Никола Варагић: Референдум и избори

30 новембра, 2021

Никола Варагић

Корпорација Рио Тинто жели да отвори руднике литијума у Србији и људи који воде Рио Тинто уверени су да ће их отворити, зато што су уверени да је Србија класична колонија са корумпираном и слабом елитом и народом који је лако уплашити и обманути. У другим државама постоје већа налазишта литијума, али грађани тих држава (попут Португалије) нису дозволили отварање рудника литијума. Међутим, нису ни Срби слаби и глупи, све је већи отпор градњи рудника међу грађанима Србије. Зато сад притисак на режим долази, са једне стране, од корпорације Рио Тинто, а са друге стране, од грађана Србије који не желе руднике литијума, већ чисту воду и земљу.      

Режим се више уплашио Рио Тинта (глобалиста), него народа, и да би избегао одговорност жели да организује референдум поводом отварања рудника литијима (након измена закона о референдуму и о експропријацији земљишта). Tо је вероватно једина тема која тренутно не дели опозицију у Србији. Напротив, мислим да постоји консензус у опозицији да се не дозволи отворaње рудника литијума у Србији и да се не излази на референдум. Остаје да се види шта ће опозиција предузети ако режим и Рио Тинто пошаљу опрему за рудник у долину Јадра, тј. како ће спречити да та опрема стигне у долину Јадра.   

Међутим, зашто опозиција најављује излазак на изборе? Ако изборе организује иста власт као и референдуме, на које опозиција неће изаћи, зашто би онда изашла на изборе? Шта је другачије кад су у питању избори, у односу на најављене референдуме и измену закона о референдуму, експропријацији земљишта, одлуку суда у вези спора адвоката и банака…?

И колико се може веровати проевропском делу опозиције да је искрен у борби против Рио Тинта, ако не сме да критикује или доводи у питање студије Фајзера и сличних компанија? На пример, коалиција коју су формирале странка Небојше Зеленовића и еколошки покрет Александра Јовановића Ћуте, одушевљено истиче да је добила подршку немачке странке Зелени, која је подржала бомбардовање Србије 1999. године!!! Зелене сада води Аналена Бербок која наставља политику Јошке Фишера. Дакле, ради се о зеленим нацистима, или, нацистима који су се маскирали у екологе. Центри моћи који су на чело зелених довели Аналену Бербок, са циљем да буде канцеларка Немачке, контролишу корпорације као што су Рио Тинто, Фајзер, Водафон, Фејсбук, највеће банке, бомбардују и колонизују државе, шире трансхуманизам… Да ли истим центрима моћи служи и режим у Србији? Да ли исти центри моћи од евроатлантских држава праве логоре за експериментисање над људима?

Или, странке проевропског дела опозиције које подржава United Media, и које подржавају United Media медије (N1, Nova S, Danas, а који су, што се тиче лобирања за фармацеутску индустрију и увођења фашистичких мера, у рангу са главним режимским лобистима и не разликују се од РТС-а, Pink-а и Blic-a), против су изградње рудника литијума и Рио Тинта, а са друге стране – залажу се за Covid-Аusweis и присилну вакцинацију и прогоне лекаре које прогоне режим и фармакомафија, а не критикују уговоре које са Фајзером потписује министар здравља. Колико може да им се верује да су искрени у борби против Рио Тинта ако знамо да су и власници Рио Тинта део истог друштва, као и власници United Media, и Фајзера, Фејсбука, Монстанта/Бајера и највећих банака и медија? Шта значи бити против рудника литијума, а подржати медицинске експерименте над грађанима Србије? Међутим, није много важно шта ће да раде проевропске странке, као ни странке владајуће коалиције.

Будућност Србије и српског народа, према мом мишљењу, зависи од тога да ли ће настати патриотски блок. Само јак патриотски блок може да спречи отварање рудника литијума или да корпорације попут Фајзера спроводе експерименте над људима и децом у Србији и само патриотски блок може да укине Covid-Аusweis. Само јак патриотски блок може да сруши овај режим, промени овај систем и створи услове да се стотине хиљада Срба врати из дијаспоре, а заустави одлив мозгова. Родољуби не смеју да препусте другосрбијанцима да предводе борбу за заштиту Макиша и против лошег пројекта метроа, или Рио Тинта и осталих загађивача, без обзира из које државе да долазе инвеститори… јер другосрбијанци не могу да победе у тим биткама – неће ићи до краја против светских моћника. То може једино патриотски блок; будућност народа зависи од родољуба (што је и природно).   

Већина грађана Србије није за отварање рудник литијума, ни за Covid-Аusweis и присилну вакцинацију, ни за продају КиМ, ни за улазак у ЕУ – та већина у бирачком телу нема своје представнике и ту већину може да представља само патриотски блок. Дакле, то не може да буде само једна патриотска странка или покрет, јер појединачно нико нема тај ауторитет, ту популарност и ресурсе. Мислим да патриотске странке, које би самостално изашле на изборе најављене за април 2022. године, не би могле да пређу цензус и да би имале више шетете него користи од изласка на изборе, као и цео патриотски блок, тј. српски народ. На сваком родољубу који може да утиче да се образује патриотски блок (нова елита), сад је велика одговорност и надам се да су сви родољуба свесни своје одговорности и да ће на страну ставити ускостраначке интересе, раније сукобе, личну сујету и гордост.  

Циљ патриотских странака не сме да буде да се пређе цензус, него да се дође на власт и да се промени систем. Систем не може да се мења са људима из старог система, који не желе да се промени систем. Са таквим људима бесмислено је преговарати око изборних услова. Све док се не образује патриотски блок не би требало мислити на изборе. Сва енергија сад мора да се користи за стварање патриотског блока, за стварање плана за долазак на власт; плана за вођење државе кад се дође на власт и плана за промену система. Неко мисли да се изборима ништа не може решити, и да је улица једино решење, неко мисли да има смисла ићи на изборе ако може да се спречи изборна крађа, али шта год да неко сад мисли, то није важно ако се не образује патриотски блок. Кад се образује патриотски блок, заједно ће се одлучити који је најбољи начин да се руши режим и мења систем. Ако се патриотски блок не образује до априла 2022. године, онда је бојкот избора свакако најбоље решење. Кад се образује патриотски блок, могу да се организују протести и изазову ванредни избори. Ако патриотски блок образују најбољи које овде и сада имамо, верујем да би такав патриотски блок добио и благослов патријарха СПЦ, а кад изађе више стотина хиљада људи на улице – режим пада. У том случају, и Русија би подржала патриотски блок, а не режим.   

Ово је борба за живот и за опстанак српског народа, можда нећемо имати другу прилику и више нема места за грешке. Надам се да смо сви свесни колику одговорност имамо, да смо дорасли задатку и историјском тренутку, и да смо свесни да смо сви криви ако не успемо. Сад је све на садашњој генерацији, овде и сада; није важно шта је било пре нас, него шта ће наша генерација, која сад води битку за опстанак, да уради овде и сада.


Никола Варагић: Како да патриоте дођу на власт?

20 новембра, 2021

Никола Варагић

Након што је Covid-Аusweis уведен и у Србији, у Београду и тридесетак градова у Србији неко време трајало је спонтано окупљање људи на протестима. У Београду протести нису постали масовни, зато што ове мере дискриминишу мали број људи и зато што у односу на протест у јулу 2020. год. постоји још једна велика разлика. Проевропски део опозиције подржао је мере (неуставну одлуку) режима и Кризног штаба, тј. дискриминацију грађана. Између режимских и опозиционих проевропских странака (или странака бившег режима), између Кризног штаба и Уједињених против ковида, нема неке разлике по питању борбе против корона вируса или мера које би држава требало да уведе – чак је проевропски део опозиције радикалнији. Питање вакцинације, дакле, поделило је и опозицију на два дела – на присталице и на противнике присилне вакцинације против ковида 19.     

Сад је питање какви (колико) су другосрбијанци антифашисти? Како антифашиста може да подржи или прихвати Аusweis, односно, дискриминацију људи (кад већ сви знају да и вакцинисани људи могу да оболе и пренесу вирус)? И зашто не верују у студије које ради Рио Тинто, или Монсанто, а верују у студије које ради Фајзер? Пошто се залажу за Covid-Аusweis (дискриминацију), предају КиМ, трансхуманизам… проевропски део опозиције није алтернатива режиму и неће имати подршку патриота. Зато пуцају везе између ова два дела опозиције, док ДС и СНС постају ближи. Србији је потребан патриотско-православни блок, да представља већину која нема своје представнике у власти. Јер, више од 50 одсто грађана жели да се укине Covid-Аusweis, више од 50 одсто грађана није за улазак у ЕУ и НАТО, више од 50 одсто грађана поштује СПЦ и Русију види као савезника, исти грађани чине ту већину у бирачком телу – већину без (достојних) представника у власти.  

Да би дошле на власт, странке патриотског блока морају да увере већину у бирачком телу (апстиненте, гласаче СНС, чак и гласаче проевропског дела опозиције) да би се поштовала људска права и слободе, да могу да отворе више фабрика или радних места и да изграде више путева од Вучића и СНС, и да би у држави било више (социјалне) правде, кад би оне дошле на власт. Народ ће подржати оне који могу да обезбеде исплату пензија, раст плата и животног стандарда – није довољно писати петиције против ЕУ и НАТО. Демонстрант није професија – за обављање државних функција потребно је имати одређена знања.

Да ли ће се и кад у редовима патриотског дела опозиције појавити надстраначко удружење економиста и привредника – надстраначко попут „Покрета за одбрану Косова и Метохије“, што се тиче КиМ, или, УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“, што се тиче здравства? Економија је, чини ми се, најслабија карика или највећа мана патриотског дела опозиције. Недостаје економски тим или удружење патриотских економиста и привредника (нпр. са пар хиљада предузетника, пар хиљада малих предузећа, пар стотина великих компанија и пар хиљада спољних сарадника и чланова у дијаспори). Преко тог удружења могла би да се финансирају надстраначка или струковна удружења која окупљају патриоте, или да се предузећа (чланови тог удружења) рекламирају у опозиционим патриотским медијима и на тај начин финансира и рад опозиционих патриотских медија… Дакле, неопходно је да се формира надстраначко удружење (или приватна привредна комора?) привредника који су патриоте, верници, поштени и стручни људи и желе добро свом народу и својој држави. И да се професори историје, медицине, лекари, привредници… међусобно добро упознају. И да сви штите једни друге. Ако прогоне лекаре због тзв. деликта мишљења, сви излазе на протест лекара. Ако НАТО историчари прогоне професоре историје који су патриоте, сви пружају подршку патриотама… И док се бранимо, да заједно одлучимо у каквом друштву или систему желимо да живимо, кад се одбранимо или ослободимо. Шта је наша визија?

Да ли је то спој традиционалног и модерног, али у оквирима православног координантног система? Поштовати право личности, а не право државе? Стварајући демократску, правну државу бранити верска права и слободе и одбранити традиционалне породичне вредности. Како развити нов економски модел? И нов систем државног уређења? И решити коначни статус Косова и Метохије? Али, пре тога морају да се реше сви проблеми са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Грчком, и да заједно решимо албанско питање на Балкану. Међутим, зашто да се не иде и на стварање православно-словенског савеза држава или на поделу Европе? Да ли постоји други начин да се ослободимо НАТО окупације? Како да се Србија и било која друга православна и словенска држава ослободи економске окупације Империје и медицинске инквизиције, ако не настане православно-словенски економски савез држава (шта ако Covid-Аusweis у неким деловима света трајно остане услов да се путује, уђе у банку, продавницу…)?  

Кад знамо да је уведен Covid-Аusweis, кад видимо каквом су прогону изложени професори и лекари који су патриоте, и да је близу одлука за отварање рудника литијума, кад видимо колико је правосуђе под контролом банака и против већине грађана и адвоката, кад знамо какве су све законе донели или ће донети против традиционалних породичних вредности, кад видимо да нестаје последњи траг Србије на Косову и Метохији, да је спремна промена закона о референдуму и Устава… јасно је колико је велика одговорност на људима који могу да утичу да се саберу патриоте и формира патриотски блок. То сабирање може да иде преко надстраначких организација, на три нивоа – политичком, економском и културно-научном. То би била прилика да се спроведе департизација и отвори простор за стручњаке који су нестраначке личности (и из дијаспоре који би се вратили у Србију, а неки побегли из логора у којим сад живе). Ту ће да се види величина и одговорност како политичара, тако и оних који су избегавали политику. Ако патриотски блок представљају најбољи које имамо и изађу пред народ са добрим планом, патриотски блок ће бити нова власт. И тек тад долази тежи део посла – победити криминал и корупцију, створити нову економску политику, покрити рупе у буџету и решити штетне уговоре (које су оставиле претходне власти), спровести реформе полиције, просвете, правосуђа, здравства, јавних предузећа…, победити белу кугу, донети праве мере ако се пандемија у свету не заврши 2022. године, снаћи се у тако нестабилном свету и заштитити права Срба у другим државама, вратити КиМ у састав Србије…, након доласка на власт.

Дакле, ако се странке, покрети и остале организације патриотског дела опозиције, које су заиста патриотске и опозиционе, удруже у један блок предвођен моралним ауторитетима и врхунским стручњацима из своје струке или професије, који имају и план А и план Б за сваку ситуацију, у свакој области државе и друштва – сигуран сам да ништа неће моћи да заустави долазак патриота на власт. Кад патриотски блок буде спреман да води државу, и да мења систем – биће на власти.


Никола Варагић: Зашто подржавам Лекаре и родитеље за науку и етику

15 новембра, 2021

Никола Варагић

Кад дође до пандемије, у борби против заразних болести, главни људи у држави постају – лекари. Сви слушају лекаре Кризног штаба, и све се прилагођава мерама које одређују ти лекари. Што је и нормално, кад је ванредно стање због пожара, слушају се ватрогасци, кад је ратно стање, команду преузимају војници. Проблем је кад они који воде, нису довољно компетентни и морални, те немају ауторитет и поверење народа. Проблем је што такви сад воде Кризни штаб у Србији. Или СЗО, на светском нивоу. Политичари могу нешто да мењају, али не много, за све се питају лекари из Кризног штаба и све је на крају усклађено са упутствима СЗО (тј. Big Pharma). Док траје пандемија, СЗО је попут светске владе коју сви морају безусловно да слушају и некритички да следе. Због тога што даје неограничену моћ и приход фармацеутској индустрији, као да је циљ да се пандемија никад не заврши.

Ко може да се супротстави лекарима који нису довољно стручни, или лекарима којима је профит важнији од здравља пацијента, или фармацеутској индустрији кад профит ставља испред здравља људи, или лекарима који се залажу за присилну вакцинацију недовољно испитаним вакцинама, чак и деце? Једино други лекари – једино добри лекари. Ко може да замени садашње чланове Кризног штаба, министра здравља и директора Лекарске коморе Србије? Само други лекари, као што инжењерску комору могу да воде само инжењери и адвокатску комору само адвокати. Ко зна како да смањи број оболелих и умрлих грађана (у Србији постоји и пандемија кардиоваскуларних обољења), осим других, бољих лекара? Да ли у Србији сад постоје лекари који би водили Кризни штаб, Министарство здравља и Лекарску комору Србије боље од људи који су сад на тим функцијама? Мислио сам да не постоје, али од недавно знам да постоје; ту су и наши стручњаци из дијаспоре да помогну.  

Број лекара и медицинских радника у Србији који су против присилне вакцинације или за слободу избора, далеко је већи него што државни органи и медији представљају. Какво је стање у задравству и шта се дешава у ковид болницама, зна свако ко има међу ближњима медицинске раднике. И таквих није мало, стотине хиљада грађана Србије зна право стање ствари у здравственом систему, или у вези вакцинације. Зато више од 50 одсто лекара и медицинских радника, као и грађана није примило 2 дозе вакцина. То је већина, коју нико не представља, над којом мањина спроводи терор. Више од 50 одсто грађана Србије није вакцинисано против корона вируса, а међу онима који су примили једну дозу има много оних који неће да приме другу, као што међу онима који су примили другу има све више оних који неће да приме трећу дозу. А циљ фармацеутског лобија је да се сваки грађанин сваке године вакцинише више пута против корона вируса, и тако до краја живота. Свако ко се на било који начин противи, биће прогоњен. То посебно важи за лекаре, јер ако не убеде или не дисциплинују лекаре, тешко ће убедити лаике да је то добро и нужно. Зато се сваки лекар који мисли својом главом и тражи научне доказе мора спалити на ломачи као да је вештица. У свету се појавила нова инквизиција – медицинска инквизиција.  

Чим су се неки лекари ослободили страха и удружили у УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“ – одмах је почео прогон тих лекара – медији их сатанизују, лекарска комора прети истрагом и позива полицију да истражи вибер групе коју су основали ови лекари, смењују се са функција у болницама и спроводи се дискриминација над њима.

Ако дозволимо да лекаре који су против присилне вакцинације прогоне и да медицинске раднике који се нису вакцинисали дискриминишу – шта ће бити са нама, лаицима? Ако дозволимо да све добре лекаре отерају из здравственог система Србије – ко ће онда да нас лечи? Изнад свега, ако сада не заштитимо лекаре који својој деци неће дати или не би дали експериментално средство генетске терапије, после тога обични грађани, лаици, неће моћи да заштите ни своју децу и неће имати лекаре који ће лечити њихову децу. За нормалног човека и родитеља, деца су црвена линија која не сме да се пређе. Лекари који су основали ЛРНЕ, наступају и као родитељи. Кад су и деца дошла на ред, ови лекари су се храбро успротивили, и настављају своју борбу упркос нападима и претњама. У ЛРНЕ окупљено је више од 300 врхунских лекара и више од 50 професора медицинских и осталих факултета у Србији. То су лекари који су урадили хиљаде операција, хиљаде порођаја, лекари који раде у ковид болницама, лекари који су били најбољи студенти, лекари са наградама. Циљ тих лекара је упознавање јавности са студијама и научним радовима у вези са превенцијом и лечењем COVID-19, а о чему се до сада у нашим медијима није ништа чуло.

Надам се да ће и остали лекари који слично мисле, и родитељи који не желе да дају својој деци експериментално средство генетске терапије, подржати рад ЛРНЕ и устати у заштиту лекара који се прогоне и медијски сатанизацију.    

Одустао сам од протеста на улицама Београда, због увођења Covid-Аusweis-а, кад сам на тим протестима упознао људе који воде ЛРНЕ. Био сам срећан кад сам схватио ко су они и захвалан што постоје и што су се упустили у ову борбу, и што се боре за науку и етику, за медицину засновану на доказима, пошто се једино у оквирима медицине и науке све што је везано за корона вирус, пандемију и мере државе и Кризног штаба, може решити. У тим стварима, једино се лекари питају, јер лекари најбоље познају ту материју. Праве мере или укидање мера због пандемије могу да предложе лекари. Само добар лекар зна где греши лош лекар и какав је неки лек, лаици то не могу да знају. Чланове Кризног штаба не може да замени народ са улице, него (нај)бољи професори и лекари. А такви су основали ЛРНЕ. То су људи који могу да врате поверење народа у лекаре и здравствени систем Србије.

Мислим да је најбоље да своје незадовољство или бес због свега што се дешава од почетка пандемије, посебно због увођења Covid-Аusweis-а, каналишем тако што ћу подржати рад ЛРНЕ и борити се да најбољи из те струке воде Министарство здравља, Лекарску комору Србије, и, ако и даље буде било потребно или ако једног дана поново буде било потребно да се формира Кризни штаб – да Кризни штаб воде стручњаци који су много бољи од ових који сад воде и који су обрукали своју професију и издали Хипократову заклетву.

Ако се прогон ЛРНЕ настави, ако се уведе Covid-Аusweis на 24 часа, сигурно ће грађани изаћи на протесте у много већем броју него пре десетак дана, можда опет исто као у јулу 2020. године, али ће тад те протесте водити ЛРНЕ као надстраначко удружење грађана око којег ће се окупити већина (запослених у здравству, као и у народу) над којом се спроводи дискриминација (терор мањине) и која нема представника у власти (нико не штити људска права и слободе већине. Надам се да ће лекари обранити своју струку и своја права, да ће новинари одбранити своју струку, да ће професори одбранити аутономију универзитета, а правници Устав Србије, тј. да се борба неће прелити на улице.


Никола Варагић: Вера за борбу

11 новембра, 2021

Никола Варагић

Руски цар Петар Велики није желео да Русија заостаје у научном и техничком развоју за државама западне Европе и да доживи судбину Источног римског царства и сматрао је да је православна црква (монаштво) препрека за модернизацију и одбрану (јачање војске) од освајача и са Истока и са Запада. Зато је потчинио цркву држави и прогонио монаштво.

Петар Велики је на власт дошао крајем 17. века. Русија је тада била сељачка или феудална држава, док се широм Запада оснивају универзитети, подстиче се иновативни дух и стижу блага опљачкана у колонијама. Лидери Европе постају Француска, Холандија и Енглеска. Најбрже је напредовала Енглеска. За време владавине краљице Елизабете Тјудор Енглеска је постала највећа поморска и колонијална сила, а пре доласка Петра Великог на власт, у Енглеској се догодила и Славна револуција и донесена је Повеља о правима 1689. године. Петар Велики је 1697. кренуо на пут по Европи, радио недалеко од Лондона, разговарао је са британским краљем Вилијамом III. Са тог путовања вратио се одлучан да модернизује и од Русије направи империју са јаком војском. У томе је и успео – Русија је на крају његове владавине била највећа сила у Европи, јача и од Османске империје, која је као савезнике имала Француску и Енглеску, које су се више плашиле православне, него исламске државе у Европи. Међутим, није се мењао феудални и аутократски систем у Русији.   

Петар Велики је био велики руски патриота, волео је свој народ и своју државу, али није био искрени хришћанин, није разумео монаштво (исихазам). Зато је био апсолутиста. А то је био и зато што није имао праву, јаку опозицију. То је одговорност и цркве, која је народ васпитавала да слуша световног владара. Народ (кметови) се није изборио за своја права и боље услове живота, а црквени и световни владари остали су конзервативни и задовољни својим повлашћеним положајем. То су користили непријатељи. Русија је остала феудална и недемократска држава, све до бољшевичке револуције. После револуције више није била феудална, али и даље није била демократска држава. Технолошку модернизација, највећу после Петра Великог, покренуо је последњи Романов и последњи руски цар Николај II. Да је остао на власти, завршио модернизацију али и покренуо демократизацију, у економском и војном смислу, боље би царска Русија парирала САД и Великој Британији, него СССР.

Русија није толико каснила у модернизацији (сви Романови, од Петра Великог, на томе су радили, и жене су биле више поштоване, жена је била и владар, као у Енглеској), колико у демократизацији друштва, у стварању друштва социјалне правде, у ограничавању моћи и овлашњења владара, у развоју приватног предузетништва и грађанског друштва, чији део би постали и сељаци, као слободни људи са свим правима као и други грађани. Енглеска је од доба Петра Великог развијала и демократију, то су били тек почетци и далеко од праве демократије, али са правима које су грађани стекли, богатством из колонија које је стизало и индустријском револуцијом која је почела у Енглеској, све под вођством протестаната који су католицима одузели права (Актом о толеранцији није гарантована толеранција за католике), али и без револуција да зауставе или успоре њен развој, Енглеска се много брже развијала од осталих. Енглези су неговали своју традицију, а део те традиције је и круна. Уместо да организују крваве револуције, након што су крваво угушени устанци католика, Енглези су развили парламентарну демократију и капитализам (либерализам). Уместо рата са Холандијом, направили су савез и постали највећа поморска сила. То није променио ни настанак САД, иако су борци за независност од енглеске круне или аристократије, били под утицајем Француске револуције, добијали помоћ од Француске, али и од Русије, јер су и Француска и Русија у настанку САД видели прилику да се ослаби Енглеска. После тога, САД купује нове државе од Француске и Шпаније, касније и од Русије, енглески језик је тесном већином постао службени језик (бирало се између немачког и енглеског), и САД је остао под контролом Енглеске, тј. Велике Британије, и као главни савезници у 20. веку у оба светска рата и Хладном рату, САД и Велика Британија постају светски лидери.

Само пар векова пре него што је Петар Велики дошао на власт, у доба светог Александра Невског, Запад је био неразвијен, није имао шта да понуди и чиме да задиви Александра Невског и Русе из тог доба. Запад је вековима заостајао за Источним римским царством, а у доба Александра Невског настаје, на пример, српска краљевина, српска држава која је по развијености и моћи била изнад многих држава на Западу. У Европи православне државе су Источно римско царство, Србија, Бугарска и Русија, у којој се у периоду од Александра Невског до Ивана Грозног прави темељ за долазак Петра Великог и настанак империје. У истом периоду слаби моћ балканских држава, а Русија постаје моћна држава и заштитник и упориште Православља након окупације Балкана и Мале Азије од стране Османлија. Са успоном Русије, долази и успон Запада, али Запад убрзо престиже Русију. И тад први пут неко из православне државе стиче осећај инфериорности или комплекс ниже вредности у односу за Западноевропљане и потцењује своју православну веру и цркву – Православље види као препреку за модернизацију (или узрок заостајања) за Западом. То је била велика грешка, показало се то у последњих пар векова, али је то одговорност и цркве која је у том спољашњем смислу, у хоризонтали, остала у Средњем веку и још увек нема одговор како би требало да изгледа православно модерно демократско друштво. Није проблем вера или црква, Православље није препрека за развој науке, демократије, вођење одбранбеног рата. Напротив, без Православља „настаје атомска техника, а опстаје прашумска етика“, поштује се право државе, а не право личности, а одбранбени рат прераста у империјални. То Петар Велики није могао да научи од Запада – то је могао да научи, како је учио Жарко Видовић, из историје Источног римског царства и Православне Цркве. Али, балканске православне државе су нестале, руски владари више су бринули како да се цару даје царево, него Богу божје, а руско православно свештенство и монаштво било је далеко од Запада и неупућено у промене које су настале са изумима иноватора, развојем капитализма и демократије…    

Александар Дугин сматра да се реформе Петра Великог или долазак бољшевика на власт, могу назвати одбранбеном модернизацијом. Али, зашто и либерализам није могао да буде варијанта егзогене или одбранбене модернизације? Да ли су комунисти погрешили што су стварали антилиберални систем? Да ли је Петар Велики погрешио у вези Православља, тј. исихазма и монаштва у односу на западњачку науку и метафизику? Да ли су Петар Велики и Стаљин славили Александра Невског (у сврху одбране од окупатора)? Замислите шта би се догодило, или изродило да је (ако су већ пропале балканске православне државе) у доба Петра Великог, тј. у доба после њега дошло до сусрета Православља и либерализма и да је Православље остало чисто после сусрета  – да је Православна Црква остала „окамењена“, а држава постала правна… Да ли би се поштовало право личности, уместо права државе? Да ли би било више саборности, а мање клерикализма? И да ли бисмо сад живели у друштву социјалне правде, у предузетничкој држави са развијеним приватним предузетништвом?


%d bloggers like this: