Промена свести: Србија држава органске хране и електричних аутомобила, али без фантомки

 

Органска производња на свега 10.000 хектара

Мада су јој аналитичари давали велике шансе за успех она чини тек 0,28 одсто укупно коришћеног пољопривредног земљишта у Србији

Ивана Симић, генерална секретарка Удружења произвођача „Сербиа органика” каже да субвенције у овом прехрамбеном сектору нису повећане и да је 2.800 динара (по хектару) и даље минималан подстицај у односу на друге државе.

–Истина је да смо прошли боље у односу на конвенционалну производњу јер добијамо 40 одсто више новца по хектару. Али то је и даље мањи износ него прошле године јер је држава, генерално, драстично смањила субвенције. Сада неће бити ни регресирања горива што нас такође доводи у све гори положај – каже наша саговорница.

Она указује и да држава води погрешну политику при одређивању субвенција у сточарству и да су многи произвођачи зато изгубили шансу да добију новчану помоћ.

– Субвенције које нам држава даје по грлу су одличне, али само на папиру. Услове не може практично нико да испуни. Погрешно су изједначени органско и конвенционално сточарство па се од произвођача тражи, рецимо, да поседују квалитетна приплодна грла. Међутим, таква грла, по закону, нису ни пожељна у органској производњи већ се управо супротно препоручује узгајање аутохтоних сорти животиња – објашњава Симић. Она каже да је овај сектор производње хране на светском нивоу порастао четири пута за 12 година и да није бележио пад ни у време економске кризе.

– Потражња је све већа и Србија би такве прилике морала боље да искористи. Та храна доноси додату вредност јер расте свест потрошача о значају здраве исхране – сматра наша саговорница.

Истог мишљена је и професор Миладин Шеварлић који каже да имамо више од 420.000 некоришћеног земљишта на коме нису употребљавани минерално ђубриво и хемијска средства заштите. Те површине могу брзо да се преведу у органске парцеле без чекања периода конверзије (период превођења земљишта са класичне на органску производњу) од три до пет година.

– Предлагао сам да 100.000 хектара земљишта у једној години сертификујемо за органску производњу. Тим потезом отворили бисмо 200.000 нових радних места. Али то нико не узима озбиљно, ми смо опседнути страним инвестицијама – каже наш саговорник. Он сматра да је добра вест то што се све више великих произвођача опредељује за органску производњу што у перспективи може да покрене извоз. Као проблеме у овој производњи он наводи компликовану папирологију, недостатак квалитетне воде за наводњавање у појединим крајевима као и то што немамо специјализованог произвођача само за органско семе и саднице.

http://www.politika.rs/scc/clanak/355549/Organska-proizvodnja-na-svega-10-000-hektara

***

Organic News: Danska želi da postane 100% organska država

 

Šta bi moglo biti više nego fascinantno od toga da cela zemlja postane 100% organska? Danska vlada najavila je da će se svu poljoprivrednu proizvodnju zemlje pretvoriti u organsku. Na taj način će Danska postati prva zemlja u svetu sa 100% organskom  proizvodnjom.
Danska je inače najrazvijenija zemlja na svetu kada je reč o organskim proizvodima i njihovoj trgovini sa svetom, ali to ne zadovoljava dansku vladu. Oni su uložili dodatnih 53 miliona evra u 2015. godini, u nastojanju da se zemlju prevedu u organsku zemlju. To je verovatno najambiciozniji plan stoleća, ali s obzirom na činjenicu da je Danska već uveliko u organskim vodama, čini se da je plan ostvariv.
Vlada radi na dva različita fronta: jedan je davanje podsticaja za uključivanje tradicionalnog poljoprivrednog zemljišta u organsko, a drugi je stimulisanje potražnje za organskim proizvodima. Ministarstvo, regioni i gradovi udružili su snage i sve institucije. Vrtići, škole, kao i bolnice i državnih kafeterije treba da se okrenu organskoj hrani. Nacionalni javne institucije služe oko 800.000 obroka dnevno, među kojima će sve više biti “zelenih”.
***
Organska proizvodnja u Evropskoj uniji nastavlja da  raste i zauzima 10,3 miliona hektara ili 5,9% iskorišćenog poljoprivrednog zemljišta. Španija, Italija, Francuska i Nemačka imaju organsku proizvodnju na po više od milion hektara dok je u Srbiji pod organskom
proizvodnjom manje od 10.000 hektara. Evropske statistike pokazuju i da su gazdinstva sa organskom proizvodnjom u proseku veća od onih gde se proizvodi na tradicionalan način.
Prema podacima Eurostata, u Srbiji je organska proizvodnja zastupljena na 9.548 hektara i u zemlji je 2014. bilo 76 prerađivača organskih proizvoda, pri čemu najviše, 42, prerađivača organskog voća i povrća. Kada je reč o uzgoju životinja, Srbija je 2014. u organskom uzgoju imala 2.557 krava, 1.285 ovaca i nekoliko desetina svinja.
Istovremeno je imeđu 2013. i 2014. površina pod organskom proizvodnjom u EU povećana za 2,3%, nakon rasta za 0,2% između 2012. i 2013. godine. Najveći rast površine pod organskom proizvodnjom, veći od 10%, zabeležen je 2014. u Španiji (100.300 hekatara) a sledi Italija (70.700 hektara), objavila je Evropska statistička služba.
(Organic News, Serbia Organica)

Danska planira da potpuno eliminiše ugljen-dioksid u prozvodnji električne i toplotne energije do polovine 21. veka. Cilj za 2020. godinu je da se 70 odsto struje dobija na ekološki način. „Već danas iz obnovljivih izvora energije dobijamo 43 odsto energije“, kaže Kristofer Betcau, zamenik direktora organizacije Energistirelsen, institucije koja je u Danskoj zadužena za prelazak na zelene izvore energije. Ovaj stručnjak za DW dodaje da su planovi danskih vlasti realni, odnosno da je moguće potpuno eliminisati upotrebu uglja, nafte i gasa do 2050.

Električni automobili su deo plana danskih vlasti za što bolje korišćenje energije vetra. Električni automobili mogu da posluže i za skladištenje energije vetra. Drugim rečima, kada vetra ne bude, akumulatori električnih automobila mogu da vrate energiju u mrežu.

Još jedno rešenje iz Danske su ogromni grejači ili toplotne pumpe, koje pretvaraju višak energije vetra u toplotu, na primer, kada iznenada izbije oluja. Pored toga, danska elektrodistribucija oslanja sve više na solarnu energiju, ali i biomasu. Važnu ulogu igra i štednja. Brojke tu govore same za sebe: Danska privreda je od 1980 porasla za 78 odsto, ali potrošnja energije je ostala gotovo ista. (В92)

Advertisements

3 Responses to Промена свести: Србија држава органске хране и електричних аутомобила, али без фантомки

  1. Varagić Nikola каже:

    Igra savetnika

    AUTOR: REDAKCIJSKI KOMENTAR

    Da li smo baš toliko bogata zemlja da na birou rada držimo oko hiljadu diplomiranih agronoma čije je obrazovanje finansirano iz državne kase? Da li su srpski poljoprivrednici savladali sva znanja moderne proizvodnje da im edukacija nije potrebna?

    Pitanja su, naravno, više retorička nego što se zaista očekuje odgovor, posebno za one koji znaju probleme agrara i muke paora da izdrže pritisak sve većeg otvaranja domaćeg tržišta prema Evropskoj uniji. Ulazak u neravnopravnu utakmicu sa zapadnim proizvođačima, kojima država daje izdašne subvencije, može domaćoj poljoprivredi da bude olakšano samo ako ima dovoljno znanja i investicija. Ali, i jedno i drugo je za domaća gazdinstva, na dugom štapu, a grana u koju se polažu mnoge nade i koja slovi za našu razvojnu šansu, prečesto je pod uticajem trenutne politike u kojoj nema mesta za dugoročna planiranja.

    Jedan od primera je uredba, među poslednjima na spisku odlazeće vlade, na predlog isto tako odlazeće ministarke, a kojom je predviđeno angažovanje 187 poljoprivrednih savetnika. Oni će biti raspoređeni po opštinama, trebalo bi da uđu u svako od većih gazdinstava i da im pomognu pri odabiru kultura koje će gajiti, neophodnih investicija, plasmanu roba.

    Sama ideja nije nova. Osim evropske višedecenijske prakse, i jedan od prethodnih ministara poljoprivrede, Dušan Petrović, pokušao je da ide u tom pravcu. On je doduše na određeno vreme i baš pred izbore 2012. godine zaposlio kao savetnike sve agronome sa biroa. Imali su, tih nekoliko meseci, po oko 200 domaćinstava o čijoj proizvodnji su se starali. Ali, period je bio prekratak da bi se izvukli prvi efekti, a strategija, nesrećno ili ciljano, započeta baš pred izbore, nije izdržala. Odmah posle formiranja vlade, novi ministar je savetnicima podelio otkaze i taj institut više nije pominjan. Sve do poslednje uredbe, koja je gotovo stidljivo propraćena u javnosti.

    Potez je, kažu u Ministarstvu poljoprivrede pravdajući oko 350 miliona dinara neophodnih za rad savetnika, diktiran potrebom da se prilagodimo evropskim standardima. I to je sve. Našim političarima, ponekad nesrećno raspoređenim u sektore koje ne poznaju dovoljno, objašnjenje tipa „direktiva iz Brisela“ izgleda dovoljno ubedljivo. Kao da se radi o političkoj odluci, a ne životnoj potrebi na koju se, niko ne zna zbog čega, tako dugo čekalo. Ni reči o tome koliko je srpskim paorima potrebna pomoć stručnjaka, direktan kontakt sa institucijama, koliko je ulaganje u agrar deo borbe za veći privredni rast.

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/igra_savetnika.46.html?news_id=321118#sthash.Ik6XHxpx.dpuf

  2. Varagić Nikola каже:

    Srpski auto na struju od septembra

    P. ŽIVKOVIĆ | 27. maj 2016. 20:10

    U okolini Beograda uskoro bi trebalo da počne sklapanje električnog vozila, a planira se i proizvodnja. Cena „aksiosa“ neće prelaziti 10.000 evra. Sa jednim punjenjem do 140 kilometara

    I SRBIJA će praviti električne automobile. Najkasnije do septembra ove godine na ulicama Beograda pojaviće se malo gradsko vozilo na struju čija cena neće prelaziti 10.000 evra.

    Preduzeće „Eko Srbija“ je već dogovorilo prvu isporuku delova za sklapanje 12 automobila, ali su ambicije da se skoro svi delovi ubrzo proizvode u Srbiji. Kako kažu, zatvorili su i kompletan finansijski plan, dobili potrebne „papire“, i sada je sve samo do tržišta.

    – Mi smo sa kineskim partnerom dogovorili sve oko uvoza delova. Od šasije, motora, baterija, karoserije, koji bi se sklapali u okolini Beograda – kaže Dragan Škrnjić, direktor „Eko Srbije“. – Ipak, naša želja je da elektromotor i karoseriju pravimo u Srbiji pa smo već otpočeli pregovore sa srpskim kompanijama koje mogu da proizvedu ove komponente.

    Zanimljivo je da je „Eko Srbija“ dobila potpuno besplatno licencu od jedne renomirane italijanske kompanije za prizvodnju elektromotora. Istu licencu je nedavno otkupio i japanski „Suzuki“.

    – Prvi automobil, koji će se na našem tržištu prodavati pod imenom „aksios“ predstavićemo javnosti u septembru, na 5. „Tesla reliju“, na kome učestvuju električna vozila i hibridi iz celog sveta – kaže Škrnjić. – Automobil je namenjen, pre svega, za korišćenje u gradskim uslovima. Ima domet sa jednim punjenjem baterija do 140 km u realnim uslovima. Maksimalna brzina je 60 km na čas.

    Ono što je posebno zanimljivo je da se „aksios“ puni na običnoj kućnoj utičnici od 220 volti i da je vreme maksimalnog punjenja baterije oko osam časova. Potrebno je samo dva sata za punjenje 60 odsto kapaciteta baterije.

    NIJE PRVI NA PUNjENjE

    PROJEKAT „Aksios“ nije prvi takve vrste u Srbiji koji za cilj ima proizvodnju električnog automobila. Centar za motorna vozila AMSS je sa uspehom napravio i već registrovao, posle serije testova, „punto klasik“ sa pogonom na električnu energiju. Ovo vozilo koje je delo tima inženjera Milana Božića, zbog svojih originalnih rešenja, izaziva veliku pažnju i van granica naše zemlje…

    Nedavno je na BG kar šou predstavljen i projekat međunarodne ekspertske grupe (IEEG), kojoj je na čelu naš inovator Slavko Vujović, i koji su najavili za mart 2017. međunarodni sajam električnih automobila koji će biti u potpunosti proizvedeni u Srbiji.

    SUBVENCIJA KOD NAS NEMA

    DRŽAVA Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ne daje nikakve subvencije za električne automobile i hibride. Dotacije u pojedinim zemljama EU idu i do 8.000 evra, a kod nas nisu predviđene ni poreske olakšice, pa čak ni besplatno parkiranje.

    Pre nekoliko godina je država sa 100.000 dinara stimulisala prodaju eko-vozila u Srbiji ali se nije pridržavala sopstvene odredbe, pa je japanska „Tojota“ morala da za oko stotinak prodatih vozila zatraži naplatu putem suda. Spor je okončan u korist Japanaca.

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:607282-Srpski-auto-na-struju-od-septembra

  3. […] Промена свести: Србија држава органске хране и електри… […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: