Никола Варагић: Где су, колико их има и шта раде економисти у Србији?

 

Nikola

Никола Варагић

 

Две недеље траје штрајк у ФАС-у. Ћути власт, ћути опозиција, ћуте економисти и привредна комора, нико не реагује што се тиче захтева радника, али и будућности фабрике, пошто Фијат није (био) најбоље решење за Заставу, и нема нове моделе…

Многи критикују пројекат Београд на води, али нико не говори шта ту да се гради ако је овај план лош (а јесте), шта да се уради са овим што је до сада изграђено, како да се извучемо из тих уговора са најмањом штетом, како обезбедити новац за реализацију…

Како да се развија економија и домаћа привреда ако дође до прекида у преговорима са Западом око уласка у ЕУ и питања Космета? Ако нећемо да продамо Космет и уђемо у ЕУ, како да преживимо, како да се развијамо, пошто ће нас ЕУ и Нато у том случају саботирати на сваком кораку? Ко од економиста и привредника има такав план? Нико. Ко из опозиције ради на стварању таквог плана? Нико.

Како да дође до раста плата и нижих цена – нижих трошкова живота и пословања? Како да у Србији не ради јефтина радна снага, а да српска роба и услуге буду конкурентне на домаћем и светском тржишту? Ко од економиста и привредника, посебно из опозиције, има план или ради на том плану у овом тренутку? Нико. Да ли се бар осећају одговорним? Ко може да изради и спроведе у дело економски програм ако не економисти? Колико економиста имамо у држави? То не могу да ураде ни политичари који нису економисти по струци и немају искуство у раду у привреди. То је посао за економисте.

Нико неће озбиљно да се бави економијом на нивоу државе – стратешку, плански. Сви би да живе боље и имају веће плате, али нико неће да уради нешто поводом тога. Треба прочитати 300 000 страна разних закона и прописа, ускладити све мере, написати нових 30 000 страна закона, прописа…. Сви само констатују проблеме. Да би се решили проблеми, мора да се удари на службе, на тајкуне… Слушао сам две деценије угледне економисте, привреднике, правнике, научнике који су говорили шта не ваља у нашој економији, а када би говорили шта треба да се ради то није прелазило једну страну папира. Нико међу њима није рекао „дајте људи да седнемо и да напишемо прави програм за економски развој Србије“, да имамо све од А до Ш, и план А и план Б и план В.

***

У Србији (и у расејању) постоје способни и поштени предузетници, али, немамо озбиљну привредну комору која окупља и штити домаће предузетнике и пољопривреднике, домаћа мала и средња предузећа, домаћа велика предузећа, домаће мале и велике извознике, и инвеститоре из расејања. Мале предузетнике или приватнике нико у Србији не штити, они немају начин да се изборе за своја права. У питању је велики број домаћих предузетничких радњи, домаћих малих и средњих предузећа, домаћих великих предузећа и извозника, у којима ради десетине хиљада радника и од којих живи неколико стотина хиљада људи.

Најбогатији људи су најбоље повезани међу собом, поштени власници средњих и малих предузећа немају ниједну организацију (тј. привредну комору) која их окупља и која штити њихове интересе. Такође, не постоји неки клуб привредника из расејања који би штитио своја улагања, залагао се за стварање услова у матици за улагање наших људи из расејања. Увознички лоби је јачи од извозничког. Извозници немају лоби.

Да ли су за то, макар мало, криви и извозници и предузетници у Србији, и привредници из расејања, који се нису организовали за 27 година? Ко ће то да уради уместо њих? Они морају сами да се организују. Какви су то приватници ако чекају државу да уради посао уместо њих?

***

Тренутно стање је следеће:

  • Јавни дуг Србије је 25 милијарди евра (преко 3 000 милијарди динара) или 71,9% БДП-а.
  • Бруто домаћи производ (БДП) Србије је, дакле, нешто преко 30 милијарди евра (око 4 000 милијарди динара) годишње. Овде не рачунамо сиву економију (додати око 30%).
  • Из Србије се извезе роба вредна око 10 милијарди евра (1 200 милијарди динара), а увози се роба вредна преко 12 милијарди евра годишње (1 500 милијарди динара; опет, не рачунамо сиву економију и високи криминал на царини).
  • Буџет Владе Србије је око 8 милијарди евра (1 000 милијарди динара) годишње. Расходи су већи од прихода. Највећи део одлази на плате државним службеницима, пензије и враћање дугова.
  • Просечна плата је око 350 евра (45 000 динара) месечно (због тога што се не рачунају они који раде на црно, а у евиденцији запослених највише је оних који раде за државу и стране банке и који подижу просек плата – реално, просечна плата је нешто изнад званичне минималне зараде).
  • Минимална плата је 170 евра (нешто преко 20 000 динара) месечно.
  • Минимални трошкови живота за четворочлану породицу (за достојан и квалитетан живот) су 1 200 евра (преко 150 000 динара) месечно.

То значи да:

  • Минимална плата (нето) мора да буде најмање 500 евра (60 000 динара) месечно.
  • Просечна плата (нето) мора да буде најмање 1 000 евра (120 000 динара) месечно.

***

Економију и даље воде они који су створили велика богатства док је већина (грађана) постала сиромашнија; они који су створили велике компаније и износили велике профите из државе док је БДП Србије стагнирао или падао. Да ли је за грађанина који ради за плату од које не може да се прехрани важно да ли ради у компанији која је у власништву тајкуна или странца? Да ли је малим и средњим предузећима која пропадају важно да ли НБС воде тајкуни или ММФ? Чињеница је да у Србији у последњих десет година добро иде компанијама које су у власништву тајкуна и странаца. Осталима је све горе, из године у годину. Тајкуни и странци куповали су фабрике и банке, међусобно трговали, градили, увозили и извозили, а за то време стандард грађана је постао нижи, плате мање а трошкови живота већи, све је више незапослених, мала и средња предузећа су у већини неликвидна, инфраструктура није изграђена иако су продати бројни ресурси и узети кредити, итд. Тајкуни гледају само свој интерес. Странци гледају само свој интерес. Када су им интереси усаглашени, долази до сарадње. Када су им интереси противни, долази до сукоба. И опет, у питању су, најчешће, лични разлози, и једних и других. Да ли у Србији постоји страни инвеститор који није близак естаблишменту своје државе и који до посла у Србији није дошао уз помоћ амбасаде своје државе а преко неког политичара у Србији? Да ли је то тржишна привреда о којој сви причају? Да ли је то владавина права за коју се сви залажу?

За Србију није добро ако привреду и НБС воде само тајкуни. За Србију није добро ако привреду и НБС воде само странци. За Србију није добро ако привреду и НБС воде и тајкуни и странци. Србија мора да изгради трећи пут.

Практично сви економисти у држави и сви привредници су уз ову власт. Од савеза економиста и економског института до клуба у Шекспировој, удружења менаџера… Само Карића да пустите да прича о зеленој салати победио би целу опозицију.

Нама требају успешни и богати домаћи привредници, али богати привредници који не желе да за њих ради “јефтина радна снага“, богати привредници који раднике поштују као личности, који се поносе када плате порезе и царину држави, који су поштено и напорно радили и стекли богатство. Такви привредници желе и знају да послују само у правној држави – у којој се и они поштују као личности. Данас нема много таквих привредника, они морају да се стварају.

Због комунизма, немамо ни много добрих економиста и менаџера. Већина економских стручњака и успешних провредника живи и ради у расејању. Како да их вратимо, тј. како оне који су тамо рођени, да доведемо у Србију? Шта сви заједно можемо да урадимо да би се они вратили или овде дошли да живе и раде, а да они који живе у Србији више не одлазе одавде због посла и лоших услова живота?

*** 

Повод за реаговање је овај текст:

Rastislav Dinić: Ništa i nešto

…Ne vidi se da bi pad aktuelnog režima suštinski popravio ekonomski i društveni položaj većine građana Srbije. I dok je tako, opozicija nema čemu da se nada.

…Šta znače građanske slobode nekome bez posla i hleba? Slobodu da umru od gladi ili da žive u bedi. Šta im znači vladavina prava? „Zakon u svojoj veličanstvenoj jednakosti, zabranjuje i bogatima i siromašnima da spavaju ispod mostova, prose na ulici i kradu hleb“, pisao je svojevremeno Anatol Frans. S druge strane, učlanjenje u vladajuću stranku može im obezbediti koliko-toliko pristojan život. Jasno je šta bi svaka iole racionalna osoba u takvoj situaciji uradila. I eto, misterija je rešena, odnosno nikakve misterije nije ni bilo. Građani glasaju za vladajuću stranku jer im ona može obezbediti nešto, dok im opozicija ne može obezbediti ništa. A nešto je veće od ničega.

…Ako želi da pobedi na izborima, opozicija mora da na jasan način pokaže građanima kako će se njihov život popraviti ako glasaju za nju. U prevodu, to znači da ona mora građanima ponuditi nešto, ne samo građanske slobode i vladavinu prava, već i neke stvari, stuffOna nema sredstava da deli džakove s brašnom i lekarske preglede, niti je u poziciji da deli poslove, niti bi sve to trebalo da radi, ali može obećati da će kada dođe na vlast, država obezbediti svim građanima neka ključna dobra, da će za kratko vreme, u nekom ključnom aspektu, popraviti život ljudiPonudite nešto – besplatne vrtiće, besplatne fakultete, sigurnu i svima dostupnu zdravstvenu zaštitu – i pokažite da imate jasnu ideju kako da to nešto obezbedite i da ste odlučni u nameri da tu ideju sprovedete u delo.

…Opozicija će ili naći načina da građanima ponudi neko konkretno i neposredno poboljšanje života ili može odmah da se ispiše iz politike.

Peščanik.net, 03.07.2017.

ЦЕО ТЕКСТ: http://pescanik.net/nista-i-nesto/

***

Поред грађанских слобода и владавине права, можемо да додамо ћирилицу и православље, тј. оно што је важно оном делу бирачког тела које не чита Пешчаник, и опет долазимо на исто: шта значи ономе који умире од глади то што ће сви да пишу ћирилицом, итд. И онај патриотски део гласачког тела тражи нешто конкретно у економском смислу, није довољно само обећати да ће се неговати православна традиција… Таква су времена, такви су људи – желе да преживе до сутра и треба им нешто конкретно од чега могу да живе…

Задатак економиста и привредника је да понуде конкретно решење за побољшање живота. Нису сви себични, не мисле сви само на свој интерес и не мисле сви да је политика само за оне прљаве.

Свака странка опозиције има економски програм, али то што раде очигледно није довољно, нису убедили гласаче да имају јасан план како да обезбеде новац за реализацију програма, итд.

Са правим људима на власти потребно нам је највише 20 година да би Србија постала уређена држава, у којој људи добро живе, у којој постоји владавина права, итд.

Пре 40 година Јужна Кореја је била сиромашна и заостала држава попут Србије данас. И онда су решили да то промене. Окупили су се најпаметнији људи у држави, донели стратегије и 20 година касније Јужна Кореја је постала једна од најбогатијих и технолошки најразвијенијих држава света.

Посебна је тема какве вредности и какво друштво стварамо – да ли ће новац свакоме постати циљ, да ли ће профит свако стављати изнад свега. Дакле, да ли можемо да постанемо богати, али да не постанемо нехумани, похлепни, развратни, бахати, исти као они које критикујемо?

 

Где су, колико их има и шта раде економисти у Србији?

Nikola Varagić on LinkedIn

July 6, 2017

Advertisements

2 Responses to Никола Варагић: Где су, колико их има и шта раде економисти у Србији?

  1. Varagić Nikola каже:

    Прве реакције:

    УДРУЖИВАЊЕ Драгаш, Радовић, Петровић, Комазец … најављују програм за спас Србије

    10.07.2017.

    Група познатих патриотских интелектуалаца издала је саопштење у којем најављују свој програм за спас Србије, односно програм који би, када је у питању економска политика Србије, треба да спроведе будућа патриотска влада Националног спаса.

    Саопштење, под називом „Удруживање”, преносимо у целости:

    „Поштовани пријатељи,

    Живимо у времену намерног и системског уништавања државе, нације, економије и културе, у времену издаја и распродаја које се могу завршити, ако се овакво стање у поробљеном друштву настави, потпуним губитком државног суверенитета и националног идентитета.

    Као познати јавни делатници, који годинама наступамао у слободним медијима и храбро износимо своја стручна мишљена о друштву, као родољуби који су забринути за судбину државе и нације, забринути за судбину нашег покољења, као историјски одговорни људи који политички промишљају и нуде конкретна и оперативна решења, одлучили смо да се удружимо и да заједно радимо на изради Програма за спас Србије.

    Намера нам је да урадимо до краја године целовит државотворни, национални и економски Програм за спас Србије, да окупимо стручне и искусне, признате људе, људе са референцама, који ће да ураде конкретан, оперативан и стручан Програм за спас Србије, кога треба да примени нова ВЛАДА НАЦИОНАЛНОГ СПАСА у свом раду на спасу државе Србије и свих њених грађана од даље политичке пропасти нашег друштва у распадању.

    Ако сте стручни, искусни и ако имате решења, ако се не мирите са постојећим стањем, придружите нам се да заједно, својим знањем, радом и поштењем,стварамо боље друштво.

    Истовремено, док наши стручњаци раде на изради Програма за спас Србије, почели смо да окупљамо све грађане Србије и расејања, који су опљачкани, понижени, разочарани и обесправљени у процесу насилне транзиције, све грађана који воле Србију и који желе да помогну Србији, све грађане који заједнички интерес спаса Србије стављају изнад својих уских политичких и материјалних интереса, да нам се придруже у обликовању и спровођењу нове политике у Србији.

    Понудићемо грађанима Србије и расејања нову политичку платформу, нови политички покрет, демократски, слободарски, националан и модеран, политички покрет непосредне демократије који ће бити у интересу свих грађана Србије и који ће створтити у друштву политичке услове да се спроведе Програм за спас Србије.

    Нови политички покрет мора да почива на МОРАЛУ и ЗНАЊУ.

    Нема спаса Србије без моралне обнове друштва.

    Позивамо све грађане Србије и све наше сународнике из расејања да нам се прикључе и да својим радом, енергијом и вољом покажу да није све изгубљено, да има спаса за Србију, да постоје људи који имају решења, који знају и који су спремни да докажу да им је данас интерес Србије важнији од личних политичких интереса.

    Нашим удруживањем показујемо да различитости не представљају проблем да заједно радимо за добробит заједнице, да нас морална вертикала обједињује, да желимо Србију да избавимо од даљег уништавања и нестајања, да државне и националне интересе стављамо изнад својих политичких интереса и да ништа за себе не тражимо у овој пресудној историјској борби за опстанак Србије.

    Сваки човек нам је потребан!

    Свако грађанин Србије и наш сународник у расејању!

    Ви сте наша последња нада!

    Ви сте политичка снага која мора да спаси Србију!

    ЗА СПАС СРБИЈЕ!

    Београд, 10.07.2017

    Проф.др. Слободан Комазец
    Др. Драган Петровић
    Драган Радовић
    Бранко Драгаш”

    Извор: dragas.biz
    http://srbin.info/2017/07/10/u-centar-branko-dragas-i-dragan-radovic-vlast-i-stranci-pljackaju-narod-srbij/

    Гости емисије „Дебата”, у продукцији медијске куће „Центар” били су познати економски стручњаци Бранко Драгаш и Драган Радовић.

  2. Varagić Nikola каже:

    Samostalni sindikat i Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija odlučivaće večeras o inicijativi premijerke Ane Brnabić da posreduje u pregovorima predstavnika kompanije FCA i Štrajkačkog odbora i mogućem zamrzavanju štrajka, ali će konačnu da odluku doneti štrajkači koje ćemo o svemu obavestiti u ponedeljak na redovnim okupljanjima u prvoj smeni u 12 časova i drugoj u 17, rekao je FoNetu predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Marković. On je rekao da je konačna odluka u rukama štrajkača koji su i podneli najveći teret štrajka započetog u utorak 27. juna.

    On je najavio da će u ponedeljak, bez obzira na večerašnje zaključke Samostalnog sindikata i Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, biti nastavljen generalni štrajk sa potpunom obustavom proizvodnje fiata 500L.

    U dve smene se dnevno proizvodi 440 automobila, tokom potpune obustave rada, za 10 dana sa montažnih traka nije sišlo 4.400 planiranih vozla, a smanjena je i proizvodnja u pogonima kooperanata koji matičnu fabriku snabdevaju delovima.

    Proizvodni radnici FCA traže povećanje bruto osnovice zarade sa 38.000 na 50.000 dinara, reorganizaciju rada, koja bi rasteretila radnike koji rade po više operacija, isplatu bonusa efikasnosti i isplatu naknade za troškove prevoza van standardnog radnog vremena.

    Piše: FoNet, Kragujevac 09. jul 2017.
    http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=350612&title=FAS%3a+%C5%A0trajka%C4%8Di+ve%C4%8Deras+o+inicijativi+Brnabi%C4%87eve

    Italijanski gigant samo u 2016. dobio 30 miliona evra od srpskih poreskih obveznika

    Srbija poklonila Fijatu 3,8 milijardi dinara

    *Dobio je 10.000 evra po radniku, 5,5 miliona evra svake godine u kešu, 10 miliona evra u 2016. za „dodatna davanja“ po dopunjenom ugovoru, plaća jeftiniju struju, Srbija mu garantuje za kredite, plaća 100 miliona dinara obuku radnika… *Ovaj strani investitor ne plaća poreze i doprinose na plate, PDV na alate za dobavljače, porez na dobit, porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez za isticanje zaštitnog znaka

    Ugovor, zajedno sa svima aneksima, protokolima i sporazumima o ulaganju u fabriku Fijata u Kragujevcu će verovatno biti veoma zanimljivo štivo ekonomskim istoričarima kada konačno prestane da bude strogo čuvana državna tajna.

    U međuvremenu ponešto od državnih davanja za najveću proizvodnu investiciju u poslednjih 20 ili 30 godina za koju se spekuliše da je koštala državu oko milijardu evra, što kroz subvencije, što kroz naturalna davanja, što kroz poreska oslobađanja za koju je dobila trećinski udeo, može da se vidi u godišnjim finansijskim izveštajima ove kompanije.

    Tako se može saznati da je prošle godine država uplatila Fijatu 3,8 milijardi dinara, odnosno oko 30 miliona evra, što je ne samo mnogo samo po sebi, ve} je i za 10 miliona evra više nego 2015. godine. Najzanimljiviji detalj u prošloj godini je stavka “dodatna davanja” od 1,26 milijardi dinara (oko 10 miliona evra) koje nije bilo u 2015, a “na osnovu dopunjenog i ponovljenog Sporazuma o zajedničkom ulaganju koje su sklopile Republika Srbija, Fiat group Italy i preduzeće (FCA)”. Paralelno sa tim, Fijat je platio državi 1,24 milijarde dinara za PDV dobavljača. Tako proizililazi da je država po svemu sudeći sama sebi platila Fijatov dug za PDV na uvoz.

    Osim toga, lista podsticaja države Fijau obuhvata nadoknadu doprinosa za sve zaposlene u periodu od 10 godina, kao i nepla}anje poreza na zarade. Fijat je oslobođen i plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina i to počevši od godine kada je iskazana dobit. U prošloj godini, recimo, oslobođenje od poreza na dobit je iznosilo 17,3 miliona, a u 2015. godini 31 milion dinara.

    Tu su i oslobođenja od lokalnih poreza, kao što su porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana ili porez za isticanje zaštitnog znaka. Tu su i subvencije za investicije od 10.000 evra po zaposlenom. U prošloj i pretprošloj godini je država u kešu isplatila 674,28 miliona dinara ili oko 5,5 miliona evra godišnje. Slično je urađeno i 2014. i 2013. godine.

    Jedna od značajnih stavki u subvencijama je niža kamatna stopa na kredit od EIB-a zahvaljujući garanciji države. Kredit Evropske investicione banke je iznosio 500 miliona evra. Jednu tranšu je garantovala centrala Fijata, jednu italijanska izvozno-kreditna agencija (SACE), a dve tranše Republika Srbija. Ukupna ušteda po tom osnovu u odnosu na tržišne kamatne stope je 6,1 milijarda dinara ili oko 50 miliona evra.

    Na spisku je i subvencija države za obuku zaposlenih, takozvanu FAS trening akademiju, za koju se godišnje izdvaja 12,2 miliona dinara, a ukupna cifra koju su srpski poreski obveznici platili i za ovaj trening je blizu 100 miliona dinara. Takođe, Fijat uživa i niže cene energije, mada se u bilansima ne vidi koliko je tačno iznosila ova subvencija. Prvih godina rada italijanske fabrike sprovođen je i program zamene staro za novo koji je finansirala država.

    Nije za zanemariti ni to što Fijat ima oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata koji su njihovim dobavljačima potrebni za proizvodnju delova za fijat 500l. Na konto toga Fijat potražuje oko milijardu dinara od države.

    U 2016. godini fabrika u Kragujevcu je otpustila 882 zaposlena, pa ih je na kraju prošle godine bilo ukupno 2.405. Ovo je posledica velikog pada u proizvodnji Fijata u Srbiji. U maju je proizvodnja automobila u Srbiji je smanjena za 19 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u prvih pet meseci pad iznosi 10,5 odsto. Na sve to u Kragujevcu već nekoliko dana traje štrajk zaposlenih tako da nijedan automobil ne silazi sa trake pa će tek junski podaci pokazati pad proizvodnje automobila, ali i ukupne industrije. Proizvodnja Fijata učestvuje u prerađivačkoj industriji sa 2,5 do tri procentna poena, pa ako bi zastoj trajao mesec dana, toliko bi najmanje iznosio pad prerađivačke industrije. Međutim, zbog štrajka u Fijatu ne rade ni kooperanti što će doprineti još većem padu.

    Zato su sve glasniji oni koji prognoziraju odlazak Fijata iz Srbije s obzirom da se bliži istek desetogodišnjeg ugovora zaključenog 2009, a sa njim i državnih subvencija.

    Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež napominje da ne postoji nijedna informacija o povlačenju, a da su štrajkovi uobičajena pojava i u Evropi.

    S druge strane, iz godine u godinu poslovni rezultati Fijata su sve lošiji, pa je prošle godine, prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića, poslovna dobit ostvarena isključivo zahvaljujući državnoj pomoći od 3,8 milijardi dinara.

    – Finansijski pokazatelji poslovanja FCA Srbija ukazuju na pad poslovne aktivnosti, što je i očekivano jer se iscrpeo postojeći poslovni model zasnovan na ovom tipu automobila. Bez novih modela FCA praktično funkcioniše dok traje državna subvencija. Kod FCA je neobično i to što je učešće materijala u prihodima 84 odsto, što je nepojmljivo u automobilskoj industriji. Razlog je pre svega nabavka komponenata po uvećanim cenama od zavisnih društava Fijata. Uvoz delova za automobile, samo iz Italije i Poljske za potrebe Fijata vredan je oko 450 miliona prema podacima o uvozu Srbije, a ta ista roba je prema podacima o izvozu iz ovih zemalja u Srbiju vredna 230 miliona evra – kaže Milićević, pozivajući se na bazu podataka o trgovini UNCTAD-a i Trejdmapa.

    Prema njegovim rečima, korist od Fijata ima samo onih 2.400 radnika u neto platama koje su ispod republičkog proseka.

    „Sa ovim poslovima stoleća Srbija se polako vraća u srednji vek. Moj zaključak je da Fijat odrađuje ugovor zbog toga što mu država pokriva glavne troškove i da posle toga verovatno sledi razlaz. Sve poslovne i finansijske transakcije govore da oni nemaju namere da se ovde duže zadrže“, pesimističan je Milićević.

    Piše: Miloš Obradović, Beograd 07. jul 2017. 12:00
    http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=350446&title=Srbija+poklonila+Fijatu+3%2c8+milijardi+dinara

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: