке стране или домаће компаније, које су добиле новац од државе (дакле, након што су већ присуствовали полагању камена темељца или покретању производње у некој фабрици, не смеју, посебно не у току предизборне кампање, да отварају сваки дограђени или проширени део постојећих фабрика, већ само нове и велике фабрике, у које је уложено више десетина милиона евра и које не запошљавају мање од 500 радника)

– Атлетску дворану која нема стазу дугу бар 300 метара и места за пар хиљада гледалаца

– Сеоске школе које похађа 20 ученика

– Незавршене мостове (попут оног у Зајечару) и мале сеоске мостиће

Председник владе и његови министри управо то раде. Користе државна возила и стварају привид да се у Србији нешто ради, да Србија постаје “економски тигар“ на Балкану. Највећи пројекти, које су отворили или пустили у рад, а међу којима су само неки завршени до краја, уговорени су за време претходне или неке од претходних влада. На пример, мост Михајло Пупин и аутопут до Чачка уговорила је влада коју је водила Демократска странка. СНС само завршава те пројекте (први је завршен у сарадњи са Кинезима, други се ради у сарадњи са Азербејџанцима). Ако СНС сада изгуби на изборима, које пројекте оставља будућим властима? Да ли ће било ко нормалан, ако на власт дођу (напокон) неки нормални људи, хтети да заврши тзв. “Београд на води“?

У Србији нема великих пројеката. Ова власт није нашла решење за железару Сартид. Динкић је и даље на слободи, а све што је он радио пропада – најављује се и повлачење Фијата из Крагујевца, радници више не раде него што раде. Цена нафте у свету је никад мања, у Босни и Херцеговини бензин и дизел су скоро дупло јефтинији, а у Србији цена бензина и дизела расте. То је због цене акциза. То значи да се буџет државе пуни од акциза на нафту, цигаре, алкохол, кафу… Толико је привреда у јадном стању, толико су Вучић и његови министри неспособни. Трагедија је што се још увек не назире ко би могао да их замени. Остаје нам, нама грађанима који не желимо да правимо труле компромисе са трулом владајућом елитом, да преживљавамо овако још пар година. Они који су на власти, око власти и уопште у политици, лепо се сналазе.

***

Председник владе изјавио је пре пар дана да Србија мора да се сагне пред Нато алијансом  – да би заштитила Србе на Косову и Метохији. Прво, није могуће одбранити Косово и Метохију ако се и остатак Србије (цела Србија) изгуби, тј. преда и прода окупатору који је окупирао КиМ. Друго, то би имало смисла да Нато заиста чува Србе на КиМ. Ко верује да ће, ако преда или прода целу Србију Нато-у, тај исти Нато осудити на затворске казне лидере косметских Албанаца пред новоформираним судом за ратне злочинце у Приштини, тај је много глуп човек. То је исто као и рећи православним Србима да треба да постану католици или протестанти да би уз “помоћ“ Ватикана или Берлина “вратили“ Космет. Еврофилска опозиција (ДС, ЛДП, и остали) противи се власти у свему осим у издаји Косова и Метохије, ту даје подршку СНС-у, јер такви опозиционари желе да Вучић одради посао издаје. А Вучићу то не смета, уверен је да ће тако још дуго остати на власти. Не узбуђује се ни због тога што је чак и званична Москва реаговала и подсетила на политику неутралности. Највећи део опозиције и највеће странке опозиције су под контролом Брисела, а не Москве. Москва највише својих људи и утицаја има у СПС-у, али је СПС на курсу СНС и ДС; односно, окренута као ЕУ и Нато. После СПС-а највише својих људи имају у СНС-у, затим у Јединственој Србији, у тзв. “Трећој Србији“, Српској народној партији (СНП) и СРС (све сателити СНС и тих удбаша око њих), па тек онда долазе ови из “патриотског блока“. Газпроњефт је купио НИС, а Даница Драшковић је постала члан УО НИС-а. Сбербанка купи банку у Србији, а Динкић постане члан УО те руске банке. Путин пружа подршку Кустурици, Кустурица пружа подршку Вучићу – тако стоје ствари са руским утицајима у Србији. Најважније им је да Бајатовић и даље остане на месту директора Србијагаса, са платом од 30 000 евра месечно.

***

Испада да ови избори ништа не решавају, да се после њих ништа неће променити на боље, те стога да не треба изаћи на изборе и гласати. Истина је да се након ових избора ништа неће променити на боље. Ипак, лично мислим да треба изаћи и гласати. Ја ћу гласати за коалицију Двери-ДСС (а у својој општини за локалну групу грађана, међу којима је доста људи било у локалном повереништву Двери – зашто тамо нису и даље, већ излазе самостално, питање је за њих, али ће међу овом групом грађана добар део њих, на републичкој листи, ипак заокружити Двери-ДСС). Надам се да ће ова колиција прећи цензус на републичким изборима. Због тога би вредело изаћи на изборе. Знам све аргументе оних који су против ове коалиције и изласка на изборе. Треба имати у виду да у ДСС-у више нема лопова који су ту били док је трајала приватизација, а да у Дверима нема никога ко је био на власти и стекао велико богатство. Надам се да ће након ових избора Бошко Обрадовић постати нови градоначелник Чачка. Можда ће и он постати лопов као и сви остали политичари, па ће за четири године купити четири стана, али то је само нагађање, то не знамо, док за све остале политичаре у Србији знамо да су лопови. Мислим да је Слободан Рељић пре пар дана у једном тексту написао да власт жели да све нас претвори у Бранковиће. Ако се сећам, идеја је да у скупштину уђу и патриотске странке, а да онда та скупштина заврши процес предаје или продаје КиМ и учлањења у ЕУ и Нато. Ако је то тачно, опет треба изаћи и гласати за Двери-ДСС, а онда је на онима који воде Двери и ДСС, у случају да пређу цензус и уђу у скупштину, да одлуче да ли ће уопште ратификовати своје мандате. Ни то није лоше решење – да ова коалиција пређе цензус, да се покаже као реална друштвена снага, а да онда њени посланици никада не уђу у скупштину, већ да наставе борбу против окупације ван скупштине, али сада као далеко релевантнија снага – и у очима грађана и у очима медија.

 

 

Advertisements

One Response to Никола Варагић: Избори 2016

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: