Никола Варагић: Криминализација полицијске државе

NikolaSrbinInfo

Никола Варагић

 

Нису сви људи добри, не постоје безгрешни или савршени људи, али нису ни зли. Већина грађана не учини велико зло или велику неправду у току свог живота. Већину чине добри и поштени људи, који воде нормалне животе, поштују законе, плаћају порезе, имају чисту савест, и ако су правили неке преступе, то је углавном било док су били деца или млади и неискусни, или, кад на ситно варају, да би преживели, државу која их вара и која им чини неправду (што је више грађанска непослушност и то је легитимно). Такви људи живе у здравим породицама или стварају здраве породице, то су добре комшије, добри радници и послодавци, добри службеници, то су непознати људи који вам се нађу у невољи…

Држава има органе који служе за одржавање реда и поретка у држави и не сме да третира грађане као криминалце. Међутим, држава, односно, власт која заступа грађане и они који спроводе одлуке власти и чувају ред и поредак, попут полицајаца, тужиоца и судија, често не праве разлику између поштених грађана (који нису прекршили закон) и криминалаца, па се сваком грађанину обраћају као да је криминалац или осумњичен за криминал. Ако се неко побуни, копају по његовој прошлости, тј. траже било какво дело да докажу да је тај грађанин криминалац (или, саобраћајни полицајац ће да тражи да ли је на кутији за хитну помоћ истекао рок да би вам написао казну, итд.). Ако се ради о високој политици, и ништа лоше не могу да вам нађу, измислиће неко дело, послаће вас на суд, а у таблоидима ће вам пресудити. Дакле, они у сваком човеку прво траже или гледају оно што је најгоре у њему, и желе да му науде и угрозе егзистенцију ако се у потпуности не повинује. Друштво намерно криминализују и онда сиромашни грађани чине ситне преступе да би преживели, а власт то користи да их уцењује или прави од њих криминалце, ако се буне због неправде.

Правна свест, како је подсећао Жарко Видовић, у човеку гледа оно што је најбоље у њему. То је хришћански поглед на човека – човек је створен добар, према лику Божјем. У сваком човеку је након пада (и највећи грешник може да се покаје) сачуван лик Божји. Међутим, дужност хришћана је и да избаце зле људе из своје заједнице. Да ли државни функционери и службеници имају правну свест, колико је Србија правна држава? Колико има хришћана (савесних, одговорних људи) међу државним службеницима? Зашто државни службеници поштене, обичне људе третирају као криминалце? Зашто праве криминалце не избацују из својих редова, тј. зашто их не шаљу на суд и у затвор? Зашто називају криминалцима оне који указују на криминал у држави? Одакле толико криминала у полицијској држави?

Недавно сам гледао интервју са новинарем (и бившим полицајцем) Миланом Јовановићем. У том интервјуу Јовановић је отворено говорио о криминалцима који раде у полицији и о крађи кола у Србији. То је радио начелник полиције задужен за сектор моторних возила. Јовановић је због тога имао проблема са колегама из полиције. Али се ништа не предузима против криминалаца у полицији. Зато је стање све горе. Уместо једног Аркана или једног Легије, сада имамо стотине малих аркана и легија који раде шта хоће. Недавно је заменик начелника Службе за борбу против организованог криминала на улици пребио угоститеља (обичног грађанина), пред његовом супругом, без разлога. То није понашање полицајаца, него криминалаца (мафијаша) и окупатора (дахија).

Са друге стране, полицајци и судије послали су у затвор баку, стару 91. годину, због тога што је прешла улицу ван пешачког прелаза. Дакле, тих полицајаца и судија нигде нема кад је у питању случај украдених беба, кад приватни извршитељи избацују људе из кућа, да не помињемо преваре банака, фармацеутску мафију, приватизацију, нерешена убиства, итд. Ако полиција и правосуђе не реагује и не победи најопасније криминалне групе у држави, онда полиција и правосуђе не постоје. (Србији као узор може да служи и Словачка, која је брзо решила случај убијеног новинара.) Заиста је бесмислено да постоје само да би писали казне и слали у затворе обичне грађане због ситних прекршаја. Мало је племенитих људи (људи који немају „синдром бициклисте“) у полицији и правосуђу. Неки полицајци, судије, тужиоци и остали државни службеници више крше законе и нарушавају ред и поредак, него већина грађана, односно, више него и неки криминалци. Плаше се политичара, плаше се мафијаша, њима су дозволили да раде шта хоће, само се не плаше грађана, зато грађани морају да се казне за најмањи прекршај. Нигде чојства међу њима. А јунаштво без чојства није јунаштво, него насиље, варваризам, тоталитаризам, терор државе.

То значи да полицајци и судије тренутно немају морални кредибилитет ни да се са висине обраћају правим криминалцима, а посебно је безобразно да се према поштеним грађанима односе као према криминалцима. Зато грађани више неће да ћуте. Свима препоручујем да погледају конференцију за медије коју су организовали родитељи деце која су погинула (или убијена) у дискотеци „Контраст“ у Новом Саду. Родитељи не штеде речи на рачун тужилаца и инспектора и крећу у жестоку борбу против тужилаца и инспектора. Грађани почињу да се боре за своја права, без страха од функционера и службеника државе. То је побуна против зла – буди се добро у људима, добро у обичним грађанима. Не буне се само они који се буне да се нико не буни, јер они не виде да се сви буне или буде. Подржи оне који се већ боре, покрени своју, локалну борбу, учини нешто према својим могућностима. Само, прво победи зло у самом себи, да не постанеш исти као они против којих се бориш.

Зато што се више плаше људи (јачих од себе), уместо Бога, или зато што се не плаше Бога, а плаше људе (обичне грађане, немоћне, слабије од себе), велике су шансе да ће се у паклу наћи више полицајаца, тужилаца и судија, него робијаша и криминалаца које су послали у затворе. Али, није наше да судимо, или да дајемо милост. Обични људи су и полицајци и судије, и сви остали државни службеници које критикујемо, јер желимо ефикасну државу, бољу бирократију, мање корупције, а више правде. Међу њима има добрих људи и правих професионалаца. Тражите и у њима прво оно што је најбоље, а не најгоре, разликујте грех од грешника и никога немојте да мрзите. Али, тражите и правду, борите се за своја права. Ако се појаве здраве снаге у полицији, правосуђу и осталим државним органима, наша дужност је да подржимо те људе, али, док се не појаве такве снаге, наша дужност је да их критикујемо и да тражимо више храбрости, поштења и здравог разума у њиховом раду.

Људи који у себи виде само добро, а у другим људима само зло, не виде зло у себи. Власт, коју чине лоши људи, није дата од Бога. Бог је створио човека доброг, да чини добра дела. Већина људи труди се да тако живи. Али не и већина функционера и службеника државе. Они су били бољи људи, док су били обични људи, тј. пре доласка на власт. Власт квари све људе, осим припаднике више класе људи. Све је више племенитих људи који улазе у политику и то је добро – Србија ће бити и мање полицијска и мање мафијашка држава, тј. држава ће бити сервис грађана и одлучна у борби против криминала и корупције.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: