Никола Варагић: Философија (не)културе

Nikola

Никола Варагић

 

Универзитет има аутономију. Универзитет у Београду је најбољи универзитет у Србији. Филозофски факултет у Београду је елитни факултет друштвених наука Универзитета у Београду. Из философије су настале све науке, без философије (дијалектичког и критичког мишљења) нема културе (дијалога). За стање на било ком универзитету или факултету, одговорни су професори тог универзитета или факултета. Исто важи за установе културе – одговорни су уметници који у њима раде.

За стање у култури и у образовању најодговорнији су они који чине академску и културну елиту народа. Они стварају културни образац и представљају морални узор, пошто имају непосредан контакт са младима, на чије васпитање имају велики утицај. Они образују и васпитавају лекаре, судије, полицајце, новинаре… Ако је стање на универзитетима исто као и у медијима – ако се професори односе једни према другима исто као и учесници у ријалити програмима, односно, ако се тако понаша већина међу запосленима у систему образовања, и у култури, а изгледа да се тако понашају (лично сам видео једног од наших најпознатијих глумаца како у центру Београда из свог аутомобила избацује већу количину смећа на улицу) – у медијима често испливају сплетке из позоришта, шта се све крије иза конкурса за доделу новца за снимање филмова, изложбе или фестивале (а то што исплива у јавност само је мали део онога што се стварно дешава иза сцене), или, примери ректора у Крагујевцу, декана у Нишу… показују да је стање у елитним институцијама образовања и установама културе изузетно лоше.

Професори и уметници намештају тендере и конкурсе и примају мито, стварају кланове, подржавају непотизам, вређају једни друге… исто колико и “контроверзни бизнисмени“, корумпирани политичари и спортски радници, или естрадне звезде које певају свакоме ко им и колико плати. Народ верује да су сви професори и уметници културни људи, да су маргинализовани, тј. да се од галаме или некултуре тајкуна, корумпираних политичара и спортских радника, или естрадних звезда, не чују професори и уметници. Новинари се, на жалост, сврставају у групу где су и естрадне звезде.

Узмимо као пример последња два случаја, са Филозофског факултета у Београду. Недавно смо имали прилику да на Стању ствари пратимо полемику између професора на катедри за историју Филозофског факултета Милоша Ковића и Чедомира Антића. Повод за полемику између ова два професора историје био је Апел. Међутим, брзо су прешли на личне увреде и изношење “прљавог веша“ са своје катедре. Ко жели, нека прочита ту полемику, али, довољни су и наслови њихових текстова (Ковић није амиш него – миш!; Крокодилске сузе Чедомира Антића), да се види да на том одељењу и на том факултету нису чиста посла и каква је култура дијалога између професора са елитног факултета елитног универзитета.

То потврђује и пример са катедре за социологију, Филозофског факултета у Београду. На сајту Пешчаник могли смо да читамо шта се све дешава на том одељењу, а “прљав веш“ су износили професори Владимир Илић, Милан Вукомановић и Владимир Вулетић. У овом случају, сукоб постоји између левичара, атеиста, антицрквених људи, дакле, између људи са истом идеологијом. То показује да је неважно да ли си десничар или левичар, него да ли си културан или некултуран човек.

Ово је мали (и ружан) пример, за оне који мисле да је наша елита заиста елита, тј. да су то све неки много фини људи. Професор Владимир Илић је, у свом тексту од пре пар дана, пренео одговор професора Владимира Вулетића (иначе, председника УО РТС). Преносим део тог текста исто онако како је то професор Илић објавио:

“….Na koju konkretnu vrstu seksualnih usluga prof. dr Vladimir Vuletić misli ukazao je u mejlu kojeg je poslao istog dana, takođe svim članovima Odeljenja za sociologiju:

Naravno, ne zelim Odeljenje da opterecujem zahtevom da dopuni dnevni red predlogom da Eticka komisija fakulteta ispita slucaj seksualnog uznemiravanja mene od strane prof. Ilica uz obrazlozenje da me je doticni u vise navrata seksualno uznemiravo trazeci da mu dozvolim da mi citiram njegove recipopusi onu stvar. To cu, naravno, uraditi sam.

Nisam ni na koji način odgovarao ni na ovaj ni na druge mejlove prof. dr Vuletića, člana Komisije za izradu izveštaja. Potom sam od njega dobio poruku putem mobilnog telefona, sa sledećim sadržajem:

A sada prenesi javno i sadrzaj ovog sms, a onda cu da te raskrinkam sto si trazio da mi pusis kurac svaki put kad ti Sneza nije bilatu a zvao si me kao da razmatramo teorijske probleme sociologije… picko i givno od coveka.

Nisam odgovorio ni na ovu poruku, ali sam je, radi svoje zaštite, prosledio članovima Odeljenja za sociologiju preko elektronske pošte, bez komentara… Preko Fejsbuka sam dobio poziv od nepoznate mlade žene za ‘zabavu’, sa fiktivnog profila. Pretpostavljam da se radilo o pokušaju moje kompromitacije. Obavestio sam o tome svoje kolege. Krajem oktobra i početkom novembra nailazio sam, prvi put u životu, u više navrata otvorenu dvorišnu kapiju moje kuće u Zrenjaninu i ispreturanu nusprostoriju. Ništa nije bilo ukradeno. Kapija je takva da se ne može sama, niti slučajno, otvoriti. Obavestio sam o tome svoje kolege. Pošto sam o ovome obaveštavao kolege, oni su me, na svoju inicijativu, shvativši pretnje ozbiljno, u toku novembra pratili do garaže u kojoj parkiram automobil, da ne bih bio pretučen. Nemam nikakvih dokaza o tome ko je ovo organizovao… Ne bavim se politikom, ni biznisom, ni kriminalom. Pritisci su mogli doći samo iz akademskih krugova. Mentalno sam uravnotežen i posve nesklon paranoidnom načinu razmišljanja. Pošto dekan odbija da procesuira moju prijavu podnetu protiv prof. dr Vladimira Vuletića 21. oktobra 2016. zbog ugrožavanja sigurnosti i vređanja, podnosim ostavku na članstvo u kadrovskoj komisiji Izbornog veća i Nastavno naučnog veća… Ne znam ko je organizovao mobing, ali, znam da dekan u proteklih sedam nedelja nije učinio ništa da bi me od njega zaštitio.“ (Пешчаник.нет, 14.02.2018.)

Наравно, нису сви они исти – постоје културни професори који поштено раде свој посао, постоје уметници који су и ван сцене велики људи, али, такви су тиха мањина. Да ли је, за лоше стање у образовању и у култури, одговорност и на тој тихој мањини? Зашто је тако тиха? Да ли је добро или лоше, што је професор Илић изнео у јавност “прљав веш“ са свог одељења и факултета? Каква ће бити реакција колега са факултета и академске заједнице? Да ли ће сада сви они да кажу: “а ко си ти уопште да нас то питаш, и зашто се ти мешаш“? Какву ће одлуку донети Универзитет у Београду и, пре свих, Факултет организационих наука, поводом спорног доктората актуелног градоначелника Београда? Шта је са афером “Индекс“? Ако је овакво стање међу људима који се баве друштвеним или хуманистичким наукама (дакле, самоспознајом, душом, истраживањем појава у друштву, моралом), шта да се очекује од оних који се баве истраживањем природе или “света феномена“ (од лекара, од судија, од полицајаца… какав је код њих ниво културе ако је код професорова овакав)?

Пред нама је избор нових академика у САНУ. Да ли ће народ да прати избор академика у САНУ, исто као што прати шта се дешава у ријалити програму, или, расправу посланика у Скупштини Србије? Да ли је Басара Бан најгори, или, да ли је он истина о српској елити?

***

Општа култура постоји. Постоје универзалне људске вредности. Постоје етички кодекси. Међутим, ако нема праксе, ако речи не прате дела, онда ништа не вреди теорија, ништа не вреди дата реч, или уговор. Идеологије могу да се разликују, али општа култура је општа култура, јер се, без обзира на идеолошке разлике, културни људи једни другима културно јављају и обраћају, не псују једни друге, поштују кућни ред и сва правила која су заједно донели, не бацају смеће на улицу или у реку, итд. Под општом културом се подразумева и морални закон да не чиниш другоме оно што не желиш да други чини теби, да не крадеш, да не лажеш, да не вараш, да не будеш љубоморан на бољег и због тога злонамеран, итд.

Можемо то и обрнуто да поставимо: идеологије се разликују, али, некултура је некултура. Међу људима из свих идеологија (и међу људима из свих народа, вера, раса, политичких странака или социјалних статуса), има оних који не поштују другачије, који много псују, који не поштују кућни ред, који крше правила и законе, који бацају смеће где год стигну, итд. Или: некултура је некултура и када се анализира према “моделовању у култури“ (Cultural Modeling), и када се анализира “вредносно оријентисаном методом“ (The Value Orientation Method – VOM). У некултури су сви културни образци некултурни, или, нема културних разлика тамо где су сви некултурни. Традиционалисти и модернисти могу на исти, некултуран начин или некултурним средствима, да намећу другима (једни другима) своје вредности. Али, какве су то вредности, или образци, ако такви људи, на тај начин, шире (тј. намећу) те вредности и стварају те образце? Зато је култура дијалога у Србији на тако ниском нивоу, идеолошки и политички супарници или неистомишљеници воде рат до истребљења (ретко ко се бави чињеницама, одмах се прелази на оптужбе ad hominem), корупција је велика, а смеће, које се налази свуда, показује каква је општа култура већине становника Србије, итд.

Дакле, није важно да ли си професор универзитета, познати уметник или физички радник, конобар, није важно да ли си левичар или десничар, традиционалиста или модерниста, верник или атеиста, мушкарац или жена, богат или сиромашан… ако си некултуран – онда си некултуран, ако си културан – онда си културан. Наравно, коме је више дато, од њега се више и тражи. Од припадника академске и културне елите се највише тражи. Још више се тражи од припадника духовне елите, али видимо да је стање унутар црквене организације скоро исто као и у свим државним и друштвеним институцијама, или у народу. Промене долазе и одоздо (из народа) и одозго (од елите).

Против зла се боримо чинећи добро. Против некултуре се боримо културом. Светосавска философија живота је основа и наше философије културе. Једино ако има вере (критичне масе верника), народ постаје место окупљања универзалних људских или хришћанских вредности. Исто тако, свако место на коме се окупљају људи (на пример, универзитет и факултети, позоришта, музеји, академија, болнице, судови, скупштина…) који су искрени верници, постаје место окупљања универзалних људских или хришћанских вредности. Јер, тамо где су људи сабрани у Христово име, стварају се исте такве вредности – ту нема мита, непотизма, псовки, вређања, намештања, издаје, туче, не продају се вера и образ за вечеру, не постоје приватни и јавни морал или двоструки стандарди, нема плагијата, итд. Правне свести и културе нема међу људима који не осећају стид и немају савест.

“Почетак је мудрости страх Господњи, разума су добра сви што тако творе“ (Свети Сава, цитира Писмо, на почетку типика или устава, који је написао за Хиландар). Исто тако, почетак културе је “страх Божји“. “Страх Божји“ није исто што и осећати страх од казне због прекршеног закона. Култура не настаје тако што ће, на пример, полиција да хапси оне који бацају смеће или да казне буду велике. Суштина је да свако то усвоји без страха да ће због тога бити ухапшен или да ће за казну морати да издвоји доста новца. Каква је ваша култура, ако ви једино због страха од казне не бацате смеће на улицу или у реку, или, ако стајете пешацима на пешачком прелазу само да не би платили казну? Култура настаје на унутрашњи начин – ако људи љубе добро ради самог добра, а не због страха од казне или због очекиване награде. Дакле, самодисциплина, а не спољашње дисциплиновање.

У Србији живи доста веома културних и лепо васпитаних људи. У српској елити има доста културних и великих људи, а у новој елити која настаје, таквих ће бити још више. Српски народ има богату културу. Време некултуре и некултурних људи дође, и прође. Сигуран сам да ће у Србији све доћи на своје место, само је потребно време.

Advertisements

13 Responses to Никола Варагић: Философија (не)културе

  1. Varagić Nikola каже:

    ДА ЛИ СТЕ КУЛТУРНИ: Проверите да ли испуњавате критеријуме СЛАВНОГ РУСКОГ ПИСЦА

    „Живот има своје услове. Како би човек био прихваћен међу образованим људима, мора бити културан“, поручује у једном писму руски писац Антон Павлович Чехов свом млађем брату, састављајући списак услова који испуњавају културни људи.

    – Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.

    – Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и спремни су да се жртвују како би помогли другима.

    – Поштују туђе власништво и зато враћају своје дугове.

    – Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.

    – Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене“, зато што су то јефтини и вулгарни трикови.

    – Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога најважнију ствар на свету, и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. Заиста талентовани људи се увек клоне светине и рекламирања.

    – Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар, али су му и веома посвећени.

    – Имају развијен осећај за лепо, естетско. Не иду на спавање у одећи, одржавају чистоћу животног простора. Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да у супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човечности, диве се мајчинским осећајима. Не опијају се но пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела ‘mens sana in corpore sano’ – у здравом телу здрав дух.

    Тако изгледају културни људи. Да би човек био културан није довољно да чита популарне романе и посећује позориште. Он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна“, завршава своје писмо Чехов.

    ***

    Антон Павлович Чехов (рус. Антóн Пáвлович Чéхов, Таганрог, 29. јануара 1860—Баденвајлер, Немачка, 15. јула 1904) био је приповедач и најзначајнији руски драмски писац.

    https://facebookreporter.org/2018/02/19/da-li-ste-kulturni-proverite-da-li-ispunjavate-kriterijume-slavnog-ruskog-pisca/

  2. Varagić Nikola каже:

    “…Исти друштвени суицид практично чине и припадници културне, образовне, академске, економске и друге елите у Србији, који с радошћу служе колонизатору. Пошто су поунутрили атлантистичку (аутоколонијалну) идеологију, они не виде да њихов бели господар смишљено уништава не само домаћу индустрију – убијајући тиме конкуренцију – већ да такође тежи и да маргинализује, поткопа и најзад сруши домаће високо образовање, домаћу науку и националну културу. Колонизатор то ради не само зато што му нису потребни образовани и паметни урођеници већ и зато што очуване установе високог образовања, науке и културе лако могу да обнове националну индустрију. Образовани и паметни домороци, исто тако, могу пробудити и свест о лажи, експлоатацији и тлачењу – што је кључна подлога за промену система. Зато колонијална експлоатација неке земље, временом, уништава највећи део домаће средње класе и домаће интелигенције…“
    Слободан Антонић: Колонијална полиархија
    https://stanjestvari.com/2018/02/20/antonic-kolonijalna-poliarhija/

  3. Varagić Nikola каже:

    Синоћ сам први пут гледао филм Хадерсфилд. Филм би био ремек дело да нема толико вулгарних псовки.

    Псује се код нас доста, сви ми псујемо када смо бесни, када нас неко вређа, али не толико, и никада нисам упознао некога да толико псује као ликови у овом филму.

    Једино лик кога глуми Глоговац не псује, Глоговац је одглумио болесног човека боље него Дастин Хофман. Али су филм уништили са сувишним и превише вулгарним псовкама.

    Наравно, сада се поред псовки и лудих попова, у српским филмовима користе и холивудски рецепти – мора да има сцена секса, голих жена…

    Ретко који српски филм можете да дате деци да гледају, ако желите да вам деца буду лепо васпитана.

    А те филмове снимају људи који се баве културом.

  4. Varagić Nikola каже:

    Објављено и на сајту Српски културни клуб:

    http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/02/20/nikola-varagic-filosofija-nekulture/

    ФБ Репортер:

    https://facebookreporter.org/2018/02/19/nikola-varagic-filosofija-nekulture/

    а на Стању ствари је објављена нешто другачија верзија:

    https://stanjestvari.com/2018/02/19/filosofija-nekulture/

  5. Varagić Nikola каже:

    Senat Univerziteta u Beogradu

    Javna osuda profesorke Lidije Radenović zbog plagijata

    Profesorki Biološkog fakulteta Lidiji Radenović izrečena je mera javne osude zbog planiranja i autoplagiranja sopstvenih radova.

    Na takvu odluku Biološkog fakulteta Radenović se žalila Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kao drugostepenom organu, koji je potvrdio mišljenje fakulteta. Javnu osudu zbog povrede Kodeksa profesionalne etike i odluku Odbora danas je na sednici Senata pročitao rektor Vladimir Bumbaširević, a to će biti učinjeno i na Savetu Univerziteta, sednicama nastavno-naučnih i naučnih veća članica univerziteta. Javna osuda će biti objavljena u Glasniku Univerziteta u na sajtu Univerziteta, naveo je Bumbaširević.

    Dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović kaže da je ovo prva etička presuda po novom Pravilniku o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.

    On je podsetio da je slučaj pokrenut pre nekoliko godina i da je prijavu podnela grupa profesora, a da je Lidija Radenović u dužem vremenskom periodu plagirala, odnosno autoplagirala sopstvene radove i slala ih u više časopisa. Ističe i da je Radenović i bez spornih radova imala dovoljne reference za izbor u zvanje redovne profesorke, tako da osim javne osude ona neće snositi druge posledice.

    https://www.danas.rs/drustvo/javna-osuda-profesorke-lidije-radenovic-zbog-plagijata/

  6. Varagić Nikola каже:

    Dekan kaznio rektora Dragana Antića

    Dekan niškog Elektronskog fakulteta Dragan Janković izrekao je meru upozorenja rektoru Univerziteta u Nišu Draganu Antiću zbog toga što je kao redovni profesor tog fakulteta „povredio radne obaveze“, navodeći u odluci da su, ukoliko Antić i ubuduće bude kršio radnu disciplinu, moguće oštrije mere, među kojima i privremeno udaljenje sa rada ili opomena pred otkaz, saznaje Danas.

    U odluci dekana Jankovića navodi se da se Antiću izriče ovakva mera jer krajem prošle godine nije prisustvovao dvema sednicama Veća Katedre za automatiku, na kojoj inače radi, a da pri tom nije obavestio v. d. šefa Katedre Zorana Jovanovića o odsustvu i razlozima. Prema Poslovniku o radu fakulteta, „prisustvo sednicama i učešće u radu predstavljaju radnu obavezu svih članova Veća“. Antić u odluci upozorava da mu, ukoliko „u budućnosti učini nove povrede radne discipline“, mogu biti izrečene mere iz člana 179a Zakona o radu, a to su novčana kazna do 20 odsto osnovne zarade, privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, kao i opomena sa najavom otkaza „ukoliko u roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline“.

    Dekan je izrekao meru upozorenja Antiću i Darku Mitiću, koji nisu prisustvovali obema sednicama, nakon poziva v. d. šefa Katedre da „podseti“ Antića, kao i još trojicu profesora, koji nisu prisustvovali jednoj ili obema sednicama, na „njihova prava i obaveze koje su preuzeli ugovorom o radu“, nazivajući takvo ponašanje „primitivnim načinom bojkota rada Veća katedre“. Obe sednice Veća, na kojima su inače trebalo da budu donesene i pojedine odluke vezane za dospele rokove, nisu održane zbog nedostatka kvoruma.

    – Akademska etika, kolegijalnost i profesionalizam nalažu odgovorno ponašanje svih zaposlenih, a posebno onih na najvišim položajima, odnosno onih koji „vode kuću“ kao što je univerzitet. Oni moraju biti uzor svima ostalima, posebno najmlađima, na kojima će sutra osati i univerzitet i fakulteti, rekao je dekan Janković za naš list.

    Rektor Antić nije odgovorio na pitanja našeg lista u vezi sa ovim slučajem koja su mu upućena u utorak. Nezvanično saznajemo da je svoje odsustvo sa sednica Veća navodno obrazložio službenim putovanjem koje je imao kao rektor, ali da je to učinio tek naknadno. Antić, inače, na Elektronskom fakultetu prima 100 odsto zarade, a na Univerzitetu 50 odsto zarade. Na čelu Univerziteta u Nišu je od 1. oktobra 2012., a na Elektronskom fakultetu, gde je bio i dekan, zaposlen je od 1987.

    22. februara 2018. 12.30 Izmenjeno: 11.44
    https://www.danas.rs/drustvo/dekan-kaznio-rektora-dragana-antica/

  7. Varagić Nikola каже:

    Profesor Filološkog fakulteta počeo štrajk glađu

    Profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Glišević počeo je štrajk glađu zbog, kako kaže, konkursa za mesto redovnog profesora , prenosi B92.

    “Kako više od pola godine na sednicama Veća Filološkog fakulteta nema potrebnog kvoruma da bi se glasalo o raspisivanju konkursa za mesto redovnog profesora za nemačku književnost, za koje ispunjavam sve zakonom predviđene uslove, stupio sam u ponedeljak 26. februara u znak protesta u štrajk glađu koji sam najavio na prošlom Veću fakulteta“, navodi se na papiru zalepljenom je na Filološkom, a koje je potpisano sa „vanredni profesor dr Dušan Glišović“.

    Osim toga, na jednom staklu na fakultetu zalepljen je i veliki crveni plakat na kojem crnim slovima piše “Štrajk glađu“.

    Danas Online / B9227. februara 2018.
    https://www.danas.rs/drustvo/profesor-filoloskog-fakulteta-poceo-strajk-gladju/

  8. Varagić Nikola каже:

    Grupa profesora i istraživača predala zahteve Rektoratu Univerziteta u Beogradu

    Bumbaširević da reaguje na slučaj Siniše Malog

    Zahtev sa 335 potpisa redovnih profesora i istraživača, kojom se traži da se gradonačelniku Beograda Siniši Malom ne dodeli titula doktora nauka, predat je danas u Rektoratu Univerziteta u Beogradu.

    Zahtev je naslovljen na rektora UB Vladimira Bumbaširevića od koga se očekuje hitna reakcija, jer slučaj osporenog doktorata Siniše Malog nije dobio epilog ni posle tri i po godine.

    Potpisnici takođe traže da univerzitetski Odbor za profesionalnu etiku pokrene postupak protiv Malovog mentora Ondreja Jaška i članova komisije pred kojom je branio doktorsku disertaciju – profesora Slađane Barjaktarević i Dragana Đuričina.

    Jedan od inicijatora tog zahteva Dušan Teodorović kaže da grupa profesora i istraživača traži da rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević hitno reaguje, jer on to može.

    – Pre tri i po godine kolega Raša Karapandža otkrio je plagijat u doktoratu Siniše Malog. Od tada je kao španska serija, jedna, pa druga komisija…ovde je reč o nedostatku hrabrosti profesora FON-a i svih drugih koji su uključeni u ovaj proces da javno i pošteno priznaju da se verovatno radi o plagijatu i da donesu odgovarajuće mere kakve se donose u svim drugim akademskim zajednicama u svetu. Grupa ljudi, koju čini više od 335 profesora, među kojima je osam akademika i oko 150 redovnih profesora, smatra da se dosta čekalo – rekao je Teodorović.

    On kaže da predaja zahteva nema politički kontekst, niti su posredi “političke igre” pred beogradske izbore.

    Na pitanje Danasa da li je taj zahtev unapred osuđen na propast, jer je predsednik Odbora za profesionalnu etiku Dragor Hiber za naš list rekao da to telo može da reaguje tek nakon prvostepene odluke FON-a, Teodorović odgovara:

    – Odbijam da učestvuje u birokratskim procedurama beskonačnog trajanja koje imaju za cilj da se nikad ne reši ovaj slučaj. Ljudi koji su odgovorni čekaju da im prođe mandat pa da to eventualno rešava neko drugi. Ovde je reč o nedostatku hrabrosti i profesionalnog morala profesora Univerziteta u Beogradu – rekao je Teodorović i zahvalio se profesoru FON-a Božidaru Radenkoviću, što je bio hrabar i jedini sa tog fakulteta potpisao zahtev.

    On je dodao da ne želi da se ova tema politizuje i da u Srbiji postoji veliki broj lažnih doktorata na privatnim i državnim univerzitetima i najavio da će grupa profesora i istraživača nastaviti da se bavi svim spornim doktoratima, među koje je naveo i doktorate predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića, guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

    – Nije mi jasna ta nušićevska potreba da se prikači titula doktor – kazao je Teodorović.

    Jedan od inicijatora ove akcije Milovan Šuvakov, istraživač u Institutu za fiziku, ocenio je slučaj doktorata Siniše Malog kao “posebno zanimljiv”, jer je on javna ličnost, napominjući da je njegov doktorat „bez sumnje plagijat“.

    Na pitanje Danasa zbog čega nije reagovao dok je bio pomoćnik za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, jer je slučaj Siniše Malog još tada otvoren, Šuvakov je rekao da Ministarstvo nije za to nadležno, te da ni tada, a ni sada, ne treba da se meša u poslove univerziteta. Na naš komentar da je mogao da reaguje kao član akademske zajednice, Šuvakov je odgovorio da je zamrzao svoju akademsku karijeru kada je počeo da radi kao državni službenik i da se u to vreme nije bavio naukom.

    Istinomer
    Piše: V. Andrić
    27. februara 2018. 16.37
    https://www.danas.rs/drustvo/bumbasirevic-da-reaguje-na-slucaj-sinise-malog/

    • Varagić Nikola каже:

      Kako su delovi iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji završili u doktoratu gradonačelnika Beograda

      Siniša Mali nas je doslovno prepisao

      Ne nazire se kraj aferama sa plagijatima doktorata državnih funkcionera.

      Piše: Boško Mijatović
      27. februara 2018.

      Očigledno je da su državne i univerzitetske vlasti rešile da sačekaju da tema ode u zaborav pred naletom novih zbivanja. Čak ni skorašnja peticija koju je potpisalo više stotina univerzitetskih profesora i naučnih radnika sa doktoratom povodom plagijata Siniše Malog ne utiče na njihov stav. Na Univerzitetu već godinama ne može da se formira komisija za ispitivanje ovog doktorata, a predsednik Republike brani Maloga kao da je za to kompetentan.

      U javnosti se povremeno javi sumnja o snazi dokaza da se radi o plagijatu (retko koga ne mrzi da prolazi kroz stranice i stranice dokaza profesora Raše Karapanđže). Igrajući na tu kartu, Fakultet organizacionih nauka, na kome je Siniša Mali doktorirao, krajnje bezočno je zaključio da nema reči o plagijatu. Mogu da razumem njihov interes da sakriju bruku, ali se nadam da će ih gubitak reputacije koštati.

      Da bi se ova sumnja makar malo razvejala, naveo sam dole neke delove disertacije Siniše Maloga paralelno sa mojim tekstom iz studije Novi model privatizacije u Srbiji koju smo prof. dr Boris Begović, prof. dr Boško Živković i ja objavili decembra 2000. godine i koja je dostupna na internet adresi http://www.clds.rs/pdf-s/s-privatizacija.pdf. Kako se može videti, radi se o pravom i doslovnom prepisivanju, bez imalo prepričavanja. Nedvosmislen plagijat. A ovo navedeno svakako nije sve što je g. Mali preuzeo u svoj doktorat.

      Do sada se nisam javljao jer sam želeo da moja država i moj univerzitet reše problem na pravi način, a ne da ja radim njihov posao, na primer kroz tužbu sudu za plagijat. Očigledno je da su se ove nade izjalovile.

      Plagirani pasusi u disertaciji Siniše Malog

      Begović, Živković i Mijatović Siniša Mali
      https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/sinisa-mali-nas-je-doslovno-prepisao/

  9. Varagić Nikola каже:

    Izabran rektor Univerziteta u Kragujevcu

    Nebojša Arsenijević ponovo izabran za rektora

    Za rektora Univer ziteta u Kragujevcu juče je ponovo izabran dr Nebojša Arsenijević, koji je i do sada bio na toj funkciji, i čije razrešenje sa tog mesta je nedavno preporučila Agencija za borbu protiv korupcije.

    Od ukupno 19 članova Saveta Univerziteta u Kragujevcu koji čine 13 nastavnika Univerziteta i po troje predstvnika studenata i Vlade Srbije, koje Vlada nije imenovala, sednici je prisustvovalo 15 članova. Komisija za sprovodjenje postupška za izbor rektora utvrdila je da je Nebojša Arsenijević tajnim glasanjem, od 14 važećih glasačkih listića, dobio svih 14 glasova, navodi se u jučerašnjem saopštenju kragujevačkog Univerziteta, uz napomenu da dr Arsenijeviću novi mandat počinje 1. septembr a, „kada će stupiti na dužnost“.

    Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je razrešenje Nebojše Arsenijevuća sa rektorske funkcije, zbog sukoba interesa.prosvetne vlasti i deo javnosti žestoko u poslenje vreme kritikuju i optužuju Nebojšu Arsenijevićaza navodne zloupotrebe i malverzacije na kragujevačkom Univerzitetu.

    27. februara 2018.
    https://www.danas.rs/drustvo/nebojsa-arsenijevic-ponovo-izabran-za-rektora/

  10. Varagić Nikola каже:

    Bumbaširević: Mali bez doktorske diplome do okončanja postupka

    Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević izjavio je danas da bi Nacionalni savet za visoko obrazovanje u narednim danima trebalo da imenuje jednog člana stručne komisije za preispitivanje osporene doktorske disertacije gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

    Bumbaširević je na sednici Saveta Univerziteta u Beogradu rekao da bi, ako Savet to ne uspe, aneksom trebalo promeniti Etički kodeks kako bi komisiju mogao da imenuje univerzitet. Bumbaširević je podsetio na hronologiju dešavanja i prepreke zbog kojih ovaj slučaj još nije razrešen, naglasivši da Siniši Malom doktorska diploma nije uručena, niti će je dobiti dok se postupak ne okonča.

    Istinomer
    Piše: V. Andrić
    8. februara 2018.
    https://www.danas.rs/drustvo/bumbasirevic-mali-bez-doktorske-diplome-do-okoncanja-postupka/

  11. Varagić Nikola каже:

    Božidar Radenković, jedini profesor Fakulteta organizacionih nauka koji se oglasio povodom osporene doktorske disertacije gradonačelnika Beograda

    Rektor, dekan FON-a i kolege odgovorne za ćutanje o doktoratu Malog

    Božidar Radenković je jedini profesor Fakulteta organizacionih nauka koji je potpisao zahtev da gradonačelnik Beograda Siniša Mali ne bude promovisan na Univerzitetu u Beogradu za doktora nauka, kao i da Odbor za profesionalnu etiku UB pokrene postupak protiv mentora i članova komisije pred kojom je Mali odbranio svoju doktorsku disertaciju.

    Akademik Dušan Teodorović je javno izrazio zahvalnost profesoru Radenkoviću za hrabrost, a na pitanje da li sebe tako doživljava, on za Danas kaže da je kao najstariji redovan profesor na FON-u imao obavezu da ukaže na probleme. Napominje da nije član nijedne političke stranke i da nema interes da neku od strana u ovom procesu podržava. Radenković smatra da je dovoljno to što je izneo svoj stav o tome.

    * Zašto ste se odlučili da sada potpišete pomenuti zahtev?

    – Moj stav o ovom plagijatu je već duže vremena poznat. Iznosio sam ga javno na Nastavno-naučnom veću FON-a pre više od tri godine, tako da za potpisivanje ove peticije nije bila potrebna neka novostečena pamet, niti posebna hrabrost. Jednostavno, to je izražavanje ličnog uverenja sa kojim se moje kolege profesori FON-a mogu, ali i ne moraju složiti. Biti u manjini je nekada i prednost.

    * Kako komentarišete ponašanje Vaših kolega sa FON-a? Da li se uopšte na sednicama Nastavno-naučnog veća pominje slučaj osporenog doktorata?

    – Mislim da, kada je iz iznetih činjenica u javnosti postalo očigledno da se radi o plagijatu i da se taj plagijat ne može nikako braniti, moralo postupiti u skladu sa akademskom praksom za takve slučajeve. Nažalost, moje kolege profesori su prihvatili iluziju da se taj problem može rešavati zabijanjem glave u pesak i čekanjem da se problem sam reši. Posledica je ogromna šteta ugledu FON-a, Univerziteta u Beogradu, međunarodnom ugledu celog obrazovnog sistema Srbije, pa i političkoj karijeri samog doktoranta Siniše Malog. To se sve moglo izbeći odgovornim i pravovremenim postupanjem. U nekom trenutku se problem ovog plagiranog doktorata ipak mora rešiti. Što kasnije se taj problem bude rešavao, šteta za sve aktere će biti veća.

    * Da li smatrate da su zbog ćutanja o ovom slučaju odgovorne i Vaše kolege?

    – Odgovornost snose svi: najviše doktorant, mentor, članovi komisije, dekan FON-a, pa i sam rektor Univerziteta u Beogradu. Peticija koju smo potpisali je kompromis koji je po predloženim merama daleko od akademskih sankcija koje akteri zaslužuju, ali je doprinos pokušajima da se rešenje nađe na Univerzitetu u Beogradu.

    * Imate li saznanja dokle se stiglo sa formiranjem stručne komisije koja treba da preispita navode da je doktorska disertacija Siniše Malog plagijat?

    – Jedina ustanova koja se izjasnila o imenovanju članova komisije je Nacionalni savet za visoko obrazovanje. NJihov kandidat je odustao. Koliko mi je poznato ni FON, niti Univerzitet u Beogradu nisu imenovali članove jer niko ne želi da se u to upusti. Možda se tu nešto promenilo, ali ja nemam dodatnih informacija.

    Piše: V. Andrić
    01. marta 2018.
    https://www.danas.rs/drustvo/rektor-dekan-fon-a-i-kolege-odgovorne-za-cutanje-o-doktoratu-malog/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: