Никола Варагић: Зашто каубоји носе пиштоље?

Никола Варагић

 

Данас сви знамо причу о каубојима са Дивљег запада или о настанку Волстрита. Међутим, на почетку 20. века, Срби нису скоро ништа знали о Сједињеним Америчким Државама и о људима који владају у тој држави, о владајућој елити САД. Овде мислим на најмоћније људе у САД, на оних 1% најбогатијих. Готово исте породице (банке и компаније) које су пре једног века владале, владају и данас. Данас цео свет зна право лице глобализатора.

Ко је њих добро упознао још тада? Наравно, народ Сједињених Америчких Држава. Иза те елите је дуга историја колонијализма, масакрирања, убијања, опијумски ратови, мучење робова и израбљивање радника (своје расе, свог народа). Наравно, овде имам у виду целу елиту Запада, пошто је елита САД повезана са елитама западноевропских држава – са оних 1% најбогатијих у западној Европи. Уосталом, владајућу елиту САД чине људи пореклом из Европе. Ако посматрамо целу владајућу елиту Запада, међу њима су се налазили и они који су створили еугенику и расизам, и левичарски и (нео)либерални фашизам, и нацизам, и биолошки редукционизам и социјални дарвинизам. Владајућа елита САД је пре више од сто година успоставила монополе и картеле и на тај начин стицала екстрапрофит. Капитал за највеће банке и компаније је створен (и) кроз трговину робовима и наркотицима.

Међу грађанима САД, увек је било оних који су се борили против тих банкстера и мешања државе у приватни живот грађана. Грађани САД су добро знали и каква је владајућа елита западноевропских држава или монархија, пошто су грађани САД, углавном, пореклом Европљани, који у САД бежали од тих елита. САД су стекле независност као колонија, кроз борбу против енглеске круне – Северна Америка је била подељена између европских монархија (Канада је и даље под енглеском круном).

Народ САД је много пре српског народа и осталих народа у свету упознао владајућу елиту која успоставља “нови светски поредак“. Грађани САД су, много пре нас Срба, упознали нарко бароне и лордове, банкстере или “вукове са Волстрита“, фармакомафију, нафташе… Прави конзервативци (протестанти, католици) не прихватају “вредности“ које им намеће (нео)либерална елита. Конзервативци су на време схватили шта је циљ оних који стварају “нови светски поредак“. Они који то нису схватили, инстиктивно (несвесно) су осетили какву опасност по њих представљају оних 1% најбогатијих који контролишу штампање долара и који су створили полицијску државу. Наравно, на страни владајуће неолибералне елите је један део народа или грађана САД – они којима је “испран мозак“ кроз различите технике манипулације и дисциплиновања. Због тога, САД су (п)остале дубоко подељено друштво, на ивици грађанског рата. Грађански рат у САД тиња све време. Тиња сукоб између републиканаца и демократа, између Афроамериканаца и Евроамериканаца, данас у САД живи далеко више и Хиспаноамериканаца, а један део конзервативаца се у суштини одвојио од републиканаца (или Grand Old Party), у неколико држава САД, попут Тексаса, постоје јаки покрети за независност, итд.

Пошто су знали са ким имају посла, један део грађана САД се изборио за право на оружје и не дозвољава да им се право на поседовање оружја ускрати. Због тога, оне који штите то право не треба осуђивати, напротив, треба им честитати и подржати их. Грађани САД који бране то право, и поседују оружје, свесни су да живе у полицијској држави и да ће оног тренутка када предају своје оружје, владајућа елита увести тоталитарни поредак и на силу наметати своје “вредности“ и свој начин живота свим грађанима у САД. Начело којим се руководи владајућа елита у САД је: “човек је човеку вук“. У САД нестаје радничка класа, а настаје прекаријат – сиромашних људи је све више, социјално раслојавање је све дубље. Најбогатије не занима судбина сиромашних. Грађани САД не излазе на изборе у великом броју не зато што су глупи, или аполитични (има, наравно, и таквих), него зато што добро знају да иза обе партије стоје исти људи и да су избори само представа. Последња линија њихове одбране је управо оружје које је у њиховом поседу, са којим бране своју слободу и имовину. Због тога је циљ глобализатора да разоружа народ САД. Грађани САД су на првој линија фронта против глобализатора који желе да колонизују САД, исто као и било коју другу државу на свету. Из истиx разлога се противници глобализатора у САД противе и реформи здравственог система, они знају да се иза “алтруизма“ крије фармакомафија.

Оно што наоружаним конзервативцима из САД највише недостаје да би победили, прво себе (зло у себи), а онда и своје противнике, богоборце, јесте – Христос. Ако изгубе веру, или, пре, ако изопаче хришћанску веру – ако се нехришћански боре за своја права, онда ће погрешно да користе оружје које је у њиховом поседу. То се, одавно, дешава – у САД се спроводи убрзана дехристијанизација, у духу “new age“ покрета, долази до атомизације и распада се традиционална породица, сви су у трци за профитом и мисле само на паре, и републиканци и демократе су империјалисти, са месијанским комплексом да морају да шире “демократију“ по свету, тако што ће бомбардовати државе у којима живе “варвари“, а што подржава већина становника САД (“зато што нам се може, најјачи смо на свету“ – размишља просечан, скоро сваки грађанин САД), или, масовна убиства су честа појава у САД. Несумњиво је и да иза тих масовних убистава (и “убистава“) стоје и глобализатори који се залажу да се грађанима САД забрани право да купују и носе оружје, те да на тај начин желе да промене мишљење код оних који штите то право – постоје људи који још увек верују да је истина све што виде на телевизији или све што влада државе званично саопшти. Како ће изгледати борба између народа и владајуће елите, како ће изгледати саме Сједињене Америчке Државе, ако се процес дехристијанизације не успори, тј. ако не дође до христијанизације кроз православље, тешко је предвидети. У атомизованом и добро наоружаном друштву, лако може да дође до анархије и грађанског рата.

У сваком случају, (наоружани) конзервативци нису глупи каубоји, то су људи који воле слободу и желе да остану слободни људи. Њихов проблем је што припадају западњачком хришћанству, те нису довољно христијанизовани и не познају чојство, тј. знају да одбране себе од напада других (то је јунаштво), али, не знају да заштите друге (слабије) од себе (то је чојство). Сједињене Америчке Државе су некада биле Дивљи запад, а на Дивљем западу никада није било чојства (то су најбоље осетили Индијанци). Конзервативци (хришћани) више нису само белци или Евроамериканци, њих данас има и међу Афроамериканцима, и посебно, међу изразито побожним Хиспаноамерикацима. Међутим, иста вера их не спаја, него их то што су различитих раса и култура раздваја. Свако је са сваким у сукобу и свако је наоружан. А тамо где људи нису сабрани у Његово име (него постоји “култура славних“ и служење Мамону), ту Христос не станује, такво земаљско царство се распада.

***

У Србији није било Дивљег запада (време хајдука и ускока не може да се пореди), код нас није настала таква култура да сви буду наоружани и да свако чува своју кућу са пушком, а онда су дошли комунисти који су разоружали народ до краја и увели монопол и над силом и над животом, тј. створили су полицијску или удбашку државу. Народ, и да је хтео, није могао да дигне побуну против диктатора, није имао оружје да пружи отпор том режиму. Онда је дошао распад СФРЈ, рат, а након рата је на овим просторима део оружја остао у приватном власништву, сакривен и непријављен. Истина, Србија данас нема ни војску, ни полицију – ако би неки диктатор кренуо са отвореним прогоном, народ би се одбранио и са ловачким пушкама и пиштољима. Јер, са оваквом војском и полицијом, нико не може да спроводи отворену диктатуру и да држи под контролом све грађане у држави. То је, са једне стране, добро, јер ни народ није много наоружан (нема толико убистава као у неким развијеним државама света – страни туристи су прво изненађени, а онда одушевљени што и дању и ноћу могу слободно да се шетају, у сваком делу, било ког града у Србији, а што у многим светским градовима није могуће), али, са друге стране, то је лоше, јер смо слаби ако дође до напада од спољашњег непријатеља и нико није одговарао за злочине почињене над Србима. Такође, ако непријатељ победи у “умном рату“, оружје нема никакав значај.

Потребна нам је јака војска, исто тако добро обучена и опремљена полиција, али да штите народ и државу од унутрашњих и спољашњих непријатеља, а не да служе унутрашњим и спољашњим непријатељима. Ако полицајци хапсе једино ситне преступнике, и спроводе репресију над сиромашним народом (зато што имају “синдром бициклисте“), док штите оне који су опљачкали народ, и служе окупаторима, онда српском народу једино остаје да се наоружа попут каубоја из Тексаса. Да ли сада боље разумете те каубоје?

Српском народу је, пре свега, потребна вера у Господа Исуса Христа. Христос нас учи да ће, ко се мача лати, од мача и да страда. Када имамо веру, ако је Бог уз нас – оружје нам не треба. Молитва је јача од било ког оружја и оруђа. Наш рат је “умни рат“.

“Основе невидљиве борбе или вођења умног рата, или основе унутрашњег духовног супротстављања… треба да се предаје као што су раније на курсевима грађанске одбране људима говорили о нуклеарној експлозији, хемијском нападу и коришћењу биолошких отрова… И још је неопходно активирати се на информационом пољу… пољу битке… бајонет је изједначен са оловком. Радио су изједначили са казненим авио-експедицијама, а квалитетне часописе са армијским нападима. Ја се лично не предајем… Зато певам: ‘Устај, земљо огромна’. Певам тихо, а не на сав глас. Прво, зато што ће онај ко има уши да чује чути. А друго, зато што је наш рат – умни. Немамо разлога да вичемо“ (Протојереј Андреј Ткачов). За почетак, довољно је да већина разуме шта је то “умни рат“ или духовна борба.

Ако победимо у “умном рату“, неће бити потребе да се користи оружје и оруђе. “Јер када сам слаб, онда сам силан“ (2. Кор. 12; 7-10).