Панамски папири и за паре из Србије

 

Процурела документа адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека” из Панаме, која пружа услуге отварања и вођења офшор компанија

 

KRIK je objavio da je biznismen Zoran Drakulić bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije na Kipar, kao i da je Vuk Hamović Drakulićev poslovni partner.  U vezi sa kiparskim of šor firmama pominje se i Slobodan Anđić, koji je prema pisanju medija kum bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Sa kiparskim ofšor firmama i Srbijom povezan je i ruski novac i ruski biznismeni. Baza otkriva imena olgarha Igora Rotenberga, srpskog biznismena Milana Popovića koji je ušao u partnerstvo sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je kako KRIK navodi blizak Vladimiru Putinu. Rotenbergov otac i Malofejev nalaze se na listi lica kojima je EU uvela sankcije. U dokumentima se nalazi i Igor Sabo, kontroverzni srpski biznismen koji je zbog finansijskih malevrzacija bio i u pritvoru, zatim Vojin Lazarević je posredstvom svoje kompanije „Rudnap Group“ 2007. kupio ofšor firmu „Giralia Resources Limited“ sa Sejšela. U arhivama se pojavljuje i biznismen Predrag Lučić, vlasnik „Lučić Invest“ i „Panonke“,  kao i Ljiljana Mišković, supruga Miroslava Miškovića kome se sudi za malverzacije sa putarskim preduzećima. Ljiljana Mišković se tokom 2014. godine dopisivala sa agentima „Mossack Fonseca“ kako bi joj otvorili kompaniju koja bi se bavila investicijama niskog rizika. Jedan od najbogatijih srpskih biznismena Filip Cepter, prema podacima iz baze ICIJ-a, sarađivao je sa sumnjivim advokatom i trgovcem naftom Alainom Biondom iz Švajcarske. U analizi dokumenata procurelih iz baze panamske firme pominju se još i  Srđan ŠaperMiodrag KostićVladimir Delić biznismen koji je zajedno sa ocem gradonačelnika Beograda Siniše Malog, Borislavom učestvovao u nekim privatizacijama u Srbiji. Panama papiri otkrivaju i imena pilota Slobodana Stričevića i Đorđa Jovanovića, koji poseduju privatnu kompaniju „Prince Aviation“ u Beogradu, kao i bivšeg pilota JAT-a Vladimira Banjca. Pominje se i firma Železara Smederevo koja je 2013. godine potpisala ugovor o saradnji sa jednom of šor kompanijom.

***

Među otkrićima „Panamskih papira“ je i da je tokom devedesetih Slobodan Anđić, prema medijskim izveštajima, kum bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, u maju 2012. godine postao direktor ofšor kompanije „Blue Earth Refineries Inc“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Tri meseca nakon toga, kompanija je promenila ime u „Accelonic ltd“. Koja je svrha te kompanije do sada nije utvrđeno. Proverom informacione baze iz privrednih registara širom sveta, Danas je došao do podatka da je Anđić između ostalog bio jedan od direktora Mega Euro banke, koju je Borka Vučić osnovala na Kipru nedelju dana pred početak bombardovanja Srbije 1999. godine… Tako su iz sredstava banke, kako se navodi u jednoj od krivičnih prijava podnetih početkom prošle decenije, deca pojedinih direktora banke o državnom trošku školovana u Parizu, Moskvi i Pekingu… Beogradska banka je završila u stečaju.

Iz analize ICIJ-a vidi se i zanimljiv odnos današnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog i Marka Harisona, britanskog advokata stacioniranog u beogradskom poslovnom centru Ušće. Naime, Mali je pre više od 10 godina sarađivao sa Markom Harisonom, koji je tada bio predstavnik firme Mossack Fonseca za Srbiju. Tada je, kako navodi KRIK, Mali vodio sektor za tendere u Agenciji za privatizaciju i u ime države dogovarao prodaju benzinskih pumpi „Beopetrol“, a Harison je bio angažovan kao savetnik Agencije upravo pri privatizaciji „Beopetrola“. Pumpe su prodate ruskom „Lukoilu“, a Savet za borbu protiv korupcije nazvao je ovu privatizaciju koruptivnom i utvrdio da je „Beopetrol“ oštećen za više od 100 miliona evra. Kada je pre pola godine KRIK objavio da je Siniša Mali, kao direktor dve ofšor firme, kupio 24 apartmana u Bugarskoj, upravo od bivšeg direktora srpskog „Lukoila“, Harison je očito bio uznemiren. On je nedelju dana nakon objave poslao mejl centrali „Mossack Fonseca“ i raspitivao se o Siniši Malom i njegovim firmama, pokazuje interna mejl prepiska. Insistirao je da mu se hitno odgovori. Kako navode u KRIK-u, u mejlu Harison konstatuje da je Mali postavljen za direktora ofšor kompanija „Brigham Holding & Finance Inc“ i „Etham Invest & Finance Corp“ tokom jula i avgusta 2011. godine i pita za trenutno stanje ovih kompanija. Ove firme kupile su apartmane na bugarskom primorju. Harisonu su odgovorili da Siniša Mali nije njihov klijent i da nemaju uvid u dokumentaciju s obzirom da je Mali koristio usluge druge agencije – „Trident Trust Company“. Agent „Mossack Fonseca“ dodaje u mejlu da za informacije o Malom može da pita „Trident“, ali da sumnjaju da će ih dobiti.

***

Политика је преко отворених привредних регистара пронашла десетак бизнисмена који су пословали у овом пореском уточишту док је „Крик” објавио имена и 18 особа из Србије.

Неколико дана пошто су у јавност процурела документа адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека”, која за клијенте широм света пружа услуге отварања и вођења офшор компанија, испоставило се да је Панама један од омиљених пореских рајева на коме су уточиште нашли и српски бизнисмени. Након што је портал „Крик” јуче објавио имена 18 Срба, који су користили услуге ове адвокатске канцеларије, „Политика” је преко отворених привредних регистара пронашла још десетак особа које су током последњих неколико деценија пословале у Панами. Како показује наше истраживање, међу првима су у Панами посао започели Цептерови. Мадлена и Милан Јанковић су још 1981. године основали компанију „Мазара фајнанс”. Три године касније, Цептер је у Панами регистровао и фирму „Мостар рил естејт”. Такође, преко Панаме су пословали и Милија Бабовић и Радомир Живанић, открива „Политика”. У децембру 1992. године у овом пореском рају основали су „Верано комерцијал”. Живанић је данас 100 одсто власник „Верано моторса”, док је Бабовић сувласник „Викторија групе”. Још један сувласник ове компаније нашао се међу документима у које је „Крик” имао увид. Реч је о Нандију Ахуји, бизнисмену српско-индијског порекла, који преко компаније „Апсара лимитед” са Кипра има акције у „Викторија групи”.

видети још:

Никола Варагић: И Копаоник ускоро под водом? 8. март, 2016.

prosecne-plate-u-regionu-2008-2012

Advertisements

One Response to Панамски папири и за паре из Србије

  1. Varagić Nikola каже:

    Zašto je sanacija Srpske banke, označena sa „strogo poverljivo“, koštala poreske obveznike 17 milijardi dinara

    Tajkuni vratili samo tri odsto dobijenih kredita

    * Država je iz budžeta sa 140 miliona evra pokrila nenaplative kredite Srpske banke, koja je tako dobila očišćene bilanse * Problematične pozajmice deljene “velikim igračima”, ali značajan deo novca plasiran preko malih kredita velikom broju nepoznatih, tek osnovanih firmi * Gde je završio novac iz nenaplaćenih obaveza, niko ne istražuje

    AUTOR: ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ

    Beograd – – Krajem 2014. godine Vlada Srbije je tajnim zaključkom „sanirala“ Srpsku banku, tako što je iz budžeta “pokrila” sve loše kredite koje je banka godinama odobravala, a obavezu naplate tih dugova prebacila Agenciji za osiguranje depozita. Banka je dobila “čiste račune”, država “malo” prazniji budžet, a glavno pitanje ostalo je bez odgovora – u čijim je džepovima završio novac. Radi se o čak 140 miliona evra, od čega je AOD, za više od godinu dana, uspela da naplati spektakularna tri procenta.

    Kako za Danas kažu u AOD-u, od kraja decembra 2014. pa zaključno sa 31. martom, naplaćeno je oko 413 miliona dinara odobrenih kredita, što je tačno 2,7 odsto od čak 15,2 milijarde nenaplaćenih potraživanja „sanirane“ Srpske banke.

    Kada je u novembru 2014. godine država odlučila da spase ovu banku, ministar finansija Dušan Vujović je tvrdio da je „Vlada pripremila plan sanacije uz minimalne troškove“. Država je zatim ceo postupak označila kao strogo poverljiv, pa od 2014. do danas javnost više nije čula ni reč o ovom poslu. Međutim, kako je juče objavio BIRN, to spasavanje Srpske banke uz „minimalne troškove“ zapravo je koštalo 140 miliona evra, odnosno čak 17 milijardi dinara.

    Od toga je, kako se navodi, 3,86 milijardi novac same banke, zatim je 3,6 milijardi dao Jugoimport SDPR, a ostalih 10 milijardi Vlada Srbije.

    Vlada je, kako se objašnjava, prvo pozajmila 10 milijardi dinara Srpskoj banci, a zatim taj novac konvertovala u kapital, dok je Jugoimport SDPR u kapital konvertovao svoj depozit od 3,86 milijardi dinara koji je već držao u Srpskoj banci. Tako je banka dobila svež novac da popuni rupu od čak 15,2 milijarde nenaplativih kredita, koje je ranije odobravala. Država nikada nije obavestila javnost o toj dokapitalizaciji.

    Tih 15 milijardi je onda prebačeno Agenciji za osiguranje depozita, tako da novi bilansi pokazuju da je Srpska banka „čista“. Štaviše, banka je u 2015. iskazala i dobit, budući da više ne mora da vodi računa o stotinama miliona evra koje je dala povlašćenim klijentima koji joj novac nikada nisu vratili.

    Zanimljivo je da se injekcija od čak 10 milijardi dinara (više od 80 miliona evra) uopšte ne vidi u budžetu za 2014, niti u rebalansima, kao i to da Ministarstvo finansija nije odgovorilo na novinarska pitanja u vezi ovog slučaja, pa je i dalje nepoznato odakle je država dala ovoliko novca.

    Poznato je da se od tih 15 milijardi koje nikada nisu vraćene, deo odnosi na kredite odobravane firmama povezanim sa Farmakomom Miroslava Bogićevića i Interkomercom Gorana Perčevića, naročito u vreme kada je na čelu te banke bio Ivan Maričić, koji je kasnije prešao kod Bogićevića, a zatim završio u Euroaksis banci u Moskvi, kod Vojina Lazarevića.

    Međutim, odobravanje ovakvih zajmova se nastavilo i kasnije i poznato je da je banka tek osnovanim firmama, čiji su stvarni vlasnici nepoznati, odobravala vrlo veliki broj malih kredita, od po nekoliko stotina hiljada evra, koji nikada nisu vraćeni. Mali krediti su odobravani jer je time izbegavana obaveza da se traži dozvola Upravnog odbora banke, odnosno zato što takvi zajmovi nisu privlačili ničiju pažnju. Na čijim je računima završio ovaj novac, do danas nije poznato.

    Nakon što je banka „sanirana“, na čitav slučaj je zaboravljeno, pa do danas nije pokrenut nijedan sudski ili istražni postupak, iako je u Srpskoj banci šteta po budžet znatno veća nego recimo u Privrednoj banci Beograd, za koju se vode sudski postupci, uprkos tome što je ta banka imala i hipoteke na rudnik kojima je obezbedila svoja potraživanja.

    Ali, gašenje PBB-a nije označeno tajnim, dok spasavanje Srpske, jeste.

    Kako za Danas kažu u AOD-u, „pre preuzimanja, Srpska banka je utvrdila listu dužnika i bruto iznos loše i ostale aktive koja je predmet prenosa na Agenciju i izvršila njenu potpunu računovodstvenu i vrednosnu ispravku. Drugim rečima, ta potraživanja svrstavaju se u nenaplativa, odnosno potraživanja čija je izvesnost naplate veoma mala. Ukupna bruto vrednost loše i ostale aktive koja je preneta na Agenciju, uključujući i suspendovanu kamatu (iskazanu u vanbilansnoj evidenciji Srpske banke), iznosila je 15,2 milijarde dinara“.

    „Zaključno sa 31.3.2016. godine, Agencija je naplatila iznos od oko 413 miliona dinara. Prihod od naplate prenet je u budžet Srbije, po odbitku sudskih i drugih troškova i zakonom propisane naknade Agenciji“, navode u AOD-u.

    Zašto je država uopšte spasila ovu banku umesto da je ugasi, takođe ostaje nepoznato. Cena pokrivanja 140 miliona evra gubitaka bila bi dovoljna za izgradnju novog Kliničkog centra u Beogradu i ostalo bi dovoljno za još pola takvog istog kompleksa. Ili bi, drugačije, bilo dovoljno za državno učešće u izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona. Umesto toga, taj novac je dat za pokrivanje gubitaka po kreditima odobravanih politički bliskim tajkunima, a onda je Vlada to još i sakrila od građana.

    Vujović: Poverljivo

    „Ono što je bilo, to se čisti, na osnovu para koje će biti date sa strane. Banka ima svojih 20 i nešto miliona evra (kapitala), plaća se razlika i čiste se depoziti. Nema više depozita. Detalji su navedeni u rešenju odluke Vlade, koja je poverljiva, tako da o tome ne mogu da govorim”, rekao je krajem 2014. Vujović. BIRN navodi da Vujović nije mogao da govori o tome da je “Vlada nedelju dana ranije, 7. novembra 2014. godine, pod oznakom žstrogo poverljivož, donela Zaključak broj 00-73/2014-2 kojim je odobrila sanaciju Srpske banke dokapitalizacijom”. Prvobitna procena da će to poreske obveznike koštati 80 miliona evra, znatno je premašena i konačan zbir je – 140 miliona.

    Dobra procena

    Prema dokumentima do kojih je došao BIRN, Vlada Srbije je i posle dokapitalizacije nastavila da uliva novac u Srpsku banku, pa je tako organizovala prodaju poslovne zgrade te banke u Skadarliji, Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, i to po višoj ceni od one koju je sama Srpska banka tražila za tu zgradu.

    Šta će Direktoratu zgrada u boemsko-turističkom kvartu u strogom centru Beograda, posebno je pitanje.

    Zgrada u Skadarskoj 23, veličine 3.070 kvadrata bila je procenjena na 4,9 miliona evra, ali Srpska banka po toj ceni nikako nije uspevala da nađe kupca. A onda je, kako se navodi, Vlada Srbije donela Zaključak kojim je Direktoratu praktično naredila da kupi ovu zgradu i to po još višoj ceni od 5,15 miliona evra. Pošto Direktorat nije imao novca da plati toliku cenu, Vlada mu je naredila da – digne kredit. Tako je sredinom 2015, uz pomoć zajma od 572.000 evra, DCV kupio zgradu u Skadarliji, koja je postala vlasništvo Republičke direkcije za imovinu.

    Vlada je odluku da plati više nego što je sama banka tražila za svoju zgradu, opravdala time što je uradila novu procenu njene vrednosti. Poreska uprava je tako procenila da je tržišna vrednost zgrade čak 5,25 miliona evra (iako banka nije mogla da nađe kupca ni za 4,9 miliona), pa je konstatovala da DCV zgradu kupuje po manjoj ceni od od tržišne.

    http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/_tajkuni_vratili_samo_tri_odsto_dobijenih_kredita.4.html?news_id=319259#sthash.cA1hDtX6.dpuf

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: