Никола Варагић: Да ли је Вучић “српски Санадер“?

 

Никола Варагић

Никола Варагић

 

 

Пре пет година написао сам овај текст (Ко је “српски Санадер“?, 18. септембар 2011. године):

“Видели смо да је услов за НД Хрватску да постане члан Европског Рајха био и борба против корупције, и то на конкретан начин – да се ухапси бивши председник владе и ХДЗа… Тражи се ‘српски Санадер’. Бивши председник владе из редова ДСа је у овом случају ‘ситна риба’, његово хапшење је недовољно за доказивање одлучности у борби против корупције. Србија мора да испоручи неког ‘актуелног’ политичара, који је у овом тренутку на власти. Ко је то? Ко ће од њих први у ЕУ?

  1. Борис Тадић
  2. Мирко Цветковић
  3. Божидар Ђелић
  4. Млађан Динкић
  5. Ивица Дачић
  6. Драган Ђилас
  7. Оливер Дулић

додатак (12.12.12.):

  1. Александар Вучић
  2. Томислав Николић

Или, ко ће од њих први рећи да ЕУ има алтернативу? А ко последњи?“

 

То сам написао пре пар година (када је Демократска странка била на власти). Хрвати су ухапсили Санадера, ушли у Европску унију, а онда су се усташе вратиле на власт, почели су да разбијају табле исписане на ћирилици, сви лопови који су крали народ наставили су нормално да послују, дакле, иста мафија је остала на власти. НД Хрватска је постала део Европске уније, али се у самој НД Хрватској ништа није променило. Исто жели и српска владајућа елита, да уведе Србију у ЕУ, а да они остану исти.

Тада су неки медији у Загребу и Београду истицали да је Санадер “педер“, у оном правом, сексуалном или физиолошком смислу, дакле хомосексуалац.

У међувремену, у Србији је на власт дошао Вучић, убрзао је пут Србије ка ЕУ, а Србија није добила свог Санадера. Био је неки покушај са Мишковићем, али је Мишковић “пао“ највише зато што се током година замерио разним људима, који су у том тренутку дошли на власт заједно са Вучићем (Џајић му је вратио за хапшење у Црвеној Звезди, Вучићевић за спор око Пресса, итд.), а делом и због ове глуме са “српским Санадером“, да се покаже народу и Европској унији да је Србија правна држава и да тајкуни нису јачи од државе. Међутим, Мишковић није био дуго у затвору и вероватно ће га пријатељи тајкуни ослободити (можда и буде формално осуђен, али сумњам да ће ићи поново у затвор, наћи ће неко решење да не оде због болести и слично, или да буде у кућном притвору неко време). Мишковић није “српски Санадер“, јесте веома богат, јесте био веома утицајан, али тражи се јачи играч, “крупна риба“.

У међувремену, народ у Србији је почео да виче: “Вучићу педеру“.

Не знам да ли је Вучић педер попут Санадера, ако је и Санадер уопште хомосексуалац, можда је то била измишљотина хрватских блатоида коју су преносили српски блатоиди, али знам да је Вучић “педер“ у оном карактерном, наравственом смислу, као што је неко “сељак“ иако нема никакве везе са вредним, смерним и поштеним сељацима са села.

Јер само “педер“ у моралном смислу може да дође на власт као марионета највећих лопова у држави, који су крали државу и народ деценијама. Када је Тадић постао потрошен, као пре њега Милошевић, лопови су нашли новог човека који ће доћи на власт и наставити да их штити, док истовремено глуми да влада “чврстом руком“ и народу обећава да ће похапсити све лопове. Сви лопови су око Вучића, лопови су Вучића довели на власт, а он народу обећава да ће ухапсити све лопове. Лаж пролази зато што контролишу све медије. Заиста, мораш бити “педер“ да радиш за лопове и да лажеш свој народ тако безочно.

Зато што су сви ти лопови на исти начин дошли до богатства – стварајући своју срећу на несрећи других, користећи и насиље ако треба – они не могу сада у Вучићевој умивеној и европској Србији да се понашају другачије него како једино знају: паре које су покрали сада враћају из света преко некаквих арапских инвеститора, желе да имају апартмане тамо где сада граде “Београд на води“, не интересују их закони и Устав, не занима их мишљење стручне јавности и Академије архитектуре, не занима их да ли су неки објекти легални или нелегални, они су одлучили да се сруше ти објекти, пошто им сметају, а када им неко смета, они шаљу људе са фантомкама, које покрива полиција. Други пример је напад на председника једног фудбалског клуба. Две фракције лопова ратују унутар тог клуба, али је једна фракција јача у клубу, а друга у извршној власти. Онда је неко из ове друге фракције, из врха власти, вероватно из кабинета председника владе, а који су повезани са клубом, послао хулигане, који бахато, пред камерама, туку људе, а све њих, оне који су послали хулигане и саме хулигане, штити полиција.

Уједињени лопови Србије имају своје људе и међу онима који воде Србију у Европску унију и међу онима који одржавају добре односе са Русијом. Њима је једино важно да нико никада не донесе закон о испитивању порекла имовине и ревизији приватизације, а ако и донесе закон, да се тај закон никада не примени у пракси. Они ће урадити све што је потребно да то тако остане, и у спољашњој и унутрашњој политици. Не смета им да Србија уђе у ЕУ, ако њих нико не дира. Неће да уводе санкције Русији, ако њих нико не дира. Ако их САД ставе на некакву “црну листу“, они нуде Косово и Метохију да би били скинути са листе. Уводиће Србију у Нато само да их више не зову у Хаг. Костић тражи да купи све шећеране у Србији за пар евра јер “уласком Србије у ЕУ наше референтно тржиште биће 500 милиона људи, а не седам милиона, што значи да морате правити фирме које могу да одговоре толиким захтевима“, а то је моја фирма, то сам ја, ја желим у ЕУ и све шећеране у Србији, оно што је добро и корисно за мене и моју фирму добро је и корисно за целу Србију, па ипак, пошто је то само моја фирма, ако ја једног дана одлучим да све шећеране у Србији, која ми је дозволила монопол, продам партнерима из Немачке, то је моје право, јер је то моја имовина и могу да радим са њом шта хоћу (либерализам, утилитаризам и етички егоизам на делу). Уједињени лопови Србије уништиће све што вреди и саплитаће сваког ко вреди у Србији само да никада не буде успостављена права конкуренција, позитивна селекција и владавина права. Једини разлог свих мера штедње које је влада спровела у претходним годинама, а којима су обуваћени пензионери и сви они који немају неку моћ, нису организовани и не могу да се буне, јесте то што Вучић не сме да наплаћује екстрапрофит страним и домаћим банкама, тајкунима и политичарима, не сме да смањује субвенције страним инвеститорима, а то није нимало путиновски. Дошао је на власт у путиновском стилу, глуми да влада на путиновски начин, али у његовој политици нема ничег путиновског. Путин Русе враћа православљу (можда то може другачије, боље, али он ипак то ради), док Вучић мења свест српском народу и од православаца жели да направи протестанте. Путин је ојачао државу која је сада јача од тајкуна, Вучић је под контролом тајкуна, градоначелник Београда је мали тајкун, итд.

Дакле, уједињени лопови Србије нису до богатства дошли поштеним радом, великим знањем, генијалним изумима и слично, него на онај бахати, мафијашки, криминални начин, уз помоћ политичара или као политичари и запослени у државним службама, укључујући и службе државне безбедности, злоупотребљавајући све што је могло да се злоупотреби, варајући сваког који се могао преварити. У последњих 15 година мало су се цивилизовали, фабрике преузимају преко намештених тендера – “све по закону“. Када је гладан народ постао бесан на похлепне еврофиле и демократе, нашли су сирове радикале и од њих направили умивене европејце, напредњаке, али је све привид – они су назадњаци који спречавају нормалан развој Србије. То није могло дуго да траје, праву природу су показали када су смањили пензије и у случају рушења у Савамали.

Вучић је избио на прво место листе. Изгледа да ће он бити “српски Санадер“. Не може се рећи да није учинио све што је могао да учини да постане “најкрупнија риба“, да влада диктаторски, и створи слику о Србији као држави у којој се за све у држави пита само један човек, Вучић. Ухапсити Вучића зато што је лопов (дакле, када се прикупе докази), обезбедити правично и поштено суђење, заиста би била позитивна вест и у Србији и у региону и у свету, али се не сме на томе стати.

Да би изградили демократску Србију у којој заиста постоји владавина права, ми треба да радимо све супротно од Хрвата.

Прво, нико не треба да буде ухапшен да би био “жртвени јарац“ ако заиста није крив, или ако је стварно хомосексуалац, па самим тим најслабија карика у ланцу моћника. Свако је невин док се не докаже супротно, нема хапшења пред новинарима и камерманима, све мора да се ради у складу са законима, на цивилизован, хришћански начин.

Друго, хапшење “српског Санадера“, тј. Вучића, не сме да се заврши само на Вучићу. Сви политичари који су постали тајкуни попут Динкића, Ђелића, Влаховића, Михајловића, Човића, Николића, Цветковића, Дачића, Јовановића, Малог, Весића, Ђиласа, Новаковића, Миловановића, Вучелића, Драшковића, Илића, Палме, Крстића, Шапера… тј. сви за које се основано сумња – треба да одговарају, као и сви тајкуни из Шекспирове или “српског Давоса“ (Костић, Мишковић, Беко, Цане Суботић, Ницовић, Матић, Хамовић, Лазаревић, Матијевић, Митровић…) и са листе СНС (Поповић, Карићи… без обира што имају добре везе у Русији). Да ли сви грађани Србије треба да плате одштету власницима легалних објеката у Савамали који су нелегално срушени, или они који су организовали и спровели то рушење, са фантомкама, без одлуке суда, треба да плате одштету? Зар нису они који граде “Београд на води“, и руше све око тога, веома богати људи? Колико таквих тужби и разних одштета чека Србију ако уредимо правосудни систем? Како су неки запослени у правосуђу, полицији и војсци постали милионери, власници фирми и бројних некретнина. Међу разним функционерима и радницима тужилаштва, судова, полиције, војске, грађевинских и свих других државних инспекција, агенција, јавних предузећа, локалних самоуправа… постоје мултимилионери који имају новца скоро као и политичари и тајкуни чија сам имена навео (а навео сам та имена зато што су општепозната и зато што их медији доводе у везу са разним кривичним делима већ годинама), и они би, ако се донесу и примене закони о пореклу имовине и унакрсној процени имовине, са свим повезаним лицима, били у великим проблемима да докажу порекло свог богатства. Са тим платама то никако нису могли да стекну, то знају и мала деца. Зар сада сви грађани треба да плаћају њихове грешке и за њихова недела? Колико су богати начелници београдске и републичке полиције, тужиоци и судије из правосуђа, који раде за оне који граде “Београд на води“ и не истражују ко је одговоран за рушења у Савамали, ко је платио људе са фантомкама и ко су људи испод фантомки? Ако сутра држава мора да плати одштету власницима тих објеката и људима који су се ту затекли и доживели тортуру, држава новац прво треба да тражи међу онима који су у име државе чинили недела.

Треће, то не треба да урадимо због Европске уније (не треба ни да идемо у ЕУ), већ то морамо да урадимо због себе самих, да би као народ преживели, јер ако не искоренимо корупцију не можемо да развијамо економију и уводимо позитивну селекцију, ако нема посла и позитивне селекције, наставиће се “одлив мозгова“, шириће се “бела куга“… Из Србије је изнето преко 50 милијарди евра, владајућа елита (пар хиљада људи) располаже са преко 20 милијарди евра капитала и имовине у Србији и свету. Да се обнове сва породилишта и дечје болнице, школе и факултети, да се заврши Храм Светог Саве, обнови Хиландар, финансирају народне кухиће, свратишта за децу… потребно је највише 2 милијарде евра. Потребно је да дају мање од 10% одсто онога што су покрали, и нису то урадили. Српску владајућу елиту чине похлепни, бахати и неотесани људи. Лопови који краду од свог народа, од своје државе, немају проблем да продају и своју државу, посебно ако их неко уцењује, а такви су лака мета за тајне службе. Дакле, то морамо да радимо због себе, а не због ЕУ/Нато, или Русије, само тако Србија може да буде суверена држава. Потребно је одвојити жито од кукоља: поштене политичаре од политичара-лопова, поштене приватне предузетнике од тајкуна или лопова, поштене полицајце од полицајаца-лопова, поштене судије од судија-лопова. Унутар система сада су лопови у већини и јачи, и унутар медија (међу новинарима и уредницима), и унутар академске заједнице јачи су они са плагијатима и купљеним дипломама, исто стање је у здравству где постоје људи који чак и бебе продају, зато се морамо борити и ван система и кроз систем. Нису сви исти, неће свако радити исто што и они пре њега.

 

 

 

Advertisements

4 Responses to Никола Варагић: Да ли је Вучић “српски Санадер“?

  1. Varagić Nikola каже:

    Две визуре Вазуре

    Аутор: Александар Бојовић

    понедељак, 30.05.2016. у 22:00

    Зашто брутално пребијање двојице радника Партизана на паркингу испред стадиона у Хумској 1. многи воле да називају нападом на директора овог клуба Милоша Вазуру?

    Од прве вести о овом случају, многи су говорили да је нападнут Вазура, док праве жртве готово да нису ни помињане. Чињеница је да директора ФК Партизан нико није ни пипнуо, али се стално говори о нападу на њега.

    Чак је и заштитник грађана у интервјуу „Недељнику” поменути случај назвао „бруталним батинањем спортског функционера који је, ако се не варам, био и саветник актуелног министра правде”. Морам да обавестим заштитника грађана да 28. априла испред стадиона Партизана хулигани нису брутално пребили спортског функционера Вазуру, већ возача и припадника обезбеђења клуба. И они су битни, иако нису били саветници министра правде и не могу бити директно доведени у везу са владајућом странком.

    На снимку са „Јутјуба”, који је гледало више од милион и по људи, јасно је да су три батинаша, навијача црно-белих са јужне трибине (познати по надимцима Веља, Меда и Сале Мутави), прво разговарала са Вазуром, да би прва двојица онда претукла Божидара Кумбуровића, припадника обезбеђења Партизана. Газили су га по глави и лицу док је лежао на бетону. Трећи, Сале Мутави никога није пипнуо, али није ни дозвољавао било коме да приђе несрећном човеку, готово онесвешћеном од батина.

    Директор ФК Партизан не само да у том нападу није претучен, већ је побегао на сигурно у клупске просторије. За то време двојица хулигана су газила Кумбуровића. На питање због чега није помогао претученом човеку већ се окренуо и отишао, Вазура је 10. маја за „Политику” одговорио: „То није мој посао, већ људи из обезбеђења, који су плаћени да то раде.”

    Како смо постали друштво у коме је нормално да неко пребије обезбеђење? Нико не реагује када чује вест да је нека старлета „попила” који шамар, док се критике упућене директорки невладине организације одмах проглашавају за „напад”. Откуда толика индоленција јавности када обичан човек страда? Изгледа да је људима увек занимљивије када чују да је претучен неко ко је важан. Можда зато многи потенцирају да је претучен Вазура? Свима је јасно да је пребијање радника клуба порука Вазури, личности од утицаја. Дошао је у Партизан као човек близак генералном секретару Владе Србије, са места саветника министра правде. Његова моћ долази отуда што су га сматрали изаслаником државе.

    Не разумем благу реакцију полиције и тужилаштва. Крију ли надлежни нешто од јавности?

    Грозим се лицемерја нашег друштва. Кривично осуђиване особе бију пред камерама, а тешко повређени људи постају колатерална штета.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/356135/Pogledi/Dve-vizure-Vazure

  2. Varagić Nikola каже:

    Костић најбогатији Србин, међу пет првих у региону

    Најбогатији човек на Балкану, према Форбсу, и даље је хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власник Агрокора

    уторак, 31.05.2016. у 14:44

    ЗАГРЕБ – Српски бизнисмен Миодраг Костић, власник МК групе, најбогатији је човек у Србији за 2016. годину и пети најбогатији у региону, према ранг листи објављеној у регионалном издању америчког магазина Форбс.

    Форбсова листа је састављена према подацима из финансијских извештаја компанија у власништву најбогатијих људи у региону и Србији за 2014. годину, пошто се прошлогодишњи још објављују.

    Према овој листи, Костићева МК група је у 2014. остварила приход од 537 милиона евра, мада је исказала губитак од пет милиона евра, док је прошле године укњижила приходе од 501 милион евра. Иако је имао пад од 6,7 одсто, Костић је 2015. завршио са профитом од 47 милиона евра.

    Други најбогатији Србин је Мирослав Мишковић, власник Делта холдинга, чији су приходи у у 2014. износили 433,6 милиона евра а оперативни профит 51,1 милион евра. Прошла година је завршена са добитком од 43,3 милиона евра, што је пад од 15 одсто.

    Власник „Кнез петрола” Срђан Кнежевић је на трећој позицији. У 2014. години је имао промет од 334,2 милиона евра, али је зарада компаније била 2,3 милиона евра. Прошле године су приходи износили око 331 милион евра.

    Велибор Ђуровић, Ивица Вукелић и Саша Глушац, власници „Велетабака”, држе четврту позицију, а власници су дистрибутерске компаније и снадбевају тржиште, пре свега, дуванским производима.

    „Велетабак” је у 2014. пребројао 322,6 милиона евра прихода, што је за 70 милиона више него годину пре, а сама зарада износила је 7,3 милиона евра, 2,4 милиона мање него у 2013. години.

    На петој позицији су власници „Викторија групе” Зоран Митровић и Милија Бабовић, захваљујући промету компаније од 306,9 милиона евра. Они су, међутим, годину завршили у „минусу” од 15,6 милиона евра.

    Небојша Шапоњић и Ранко Сочанац, власници компаније Нелт, ове године су на шестој позицији. Иако два места ниже на листи, и с благим падом промета у 2014. у односу на 2013. годину (са 254,7 на 244,9 милиона евра), ово је једна од ретких компанија која ипак бележи раст профита у посматраној години, и то за 8,2 одсто. Шапоњић и Сочанац остварили су око 8,0 милиона евра чисте добити у 2014, пише Форбс а преноси Танјуг.

    Седмо место овогодишње листе заузима Петар Матић, чији је пласман бољи за једну позицију у односу на прошлу листу. Његов МПЦ холдинг остварио је у 2014. години 225,9 милиона евра пословног прихода уз нето добит од 4,9 милиона евра. Ове бројке показују да се опсег пословања повећао за око пет одсто, уз пад профита од око 13 процената.

    „Пословни човек године” 2014. у Србији, према оцени Клуба привредних новинара, Зоран Тирнанић, власник компаније ДИС, осми је на Форбсовој листи најбогатијих српских бизнисмена. Његова фирма је 2014. остварила 203,3 милиона евра прихода, што је 9,5 посто мање у односу на претходну годину. У односу на листу из 2015, ове године се пласирао на једно место ниже. У паду је и профит, па је Тирнанић у 2014. зарадио 7,3 милиона евра, што је за петину мање у односу на годину раније.

    Међу најуспешнијим пословним људима у Србији први пут су се нашли супружници Ловорка и Миомир Николић, власници компаније Фармалогист, на позицији број девет. На престижну листу доспели су са прометом од 176,3 милиона евра у 2014, уз нето добит од 0,6 милиона. Њихов бизнис је у посматраној години порастао 7,4 одсто, али се добит истопила за чак 83 процента. Николићи контролишу 51 одсто компаније Фармалогист, а преосталих 49 посто је у власништву холандског Адриатик Фонда.

    Први пут су на листи, на 10. месту, и власници Моцарт кладионица Дејан Чакајац и Јадранка Степановић. Препознатљив ланац кладионица присутан готово у читавој Србији донео је 2014. својим власницима 5,4 милиона евра профита, што је раст од 12,5 посто у односу на годину пре. То је остварено из 15 одсто већих пословних прихода који су у 2014. износили 167,4 милиона евра.

    Свих 10 компанија је заједно остварило непуне три милијарде евра прихода, што је, како оцењује Форбс, свега половина онога што је Мирослав Мишковић некада сам зарађивао у зениту моћи, и сигнал је да се богаташи још нису сасвим опоравили од кризе.

    Најбогатији човек на Балкану, према Форбсу, и даље је хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власник Агрокора.

    На другој позицији је, такође, хрватски бизнисмен Емил Тедески, оснивач и власник Атлантик групе, за којим следе председник „Адрис групе”, Анте Влаховић, и власник компаније Орбико, Бранко Роглић.

    Иза петопласираног Костића, шеста позиција је припала словеначком брачном пару Логин, на седмом месту је Драго Малиновић, власник прњаворске фирме „Комерц мали”, а на осмој позицији је Хамед Рамић, власник сарајевске фирме „Еуро-Асфалт”.

    Девето место на листи заузима Петар Ћорлука, власник фирме „Виолета” из Груда, и на десетом месту је Вељко Ђукић, власник бањалучке компаније „Супер-Петрол”.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/356184/Kostic-najbogatiji-Srbin-medu-pet-prvih-u-regionu

  3. Varagić Nikola каже:

    LIČNI STAV: Interni despotizam Vučića naspram potpune servilnosti prema strancima

    O čemu Srbija odlučuje

    AUTOR: VLADIMIR TODORIĆ

    Često čujemo tvrdnju da u Srbiji (više) ne postoji podela niti kontrola vlasti; da je sva moć skoncentrisana u rukama Aleksandra Vučića; da su parlament, vlada, ministri, tužioci, sudije samo paravan iza koga se krije apsolutizam modernog tipa nalik Erdoganovoj Turskoj, Orbanovoj Mađarskoj ili Đukanovićevoj Crnoj Gori.

    Zapadni komentatori bi takvu pojavu nazvali putinizacijom, ali nije sigurno da li bi njeno korišćenje u našoj sredini samo podržalo njenu širu primenu ili ne. U svakom slučaju radi se o mimikriji demokratije prikrivene (neprikrivenom) kontrolom medija uz povremenu demonstraciju brutalne sile prema opoziciji, preostalim kritičarima vlasti i vlastodršca ili prema onima koji sasvim slučajno imaju nekretnine tamo gde ne bi trebalo, poput Savamale. Despotizam v2.0 – unapređena i ojačana verzija.

    Međutim, ako ostavimo po strani unutrašnjopolitičku opsesiju uređivanjem medijskih sadržaja i živo blato koje nas okružuje od javnog života, trebalo bi se ipak zapitati o čemu država Srbija odlučuje ako je već toliko despotska kao što se kaže i gde je taj njeni „ogromni“ manevarski prostor. Da li je njen interni despotizam samo druga strana medalje naspram potpune servilnosti i nemoći u odnosu na „strane centre moći“ kako se to kod nas voli reći.

    Vlada čije ministre energetike i direktore javnih preduzeća postavlja Moskva, čije ministre finansija postavlja MMF i kojoj ekonomski program pišu birokrate iz Brisela nije vlada zemlje u kojoj postoji suverena vlast. A da li je takvoj nesuverenoj i marionetskoj vlasti potrebna bilo kakva podela vlasti? Kao ukras možda da, ali suštinski ne jer ne možete praviti mimikriju mimikrije.

    Pre par dana, mandataru Vlade, koji će uskoro započeti svojih prvih 100 dana po četvrti put za četiri godine, evropski komesar Johanes Han je poslao „preporuke“ za ekonomiju koje dosta jasno poručuju šta treba da bude program sledeće srpske vlade. Kada se taj program pravilno prevede on zahteva privatizaciju Telekoma i EPS-a kao „preostalih državnih preduzeća“, dalja otpuštanja u javnom sektoru, dalje mere štednje preko leđa radnika i penzionera, nastavak politike deflacije, dalju „fleksibilnost“ radnih prava itd. Dalje, odnosi Srbije i MMF su precizno regulisani međusobnim Memorandumom iz 2015. koji do tančina govori o zakonodavnom programu za ukidanje poljoprivrednih subvencija, ukidanju transfera lokalnim samoupravama, ukidanju prednosti domaćim firmama za javne nabavke, nivou penzija, broju administrativnih radnika za otpuštanje, ceni i tačnom nivou akciza za gorivo, struju kao i čak uvođenju akciza za sva bezalkoholna pića izuzev obične vode. Za neoporezovanu vodu pretpostavljam da bi svi trebalo da budemo zahvalni.

    Dakle, ukoliko se prihvati postavka da su ovakvi i slični aranžmani i preporuke nešto što je datost, centralno političko pitanje mora biti o čemu onda uopšte odlučuje i raspravlja srpski parlament. Šta je svrha postojanja parlamenta, vlade pa čak i države koja je ispražnjena od svakog iole smislenijeg odlučivanja? Možda samo to da se licenciraju privatni izvršitelji bliski stranci na vlasti koji će da plene imovinu od građana jer drugoga nema osim ukoliko se vratimo na cenzuru medija i batinaše s početka teksta. Sve institucije postaju tehnička tela čiji je posao sprovođenje odluka koje su donete negde van zemlje, bez demokratskog procesa i znanja javnosti.

    Shvatam mnoge koji će reći da MMF i EU znaju šta rade i da je njima takođe u interesu razvijena i stabilna Srbija. Nije potrebno otvarati ovu gorljivu raspravu, iako sve što se dešava u svetu a naročito u EU pokazuje da nemaju blage veze o tome šta rade. Dovoljno je samo prihvatiti da vlast u Srbiji unapred dobija na egzekuciju domaći zadatak i da je reperkusija toga smrt autonomije državnih institucija a time i demokratije. Nema podele niti kontrole vlasti tamo gde vlast predstavljaju puki izvršioci tuđih odluka koji nikad neće živeti ovde niti deliti našu sudbinu.

    Nije dovoljno sakriti se iza (neiskrenih) komplimenata zvaničnog Brisela i dati legitimitet ovakvoj politici. Ko sumnja u to neka se zapita da li Evropska unija želi sada da ima jednu demokratsku, institucionalnu zrelu Tursku za partnera ili joj više odgovara diktator Erdogan sa kim je potpisala sraman i ilegalan sporazum o vraćanju sirijskih izbeglica? Sa takvim despotima se lakše i efikasnije razgovara bez prepreka u parlamentima i ustavnim sudovima. Sporadični incidenti poput Savamale, otpuštanja novinara i krađe izbora jesu pomalo neprijatni za naše strane partnere ali oni uvek mogu da računaju na neku lepu vest koja će zameniti ružnu. Takva lepa vest je na primer otvaranje neke lepe nove investicije u Srbiji koju je Vlada naročito pomogla sa 10.000 evra po radnom mestu na kom će biti zaposlen neki „srećnik“ sa minimalcem od 21.000 dinara.

    Bojim se da se u Srbiji više ne možemo deliti kao u „Tri karte za Holivud“ na one za Evropu, Rusiju ili već koga trećeg. Pitanje je sada samo da li mi hoćemo da se uopšte pitamo za nešto i imamo državu ili nećemo.

    Autor je internacionalni sekretar Demokratske stranke

    – See more at: http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/o_cemu_srbija_odlucuje.46.html?news_id=321434#sthash.omkGmIya.dpuf

  4. Varagić Nikola каже:

    Zasad bez odgovora Južne Bačke zašto je baš firmu vođe navijača angažovala na poslu za državu

    Objavljeno: 11.01.2017 08:54

    Novinari redakcije Insajder.neta danas nisu dobili odgovor na pitanje na osnovu čega je Južna Bačka za posao u EPS-u kao podizvođača angažovala građevinsku firmu Ultra kop, koja je u tom trenutku postojala manje od godinu dana i imala šest zaposlenih. Podsetimo, prema istraživanju Insajdera, Ultra kop, iza koje stoji vođa navijača Crvene zvezde Marko Vučković, za devet meseci, od kada je osnovana, kao deo konzorcijama s ostalim firmama, dobila je poslove od državnih preduzeća vrednije od 180 miliona dinara.

    Dok predstavnici države poručuju da nemaju snage za borbu protiv huligana, pojedinci iz navijačkih grupa preko svojih firmi razvijaju biznis s državnim preduzećima. Prema istraživanju Insajdera, građevinska kompanija Ultra kop upravo je takav primer. Nakon samo osam meseci postojanja, sa šest zaposlenih, ova firma je angažovana na poslovima nekih od najsupešnijih državnih preduzeća, kao što su Aerodrom Nikola Tesla i EPS. Iza ove firme stoji jedan od vođa navijača Crvene zvezde Marko Vučković.

    Firma Ultra kop osnovana je u julu 2015, a registrovana je za građevinske radove.

    Samo osam meseci od osnivanja Ultra kop je kao deo konzorcijuma, uz još dve firme, pobedio na tenderu Aerodroma Nikola Tesla za radove na gradnji ograde perimetra, ukupne vrednosti 41,8 miliona dinara.

    Mesec dana kasnije, konzorcijum predvođen kompanijom Južna Bačka uvodi Ultra kop kao podizvođača i u posao na gradnji mreže na području ogranaka elektrodistribucija Zrenjanin i Pančevo.

    Južna Bačka je u javnosti postala poznata po tome što je, prema pisanju BIRN-a, od Elektroprivrede Srbije na tenderu dobila posao ispumpavanja kopa u Rudarskom basenu Kolubara, bez dovoljno iskustva, zbog čega je uvećana i cena ovog posla.

    Vlasnik Južne Bačke je Dragoljub Zbiljić, koji je pred Osnovnim tužilaštvom u Kragujevcu u martu 2014. optužen za utaju poreza, dok se u Novom Sadu zbog istih optužbi protiv njega vodi istraga.

    Tender za posao na kom je kao podizvođač angažovan Ultra kop raspisao je EPS, a planirano je da se radovi izvode po fazama do jula 2017. Vrednost te nabavke je 140 miliona dinara.

    Iz firme Južna Bačka danas nismo dobili odgovor ni na pitanje da li su i ranije, na drugim poslovima, angažovali firmu Ultra Kop.

    Građevinska firma Ultra kop

    Ultra kop je tokom 2015, za pet meseci postojanja, ostvarila prihod od 31,5 miliona dinara i dobit od 2,7 miliona. Kompanija je registrovana za građevinske radove i ima tri vlasnika. Dvadeset odsto vlasništva ima Milica Knežević, a po 40 odsto Svetlana Lakić i Aleksandra Vučković. Pre Aleksandre Vučković, sve do oktobra 2016, suvlasnik je bio Marko Vučković, jedan od glavnih vođa navijača Crvene zvezde.

    Kako je još 2009. objavljeno u serijalu Insajdera Nemoć države, protiv Marka Vučkovića podnete su brojne krivične prijave koje uglavnom nisu okončane pravosnažnim presudama.

    Vučković, zvani Mare ili Komandant, bio je vođa podgrupe Delija Ultra bojs, čiju je zabranu tražio republički tužilac 2009, ali je inicijativa odbačena na Ustavnom sudu. Protiv Marka Vučkovića se vodio postupak za nanošenje teških telesnih povreda komšinici Savi Milićević.

    Incident se dogodio u oktobru 2008. u naselju Senjak kada mu je, prema krivičnoj prijavi Policije, Sava Milićević prišla i rekla da više ne prodaje drogu jer će u protivnom pozvati policiju. Vučković je napao ženu udarajući je rukama i nogama i tom prilikom joj naneo teške telesne povrede.

    Posle dva suđenja, 2014. Vučković je prvostepenom presudom osuđen na sedam meseci zatvora.

    Zanimljivo je i da je Ultra kop registrovan na adresi stadiona Crvena zvezda i poslovne zgrade u okviru stadiona u Ljutice Bogdana 1. Prema istraživanju Insajdera, na toj adresi se nalazi oko 30 aktivnih firmi koje se bave različitim delatnostima, od prodaje nakita i ugostiteljstvom do obezbeđenja.

    https://insajder.net/sr/sajt/tema/2689/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: