Истребљивачи скатова и борци против филозофије паланке: Зашто Курца и даље зовете Курц, ако Скота зовете “Скат“?

 

Након што је проф. Слободан Антонић написао овај текст, учинило ми се да је већина медија престала да амбасадора САД Скота назива “Скат“, али, ако су то учинили, то је изгледа било привремено, већина медија се вратила на “старо“, па и на телевизији кажу “Скат“ и у новинама пишу “Скат“. Ови из Курира не пишу Скот јер размишљају ако Информер пише “Скат“ онда ће Информер више волети у амбасади САД, и обратно, у Информеру не пишу Скот јер размишљају ако Курир настави да пише “Скат“ онда ће амбасада САД стати на страну Курира у сукобу против Информера. У сваком случају, пошто је Курц министар тамо неке мале Аустрије, остао је Курц, а амбасадор Скот, пошто долази из велесилне државе, полако постаје “Скат“.

Добили смо добар тест за откривање ко има паланачки менталитет а ко не, ко има и паланачки и робовски менталитет а ко не…

 

Слободан Антонић: Бити колонија – знаци од којих застаје дах

Када је америчка амбасада објавила прву изјаву новог велепосланика САД-а у Србији, Кајла Р. Скота, он је у најавној шпици њеног видео прилога представљен као „Кајл Р. Скат“. Очигледно, неко је у америчкој администрацији проценио да би презиме „Скот“ могло имати рђаве асоцијације, па је одлучио да начин транскрибовања амбасадоровог имена, супротно правилима Правописа српскога језика, једноставно за јавност у Србији промени. Наиме, у Правопису (2010, стр. 187) јасно пише да се код транскрипције енглеских имена морају поштовати „одраније укорењени и у пракси одавно прихваћени појединачни облици“… То се у Србији поштовало све до 2016. године. До тада ниједно енглеско Scott није транскрибовано у Скат, што се може лако проверити увидом у Cobiss. А онда је, 2016. године, америчка амбасада у Београду то само пожелела, па су истог тренутка сви велики медији у Србији, управо они који обликују српску јавност, пожурили да испуне очекивање Вашингтона… Не само да је амерички радио Слободна Европа одмах прешао на „политички коректну“ транскрипцију; америчку амбасаду одмах су следиле и телевизије с националном фреквенцијом – Б92, ТВ Пинк и Нова ТВ, као и дневник Данас, те таблоиди Блиц, Ало и Курир, па чак и сама Радио телевизија Србије! Једино је Политика одбацила такав начин ниподаштавања, те аутоколонијалног багателисања званичног српског правописа. Замислите да је немачки амбасадор у Италији, или пак британски у Француској (и обрнуто), покушао да правопис земље домаћина коригује према сопственим „потребама“. Да ли би главни медији послушнички следили и испунили његову жељу, или пак на то не би ни обратили пажњу? Али, британски амбасадор (или гувернер) у колонијалној Африци у 19. веку, или француски у колонијалној Индокини почетком 20. столећа, свакако би, уколико им одговара, тако нешто захтевали без много размишљања – и добили. Тако је и у данашњој Србији.

Фонд стратешке културе, 23. 2. 2016

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: