Никола Варагић: Добар бизнис и нови људи

Никола Варагић

Власт уплати сваком грађанину Србије по 100 евра из државног буџета, а онда власт:

• повећа порез на имовину
• повећа претплату за РТС
• повећа акцизе
• подигне цену ПЦР тестова
• узме новац од локалних власти (буџета општина), и онда локалне власти подижу порезе и комуналне таксе, и узимају кредите од банака да попуне рупе у буџетима
• нареди Пореској управи да пошаље решења фриленсерима да плате ретроактивно порез са каматама и исто припрема за бебиситерке и продавце на Лимунду
• припрема увођење пореза на дознаке из дијаспоре
• нареди судовима и јавним предузећима да буду веома ажурни кад су у питању дуговања грађана, а полицајце и приватне извршитеље шаље да наплате сваки динар где год могу
• локална власт уведе нове зоне за наплату паркинга, иако нема довољно паркинг места (зато што власт дозвољава да се граде нове зграде без паркинга), и онда пошаље Паркинг сервис да се одвозе возила која нису прописно паркирана и пишу казне и пуне буџете

Итд.

Добар бизнис.

Уплатиш 100 евра сваком пунолетном грађанину Србије из буџета и хвалиш се како добро управљаш економијом државе и да има довољно новца у буџету, а онда у наредних годину дана узмеш, на разне начине, у просеку, око 1.000 евра више него претходне године (док је просечна плата остала иста или мало већа, али и даље међу најмањим у Европи), од сваког грађанина Србије, да попуниш рупе у буџету државе. Који је опет празан. Јер цури са свих страна. Онда узимаш и кредите од међународних финансијских институција и банака, па продајеш хартије од вредности, продаш највећу државну банку и рудна богатства за мале паре… Уђеш у политику са 100 евра у џепу, дођеш на власт и постанеш тежак 100 милиона евра. Опасни бизнисмени воде Србију. Заиста опасни.

Највећи је проблем то што и у опозицији имамо такве бизнисмене, који су били на власти и исто тако радили. Није се одвојило жито од кукоља. То неће да уради ЕУ као посредник у дијалогу власти и опозиције.

Са друге стране имамо професора Александра Кавчића, који је у оквиру своје фондације формирао Бесплатну библиотеку, која омогућује ученицима основних школа у Србији да бесплатно преузму и користите уџбенике, лектиру и друге књиге, а који је за ученике и њихове родитеље, и спас Завода за уџбенике, урадио више него сви политичари у Србији заједно у последњих 20 година. И тек ће урадити, уз подршку јавности, која је на страни професора Кавчића у рату против монополиста на тржишту уџбеника.

Професор Кавчић је најбољи пример шта Србији значе „нови људи“ у политици. Надам се да ће професор Кавчић ући у политику. Али не у ово блато и не док се не појави још неко сличан њему – стручан, моралан и економски независан (поштено зарадио своје милионе).

Кад би се појавило још девет људи, попут професора Александра Кавчића, и тих десет људи се договоре и организују, и окупе око себе све што вреди у Србији од политичара и стручњака, Србија би процветала. Наравно, имаће много препрека и проблема да дођу на власт и кад освоје власт, али њихов победнички ход нико не би могао да заустави.

Свима су преко главе политичари који су сиромашни ушли у политику и постали богати а да су једини легални приходи били њихове плате; свима су преко главе тајкуни који улазе у политику или финансирају политичке странке да би спречили сваки покушај да државни органи утврде како су зарадили први милион; свима је доста политичара који као незрела деца сањају да пуше томпусе, једу кавијар и наручују из каталога манекенке, глумице и певачице да им праве друштво поред базена или на јахти кад дођу на власт и онда то раде кад су на власти; свима су преко главе бахати политичари који користе службена возила под ротацијама да заврше приватне послове; свима су преко главе глупи политичари који постављају на одговорна места нестручне људе само зато што су рођаци, пријатељи, из исте странке, љубавнице/и или послушници који ће радити прљаве послове и ћутати; свима су преко главе политичари који су купили дипломе, који раде за странце, итд.

У Србији и расејању има још људи као што је професор Александар Кавчић. Можда много више него тих 9 које помињем. До пре неколико месеци буквално нико у Србији није знао за њега. У међувремену је и Немања Видић покренуо неке ствари у српском фудбалу. Ово што се сад дешава међу онима који раде у позоришту и филмској индустрији прилика је да се и та област или делатност прочисти. Све је више и људи који имају еколошку свест и боре се да се природа прочисти (расте притисак јавности да се реши проблем загађења).

Када би се у свакој области појавили појединци, попут професора Кавчића у образовању, и Немање Видића у спорту, који ће ударити на монополисте и нестручне људе из власти, у тој области, и кад би се они организовали и координисали свој рад – не би било потребе звати ЕУ да буде посредник у дијалогу власти и опозиције. Можда не би било потребе ни да се води дијалог са људима који одбијају дијалог и нису достојни својих функција.

Толико су Србији потребни „нови људи“ у политици или прва генерација политичара који ће се озбиљно бавити економијом, као прави домаћини.

Никола Варагић: Срце европског континента

Никола Варагић

Српски народ представља Исток на Западу и Запад на Истоку практично од кад се појавио у историји. Немањићи су вешто балансирали између Истока (Цариграда) и Запада (Рима). Међутим, након распада средњовековне српске државе, српски народ је живео у две туђе и различите културе – део народа је остао да живи под окупацијом Османског царства, а део народа је отишао у Аутроугарску. Судар тих култура рефлектовао се и у српском народу. Од 19. века и ослобођења, у српском народу долази до поделе на оне који желе да Србија раскине све везе са Истоком и на оне који желе да Србија раскине све везе са Западом. Два века траје сукоб екстремиста из те две антагонистички настројене Србије и зато модерна Србија није мост између Истока и Запада, већ место судара Истока и Запада. Југославија је више била мост за ширење Запада на Исток, и зато се распала.    

Сад је питање да ли постоји простор да Србија постане војно неутрална држава и место сусрета и дијалога Истока и Запада, место сусрета привредника са Истока и Западa (тако да у Србији направе пословне договоре и уговоре и обаве банкарске трансакције…). Или, ако дође до поделе светског интернета, да ли би Србија могла да одржи везу и са руским и са кинеским и са евроатлантским интернeтом. Са једне стране, питање је да ли ће српски народ развити унутрашњи дијалог, културни дијалог и добити нову владајућу елиту, елиту способну за велика дела. Са друге стране, не знамо ни како ће се развијати односи између великих сила; ако дође до светског рата, биће немогуће остати војно неутрална држава.  

Србија је, у овом тренутку, једина држава у средњој и југоисточној Европи, која није члан ЕУ и НАТО, нити је близу чланства у ЕУ и НАТО. Државе Вишеградске групе и Грчка су скоро у потпуности вестернизоване. На том путу су и све остале балканске државе. Сад су на реду државе са друге стране Црног мора. Тако да се граница Запада померила до Црног мора, што Србију заиста чини Истоком на Западу, и Западом на Истоку. Међутим, данас све државе средње и југоисточне Европе сарађују и са Русијом и са Кином. Немачка не одустаје од пројекта Северни ток 2. За неколико деценија, већину становника Немачке и Аустрије чиниће грађани пореклом са Истока (средње, источне и југоисточне Европе и Азије). Тако да се и граница Истока помера до Рајне, Алпа и Јадранског мора. Дакле, цео простор између Балтичког, Јадранског и Црног мора постепено постаје Исток на Западу и Запад на Истоку, кроз сукоб империја са Истока и империја са Запада.

Србија може да опстане само ако у себи помири Исток и Запад и постане место дијалога Истока и Запада – само ако се издигне изнад Истока и Запада. Као вазал неке империје са Истока, српски народ ће бити асимилован, или ће бити кажњен од стране Запада, што није тешко имајући у виду је Србија окружена НАТО државама. Ако постане члан ЕУ и НАТО и раскине све везе са Истоком и својом традицијом, српски народ ће сигурно нестати, јер Запад жели што мање Срба у Србији, тј. њену територију. Да се то не би догодило, Србија мора да (п)остане стратешки партнер Русије и Кине у овом делу Европе, али и да односи између Русије и Кине остану добри. Међутим, циљ Србије мора да буде стварање добрих односе и са Западом, односно, да Запад не види у Србији малу Русију и малу Кину. То ће бити тешко због притиска који Србија трпи због КиМ, али није немогуће.  

Да ли ће се у српском народу појавити генерација државника који ће имати те вештине, који ће бити способни да се изборе за то посебно место између или изнад Истока и Запада, остаје да се види. Олакшавајућа околност је да цео простор средње и југоисточне Европе постаје исто тако Исток на Западу и Запад на Истоку. Али, ако се то дешава као последица борбе за превласт империја, никад ниједна држава из овог дела света неће бити независна и стабилна. Зато свака мора да се издигне изнад тог сукоба Запада и Истока. Потребно је, са једне стране, да у свакој држави либерали и конзервативци воде унутрашњи дијалог (створити правну или демократску државу у којој се поштују и права мањина и верска права и негује најбоље из традиције), а са друге стране, потребно је да народи из овог дела Европе реше међусобне спорове (тј. мора да се постигне договор између патриота, из свих народа или држава са овог простора) и створе савез држава, а посебно ако се распадне ЕУ.

Србија, као европска држава, која одолева вестернизацији, мора да буде предводник, тј. да покрене неке иницијативе, мора да се појави са неким предлозима како да се то оствари. У случају да Немачка постане, у економском смислу, далеко више везана за Исток (Кину), него за Запад (а то ће сигурно да се догоди ако за десет година кинеска економија буде већа од економија САД и ЕУ заједно, а Русија заустави деографски и економски пад, и очува стратешко партнерство са Кином), за Србију би било погубно да, у том тренутку, не буде стратешки партнер и Русије и Кине, и да не допринесе и историјском политичком преокрету Немачке и Аустрије, тако да се победе и усташе и фашисти и нацисти и заштите српски интереси на Балкану, односно, Србија не сме да дозволи да Русија и Кина направе договор са Немачком на штету интереса Србије и српског народа на Балкану.  

То би било веома глупо и то ће се догодити ако Србију буду водили глупи људи. За велике геополитичке игре потребни су веома мудри, интелигентни и способни људи. Србија је увек имала такве људе, али никад довољно у власти. Сад се појављује историјска шанса да Србија искористи то што се налази на раскрсници путева између Истока и Запада – да од тога направи предност или да то више не буде препрека. Ни то што се Србија налази на рути коју користе мигранти из Азије да стигну до западне Европе, није проблем који не може да се реши или заштите интереси Србије, кад би Србију водили паметни и способни људи. Дакле, ни митомомани који прецењују своје могућности, нити аутошовинисти који имају осећај инфериорности пред Западом. Националистима ће увек странци бити криви, а аутошовинистима ће увек Срби за све бити криви.

Србији би одговарало да простор југоисточне (Балкана) и средње Европе (Вишеградске групе) постане „тампон зона“ између империја са Запада (САД и Велике Британије) и империја са Истока (Русије и Кине), а не бојно поље за мерење снага империја или да се грађани ових држава такмиче ко ће више да служи некој империји. Кад би настала таква „тампон зона“ у „срцу Европе“, можда би се смањио ризик од избијања светског рата. Наш циљ је Европа (хришћанских) нација и правних (демократских) држава. Можда је касно да се то оствари у целој Европи, али можда није касно да у средњој и југоисточној Европи настане савез држава, односно, народа заснован на таквој идеји.

Србија сад није војна сила и не може да буде велика светска војна сила. Србија има неке шансе у великим геополитичким играма само ако постане „економски тигар на Балкану“. То је могуће једино ако је политика Србије: „На земљи мир, а међу људима добра воља“.