Никола Варагић: Нова политичка теорија

Никола Варагић

У 19. и 20. веку у српском као и у осталим православним народима није било услова да се ствара модерна православна политичка теорија, пошто се скоро цео 19. век водила борба за ослобођење од Османлија, а почетком 20. века долазе нови окупатори, са запада. И због унутрашњих разлога, зато што традиционалисти нису уважили промене у односу на живот пре Француске револуције или нису сматрали да је то неопходно, а српски интелектуалци, образовани у духу просветитељства, одбацили су веру и цркву и српску државу стварали по узору на државе западне Европе или у складу са идејама социјализма или либерализма. Ново успостављена Српска православна црква настаје тек у Краљевини Југославији, али, Русија пада у комунизам, док се у Европи шире нацизам и фашизам и убрзо долази Други светски рат (српски народ имао је два антифашистичка покрета), и после рата нов прогон СПЦ, од стране комуниста, који су увели диктатуру, 1989. године изгубили су апсолутну власт и од 1990. године живимо у квазидемократском, неолибералном систему.        

Те три идеологије – либерализам, социјализам (комунизам) и фашизам, према Александру Дугину, сада су превазиђене и тражи се нова, четврта политичка идеологија или теорија. Да ли постоје услови да се ствара државно уређење и уреде друштвено-економски односи у складу са нашом културом и традицијом? Да ли ће православно-словенски исток Европе, који је преживео ударе нацизма и комунизма, преживети удар (нео)либерализма? За сада, само се Дугин тиме бави и зато се враћам на критику четврте политичке теорије.   

Нова политичка теорија не може бити идеологија која ће да замени веру, јер хришћанство није идеологија и хришћанима није потребна идеологија. Држава је држава свих грађана, одвојена од цркве, држава не може да замени духовну заједницу. Опет, хришћанин живи у свету или у плуралном друштву, и мора да има координантни систем[1] за живот у свету. Те координате су вера и правна свест (Римско право) – поштовати људска права и слободе или сваког човека поштовати као личност. Ако би се у оквиру тих координата изградила православна (демократска, а не теократска) држава – православци не би попут либерала прогонили нелиберале, и не би попут комуниста прогонили некомунисте. Нова политичка теорија, као прва модерна политичка теорија настала у православној култури, не би могла да има елементе фашизма, јер православно срце и словенска душа не прихватају фашизам, нацизам и расизам и слање људи у логоре или у гета. Либерализам је зло кад се претвори у фашизам, социјализам је зло кад се претвори у фашизам, а фашизам је увек зло. Шта значи бити антидемократа, ако ниси и антифашиста? Или, ако ниси комуниста, шта значи бити, у економском смислу, антилиберал? Дугин је против капитализма, али није објаснио (а без тога нема нове теорије) шта је алтернатива капитализму, тј. комунизму. Како да се развија приватно предузетништво и негује позитивна селекција, а да исто друштво не постане и потрошачко друштво социјалне неправде са 1% богатих и 99% сиромашних? Дакле, ако се искључи повратак у феудализам, како да се превазиђу западњачки економски модели?

Алтернатива капитализму није комунизам, није ни фашизам, него стварање православне културе и правне државе. Православна култура може да се развија кад постоји хармонија вере и правне свети или у држави у којој се поштује право личности. Само у православној култури може да се нађе права мера између државног интервенционизма (социјализма) и слободног тржишта (либерализма), и тако да се зауставе и повратак у комунизам и фузија крупног капитала и државе – што је економски фашизам. Дакле, изградњом православне културе и економије, био би превазиђен и комунизам, и модел лихварског финансијског капитализма (и више би се водило рачуна о екологији и о заштити животиња).  

Пошто у Србији има хајдегероваца – међу којима има и дугиноваца, а који сматрају да за четврту политичку теорију атеизам новог доба престаје да буде нешто обавезно, овде бих поновио да је (ако је традиција на коју се позивамо хришћанска) непотребно позивати се на западњачке метафизичаре – нећемо сазнати ништа ново или ништа што ће нас значајно духовно обогатити. А овде бих додао, пошто Дугин истиче да је Русија од пада Цариграда упориште Православља и да ту чистоту вере мора да чува, да то неће успети да остане, ако православци следе западњачке метафизичаре, као што то ради, на пример, немачки теолог Рудолф Карл Бултман („крштени Хајдегер“) и ако се не ослободи економске окупације. То ослобађање иде једно са другим – од идеологија или дискурса наметнутих са Запада и од економске окупације Запада. Због тих недостатака, Дугинова визија одбија и православце (искрене вернике) и либерале (искрене демократе, приватне предузетнике). Сад не постоје ни идеолози, ни следбеници нове политичке теорије, која такође не постоји.

Ако се искључе православци (искрени верници) и либерали (већина левичара у културном смислу дели исте вредности са либералима) – ко ће да развија четврту политичку теорију и који део друштва може да прихвати такву теорија? Како у Русији, која је мултиетничка и мултиконфесионална држава, антифашистичка држава, пропагирати антилиберализам – са елементима фашизма? И Балкан је мултиетничка и мултиконфесионална средина, и Срби су, попут Руса, доживели геноцид од стране фашиста и нациста. (Са друге стране, државе Вишеградске групе нису и не желе да не постану мултиетничке или мултиконфесионалне државе, што је њихово право, под условом да не склизну у фашизам, а то неће једино ако приђу православљу, тј. врате изворима хришћанства и хришћани узму учешћа у стварању и нове политичке теорије и културно-економског савеза хришћанских држава.) Наравно, слажем се са Дугином да је ово што сад постоји нека врста (нео)либералног фашизма и да демократија има мане. Међутим, шта је алтернатива демократији? Држава може бити или демократска или тоталитарна. Ако нема вечних истина, тј. ако веру (истину) не смемо да ширимо мачем – хришћанин може да ствара само демократску, никад тоталитарну државу. Улога Цркве или њеног свештенства је да чува чистоту вере и Цркву, да негује саборност и шири православну културу, тако да не скрене у клерикализам. Црква мора да буде брана сваком тоталитаризму или фашизму, а да не постане либерална, протестантска црква; да негује родољубље (традицију), а гуши национализам (шовинизам, јерес етнофилетизма)…

Као хришћани, морамо да правимо разлику између духовне заједнице и државе. Стварати нову политичку теорију у оквиру православног координантног система једино је логично, јер припадамо православној, али, и европској цивилизацији. Бити против људских права, значи бити и против верских права, кршити право приватности, гушити слободу говора… Бити против верских права, значи бити и против људских права. Дакле, антидемократе крше људска/верска права. Нова политичка теорија мора да предложи нов облик државног уређења и дефинише државу која је и демократска и хришћанска (поштују се и грађанска и верска права, и права мањина и права већина). И да предложи нов економски модел…  

Хришћанска демократска држава не би одговарала само антихришћанским екстремистима који насилно намећу антихуманизам, зато што би у томе били спречени. Смисао стварања хришћанске демократске државе и савеза таквих држава је да се они у томе спрече по цену поделе Европе, на хришћански исток и на трансхуманистички запад. Запад је, ионако, већ трансхуманистички, сад је само питање да ли ће православне државе остати хришћанске или постати трансхуманистичке и заробљене у финансијском систему Империје, која жели да створи светску централну банку и светску владу. Можда је подела Европе – културно и економско одвајање од Запада мирним путем – једино решење. Али, да би се то догодило, потребна је идеја, нова политичка теорија, која хришћанима неће бити замена за веру, већ помоћно средство за живот у свету, да сабира традиционалисте из различитих народа, а да се не спроводи терор већине или терор мањине – било који облик фашизма, који би одбио и нехришћане који не желе да живе у тоталитарној држави трансхуманиста. Постоје људи који нису хришћани, али би пре живели у хришћанској а не у трансхуманистичкој држави. Ако хришћани са Запада не могу да живе и да опстану у либералним државама могу да се преселе у неку од држава источног, хришћанског блока, а трансхуманисти из православно-словенских држава који неће да поштују традиционалне породичне вредности могу да се преселе у неку од евроатлантских, трансхуманистичких држава. Ако је то воља већине, и на једној, и на другој страни, можемо у миру да се раздвојимо, да свако живи како жели.

Православне државе ће (п)остати хришћанске једино ако се се ослободе идеологија које су темељ трансхуманизма. То су либерализам, социјализам и фашизам. У свим идеологијама победили су антихуманистички елементи и сви идеолози су трансхуманисти. Ако желимо да одбранимо хришћанску (православно-словенску) цивилизацију – Православну Цркву, и традиционалне породичне вредности, наша права и слободе, наш начин живота, наш јавни морал, бесмислено је следити такве идеологије. Надам се да ће се појавити интелектуалци (философи, правници, економисти…) у православним народима који ће стварати нову политичку теорију, прву политичку теорију изниклу из православно-словенске духовности и културе. Надам се да ће ту бити и Грка, пошто је духовна основа православно-словенске цивилизације, поред Јерусалима, и Цариградска патријаршија и Света Гора, или Источно римско царство, простор где се развила и (античка) демократија и Православна Црква.  

Ако ово нису последња времена, има смисла радити на томе и то могу да ураде само људи који су искрени верници и одлично познају свет. Критиком Дугинове четврте политичке теорије желим да промовишем ту идеју, јер је Дугинова анализа одлична и он је добро приметио да постоји празан простор за развој нове политичке теорије. Само што ја, као хришћанин, сматрам да она мора бити у оквирима православног координантног система и да једино као таква, нова политичка теорија може бити прихваћена у нашој, православно-словенској цивилизацији. И да је можда неопходна, јер је подела Европе вероватно једино решење, ако желимо да останемо хришћани, да сачувамо наш(е) идентитет(е) и да живимо слободни у сувереним државама. О томе више у наредним текстовима. Подела Европе је вероватно императив, са или без нове политичке теорије, јер је то питање опстанка.

---

[1] Византинчев“ свет је координантни систем у којем се он сналази лако и тражи своје место. Апсциса (хоризонтална, световна и земна раван) тога света је Римско право, ордината (вертикала по којој се човек уздиже и стреми Небу) је вера. У таквом систему се човек сналази лако и никад се не губи. Тачно зна своје место (које је сам собом одредио) – Жарко Видовић.

Никола Варагић: Пандемија као умни рат

Никола Варагић

Пандемија је показала да већина грађана са правом гласа, или, већина пореских обвезника, нема своје представнике у законодавној, извршној и судској власти, и да су сви медији под контролом ваксерског лобија – не постоји ниједан велики медиј и јавни сервис отворен за стручњаке који имају своје мишљење и невакцинисане грађане који чине већину.   

Ваксерски лоби воде медицински фашисти или вакци-нацисти који се залажу за присилну вакцинацију и спремни су да користе фашистичке методе да остваре своје циљеве (профит им је важнији од здравља људи). Нису сви вакцинисани људи и вакци-нацисти – постоје вакцинисани људи који су за слободу избора и не желе да присиљавају друге људе. Вакци-нацисти су мањина која има апсолутну власт и шири страх, са циљем да једног по једног грађанина присили да беспоговорно ради шта му се каже, а слободоумне људе да затворе у логоре и затворе. Да ли су здрави људи који имају такве планове? Да ли је нормално да се предлаже раздвајање вакцинисане и невакцинисане деце? Само (вакци)нацисти то раде.  

Вакци-нацисти уводе позитивну дискриминацију, пошто су, како они тврде, противници присилне вакцинације неодговорни људи. Само је човек (стручњак) који има развијено критичко мишљење – личност, а не део масе (човек-маса) – одговоран човек. А човек коме други говори шта да ради и дозвољава да се држава или било ко други према њему односи као према малолетном детету – човек који ради нешто само зато што „сви то раде“ (иако је истина да то не раде сви), такав човек (стручњак) није одговоран човек.     

То су прави параметри неодговорности. Што се тиче науке, не зна се како је настао вирус, вакцине изгледа нису баш ефикасне (за неке људе су опасне), неки научници препоручују лекове, а не вакцине, постоји и могућност да је корона вирус произведен у лабораторији и да сутра могу да пусте неки нов вирус… Међутим, вакци-нацисти и даље спроводе јефтину пропаганду и крше људска права – сад уводе ковид пасоше, ускоро ће да стављају и зелене или жуте траке људима на руке, попут немачких нациста и старих Римљана.

Верујем да у Србији данас живи више стотина хиљада антифашиста спремних на борбу на живот и смрт. Режим може да победи само ако сломи умове већини, у већини, која пружа отпор. Пандемија је и умни рат. Ако вас неко убеди да прихватите тзв. нову реалност, или тзв. нову нормалност, то значи да неко други контролише ваш ум. Исто као и кад је неко убеђен да све најбоље зна, или да је месија, и да сви остали морају да га следе – и тад неко други контролише ум таквог човека. Режим не може брзо и лако да сломи већину, може да је ломи постепено – једног по једног, ако већина остане неорганизована, атомизована, ако људи не схвате да је ово умни рат и не победе страх.  

Кад би већина устала, 99% вакци-нациста би се повукло у мишје рупе. Проблем је то што је већина плурално друштво – противници присилне вакцинације (као и патриоте који се боре за слободу) не могу да превазиђи остале разлике, па владајућа мањина против већине користи тактику „завади па владај“ (то је умни рат). Ако је најважније одбранити слободу, или се ослободити, онда оно што је мање важно, око чега постоје спорови, мора да сачека, и око борбе за слободу мора да се постигне солидарност и јединство. Колико дуго човек може да буде здрав ако живи као роб или се попут миша користи за научне експерименте? Колико дуго ћемо бити слободни, ако не кренемо одмах да се организујемо и да бирамо наше представнике у будућој власти, тако да већину не предводе људи који неће да уђу у сукоб са вакци-нацистима или банкстерима (лажна опозиција, страни агенти, прикривени фашисти) кад дођу на власт? Како да се ослободимо притиска глобалиста или Империје?

Ако вакци-нацисти желе да одвајају вакцинисане људе од невакцинисаних, нека то раде у својој држави и о свом трошку, а нашу државу и новац који ми уплаћујемо у буџете, нека не дирају. Вакци-нацисти желе тоталну контролу – желе да контролишу све токове новца, наше умове и на крају да постану власници наших тела. Да ли је време за антифашистички покрет отпора? Јер, пандемија ће можда проћи, али тежња мрачних центара моћи да све контролишу – неће проћи. Кад видимо какве законе предлажу, видимо колико су опасни. Они имају планове, а ми смо пасивни и реактивни и атомизовано друштво.

***

Заиста, да ли неко има идеју шта да се ради ако се ускоро не прогласи крај пандемије? Или ако се стварно појави неки нов сој и много јачи талас заразе? Или, ако се појави нов вирус, још смртоноснији, пуштен из неке лабораторије? Шта да радимо ако је ово биолошки рат?

Кад видимо шта објављују медији и шта се дешава у неким државама, колико параноје и манипулација има у разним државама и колико постаје све јачи притисак на противнике присилне вакцинације, то није добро и не улива наду да ће се свет вратити у нормалу.

Уместо тога, намеће се ненормалност, као тзв. нова нормалност. Шта да радимо ако та тзв. нова нормалност или пандемија потраје још две, три… године? Да ли је Србија спремна за још једно затварање у свету? Како ће то да се одрази на економију Србије? Како ће држава помоћи грађанима Србије који се налазе у другој држави, или онима из дијаспоре који би хтели да се врате у Србију?

Што научници дуже ћуте и не откривају како је настао корона вирус, све сам сигурнији да је тај вирус произведен у некој лабораторији и намерно пуштен у свет. Добро знамо да се у лабораторијама широм света налазе и много опаснији вируси од корона вируса.

Јасно је да је пандемија повезана са кризом лихварског капитализма. Није случајно то што се вирус појавио у тренутку кад је лихаврски капитализам ушао у кризу и то што су међу главним ваксерима или вакци-нацистима у свету представници крупног капитала (банке, Big Pharma, ИТ корпорације…). Криза служи да обришу своје дугове и створе монополе.  

Можда они нису сада толико јаки да покоре цео свет и можда ће се ускоро прогласити крај пандемије. Можда ће то бити само привремено – они се неће предати, а могу да се појаве и нови мрачни центри моћи који ће желети исто то да раде, само боље, тако да они постану господари новца и господари света. Јер људској охолости и глупости нема краја.

Зато, иако сам противник присилне вакцинације, нисам опуштен и не мислим да је корона вирус безопасан, или да не постоји, као неки теоретичари завере. Тај вирус постоји и убија људе, сутра могу и ја да умрем због тога, свестан сам да та могућност постоји. Али то није разлог да се толико плашим и да примим вакцину. Али ни да будем опуштен.

Јер, све је јачи притисак вакци-нациста, а може да се појави опаснији сој или још опаснија зараза у свету. У том случају, решење није да се претварамо да зараза не постоји или да ће сама проћи, или да ће вакци-нацисти одустати од својих планова. Решење свакако није ни да уводимо и да живимо тзв. нову нормалност? Ако ћемо да се боримо, шта предлажете?  

Како да нормални људи дођу на власт у Србији и како да у Србији имамо нормалан живот ако у свету буде успостављена тзв. нова нормалност или нови светски поредак? Ако чак и Русија мора да слуша СЗО и следи ММФ, како Србија да остане независна, слободна?

Ко ће, како и кад реформисати здравствени систем Србије? Како да се заштите становници Србије и Срби у региону од нових зараза и отрова (ако се појаве)?

Волео бих да видим групу врхунских лекара (који нису лобисти фармацеутске индустрије) који ће јавности представити све чињенице у вези корона вируса и понудити конкретна решења за борбу против заразе. Волео бих да видим групу врхунских српских економиста и привредника (који нису лопови и део увозничког лобија) који ће јавности представити кризни план и нову економску политику.

Било би добро да постоје и конкретни предлози или решења, а не само критика ваксерског лобија или вакци-нациста. Ако останемо пасивни и реактивни, они побеђују.

Никола Варагић: Геноцидна србофобија

Никола Варагић

Крајем јуна написао сам да не смемо да дозволимо да непријатељи који доносе резолуције о Сребреници остваре свој циљ – да се утврди лаж да се у Сребреници догодио геноцид да би се српски народ етикетирао као геноцидни народ, а онда (то је и тајни план британске владе) да у српском народу победи аутошовинизам. Ако ништа друго, да се изазове сукоб између српског и бошњачког народа да би Босна и Херцеговина остала протекторат НАТО алијансе. Том циљу служи оно што је урадио крајем јула у Босни и Херцеговини одлазећи високи представник међународне заједнице (тачније, ВБ, САД и ЕУ), када је наметнуо одлуку о изменама Кривичног закона у БиХ, чиме је негирање геноцида кажњиво (само се злочин у Сребреници назива геноцидом, што је бесмислено, али потребно србофобима).     

Бошњаци који мрзе Србе и Републику Српску, радосно су дочекали ту одлуку и верују да ће се Срби брзо одљутити и сарађивати са новим високим представником. Да ли су, овог пута, погрешили Бошњаци који тако размишљају? Да ли ће победити аутошовинисти? Спорну одлуку високог представника Валентина Инцка, иницирали су Лондон, Берлин, Вашингтон и Брисел  – престонице неких од најгеноциднијих држава на свету. У Белгији су и после Другог светског рата постојали зоолошки вртови са децом из Африке. Злочин у Сребреница не може да се пореди и изједначи са Аушвицем или геноцидима у Африци и Северној Америци, или Јасеновцем, Јадовном и Пагом, да не помињем злочине и геноциде Османлија – дакле, са геноцидима које су спровели они који сада српски народ називају геноцидним. Сребереница не може да се пореди са њиховим геноцидима – у Сребреници није било геноцида. Нико од њих нема право да држи било какве моралне лекције српском народу. Само аутошовиниста то може да дозволи и да осећа стид пред њима. И патриота осећа стид због злочина које су учинили неки Срби током рата, али пред прецима и Богом. Пред Богом имамо чега да се стидимо, а непријатељи могу само да се стиде пред нама.

Као одговор Републике Српске, Скупштина РС усвојила је два закона, са циљем да стави Инцкову одлуку ван примене. Предлагачи закона су сви посланички клубови. Република Српска је јединствена по овом питању, све странке у РС су патриотске. Република Српска има и бољу опозицију, и бољу власт, него Србија (кад би опозиција сменила Додика, не бих бринуо за будућност РС). Државотворни политичари, кад прети спољашња опасност, националне интересе стављају испред дневне политике и сујете. Надам се да ће и Београд бити слободан попут Бањалуке. Република Српска не може више од овога и неће још дуго остати слободна од спољашњег окупатора, ако се и Београд не ослободи. Београд ће бити слободан кад на власти у Србији буду људи који смеју да кажу да у Сребреници није било геноцида, већ великог злочина (који, наравно, осуђују, као и све злочинце), и желе добре односе са суседима (и наравно, да се боре против корупције, да поштују људска права…).

Ако Срби из РС остану одлучни да не поштују одлуке високог представника, мислим да Бошњаци неће желети да угрозе опстанак БиХ и да ће схватити да БиХ може да опстане само ако не буде протекторат. Кад буду гласнији Бошњаци који нису србофоби и не мислe да је РС геноцидна творевина, онда ће и међу Србима бити мање националиста који траже независност Републике Српске. Од Бошњака највише зависи будућност БиХ.

Последња одлука Валентина Инцка делује као очајни покушај да се спаси што се спасти може. Не постоји ниједан разлог да канцеларија високог представника постоји или да БиХ остане протекторат. Наше је да будемо одлучни и јединствени што се тиче одлуке високог представника у БиХ и да оставимо пружену руку помирења бошњачком народу.   

Лично сам против поделе Босне и Херцеговине и волео бих да дође до помирења између српског и бошњачког народа, и да буду бољи односи између Федерације БиХ и Републике Српске, и Босне и Херцеговине и Републике Србије, али као реалан човек не одбацујем и поделу БиХ, ако Бошњаци не желе добре односе са Србима и желе да укину РС. Можда ће и Европа да се подели! Можда се само Европа подели, а БиХ да остане заједничка држава српског и бошњачког народа и део неког новог блока, уније или савеза држава где би биле и Србија и Црна Горе, дакле, све три државе у којима живе и Срби и Бошњаци. Верујем да већина Бошњака у БиХ не жели да Босна и Херцеговина остане колонија Империје и да не жели још један рат против Срба. Постоје и Бошњаци који воле Србе. Ако Бошњаци желе лоше односе са РС и да БиХ остане НАТО протекторат или колонија, Федерација БиХ ће остати без Бошњака, због тога што ће већина Бошњака отићи на Запад, због новца.

Ово је преломни тренутак у савременој историји овог дела Балкана, можда целог Балкана. У Србији, власт и већи део опозиције нема ту свест и зато нема одлучне подршке српском народу у Републици Српској. Надам се да ће се ускоро то променити – да ће тајни планови НАТО држава све теже пролазити на Балкану, исто као и планови корпорација попут Рио Тинто, тј. да ће нове генерације и нови лидери побеђивати лукаве Енглезе и остале лукаве Латине и у умном рату. Балкан је у много чему одувек био испред западне Европе.   

Дакле, ако српски народ сад одоли овом притиску (геноцидних) Западноевропљана да се српски народ означи као геноцидни народ и трајно покваре односи између бошњачког и српског народа, тј. ако однесемо прву победу у умном рату, међусобне спорове решаваће Бошњаци и Срби без утицаја странаца, то се може проширити на цео Балкан или већи део Балкана, све док Балкан не буде припадао само Балканцима. Осим тога, као што видимо, наши северни суседи – државе Вишеградске групе – све су даље од Европске уније и ЕУ их све мање жели. Може да се каже да Западноевропљани никад нису желели или да више не желе да приме Србију и Босну и Херцеговину (и Северну Македонију и Црну Гору) у ЕУ (а можда би избацили и Бугарску и Румунију, можда и Грчку, из ЕУ). Русија захтева да се укине функција високог представника у БиХ. Чак се и Кина укључила у тај спор. Како да се овај део света ослободи окупације Империје са Запада, а да не постане колонија нове империје са Истока? Једино удруживањем држава средње, источне и југоисточне Европе…

Ако победи мудрост и дође до помирења између српског и бошњачког народа, за Балкан и овај део Европе долазе бољи дани. Толико су важни односи између Бошњака и Срба. Само добри односи доносе бољу будућност и једном и другом народу (на пример, у економији –српски привредници и амбасадори могу да отварају бошњачким компанијама тржишта православних држава, а бошњачки привредници и амбасадори могу да отварају српским компанијама тржишта исламских држава). Да ли постоји критична маса, и у бошњачком, и у српском народу, која више неће радити оно што Империја жели (или, неће дозволити да на власти буду квислинзи), него само оно што је добро за државе и народе у којима живе и Бошњаци и Срби?   

Никола Варагић: Хипократ и Хипокрит

Никола Варагић

Све је већи притисак на медицинске раднике који се нису вакцинисали. У неким државама уведена је обавезна вакцинација за све медицинске раднике. У више европских држава одржани су протести против присилне вакцинације медицинских радника, негде и против присилне вакцинације деце. Притисак ће бити већи ако се појаве или пусте нови вируси.

У државама у којима не постоје фашистичке мере принуде има мање од 50% медицинских радника који су вакцинисани и који пацијентима препоручују вакцину против корона вируса, а већина је против тога да се иста та вакцина даје деци. Тамо где постоји притисак власти и фармацеутске индустрије, негде брже, а негде спорије расте број вакцинисаних. Али, како да верујемо лекарима који немају своје мишљење и само раде шта им се каже?

Медицински радници који неће да се вакцинишу оптужују се да су заостали, неодговорни, опасни по околину, прети им се отказима, мањим платама и премештањем на друга радна места, стручњаци постају забрањени у највишим научним круговима, итд. Само, ваксери никако да објасне како су заговорници присилне вакцинације толико напредни у односу на лекаре који су уздржани и скептични поводом вакцинације као најбољег начина да се победи корона вирус, или против овакве врсте вакцина. Неки од најбољих лекара у свету против су присилне вакцинације. Како су они јуче били одлични стручњаци, а данас нису? Осим тога, ни већина медицинских радника, исто као и пацијенти и грађани, не зна састав вакцина и нису упознати са свим резултатима тестова које раде фармацеутске корпорације и надлежни државни органи (који су у служби фармацеутске индустрије). О томе изгледа више знају неки ИТ стручњаци и банкари, који су главни ваксери у свету.  

У Србији су медицински фашисти увели обавезни ПЦР тест за медицинске раднике који су били на одмору и који нису вакцинисани, али о свом трошку. Не знам како ће реаговати медицински радници у Србији против којих су уперене ове мере, али претпостављам да ће, ако изостане озбиљан отпор таквој дискриминацији, сваки добар и часни лекар који је против обавезне вакцинације, или отићи из Србије у државу у којој не постоји обавезна вакцинација, или ће дати отказ и наћи неко друго занимање. Ко ће да лечи грађане после тога? Ко ће уписивати медицинске факултете, ако се иста дискриминација спроводи према студентима који неће да се вакцинишу против корона вируса, односно, ако се гуши свако критичко мишљење, без чега нема науке и демократије? За почетак, нека ваксери објасне како је настао тај вирус. Док то не сазнају, нису озбиљни научници и нису много паметни и неозбиљно је и чист фашизам залагати се за присилну вакцинацију. Колико мораш бити глуп да тврдиш да ће масовна вакцинација зауставити пандемију, кад знаш да постоји и могућност да је корона вирус произведен у лабораторији и да исто тако могу да пусте неки нов вирус, и да траже да примите нове вакцине. Докле тако, шта су последице?

Мени не уливају поверење лекари који раде као лобисти за фармацеутску индустрију, јер стављају профит испред здравља пацијента. А губим поверење у лекара који је доказани стручњак и до јуче је био против присилне вакцинације због корана вируса, а онда, кад је дошла прва већа претња и уцена, мења мишљење и пристаје да се вакцинише.

Како да верујеш таквим људима? Шта је следеће што ће да раде под притиском и претњом и што може бити лоше по ваше здравље? Кад се једном изгуби поверење, тешко се поново стиче. Не можеш да будеш добар лекар или добар стручњак, ако мењаш мишљење због уцене и претње или примаш мито од произвођача лекова или пацијената. Боље да више не будеш лекар, него да погазиш лекарску заклетву коју си дао. Ако пристанеш да играш ту игру, онда више ниси лекар, него глумац. Хипокрит не поштује Хипократову заклетву.

Здравствени систем је један од најкорумпиранијих система у држави, са најмање поверења грађана. Ако се остваре циљеви вакци-нациста, и то мало поверења ће да нестане, већина ће избегавати лекаре и тражити алтернативне начине лечења. Али онда више нема смисла плаћати доприносе за здравство – нека плаћају само они који ће да користе услуге таквих лекара или таквог здравственог система. Ако они који плаћају доприносе не могу да раде бесплатно (иначе бескорисни) ПЦР тест, ако морају само невакцинисани да плаћају такве тестове, већини или половини која је дискриминисана преостаје или да изаберу као своје представнике у власти људе који ће бранити њихова људска и грађанска права, или да се отпор пружи кроз грађанску непослушност. Ако ни то нисмо у стању да урадимо, онда су медицински фашисти (вакци-нацисти, vacci-nazi, вакци-наци-ја) заслужили да владају.

Највећи проблем са савременом медицином је то што они који заузимају највише позиције у здравственом систему и у медицинским школама нису под утицајем науке (не поштују строге научне критеријуме), него идеологије у којој су образовани и васпитавани и под утицајем крупног капитала. Људи који воде главне здравствене организације идеолошки су обојени и опортунисти и зато нису и не могу да буду научно објективни. Ваксери нису слободни људи. Зато ваксери не подносе слободне људе који мисле својом главом и имају храброст да изнесу своје мишљење. И опозиционе медије контролишу вакци-нацисти.

Ваксери су приватизовали државу, као мањина која верује да је просвећена и да има право да одлучује у име већине или свих грађана. Вакци-нацисти су приватизовали и државу и медије: доносе се закони који дискриминишу невакцинисане, у медијима могу да се појави само мишљења ваксера и глупих и лажних статистика у вези корона вируса. Дакле, више од 50% невакцинисаних грађана Србије, који плаћају порезе, доприносе или таксе држави и медијском јавном сервису, ништа се не питају, немају никаква права и још се вређају и проглашавају глупим, а вакци-нацисти 100% државног новца распоређују међу собом и раде шта хоће са тим новцем. Ко контролише токове новца, контролише и медије.  

Зашто смо им то дозволили? Колико ћемо то још трпети? Да ли ће противници присилне вакцинације против корона вируса направити (глобални) антифашистички покрет?

Ваксери који су корисни идиоти господара новца, требало би да знају да ће им сутра бити наређено да узимају нешто као лек Прозијум из филма Еквилибријум (2002). У том филму тоталитарна влада захтева од свих грађана да себи сваки дан убризгавају лек Прозијум, захваљујући којем се подстиче већа роботска логичка послушност, док они који не узму своју дозу Прозијума и понашањем одају да имају осећања – кажњавају се смрћу. Како неко може за себе да каже да је паметан, а не види да свет иде ка томе? Ваксери су, дакле, попут масе у филму Еквилибријум која сваки дан узима лек Прозијум. Ако им се каже или нареди да сваки дан морају да примају вакцину против корона вируса, они ће је примати.

Никола Варагић: Рио Тинто најавио рат против Србије

Никола Варагић

После годину дана учесталих протеста становника Лознице, Пожеге, Горњег Милановца и других места где се одвијају истраживања или се најављује почетак рударско-геолошких истраживања корпорације Рио Тинто која жели да отвари руднике литијума, али и грађана Србије из подручја која нису богата траженим рудама, затим свих еколога Србије, као да ти протести грађана Србије уопште нису важни, као да се грађани Србије ништа не питају, енглеско-аустралијска мултинационална корпорација је крајем јула 2021. године одобрила 2.4 милијарде долара у свом буџету за отварање рудника у Лозници.   

Због протеста грађана Србије, српска власт најавила је одржавање референдума поводом отварања рудника литијума. Представница корпорације Рио Тинто у Србији изјавила је да није јасно како би референдум могао да заустави градњу рудника литијума у Србији. Они ће се, наравно, позивати на прави и законе, али ми нисмо глупи, знамо да се закони доносе онако како лобисти желе. Изнад свега, кад је угрожена безбедност људи, кад се угрожава животна околина, важе неки други закони. А у овом случају то је више него јасно и о томе колико је штетан тај рудни литијума по здравље људи и животну околину и како би остала уништена велика област Србије богата водом за пиће и где може да се производи органска храна, прави стратешки ресурси у 21. веку, не бих овде писао, други су то лепо објаснили. Такође, и да налазиште литијума у Србији није највеће у свету и да ће Србија годишње од тога имати свега 50 до 100 милиона долара прихода, да постоје и боља решења за проблем са батеријама за еко-возила и да ће литијум из Србије моћи да се користи за производњу батерија за само милион возила годишње, само пар деценија, што значи да би само идиот уништио природу због краткорочног решења за ауто индустрију и екологију, а при томе сама производња литијума, као и батерије за еколошка возила, загађују животну околину, да Португалци нису дозволили отварање таквог рудника у својој држави…

Моје мишљење је да су и пре 1999. године и бомбардовања Србије корпорације попут Рио Тинто знале да ће у Србији моћи да отварају овакве руднике, јер ко зна чиме је још Србија богата испод земље, поред природе коју видимо на земљи. Дакле, не само угљем, оловом и цинком на Косову и Метохији, можда је цела Србија богата ретким и вредним рудама, а они су, пошто имају развијене технологије и сателите, то знали. Ако је то истина, то није разлог да целу Србију претворимо у рудник и уништимо природу и живот људи у Србији. Окупаторима или странцима који не живе у Србији, свеједно је да ли ће Србија постати велики рудник, али грађанима Србије није свеједно и они то очигледно не желе.

Од 5. октобра 2000. године, Србија је и економски окупирана држава и сва врата домаћих институција и служби отворена су страним корпорацијама попут Рио Тинто, из дуванске индустрије, индустрије цемента, страним банкама, итд. У Србији је све било на продају, спроведена је пљачкашка приватизација, уништене су домаће банке, сваке године све смо већа колонија, економијом Србије управљају исти људи већ 21. годину. Они старији међу њима, још дуже. Њихов учинак за државу и народ је катастрофалан – ти људи продају свој народ као јефтину радну снагу и продају све привредне и природне ресурсе Србије, и зато је учинак за њихове личне буџете феноменалан.

Свака корпорација или сваки милијардер могао је да дође са великим кешом у Србији и да купи све које треба да купи да би остварио циљеве и зарадио профит. Тако је и Рио Тинто дошао у Србију – њихови представници лобирали су код српских политичара да добију дозволе за рад (наравно, уз подршку НАТО и ЕУ држава, њихових тајних служни, медија и амбасада у Србији) и годинама добијали без проблема, купили су скоро све стручњаке са рударско-геолошких факултета и института у Србији и очекивали су да посао заврше до краја, кад се догодио неочекивани бунт грађана Србије. Постоје Срби који се не продају.

После толико година улагања и до сада добијених дозвола Рио Тинто сматра да има право да добије и последњу дозволу – за отварање рудника, или, да може да буде обештећен и да Србија мора да сноси правне последице. То је класична колонијална свест и то нема везе са правом. У корпорацији Рио Тинто, очигледно, сматрају да ће сломити отпор Срба исто као што су сломили Индијанце, Африканце и Абориџине и да такве приче могу да прођу, као што су пролазиле претходних деценија и векова. Саопштење енглеско-аустралијске корпорације у којем истичу да су издвојили новац за рудник литијума у Србији и пратеће вести главних евроатлантских медија у вези тог саопштења протумачио сам овако:

Ви Срби (грађани Србије) ништа се не питате, ми имамо наше планове и циљеве и они ће бити реализовани са вама или без вас, не занима нас ваша брига за здравље људи, баш нас брига и за ваше референдуме, и за ваше услове да се у Србији морају отворити фабрике и за производњу батерија за еко-возила и за производњу таквих возила – ми смо одлучили да отворимо рудник литијума и да сав литијум транспортујемо у фабрике наших партнера у свету, јер смо се обавезали акционарима и партнерима у свету да ће тог рудника бити.

Тако сам протумачио то саопштење Рио Тинта. Сад замислите да имамо власт која би, као услов, поставила да Рио Тинто – поред тога да фабрике морају да буду у Србији – мора да лобира код својих влада да повуку признања независности тзв. Косова, да се Црна Гора и Република Српска ослободе притиска НАТО пакта и антисрпске пропаганде, да Босна и Херцеговина више не буде протекторат међународне заједнице, да се обезбеди повратак Срба протераних са простора Војне Крајине или РСК током етничког чишћења хрватске војске 1995. године… Јер, власници Рио Тинта повезани су са свим непријатељима Србије. А сад би да од Србије направе велики рудник и да Срби и мигранти раде као рудари.

Српској власти не може се веровати и зато је референдум опасан предлог. Оваква власт уз подршку таквих корпорација може лако да намести тај референдум. Али то и не мора да се ради, ако прође предлог новог Закона о референдуму – о чему је недавно писала Софија Мандић (препоручујем тај текст) – јер ће према решењу „из члана 40 нацрта које обавезује скупштине на свим нивоима да одлуку грађана изражену на референдуму поштују годину дана од дана одржавања референдума, након чега могу донети акт који је супротан тој одлуци. Зашто би се, под таквим условима, грађани о било чему, било када, изјашњавали? Сем ако се не подразумева да ће одлуке грађана баш увек бити у складу са жељама онога ко референдум расписује“. Морамо прво да ослободимо Београд, па онда да организујемо, ако је потребно, референдум и решавамо проблеме попут овог са Рио Тинтом.

Време је да Енглези схвате да Срби нису Индијанци, Африканци и Абориџини и да више не могу да раде у Србији оно што су радили у Африци, Аустралији и Северној Америци.