Никола Варагић: Отрови у храни за бебе и децу

Никола Варагић

Никола Варагић

 

Недавно је откривено да се у храни за бебе и децу, домаћег произвођача “Јувитана“, налази недозвољена количина отрова. Чуле су се разне приче, једна од теорија завере је гласила да се то ради да би се уништио домаћи произвођач и направио простор за страног, или да је власник “Јувитане“ продао тржиште (иако је изјавио да ће у другој фабрици наставити производњу). Једно је сигурно, и чињеница – у воћу и поврћу је нађено превише отрова.

“Јувитана“ може да изгради нову фабрику, али, одакле ће да набавља воће и поврће које није прскано разним хемикалијама? Шта је са храном за одрасле људе, колико у њој има отрова? Знамо да се у месне прерађевине ставља месо угинулих животиња, да се ставља све што је за бацање, да се увози месо најгорег квалитета из иностранства. Са млеком је једне године била афера око афлатоксина.

Извештај Европске комисије о напретку Србије за 2016. годину у области безбедности хране упозорио је да у протеклој  години није остварен напредак, да нам и даље недостају капацитети ветеринарске, фитосанитарне и националне референтне лабораторије. “Потребно је усвојити правни оквир за одрживу употребу пестицида, као и национални акциони план за смањење ризика од њихове употребе“, наводи се у извештају ЕК. Наши стручњаци годинама упозоравају на неконтролисану употребу заштитних средстава. У нашој земљи произвођачи то чине чешће него они у Европи. Наравно, и даље остаје отворено да ли се правилном употребом препарата добија безбедно воће.

Мислим да је проблем који се показао са “Јувитаном“ много озбиљнији. Прошле и ове године сам доста обилазио пољопривредна газдинства у Шумадији и Западној Србији. Тражио сам старе сорте воћа и поврћа, органску храну… Скоро код ниједног сељака нисмо нашли то што смо тражили. Постоји јако мали број произвођача органске хране који имају сертификат. Постоји храна која није пуна отрова, али се она углавном налази на напуштеним домаћинствима, нема ко да покупи са земље јабуке старих сорти које нису прскане и слично. Неко има храну која је здрава (без хемије), али само за себе, своје рођаке и пријатеље, нема веће количине за продају хладњачама и фабрикама. Они који имају велике количине, они све раде индустријски, са коришћењем свих хемикалија које су доступне.

Дакле, ово пишем из личног искуства. Сви пољопривредни произвођачи са којима смо разговарали су нам признали да прскају воће и поврће најмање 20 пута. Увек смо добијали исти одговор: “Поштујемо каренцу“. Али, у поверењу, сами признају да је већ све загађено – и биљке, и земља, и животиње. Разговарао сам са човеком који са воћем снабдева обданишта у једном граду у Србији, рекао је да се чак и свеже воће које иде за обданишта прска најмање 20 пута.

Пошто су контроле за дечију храну ригорозније, лакше се примете те хемикалије, брже се пали аларм за опасност. Али се сви ти отрови налазе у храни за одрасле, свуда око нас. Поред тога што нас је непријатељ тровао и што на трује и даље, почели смо сами себе да трујемо. Када погледате стање водоводних и канализационих мрежа, колико се смећа баца по градовима, селима и посебно рекама, питање је колико ћемо још дуго имати и воду за пиће без отрова.

Брзог решења, са оваквом владом и владајућом елитом, нема. Оно што свако појединачно може да уради, посебно ако набавља свеже воће, поврће и месо за бебе и децу, јесте да то купује само код сељака које лично познаје и који то производе у малим количинама, или да полако обнавља старо имање које је наследио, или да купи своје парче плодне земље и да тражи да то буде близу извора чисте пијаће воде и да сам производи храну за себе и своју породицу.

 

Видети још:

Промена свести: Србија држава органске хране и електричних аутомобила, али без фантомки

Нема пара за лабораторију за контролу хране

3 Responses to Никола Варагић: Отрови у храни за бебе и децу

  1. Varagić Nikola каже:

    Лекови опасни по здравље

    Недавна изјава др Данице Грујичић, начелница Центра за неуроонкологију Клиничког центра Србије, да је лечила пацијенте неадекватним средством за заустављање крварења, у свакој нормалној земљи би била разлог или да падне ако не цела влада онда бар министар здравља, или да против ње буде подигнута оптужба због узбуњивања јавности.
    Наравно, није се догодило ништа, а понајмање се неко од званичника нашао прозваним да пре свега пацијентима али и свим грађанима објасни о чему се ради.

  2. Varagić Nikola каже:

    Са једне стране, храна се прска хемикалијама, са друге стране, припремају се нове методе генске манипулације.

    ПРОФЕСОР ДР МИОДРАГ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ГЕНЕТИЧАР

    ГМО какав познајемо одлази у прошлост

    У области аграра „Монсанто” и „Бајер” отпочели су дугорочну сарадњу још 2007. године и то у области „кључних технологија у пољопривреди”. Њихово актуелно спајање дуго се „кувало” и на крају су се договорили да „Бајер” преузима „Монсанто” за 66 милијарди долара. Ово је, наравно, брак из рачуна „Монсанта”, водеће семенске компаније у свету, која држи негде око 23 одсто тог тржишта, и „Бајера” с уделом у око 10 одсто хемијско-фармацеутске индустрије. Али, за мене лично, нешто друго је било важнија вест од ове о којој је брујао читав свет.

    Шта је важније од стварања ове суперсиле?

    Далеко занимљивије било је то да је „Монсанто”, само недељу дана пошто је објављено да га преузима „Бајер”, објавио да је купио лиценцу за коришћење нове технологије у пољопривреди која потпуно мења начин стварања генетичких модификација организама, па и пољопривредних култура. Реч је о новом патенту (CRISPR/Cas9) чији су аутори две научнице с Универзитета Калифорнија у Берклију. Ово решење сматра се до сада најмоћнијим и највише обећавајућим методом генске манипулације, које већ сада изгледа веома моћно, а свакако ће и да се усавршава. После вести да је лиценца за коришћење ове технологије у рукама „Монсанта” постало је и много јасније шта можемо да очекујемо.

    Која је разлика у односу на досадашње методе?

    Овај нови поступак мењања наследног материјала нуди далеко већу прецизност измена (и више од 90 одсто, зависно од организма), бољу контролу укупног процеса, јефтинији поступак и измене на такав начин да ће појам ГМО највероватније да захтева редефиницију.
    Упрошћено, промене наследног материјала могу да буду много финије, што се тиче количине наследног материјала, него до сада. А револуционарно је да промене наследног материјала могу да се раде на више места симултано у читавом геному (укупан наследни материјал у ћелији). Метод је применљив на свим организмима, укључујући и људе. Јефтинији је и до сада најефикаснији од свих познатих поступака мењања генома.
    Наговештавате потпуно нови ниво у развоју ГМО технологије?
    Још пре више година прецизност трансгене технологије је упоређена с операцијом на мозгу помоћу лопате. То заиста није било погрешно поређење. Трансгена технологија којом су се до сада производили ГМО је веома груба за један софистикован систем, какав је наследни систем. Јасно је то и компанијама које користе ту технологију. А видљив им је и отпор јавности. Ови најновији резултати на пољу генске манипулације обећавају да ће ГМО, какав данас познајемо, релативно брзо да нестане и да постане историја пионирске фазе трансгене технологије. Којом брзином ће ово да се одвија зависи од низа чинилаца. Кључним сматрам ефикасност примене метода CRISPR/Cas9 на пољопривредним културама и којом брзином ће се трошити залихе садашњег ГМО семена. Другим речима, директно ће да зависи од темпа замене трансгеног сортимента.

    После оваквих предвиђања, да ли европске државе, а међу њима и Србија, могу да сачувају производњу и конвенционално семе?

    Немају све земље Европе успешну производњу сопственог семена конвенционалних пољопривредних култура. Србија има, мада је од двехиљадите много учињено да се ова производња угуши и уништи. Многе научне институције у пољопривреди су затворене, или лоше приватизоване (око 50 одсто у области биљне производње). Само одговорна политика у националном интересу може да обезбеди очување националних ресурса у које спада и конвенционална семенска производња.
    На друштвеним мрежама објављено је да сматрате да у Србији, и поред тога што закон забрањује, већ једемо ГМО и да је разлог томе мањкавост и нејасноћа прописа.
    Закон који је на снази нема „нејасноћа”. Потпуно је јасан. Забрањена је сетва и промет ГМО на територији Србије. Већ у најскорије време, променом технологије и применом нових метода, може да се деси да дефиниција ГМО буде прилично измењена, па тиме и многи закони широм света који дефинишу однос према ГМО.

    Шта је онда нејасно у прописима?

    Када кажем нејасноће, оне нису везане за наше законско решење, већ за глобалну дебату – да ли је животиња која једе ГМ храну и сама ГМО, односно да ли треба да се третира тако. Поређења ради, то би значило да и човек који једе ГМ соју (примера ради) и сам треба да буде третиран као ГМ човек. У сваком случају сачекајмо да видимо како ће компаније да усвоје и употребе ову нову технологију, јер је куповина лиценце на овај поступак од стране „Монсанта” само први корак. Ако нова техника измене генома оправда велика очекивања која се у њу сада полажу, може лако да се деси да и дебате које се данас воде о ГМО добију другачији ток, да нестану старе и појаве се нове„нејасноће”.

    Политика, 18.10.2016.

  3. Varagić Nikola каже:

    РОДОЉУБ ДРАШКОВИЋ, ВЛАСНИК „СВИСЛАЈОНА”: Нека ми министар каже које је воће здраво

    Ако ми Министарство пољопривреде да писану гаранцију да се у овој земљи производи здраво воће ми ћемо поново у „Јувитану” вратити сокове и кашице за децу

    Угасићу цео асортиман кашица и сокова који се производи од воћа из Србије, све док ми Министарство пољопривреде не да гаранцију да је у овој земљи могуће обезбедити здравствено исправну сировину за производњу дечје хране, каже за „Политику” Родољуб Драшковић, власник „Свислајона” чија се компанија протеклих дана нашла на удару јавности због налаза Министарства здравља да су у њиховим кашицама и соковима пронађене недозвољене количине пестицида.

    У Србији не постоји организована државна контролa увоза и употребе пестицида. Земљиште је контаминирано. Ако ми Министарство пољопривреде да писану гаранцију да се у овој земљи производи здраво воће ми ћемо поново у „Јувитану” вратити сокове и кашице за децу. Нека ми Министарство пољопривреде препоручи произвођаче од којих се може купити здравствено исправно воће за производњу дечје хране.

    На основу чега то тврдите?

    Дали смо на анализу узорке воћа са тржишта у једну акредитовану лабораторију. Узели смо понуде добављача и послали узорке јабуке, крушке, бруснице, вишње, шљиве, кајсије… Добили смо резултат који показује да ниједан узорак не испуњава стандарде здравствене исправности за производњу дечје хране, иако смо од произвођача имали налазе и сертификате да је воће здравствено исправно за производњу дечје хране.

    Ако је тако како тврдите, како објашњавате чињеницу да се велике количине воћа извозе у Европску унију. То не би било могуће да је тако катастрофална ситуација.

    Конзумно воће има либералније стандарде, чак је дозвољено 80 пута веће присуство остатака пестицида у односу на стандарде дечје хране. Мој посао није да улазим у анализе колико је воћа враћено из ЕУ и Русије због повећаног садржаја остатака пестицида. Ваљда се тиме бави Министарство пољопривреде.

    Неоспорно је да су у „Јувитаниним” кашицама и соковима, у чак 18 различитих производа, пронађене недозвољене количине пестицида. Прекорачења су углавном била мала, али их је било. И то је недопустиво.

    Јесте, било их је. Узимали смо сировине од добављача који су давали гаранције и имали потврде да у воћу нема недозвољених остатака пестицида.

    Како је онда дошло до пропуста? Да ли је то била грешка XАСАП тима како се спекулише. Јесте ли у фабрици могли да откријете да воће није исправно?

    Нисмо, јер произвођачи немају сопствене лабораторије за такве анализе. Таква испитивања раде акредитоване лабораторије. Имали смо потврде од лабораторија да су финални производи били исправни.

    Према нашим информацијама и прошле године сте били опоменути да је „Јувитана” имала исте пропусте?

    То није тачно. Бар таква информација није дошла до мене, а морала би јер систем тако функционише у компанији. Да ми је тако нешто речено, обуставио бих производњу свих производа који нису здравствено исправни са аспекта сировине која је коришћена.

    Због свега сте сада решили да преместите производњу у Требиње, где такође већ послујете?

    Не мислим да преселим целокупну производњу. У „Јувитану” у Инђији смо уложили више од пет милиона евра. Истовремено, завршавамо изградњу нове фабрике дечје хране у Требињу. Тамо ћемо производити и дечје кашице од органских сировина које ћемо набављати са наших плантажа у Македонији, где смо последњих година инвестирали у засаде органски узгајаног воћа. Следеће године имаћемо довољне количине сировине за производњу органске дечје хране. У фабрици у Инђији планирамо нови програм дечје хране од меса и поврћа, које се не третира агрохемијским средствима. Радници су, тренутно, на плаћеном одсуству, до успостављања новог производног програма. Дакле, фабрика „Јувитана” у Инђији неће бити затворена, на несрећу злобника у које убрајам и увознички лоби.

    На кога тачно циљате? Од почетка афере из дописа, које сте слали медијима, стиче се утисак да мислите да Вам је неко нешто наместио?

    Не желим о томе да говорим. Знам и јавност то зна, а Ви ме питате ко. Постављено законодавство у Србији у области дечје хране је тако смишљено да би могло селективно да се примењује на домаће произвођаче, које треба уништити да би се ојачале позиције увозника или створио простор за новог произвођача дечје хране.

    Али ми не знамо. Ко Вам је највећа конкуренција и коме се прави тај простор? Министарство здравља је објавило да су контролисани сви произвођачи и увозници дечје хране и да је само „Јувитана” имала проблем са пестицидима.

    Тај извештај нама није достављен. Нека нам Министарство здравља представи извештаје о анализи словеначких, хрватских, европских произвођача и добављача, чији су још производи проверавани на проширену листу пестицида (66 врста). Конкуренцију до сада нисмо имали. Заузимали смо око 80 одсто тржишта у региону, када је реч о дечјој храни, и једино у Србији имамо проблем.

    Аутор: Ивана Албуновић, Политика, субота, 26.11.2016.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: