Никола Варагић: Сада је 12 и 15

 

Никола Варагић

Никола Варагић

 

На маргинама скупа „Наука, привреда и друштво“ одржаног у згради САНУ, 2. јуна 2016.

sanu-skup

 

Након што сам написао текст „Сада је 12 и 10“, председник Српске академијe наука и уметности, господин Владимир Костић, позвао ме је на разговор – одговорио је исти дан када сам послао текст на мејл Академије. Наравно, одазвао сам се позиву, био сам на састанку у САНУ неколико дана након што сам написао да је већ 12 и 10 (пошто је господин Костић месец дана пре него што сам написао свој текст изјавио да је сада 12 и 5). На крају састанка господин Костић ми је рекао да САНУ планира скуп са темом „наука и привреда“. Рекао сам да ћу доћи на тај скуп, и после састанка сам му у мејлу написао зашто издвајам тај скуп (од свих скупова које САНУ до краја године организује) и зашто мислим да је та тема приоритет за Србију (у САНУ постоји само један економиста). Ово је из мејла који сам послао господину Костићу након нашег састанка:

„Истичем ову тему ‘наука и привреда’ зато што је то вероватно једини начин да не останемо земља ‘јефтине радне снаге’, тј. робова. Ако имамо иновације и мало конкуренције за те нове производе у свету, или такве технологије где су профитне стопе велике, и још ако се све или добар део производа заснива на сировинама које имамо у Србији, онда можемо да размишљамо како да подижемо стандард, односно, да створимо јаку средњу класу. Са иновацијама смањујемо и увоз, а ако развијемо и неке секторе попут туризма (објекте и инфраструктуру можемо градити са материјалом произведеним у Србији, са домаћим фирмама, хотели могу да се опреме намештајем који се производи у Србији и оно најважније – домаћа храна, због чега би странци радо долазили овде, опет наша сировина ако развијемо пољопривреду…) можемо да размишљамо о суфициту, да имамо већи прилив девиза него одлив (чему би помогло и сређивање банкарског сектора…). Сигуран сам да би, када би створили услове, добили десетине нових Тесли и Пупина, односно, десетине нових компанија и брендова, у којима би радиле хиљаде радника са много већим платама. Знам за компаније из ИТ сектора које раде у Србији, запошљавају стотине људи, програмери имају најмање 1 000 евра плату, они бољи по 2-3 000 евра, а менаџери и по 10 000 евра. Имам друга који ради у једној таквој компанији овде у Београду и има 10 000 евра плату. Они све то извозе у свет. Са таквим платама они су конкурентни у том сектору привреде. Без бољег стандарда и стварања јаке средње класе тешко да можемо да победимо ‘белу кугу’ и зауставимо ‘одлив мозгова’.“

Након тога, написао сам овај текст, објављен и на сајту Стање ствари:Никола Варагић: Да ли је Вучић „српски Санадер“?

Скоро 8 година тврдим да нико неће озбиљно да се бави економијом на нивоу државе – стратешку, плански. Сви би да живе боље и имају веће плате, али нико неће да уради нешто поводом тога. Треба прочитати 300 000 страна разних закона и прописа, ускладити све мере, написати нових 30 000 страна закона, прописа…. Сви само констатују проблеме. Да би се решили проблеми, мора да се удари на службе, на тајкуне… Почео сам да пишем блог почетком 2008. године, како сам тада писао, „пред почетак домаће и светске економске кризе коју је наредна неолиберална власт ‘превидела’ – у којој је видела ‘шансу’, па су говорили да ће врло брзо да прође криза. Када су обећали 200 000 нових радних места а било је очигледно да ће да изгубе 400 000 радних места. Када су обећали грађанима бедних 1 000 евра и када је било јасно да су неспособни да обезбеде грађанима и бедних 10 евра од бесплатних акција. Због тога сам био међу реткима у Србији који нису узели бесплатне акције и написао сам на блогу да они који су узели никада неће добити тих 1 000 евра од ове владајуће елите. Тако је и било.“ То сам писао пре више од 5 година. У међувремену сам упознао неке економисте који су се представљали као алтернатива овом систему, затим су напредњаци дошли на власт, али је све остало исто. О томе сам писао 2013. године у тексту: „О Маршаловом плану за Србију“.

Надао сам се да ће скупу у САНУ бити другачији. Посебно што сам пар дана пред скуп сазнао да долазе бројни министри, представници комора, да ће доћи и председник клуба Привредник…

Ово је мој утисак са скупа „Наука, привреда и друштво“ одржаног у згради САНУ, 2. јуна 2016. године, са првог дана скупа, који је трајао два дана (следеће реченице су из мејла који сам послао, одмах после скупа, пријатељима и познаницима који се баве привредом, економијом и науком, дакле, писао сам „из главе“, према сећању – ово напомињем зато што је све снимано, па може свако да ме демантује, а медији су пренели само две изјаве, министра Вујовића и тајкуна Костића, који су рекли да „морамо да подигнемо продуктивност и конкурентност на дужи рок а то се ради – иновацијама“, тј. да је Србији „потребна иновативна економија заснована на знању“, али нису на пример, пренели изјаву министра Вујовића да треба отворити питање ГМО, тј. дозволити увоз ГМО, или изјаву министра Вербића да држава у овом тренутку нема никакав план, да министарства немају усклађено деловање што се тиче развоја иновативној економији, док његов председник владе тврди да има све планове – ово је прилика да на брзину допише у свом програму рада нове владе који пише руком):

Потпредседник САНУ Зоран Поповић је рекао да је ово први сусрет овакве врсте и са овом темом у нашем друштву.

Академик Зоран Петровић, који је организатор скупа, каже да се потрудио да се први пут на једном месту окупе све релевантне институције и да они сада покушавају да покрену оно што је неко пре 20 година требао да почне да ради. Петровић је десетак година у САНУ. Он се тренутно бави тиме да телевизију од сада гледамо без екрана, да се слика утискује у људски мозак директно, без гледања у тв екран. Дао је пример Јапана где су донели стратегију да до 2050. године сви министри имају докторате из природних и техничких наука, пошто верују да ће бити решени сви социјални проблеми (што је наравно превише оптимистички). У сваком случају, он је нешто покренуо, да Србија покрене ту тему науке и привреде, убедио је министре да дођу, окупио је људе из инжењерских комора, привредне коморе, привреднике и академике… Први пут су сви заједно на једном месту са темом коју први пут покрећу.

Када сам одлазио на скуп хтео сам да видим докле су стигли, шта раде све државне институције у овом тренутку, али ни сањао нисам да они (сви који су до сада владали) ништа нису ни почели. Баш ништа.

Министар просвете Вербић је рекао да је највећа иновација што су сада почели да причају о томе, да би највећа иновација била да се усвоји заједничка стратегија између више министарстава и да синхроно делују. То је само предлог, да ли ће то бити и када, нико не зна.

Министар финансија Вујовић је говорио како је правио уштеду од када је министар, каже да је свестан да отварање страних фабрика са јефтином радном снагом удара у плафон за пар година, односно да тако не може да дође до раста плата, али ништа није рекао шта ће радити поводом теме скупа, причао је само како је правио уштеде, затим да треба да се отвори питање ГМО јер не може нормално да води министарство финансија све док смо ван СТО, каже и да је остало неискоришћено 160 милиона евра за научне пројекте јер није било довољно оних који су конкурисали или су то урадили али су имали лоше пројекте, наш приватни сектор заостаје 6 пута са улагањем у иновације и научна истраживања, а држава 2.5 пута у односу на ЕУ што се тиче улагања у иновације и научна истраживања.

Заменик министра привреде каже да су натерани да се тиме баве у оквиру отварања поглавља са ЕУ. То је неки Сертићев човек, делује прилично необразовано.

Потпредседник Привредне коморе Србије прочитао је састав као да је ђак првак. Све сама општа места.

Потпредседник Академије инжењерских наука, која предлаже укидање коморе инжењера, није успео да састави пар смислених реченица.

Председник коморе инжењера Драгослав Шумарац је рекао да се противе предлогу да се укине комора, да би лоше и ЕУ реаговала на такав предлог, али да га не би чудило да се стварно укине као што су и „пензије противуставно смањене“.

Власник МК Комерца Миодраг Костић је рекао да су привредници први пут и згради САНУ. Опет је говорио о томе како нормалне државе пружају подршку својим капиталистима, па тако Хрватска стоји из Тодорића који се шири, да мало људи зна колико је МК комерц задужио Србију за ових 33 године, да имају 7 000 радника и фирме у 54 општине у Србији, уговор са факултетом техничких наука, да је прави порез у Србији, када се урачуна све што једна фирма плаћа, преко 50% а не само оних 15% за добит.

Андреј Јовановић, власник Бамбија, Књаза Милош, Имлека, Дека, ланца приватних домова здравља и болница… каже да је 2008. када је продао Марбо био у дилеми да ли да оде из Србије, али је одлучио да остане и да новац који је добио од Пепси уложи у ове фирме. Сада је одлучио да све његове фирме купују Фиат аутомобиле пошто се код нас производе.

Андреј Јовановић и академик Зоран Петровић су пријатна изненађења, људи за које се може рећи да нешто вреде.

Марио Сервантес из ОЕЦД је говорио да и на Западу иновације више долазе из јавних истраживања него из приватних, да су јавна средства за научна истраживања већа него приватна, да су неке од највећих иновација које су комерцијализоване и које сви данас користимо дошле из јавних истраживања, државног финансирања, од студената факултета…

Да сумирам:

Представници министарства привреде, финансија и просвете, привредне и инжењерске коморе, САНУ и привреде окупили су се први пут да би разговарали о овој теми. Између њих раније није било контаката што се тиче подршке иновацијама или стратегији за развој привреде и науке. Привредници су први пут у згради САНУ. Док су министри говорили, тајкуни нису били у сали. Када су тајкуни говорили, министри нису били у сали. И једни и други су говорили „штета што сада нису ту да чују ово“.

Нико ништа конкретно није рекао, сви су признали да не постоје никакве државне стратегије. Планира се серија оваквих скупова, на овом је, како кажу, био циљ да се сви заједно окупе, па да виде шта даље радити.

Поред поменутих говорника било је још пар говорника, десетак академика и професора, биле су и Александра Дрецун и Александра Смиљанић, и нас пар у публици. Када су отишли министри, отишли су и новинари, тако да је у сали остало само 20 људи. Очигледно никога у Србији не занима ова тема, а то је једини начин да не останемо држава са „јефтином радном снагом“.

Црно нам се пише. Но, да сачекамо још мало, можда наредни скупови, ако се уопште одрже, донесу нешто конкретно и можда више људи дође на те скупове.

***

То сам написао на брзину одмах након скупа у мејлу пријатељима и познаницима, према сећању, објављујем без исправки, пошто је господин Лазић понудио да објави као текст на сајту Стање ствари.

На крају, додао би још неколико напомена, кад већ пишем овај текст (мада се питам коме уопште пишем и да ли вреди писати):

За оне које то занима, председник САНУ, господин Владимир Костић, није био на скупу, није се видео са министром Вербићем и тајкуном Костићем.

Не могу ништа да замерима људима који сада воде САНУ, ако сам добро разумео председника Костића и академике Поповића и Петровића, они су дали све од себе да окупе све поменуте људе (државне институције), да се покрене та тема на највишем нивоу у држави, а сама Академија није извршна власт, нема моћ да заиста покрене ствари. Академија може да постане место окупљања оних који имају нека решења.

Министри и они који раде у министарствима и влади немају ни решења, ни воље, ни знања, да се тиме баве. За министра Вујовића идеалан спој науке и привреде је ГМО, односно, Монсанто. Боље да се не бави том темом.

Привредна комора Србије не вреди ни пет пара, исто и пословни клуб Привредник из Шекспирове (треба им нови председник), исто важи и за Унију послодаваца Србије и Асоцијацију српских менаџера. То значи да не постоји организација привредника која би могла да буде релевантан партнер.

Миодраг Костић је на почетку скупа рекао да је први пут у Академији, на почетку је био  прилично уштогљен и пун поштовања према институцији у којој се налази, у тој великој свечаној сали пуној историје, али није могао да издржи дуже од пола сата, већ је на пола трибине рекао: „много смо озбиљни“, а ништа конкретно није рекао поводом теме скупа. Приметио сам да су новинари највише дошли због тајкуна Костића и министра Вујовића, да прате само шта они раде и говоре. Тако је и било, у медијима су само њихове изјаве пренете, они сада нас уче да „морамо да подигнемо продуктивност и конкурентност на дужи рок а то се ради – иновацијама“, тј. да је Србији „потребна иновативна економија заснована на знању“. Као што сте видели, то сам и ја написао пре скупа. Требало је да нам понуде нека решења, рокове… Од свега праве обичан маркетинг.

Што се тиче науке и научника који стварају иновације, верујем да је стање боље него у влади и привредним коморама, али питање је колико ће дуго и они опстати ако је извршна власт неспособна да им омогући услове за научна истраживања и комерцијализацију патената.

На скуп у САНУ звао сам и представнике економског тима Двери-ДСС и Доста је било и још неких организација привредника и инвеститора – нико није дошао на скуп. Изгледа да већина људи не може да поднесе два Костића на једном месту (на крају је био само један), или не верују да САНУ може било шта озбиљно да покрене (наравно, разумем их због тога). Некима од њих сам напоменуо да сам обавестио председника Академије господина Владимира Костића да сам их звао, и да је он поручио да су сви добродошли и да могу да узму учешће у дискусијама. Тиме је потврдио и оно што ми је рекао на састанку, а то је да је он отворен за дијалог и да жели од САНУ да направи место за сусрете људи са различитим мишљењем и уверењем. Међутим, сама Академија нема стручњаке за све области, а посебно за економију и привреду. Због тога не могу да кривим њега пошто је тек годину дана председник САНУ. Очигледно покушава нешто да промени, да покрене, на боље. Због тога мислим да треба дати шансу Академији, да не треба одбијати овакве позиве.

У Србији живи и ради на десетине хиљада економиста, сви осим једног су ван САНУ. У Србији постоји више десетина хиљада правника. Неки су у САНУ. Стварање програма за развој иновативне економије, привреде уопште, тако да не будемо држава са „јефтином радном снагом“, посао је за економисте и правнике. Потребан је велики тим, не може тиме да се бави један човек или пар људи. Они морају да буду на сталној вези са научницима и привредницима. У Србији постоји неколико десетина хиљада научника и исто толико привредника и предузетника. Поред свих њих, у расејању имамо десетине хиљада економиста, правника, научника и привредника.

Пре 40 година Јужна Кореја је била сиромашна и заостала држава попут Србије данас. И онда су решили да то промене. Направили су скуп као овај наш у САНУ, тј. окупили су се најпаметнији људи у држави, донели стратегије и 20 година касније Јужна Кореја је постала једна од најбогатијих и технолошки најразвијенијих држава света.

Како је то код нас изгледало? Скуп у САНУ је изгледало аматерски, необавезујуће, дошли људи мало да се виде и разговарају. Скоро нико се није држао теме скупа. Све је каснило, итд.

Да ли знате шта је најтужније или најсмешније у овој причи? Ја нисам економиста, нисам правник, природне науке и технологије ме не занимају уопште. Интересује ме привреда, бавим се привредом, али не и економијом у оном научном смислу. Више од свега, желим да радник у Србији може достојно да живи од своје плате и има довољно новца за своју децу, да се развија наука и да зауставимо „одлив мозгова“, итд. Схватио сам да се из ове „меке“ окупације, из економског колонијализма, можемо извући само ако развијамо науку и производњу органске хране (са тиме долази туризам, грађевина, итд). То су моји мотиви. Слушао сам две деценије угледне економисте, привреднике, правнике, научнике који су говорили шта не ваља у нашој економији, а када би говорили шта треба да се ради то није прелазило једну страну папира. Нико међу њима није рекао „дајте људи да седнемо и да напишемо прави програм за економски развој Србије“, да имамо све од А до Ш, и план А и план Б и план В. Када сам видео да то нико неће да уради, одлучио сам да покушам то да урадим, да окупим најбоље стручњаке (иако тада нисам имао ни 30 година). Хтео сам да окупим пре свега људе из моје генерације и најбоље стручњаке из расејања, али сам саботиран на сваком кораку или нико није желео да подржи такву идеју (мислим на организовање „Интернационалне конференције младих лидера из дијаспоре“ од 2009. до 2011. године и сва дешавања око „Треће Србије“). Онда се појавио Вучић (он је имао подршку оних који су мене саботирали или нису хтели да помогну), као велики спаситељ, па сам њему препустио тај посао. Наравно, неспособни Вучић са свим тим ресурсима које има ништа није урадио за 4 године. На скуп у САНУ дошли су његови министри да се жале како њихова министарства немају заједничку стратегију, после 4 године на власти признали су да највише државне институције први пут разговарају о томе – и то на иницијативу која је дошла ван владе, из САНУ.

Све што сада могу да урадим, пошто нисам на власти и немам државне ресурсе на располагању као онај који је координатор свих служби безбедности и свих министарстава, нити имам пар милиона евра попут оних из Привредника да платим 100 најбољих економиста и 100 најбољих правника из Србије и расејања да наредне две године пишу програм за економски развој Србије, јесте да апелујем на угледне економисте попут професора Миодрага Зеца, Љубодрага Савића, Јована Душанића… или независне економисте који се намећи као алтернатива попут Бранка Драгаша, Небојше Катића… или оне који воде економске тимове странака које се намећу као алтернатива попут Двери, ДСС, Доста је било… да покушају, ако не могу сами, а то нико не може сам, онда заједно, да донесу потребне стратегије, да бар нешто конкретно имамо. Лепо је што сви ми желимо да порези буду мањи, а субвенције веће, али како до тога доћи… Верујем да би САНУ подржала акцију најбољих српских економиста, надам се да се могу наћи вредни људи и у осталим државним институција попут Завода за интелектуалну својину, Комисије за заштиту конкуренције… затим укључити научнике са факултета и института… и привреднике који су нешто створили и опстали на тржишту (а таквих има у Србији) без „комбинација“ са политичарима. Ако могу некако да помогнем, јавите, ту сам.

Траже се одговори на следећа питања: Како да дође до раста плата, а нижих цена (нижих трошкова живота и пословања), тј. како да у Србији не ради јефтина радна снага, а да српска роба и услуге буду конкурентне на домаћем и светском тржишту? Како држава да обезбеди новац за инвестирање у инфраструктуру и домаћу привреду, а да се не увећа задуженост према страним банкама (док се затечени дуг враћа из прихода из реалне економије)? Како реформисати ПИО фонд и РЗЗО? Шта треба мењати у законима  и како министарства и остале државне институције организовати да би омогућили развој иновативне економије? Како да створимо банкарски систем који није лихварски? Како спровести ревизију приватизације? Шта треба да се субвенционише, како и колико, а шта не треба? Где су границе државних интервенција у привреди, а где су границе слободног тржишта? Како штити домаћу привреду, а истовремено повећати извоз (у државе које такође штите домаћу привреду)? Да ли Србија може економски да опстане ако не постане члан Европске уније и Нато алијансе и не уведе евро? Да ли Србија може економски да опстане и да се развија ако није члан ни ЕУ ни економске уније коју ствара Русија, или, да ли може да буде неутрална држава која има уговоре и са ЕУ и са Русијом? Ако може у случају А – како може? Ако може у случају Б – како може? Ако не може ни у случају А ни у случају Б, шта је план В? И тако даље и томе слично. Милион и један проблем је потребно решити ако желимо да имамо бољи стандард, а то сви желимо, без обзира колико се међусобно разликујемо и из којих странака да долазимо – сваки грађанин Србије жели да има посао, велику плату или пензију, ауто и кућу, добре путеве и железницу, нове школе, факултете, болнице и породилишта…

Програм владе треба писати пре избора, а не после избора. Надам се да ће се окупити озбиљни, паметни, поштени и храбри људи који ће наћи све одговоре, тј. сва решења. То уместо нас нико са стране неће да уради. Ако се не окупе, не треба да будеш много паметан да би схватио шта нас чека, како ће изгледати живот у Србији у наредним годинама. Они поштени, паметни и способни ће ускоро почети да пакују кофере… и онда ћемо остати без последњег „људског ресурса“.

Сада је 12 и 15. Сат откуцава…

 

Стање ствари, 05.06.2016.

https://stanjestvari.com/2016/06/05/varagic-sada-je-12-i-15/

Advertisements

6 Responses to Никола Варагић: Сада је 12 и 15

  1. Varagić Nikola каже:

    Kako dolar „potapa“ srpsku valutu?

    Beograd — Ove godine dinar se dobro drži. Vrednost domaće valute prema evru bila je između 121 i 122 dinara. Međutim, ovih dana dinar je krenuo silaznom putanjom.

    IZVOR: DNEVNIK UTORAK, 7.06.2016.

    Na domaćem međubankarskom deviznom tržištu Narodna banka Srbije je ove godine prodala 780 miliona evra a kupila 20 miliona. A sve to da ne bi došlo do većih oscilacija kod domaće valute. Dinar je najači bio 4. januara – 121,51 za evro. Najnižu vrednost do sada zabeležio je 25. februara – 123,52 dinara.
    U ponedeljak je za jedan evro trebalo 123,27 dinara. Krivce ovoga puta ne treba tražiti samo na domaćem terenu već i u međunarodnim finansijskim vodama.

    Dolar već duže beleži pad, a očekuje se da američke Federalne rezerve to zaustave. To je putem tržišta hartija od vrednosti posredno uticalo na klizanje dinara.

    Finansijski stručnjak Nenad Gujaničić smatra je, osim toga, na sve uticalo i to što su kamate na domaće državne hartije od vrednosti sada znatno niže nego pre nekoliko godina, ali i da promene u vrednosti dinara nisu dramatične, što ne znači da ne može doći do daljeg slabljenja.

    A kako je sve počelo u SAD?

    Elem, dok su kamate američkih Fedralnih rezervi padale, svetski finansijski investitori kupovali su hartije od vrednosti u onim zemljama gde su kamate više. Tu smo bili i mi. Ovih dana, kada iz FED-a stiže signal da će kamate ostati iste pa i rasti, jasno je da će i ulagači ići tamo gde su uslovi povoljnije, odnosno u SAD jer se očekuje i rast dolara.

    Zato su kupci srpskih državnih hartija od vrednosti počeli da prodaju trezorske zapise. Kada dođu do većih suma dinara, odmah žure da taj novac pretvore u evre. S obzirom na to da je naše tržište plitko, to se odmah odrazilo i na vrednost domaće valute.

    Gujaničić kaže da te promene još nisu dobile zabrinjavajuće razmere:

    “Da je došlo do prodaje naših papira većeg obima, sigurno bi bilo i većih promena na kursnoj listi, odnosno evro bi već vredeo 125 pa i 127 dinara”, navodi on.

    “Cena za domaće hartije od vrednosti je pala na prinos od jedan odsto, a pre nekokoliko godina je bio tri do četiri procenta godišnje. To se jošviše vidi kod domaćih evroobveznica koje se prodaju na stranim tržištima. Pre nekoliko godina kamata je bila 7,5 procenata, a pala je na svega jedan odsto u prethodnoj ponudi. Zato invesititori idu ka tržištima gde su kamate veće”, objašnjava Gujaničić.

    Poznato je da Srbija ne može uticati na događaje na svetskim finasijskim tržištima. A kako može da se brani od negativnih uticaja iz sveta, poput ovih događanja vezanih za dolar i politiku FED-a?

    Gujaničić objašnjava da su najbolja brana za sve zemlje, pa i za Srbiju, stabilne javne finansije i jaka ekonomija. Takve promene mnogo manje će osetiti zemlje koje imaju te performanse, poput Nemačke, recimo.

    Što se tiče dinara, ostaje da vidimo kakvu nam sudbinu kroje s druge strane Atlantika. Dinar je ove godine bio stabilan za naše prilike. Do sada je na godišnjem nivou prema evru oslabio 2,3 odsto. A sutra… videćemo kakve ća kamate odrediti FED, kao i kako će na to reagovati ovde na domaćem terenu za prinose na hartije koje mi emitujemo.

    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=06&dd=07&nav_id=1140668

  2. Varagić Nikola каже:

    Неoлиберални мутант и генетска модификација српских финансија

    Ако ће Србија поново радити у интересу странаца, ММФ-а и криминала, онда је Душан Вујовић, поново идеално решење за министарско место, као и готово сви његови претходници од 2000. године до данас.

    По сазнањима Економског тима Српског покрета Двери, досадашњи министар финансија Душан Вујовић биће „експерт“ који ће имати сигурно место и у новој влади Републике Србије. Чиме је то заслужио? Он је, наиме, од представника Светске банке и ММФ-а похваљен за „успехе“ Србије у фискалној консолидацији, у спровођењу реформи, као и за лични допринос којим Србија постаје фактор стабилности и побољшања односа у региону. Отуда ће Александар Вучић са задовољством прихватити препоруку својих ментора и овог неолибералног мутанта поново поставити на чело једног од најодговорнијих министарстава у Влади Републике Србије.

    За разлику од горе поменутих институција, Економски тим Српског покрета Двери је апсолутно супротног мишљења и тврди да постоје оправдане сумње да ће вођење економске политике на до садашњим „препорукама“ и „реформама“ довести до даље дестабилизације институција државе Србије и изазвати социјалне немире широких размера у блиској будућности. Ево и због чега.

    Делокруг Министарства финансија, којим Душан Вујовић руководи, утврђен је у члану 3. Закона о министарствима и обухвата послове државне управе, који се између осталих односе на: јавни дуг Републике Србије; царински систем; јавне набавке; кредитно-монетарни систем; банкарски систем; систем плаћања и платни промет; спречавање прања новца и надзор над применом прописа који се односе на промет роба и услуга са иностранством и обављање делатности у иностранству са становишта девизног пословања и кредитних односа са иностранством…

    Анализом резултата рада Министарства финансија Републике Србије и стања у којем се налазе системи под ингеренцијом поменутог министарства, Економски тим Српског покрета Двери износи закључак да је бивши, садашњи и будући министар финансија Душан Вујовић, идеалан кандидат за то место (као и готово сви његови претходници од 2000. године до данас), али само уколико се уважавају интереси Светске Банке, ММФ, страних инвеститора, крупног капитала, крупног криминала, шверцерских ланаца и мафијашких кругова повезаних са политичком елитом у Србији.

    У прилог те тврдње говоре само неке анализе Економског тима Двери:

    јавни дуг Републике Србије ових дана достићи износ од 26 милијарди евра – јавни дуг сваке секунде увећава за 68 ЕУР, 225.000 ЕУР на сат или 5.878.000 ЕУР дневно.

    Царински систем и Царинска служба Републике Србије извор су, не само корупције и криминала на самој царини, него узрок обима и величине црног тржишта и сиве економије у Републици Србији. По подацима Економског тима Српског покрета Двери од петооктобарских промена 2000. године кроз различите форме избегавања плаћања царине нелегално је увезено преко 6 милијарди евра робе. Губици државе само на основу царинских обавеза и претходног ПДВ-а прелазе 3 милијарде евра. На царини све има своју цену. На граници се замењују фактуре. Нико не упоређује декларисани број комада увезене робе и реално стање робе. Прихватају се цене, примера ради за кинеске робе које су и пет пута ниже од реалних набавних цена. Важна напомена је да ако вам царињење не обављају привилеговане шпедиције, биће вам подигнута вредност царинске основице. На бувљацима, зеленим пијацама, комисионима, вашарима, радњама и продавницама у Републици Србији се налази у сваком тренутку нелегално увезене робе у вредности од милијарду евра.

    Иностране банке су само 2015. године из Србије изнеле у своје матице преко 280 милиона евра. Толико су профитирале и на такозваним портфолио инвестицијама, које подразумевају финансирање државних дужничких папира за покривање буџетског дефицита, као и репо операцијама Народне банке Србије. Приходи пословних банака у Србији на услугама платног промета, су посебна прича. Стране банке наплате провизије српским предузетницима и предузећима за близу 20 милиона налога месечно и укупан месечни платни промет око 4.000 милијарди динара и 40 милиона ЕУР.

    Из Републике Србије нелегалним каналима у периоду 2002-2013. године изнето је 53,708 милијарди долара или близу 4,476 милијарди долара годишње, што је директно везано за активности Министарства финансија у сегменту спречавања прања новца и надзора над применом прописа који се односе на промет роба и услуга са иностранством и обављање делатности у иностранству са становишта девизног пословања и кредитних односа са иностранством.

    Како би у потпуности оправдао поверење Александра Вучића и заједничких ментора из Светске банке, ММФ-а и крупних криминогених структура у Србији, министар финансија Републике Србије у техничкој влади Душан Вујовић, на скупу Српске академије науке и уметности под називом „Наука, привреда и друштво у Србији”, одржаном 2. и 3. јуна 2016. године, изјављује је да је поносан на резултате свог рада, (па, вероватно и горе поменуте које је анализирао Економски тим Српског покрета Двери!!!). Мере штедње, од када је министар, истиче он, донеле су резултате, али је уједно и признао да отварање страних фабрика са јефтином радном снагом у Србији не може да доведе до раста плата у Републици Србији.

    Међутим, уместо да решење проблема који су у надлежности Министарства финансија Републике Србије покуша да пронађе и реши у делу горе наведених аномалија, реши проблеме корисника кредита у швајцарским францима, уведе ред у новчане токове и обезбеди буџетске приходе за финансирање војске, полиције, просвете, науке, образовања, здравства, културе, привредног развоја и заштити интересе српске привреде, државе и народа, он доноси „закључак“ да Република Србија мора да отвори питање ГМО, јер, он лично, забога, не може нормално да води министарство финансија, све док смо ван Светске трговинске организације.

    Нормалним, образованим и слободоумним људима, довољно је ово сазнање да увиде пут у „бољу будућност“ која нам долази у наредним годинама, а за коју је гласала велика већина српског бирачког тела – управо највећи део оних, од досадашњих власти понижаваних, али лаковерних и недовољно (политички) писмених и оних који су за ту будућност награђени сендвичем, са по хиљаду и по динара дневнице на изборима, пакетом хране и упаљачем или обећањем да ће баш у њиховом граду бити доведен неки страни инвеститор и да ће добити некада и негде, неки посао.

    мр Предраг Митровић
    Члан председништва Српског покрета Двери
    Координатор Савета за економију, привреду и финансије

    https://dveri.rs/predsednistvo/mr-predrag-mitrovic/neoliberalni-mutant-i-genetska-modifikacija-srpskih-finansija

  3. Varagić Nikola каже:

    Kostić, Ajhlinger, Zelinger… u UO PKS

    Blic i agencije | 15. 06. 2016

    Skupština Privredne komore Srbije izabrala je 13 novih članova Upravnog odbora PKS, među kojima su, između ostalih, generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger, predsednik MK grupe Miodrag Kostić i generalni direktor kompanije Moji brendovi Andrej Jovanović, saopštila je danas PKS.

    Tako je sastav tog upravljačkog organa komore „radikalno modernizovan i ojačan“, ali i prilagođen Zakonu o privrednim komorama koji je usvojenom krajem prošle godine.

    Za nove članove UO PKS izabrani su:

    Udo Ajhlinger (Simens),
    Branko Milutinovic (Nordeus),
    Žejko Vujinović (Majkrosoft),
    Ronald Zeliger (Hemofarm),
    Miodrag Kostić (MK Grup),
    Andrej Jovanović (Moji brendovi),
    Džon KIRICIS (Delez Srbija),
    Dimitrije Knjeginjić (Lafarž beočinska fabrika cementa),
    Predrag Ćulibrk (Telekom),
    Nebojša Šaponjić (Nelt),
    Vladimir Milovanović (Energoprojekt holding),
    Dejan Radenković (Kosmet prevoz),
    Milun Todorović (AutoČačak).

    – Ovo je veliki dan za PKS, ali i srpsku privredu. Kada pogledate kompanije koje su izabrane u članstvo UO videćete da one čine značajan deo srpske privrede, koje zapošljavaju i izvoze najviše – rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

    On je naveo da su među 13 novih članova UO Majkrosoft, Simens, Hemofarm, Lafarž, MK grupa, Moji Brendvi, kompanija koja u sebi ima Imlek, Bambi, Knjaz Miloš, te je tu i NELT naša najveća kompanija za logistiku i distribuciju, koja je pokazala da može biti uspešna i na stranim tržištima.

    – Samo kroz angažovanje privrede mi možemo da radimo svoj posao. PKS ne postoji da bi bila organizacija sama za sebe, već da predstavlja interese privrede, da u dijalogu sa vladom štiti interese privrede, da napravi platformu kojom može da kaže kakvo zakonodavstvo želi, šta treba menjati – ukazao je Čadež.

    On je kazao da je velika čast što su te kompanije ušle u UO PKS, i da će to doprineti ne samo modernizaciji komorskog sistema na kome se radi, već boljem načinu zastupanja privrede pogotovo u predstojećim procesima, kao što su pristupni pregovori sa EU.

    http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/kostic-ajhlinger-zelinger-u-uo-pks/mly7v2k

  4. Varagić Nikola каже:

    Предраг Митровић: Народна банка Србије нема монетарну сувереност

    Истрага Европске Комисије је утврдила да је 8 међународних банака, међу којима „Barclays“, „Deutsche Bank“, „Societe Generale“, „Credit Agricole“, „HSBC“, „RBS“, „JPMorgan“ и друге, које су чланице ЕУРИБОР панела, својим недопуштеним радњама манипулисале овом стопом, која је непосредно утицала на висину кредитних обавеза више хиљада грађана и привредних субјеката и у Републици Србији.

    На основу доказа, Европска Комисија је крајем 2013. године банке казнила новчаном казном од близу 1,5 милијарди евра, међународне банке, међу којима су и оне које послују у Србији, како се наводи у пресуди, на најдиректнији начин су учествовале у обмањивању својих клијената, јер су вршиле једностран утицај на измене каматних стопа по закљученим уговорима, заснованих на вредности ЕУРИБОР-а. На тај начин су свесно вршиле утицај на уговорну обавезу друге и то слабије уговорне стране.

    Наведени финансијски скандали итекако су битни и са становишта великог броја грађана и привредника у Републици Србији, који су задужени код банака и отплаћују кредите, чија рата између осталог зависи и од кретања стопе ЕУРИБОР-а. Нажалост, у домаћим медијима, а оно најважније ни код државних органа, укључујући и оне којима је у надлежности надзор над финансијским системом и банкарским пословањем, није било речи, нити је ишта предузето у заштити интереса домаћих клијената.

    Без обзира на чињеницу да се Српски покрет Двери политички не залаже за улазак у Европску Унију, свакако му је стало до интереса своје државе и свог народа. Отуда настоји да се и у Србији прихвате позитивне тековине европских земаља и поступање у областима у којима су оне испред Србије. Са друге стране, онај ко се декларативно, на речима, безрезервно залаже за Европску Унију и европске интеграције, нема никакво оправдање што као власт грађанима своје државе не пружа заштиту и третман, какав својим грађанима пружају органи Европске Уније, односно прихвата тековине ЕУ селективно, по томе колико му тренутно и непосредно одговарају.

    На основу изнетих чињеница и доказа Српски покрет Двери захтева од Народне банке Србије и других државних органа, да своју регулаторну и надзорну делатност усмери тако да све обавезе привредних друштава, предузетника и грађана Републике Србије по основу камате на кредите који су везани за индексе попут ЕУРИБОР-а и ЛИБОР-а прогласе ништавним, а да се корисници кредита обештете за износе дате по том основу, као и да се размотре конкретни случајеви поступања банака у Србији у вези са уговарањем таквих услова и евентуално изрекну казнене и корективне мере.

    Српски покрет Двери већ дуже времена указује да су грађани и привреда Србије, који претежно зарађују и послују у динарима изложени ризицима промене односа вредности валута, које су подложне претежно спекулативним утицајима крупних финансијских институција, потезима страних банака и њихових централних банака. Пример за то су последице које трпе корисници кредита у швајцарским францима и еврима са уговореном валутном клаузулом.

    Отуда захтевамо од НБС да предузме мере којима ће се забранити уговарање валутне клаузуле у односима са клијентима банака у Србији, с обзиром да се овакви кредити не исплаћују у страној валути, нити се уговарање валутне клаузуле може било којим другим, правним или економским аргументима оправдати. Наиме и у члану 1065 Закона о облигационим односима које дефинише уговор о кредиту стоји да се банка обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени новчани износ, на одређено или неодређено време, за неку намену или без одређене намене, а корисник кредита се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у време и на начин како је предвиђено уговором. То значи да банка све своје трошкове и ризике мора да укалкулише и представи корисницима кроз каматну стопу уз коју нуди закључење уговора о кредиту.

    Народна банка Србије нема монетарну сувереност и под јаким је утицајем одлука страних субјеката. То значи да она самостално не води монетарну политику, као значајну компоненту свеукупне економске политике.

    Упозоравамо грађане и привреду Србије да је ММФ недавно препоручио Народној банци Србије да дозволи веће осцилације курса динара према страним валутама. То ће значити веће динарске обавезе према кредитима индексираним у страним валутама.

    Српски покрет Двери

    мр Предраг Митровић, члан председништва
    Координатор савета за економију, привреду и финансије
    https://dveri.rs/predsednistvo/mr-predrag-mitrovic/narodna-banka-srbije-nema-monetarnu-suverenost

  5. Varagić Nikola каже:

    Dimitrijević: Zna li Vujović, sem za GMO i Monsanto, i za srpski ’idealan spoj nauke i privrede’?

    Povodom objave na sajtu „Stanje stvari“ pod naslovom „Sada je 12 i 15“ autora Nikole Varagića (Na marginama skupa „Nauka, privreda i društvo“ održanog u zgradi SANU, 2. juna 2016) u kojoj je navedena izjava ministra Vujovića da „treba otvoriti pitanje GMO, tj. dozvoliti uvoz GMO“, kao i da je za ministra Vujovića „idealan spoj nauke i privrede – GMO, odnosno, Monsanto“, reagovao je genetičar, prof. dr Miodrag Dimitrijević, posredstvom portala PRVI PRVI NA SKALI. Reagovanje prenosimo u celosti.

    * * *

    Doktor ekonomije i ministar Dušan Vujović, bi trebalo da zna bolje od ove izjave. Ne samo što je „doktor nauka“, već je i iz Požarevca, grada u dolini Stiga, koji je jedan od najplodnijih krajeva Istočne Srbije i Srbije uopšte. U ovom kraju su se decenijama gajile sorte (hibridi) Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. I tu dolazimo do izjave navedenog kolege Vujovića da je „GMO (Monsanto) idealan spoj nauke i privrede“. Ovako nešto srpski ministar može da izjavi jedino kao plod potpune neukosti, ili nekritičke „ljubavi“ prema svemu što je inostrano. Najtužnije je što su ti naši „političari“ prvo uništili svaki srpski IDEALAN SPOJ NAUKE I PRIVREDE, pa se onda oduševljavaju sa GMO i sa privatnim kompanijama!

    Zašto je država uništila Centar za šećernu repu u Aleksincu – svetski poznati centar za oplemenjivanje šećerne repe i „idealan spoj nauke i privrede“? Zašto su uništili Istraživački centar „Srbija“, pa Institut za strna žita u Kragujevcu, pa Institut za istraživanja u poljoprivredi u Zaječaru, pa Istraživački centar za krompir u Guči. To je, bre, sve osnivano u Kraljevini Jugoslaviji, a razvijano posle rata upravo kao IDEALAN SPOJ NAUKE I PRIVREDE!

    Da li je Vujović čuo za Institut za kukuruz u Zemun polju, svetski poznat i priznat IDEALAN SPOJ NAUKE I PRIVREDE?

    Da li je Vujović ikada posetio, pošto nije čuo, za Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu koji je svetski priznat i poznat IDEALAN SPOJ NAUKE I PRIVREDE? Institut ima oko 1.200 registovanih sorti i hibrida. Preko 700 od toga registrovano u inostranstvu i ovde! Izvozi semensku robu, a time i SRPSKU NAUKU, PAMET I TEHNOLOGIJU u preko 30 zemalja sveta – uključujući i Kinu, Rusiju, Francuski i mnoge druge. Kini je ČAST da posluje sa INSTITUTOM, baš kao što je „ČAST“, kako rekoše, „SRBIJI, ŠTO KINA POSLUJE SA NAMA“!? Gde se o časti galami, tu časti nema! Ali to je druga priča.

    Srbija je decenijama držala drugo mesto na listi SVETSKIH REKORDA U PRINOSU PŠENICE, sa sortom „Sava“!!! Prvo mesto su držali Ameri, ali oni su preračunavali sa jutra, a „Sava“ je odvalila na 30 hektara!

    Da li Vujović zna da su nama dolazili studenti iz Holandije na praksu, da uče oplemenjivanje?

    Da li Vujović zna da smo (Institut za ratarstvo i povrtarstvo) zajedno sa Univerzitetom u Vageningenu, 80-ih godina prošlog veka držali Internacionalnu školu za agronome i naučnike iz zemalja Trećeg sveta?

    Ti ljudi još uvek postoje, ali su ih u stranu gurnuli oni koji se ODUŠEVLJAVAJU PO PRINCIPU „U TUĐEGA TATKA, POGOLEMA PATKA“!

    Mi smo imali ne IDEALAN SPOJ NAUKE I PRIVREDE, već smo imali, moj ministre, koji o zemlji u kojoj si ministar, pojma nemaš – IDEALAN SPOJ OBRAZOVANJA-NAUKE I PRIVREDE! Zato smo i bili svetska velesila u proizvodnji sorti i hibrida, a Boga mi i u širokoj proizvodnji.

    Temeljito je taj spoj rasturen, i organizacioni i finansijski! To su opet uradili neki „ministri“, kojima je strano bilo bolje nego srpsko.

    Srbija je država koja najniže u Evropi finansira nauku i visoko obrazovanje i sramota je da jedan srpski ministar drži lekcije šta je IDEALAN SPOJ NAUKE I PRIVREDE i za to proglašava neki spoj u inostranstvu, dok do kolena stoji u razvalinama srpskog IDEALNOG SPOJA NAUKE I PRIVREDE, koji su neki slični njemu prethodno razvalili, i još razvaljuju!

    Sramota do neba!

    Što kažu – MI AKO SMO LUDI, NISMO BLESAVI!

    Ako nas uništavaju, ne moraju i da nas ponižavaju.

    Prof. dr Miodrag Dimitrijević
    Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

    http://www.prviprvinaskali.com/clanci/clanci/domaci-mediji/gmo-monsanto-idealan-spoj-nauke-i-privrede-za-vujovica-pise-stanje-stvari.html

    GMO (Monsanto) – idealan spoj nauke i privrede za Vujovića, piše Stanje stvari

    http://www.prviprvinaskali.com/clanci/clanci/domaci-mediji/gmo-monsanto-idealan-spoj-nauke-i-privrede-za-vujovica-pise-stanje-stvari.html

  6. Varagić Nikola каже:

    Recept za inovacionu ekonomiju u Srbiji – STEM+IT

    October 20, 2016

    Srdjan Verbić

    promoter of critical thinking and lifelong learning

    Investitori rizičnog kapitala polako skupljaju hrabrosti i ulaze u Srbiju. Početkom godine su posredstvom SC Ventures iz ENIF fonda stigle prve investicije od više stotina hiljada evra. Onda je Foundcenter Investment osnovao kancelariju u Beogradu i počeli sa bezmalo milionskim ugovorima. Čekamo u decembru Belgrade Venture Forum sa novim investicijama. Nije loše. Pre samo godinu, u Srbiju ovakvi investitori nisu zalazili i sve vesti o ulaganjima u startape su bile pojedinačne. „Pitching“ se uglavnom odvijao negde drugde. Sada je situacija osetno drugačija. Ima sve više događaja na kojima startaperi mogu da predstave svoje ideje i dobiju grant, stručnu podršku ili ponudu za investiciju. To je jako dobro. Ne samo zato što konačno neko hoće da investira, nego što među njima postoji konkurencija pa i ulaganja više nisu tako mala.

    Međutim, kada obratimo pažnju na to kako nas drugi vide, slika našeg inovacionog ekosistema ne izgleda nimalo dobro. Nimalo. Pre tri nedelje je World Economic Forum objavio The Global Competitiveness Report 2016-2017. Po konkurentnosti smo, piše u izveštaju, ukupno 90. od 138 zemalja. Od dvanaest stubova konkurentnosti najlošije smo ocenjeni upravo za Inovativnost. Tu smo tek na 108. mestu, a kad pogledamo podkategorije tog dvanaestog stuba, vidimo da su nas po kapacitetu za inovacije rangirali čak na 130. poziciju. Kako je to moguće? Ovo je, zapravo, ocena inovativnosti naše ekonomije, a ne ljudi koji ovde žive. Izgleda kao da su to dva sveta.

    Par dana posle objavljivanja WEF izveštaja, organizacija za podsticanje IT preduzetništva Startit uz pomoć brojnih prijatelja organizovala je spektakularan skup pod nazivom „Znam da možemo“. U prepunom Domu sindikata ovacijama su ispraćani prikazi desetak naših izuzetno uspešnih inovativnih kompanija poput Seven Bridges ili Nordeus. Ljudi koji su ih napravili sada su idoli novih generacija IT preduzetnika. Ono što je posebno važno, značajan broj prikazanih projekata nisu čist IT. Dodatu vrednost tim projektima daju ekspertize u molekularnoj biologiji, medicini, veštačkoj inteligenciji itd.

    Tokom iste te nedelje nemački investitori okupljeni u investicioni fond Foundcenter Investment puna tri dana su u sali Kinoteke pažljivo slušali predstavljanje 42 startap projekta iz regiona. Namera im je bila da nekolicini najboljih ponude ukupno milion evra investicija za dalji razvoj. Međutim, bili su prilično iznenađeni potencijalom i kvalitetom predstavljenih projekata te su izašli sa ponudom od skoro tri miliona evra za učešće u šest startapova. Interesantno, opet je neka nauka dala dodatu vrednost. Od šest odabranih startapova dva se tiču medicinske tehnologije, jedan 3D štampe a jedan pametnijeg korišćenja prirodnih resursa.

    Nema dileme da li će isti investitori i sledeće godine doći da odaberu najbolje. Svidelo im se. Pitanje je samo da li će doći i godinu dana posle toga. Razlog zbog kog investitori rizičnog kapitala tako retko dolaze u ove krajeve i dalje postoji – nedovoljna produkcija pažnje vrednih startapova kao posledica razuđene i manjkave inovacione infrastrukture. Nije dobro da opet predstavljamo iste ideje, a nisam siguran koliko ćemo novih u međuvremenu moći da odgajimo. Nama su potrebna gnezda gde će dobre ideje uz mnogo truda i pažnje moći da izrastu u startapove sposobne da sebi potraže ozbiljne investitore. Kad je samo IT u pitanju, tih gnezda – Startit je najbolji primer – sve je više, ali kada tražimo inovacije u oblasti gde nam je realno potencijal najveći, STEM+IT, sem hvale vrednog primera Biznis inkubatora tehničkih fakulteta, takvih mesta kod nas nema. Iskustvo ekonomija baziranih na inovacijama pokazuje da postoji samo jedno pravo mesto gde naučno-tehnološki startapovi mogu da se uzgajaju – to su inkubatori pod okriljem univerziteta. Ako želimo da ovaj talas investicija potraje i da ga pametno iskoristimo, moramo da pravimo startap inkubatore i to odmah.

    Projekat Competitiveness & Jobs koji Republika Srbija u naredne tri godine treba da realizuje uz pomoć Svetske banke upravo to predviđa: da razvijemo sistem podsticaja, procedure i finansijske usluge za nastanak i razvoj većeg broja naučno-tehnoloških startap kompanija. Sad je pravi trenutak da to iskoristimo. Država i Banka to ne mogu sami. Univerziteti moraju odmah da se razbude. Nije u pitanju njihova pozicija nego budućnost svih nas.

    https://www.linkedin.com/pulse/recept-za-inovacionu-ekonomiju-u-srbiji-stemit-srdjan-verbi%C4%87?trk=hp-feed-article-title-like

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: