Никола Варагић: О уласку др Несторовића у политику

Никола Варагић

Проф. др Бранимир Несторовић основао je покрет за заштиту деце и најавио да ће, ако не може да оствари циљеве на овај начин, ући у политику, тј. изаћи на изборе. Према неким анкетама, др Несторовић има подршку од 20 до 25 одсто грађана Србије. Због тога нема много политичара који су се обрадовали кад су чули да је проф. др Бранимир Несторовић основао покрет и најавио излазак на изборе. Одмах су кренуле оптужбе или теорије завере да је др Бранимир Несторовић сарадник режима, да узима гласове опозиције…

Први пут сам чуо за др Несторовића кад је почела пандемија и основан Кризни штаб. Тад се појављивао у друштву осталих чланова Кризног штаба и председника државе, и први утисак који сам стекао о њему није био добар, не толико због изјава о смешном вирусу и куповини у Милану, колико због његове изјаве да ће пандемија највише погодити богате и да ће богати постати сиромашнији, а да на сиромашне неће толико да утичу мере које се доносе због пандемије и губици привреде. Наравно, богати су постали богатији за време пандемије. Због те изјаве био сам уздржан што се тиче др Несторовића. Онда је он избачен из Кризног штаба, кренули су напади на њега са разних страна, у већини медија више није могао да се појави, кренуо је и прогон од стране колега, добио је пријаве суду, али је од стране неких режимских медија и даље добијао простор. Као полуларна јавна личност тај простор је био већи јер је имао и доста критичара, који су говорили или писали негативно о њему, и на тај начин су му давали додатни простор у медијима. Опет, било је и цензуре, па је, на пример, Јутјуб обрисао његово гостовање у институту код др Мише Ђурковића.

А онда сам средином новембра отишао на промоцију књига др Несторовића и слушао сам га уживо пар сати. На промоцији није толико говорио о медицини, колико о ономе што се дешава иза завеса – тамо где се одлучује ко ће бити министар здравља, декан медицинског факултета, директор агенције за лекове, члан кризног штаба, који ће се лекови користити и зашто, а који се забрањују, шта ће студенти медицине да уче, а шта не смеју да уче… Из његовог излагања видело се да се ради о веома образованом човеку, упућеном у суштину проблема, са ширином у погледима, правом научнику који има критичко мишљење, али и правом родољубу и човеку који сме да се бори против система. То против чега се бори др Несторовић је много веће од актуелног режима. Прочитајте његове књиге.

После његовог излагања, из публике су се јављали родитељи чију је децу др Несторовић излечио да се захвале (неки су дошли из других градова, у сали је било више од 200 људи), затим су му пришли млади момци које је излечио кад су били мала деца да му се захвале… Чуо сам и раније приче да је др Несторовић много добар лекар, да је излечио много деце и да га поштује много родитеља. Сад сам се уверио да је истина то што људи говоре о њему. На крају сам и ја имао прилику да га упознам и позовем на трибину ЛРНЕ. На ту трибину није дошао, али је мој утисак о др Несторовићу после промоције којој сам присуствовао и кратког разговора са њим, сада позитиван, драго ми је што је ушао у борбу и надао сам се да ће др Несторовић ући у политику. Не мислим да је др Несторовић агент Империје, а то је најважније. Покрет „Витезови реда змаја“ основали су др Несторовић и Саша Боројевић. Сашу Боројевића не познајем и знам само оно што је доступно у медијима. Делује да је и он искрени антиимперијалиста и антиглобалиста. Зато поздрављам оснивање тог покрета.

У међувремену, основани су патриотски блок и суверенистички блок, наставља се прогон лекара ЛРНЕ, адвокати су започели штрајк, није спречено избацивање проф. др Милоша Ковића са Филозофског факултета, заказан је референдум за 16. јануар поводом промене Устава, од стране посланика (нелегитимне) Скупштине Србије одбијен је предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ, и даље је на снази Covid-Аusweis од 20 часова (као да су већ сви прихватили то као редовно, трајно стање?), стање у привреди је све горе, јавни дуг све већи, прогоне се деца и родитељи, стижу казне грађанима који су учествовали у блокадама, није спречено отварање рудника литијума, ЕПС у колапсу…  

Због свега што се дешава, а посебно поводом пандемије и социјалне политике, мислим да др Несторовић неће имати избор и да ће морати да уђе у политику. Надам се само да неће бити од оних који иду сами против свих. Сад др Несторовић има велику подршку, али део подршке долази од чланова и гласача патриотског и суверенистичког блока, грађана који подржавају ЛРНЕ, или Покрет за одбрану КиМ… Ако др Несторовић сам уђе у борбу и против режима и уђе у сукоб са осталим родољубима из опозиције, мислим да би освојио мање од 20 одсто гласова на изборима. Ако би се појавио на истој или једној листи са свим родољубима из опозиције, та листа би могла да узме можда и 40 одсто, свакако више од 30 одсто гласова на изборима у априлу 2022. године. У овом тренутку др Несторовић има све услове да узме велики број гласова на изборима, али са малим покретом, без јаких кадрова и ресурса за озбиљно бављење политиком или вођење државе, вероватно би брзо доживео судбину нпр. Покрета пет звезда у Италији. Такве кадрове и ресурсе нема ниједна странка и покрет родољубивог и православног дела опозиције, нико не може сам да се бори, а није довољно правити ни мање блокове, као што су патриотски и суверенистички, морају да се и та два блока удруже у један блок, и да се можда смисли нов назив за тај блок или листу.

Логично је да на истој или једној листи буду Двери, Доста је било, Живим за Србију и сви остали покрети и странке које чине патриотски и суверенистички блок, покрет „Витезови реда змаја“ др Несторовића и Саше Боројевића, Покрет за одбрану Косова и Метохије, УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“… Мислим да би др Бранислав Несторовић могао да буде носилац те листе, први на листи за посланике, јер је, чини ми се, његова жеља и циљ да буде посланик у Скупштини Србије, где би могао слободно да говори шта мисли, а да народ гледа преносе. Чини ми се да он не би био добар кандидат за председника државе и председника владе, већ за посланика – за носиоца листе, пошто је у пензији, делује као да он не жели државничке обавезе, већ да, као посланик и један од лидера листе, блока или коалиције која је ушла у Скушштину (ако не у априлу, касније освојила већину и дошла на власт) може да утиче на доношење закона и рад државних институција. Мислим да се око одбране КиМ, заштите продичних вредности и деце, СПЦ, мера против пандемије, ЕУ/НАТО… у скоро свему слажу др Бранимир Несторовић, Бошко Обрадовић, Саша Радуловић, др Јована Стојковић, Милан Стаматовић, стручњаци из ЛРНЕ и Покрета за одбрану КиМ, и сви остали родољуби. Скоро сви се и међусобно познају. У питању је опстанак српског народа. Не постоје неке велике препреке да се родољуби удруже. Ако се то не догоди због сујета, ускостраначких интереса, због поделе мандата, била би трагедија и људи који су могли а нису образовали родољубиви блок били би више криви за пропаст српског народа, него другосрбијанци и аутошовинисти, или странци.

Никола Варагић: Паметни левичари и глупи десничари

Никола Варагић

У последњих пар месеци у неким текстовима, посебно на друштвеним мрежама, а посебно након што је и у Србији уведен Covid-Аusweis, упутио сам тешке речи другосрбијанцима и Западноевропљанима. У суштини, гађао сам их тамо где их највише боли и онако како они вређају људе који имају другачије мишљење, људе који су другачији, и посебно ако су у питању православни верници, конзервативци, традиционалисти, десничари, а то је да су другосрбијанци и Западноевропљани у суштини много глупи, најглупљи људи на свету.

Као неко ко лично, у приватном животу, много не псује, и не вређа људе, већ се трудим да се према људима увек понашам хришћански, посебно као неко ко у јавном простору жели да шири културу дијалога, и у дијалогу никад не користи ad hominem аргументацију или стереотипе и предрасуде, и никад није приписивао колективну кривицу неком народу, напротив, увек сам се борио и против ad hominem аргументација и против генерализација, сад желим да објасним зашто сам то радио: само сам хтео другој страни да покажем како је то што они чине нама, а чине оно што не желе да други чине њима. И да им објасним да не постоји виша раса – Западноевропљани нису надљуди који све знају боље од других.  

Схватио сам да културни дијалог, позив да се нормално разговара, изношење чињеница и научних доказа нема смисла, јер другосрбијанци (и Западноевропљани) то не желе, они не чују шта им говоримо, њих не занимају чињенице и докази које им показујемо, код њих је све већ унапред одређено – они си богови који све знају, а ми смо глупаци који ништа не знају. Левичари су паметни и напредни, а десничари су глупи и назадни. Чим им кажеш да си верник, да си против присилне вакцинације или да хомосексуалци усвајају децу, они ти одмах одговоре да си глупи фашисти и разговор се завршава. Кад их питаш зашто корона букти на Гибралтару са 99 одсто вакцинисаних, они те вређају! Уместо да дају одговоре који имају смисла и научне доказе, либералфашисти захтевају да се свако ко има критичко мишљење искључи из друштва и/или забрани у медијима и на интернету.

Како то раде? Углавном тако што нађу неке појединце, или мање групе, са маргине и међу екстремистима, најмање образованим десничарима, антиглобалистима, које представе као представнике свих противника, нпр. присилне вакцинације (етикетирају све противнике присилне вакцинације као тзв. антиваксере) и онда над тим појединцима, групама, или над том мањином (у већини), тестирају интелигенцију и знање. Кад се појаве неки образовани људи, стручњаци који су завршили исте школе и имају исте дипломе, и раде као колеге на универзитетима, институтима, у болницама – креће ad hominem аргументација од стране заступника присилне вакцинације или вакци-нациста; они уопште се не узимају у обзир чињенице и научне доказе које им представљају лекари, научници или стручњаци који су против присилне вакцинације. Медицински радници који неће да се вакцинишу оптужују се да су заостали, неодговорни, опасни по околину, прети им се отказима, мањим платама и премештањем на друга радна места, стручњаци постају забрањени у највишим научним круговима, итд. Неки од најбољих лекара у свету против су присилне вакцинације. Како су они јуче били најбољи стручњаци, а данас нису? Зашто они који су до јуче били у првој линији одбране људских права, данас користе фашистичке методе – гуше критику (која је темељ науке и демократије), шире страх, стварају панику и користе јефтину пропаганду?

То бих хтео да питам другосрбијанце, који су толико опчињени Западноевропљанима, али само у културном разговору, где једни друге поштујемо као личности. Не желим да водим разговор на њихов начин и да радим исто што и они. Замислите да тако изгледа разговор између левичара и десничара – кад десничар каже да верује у Бога и да је против присилне вакцинације, да му се левичар одмах смеје и говори како је глуп, а да се десничар смеје и да говори левичару да је много глуп чим левичар каже да је атеиста и вакцинисан. Не ради другоме оно што не желиш да други ради теби, то је порука коју ће, надам се, друга страна напокон чути. Ако чује, хтео бих да их питам и зашто прецењују Западноевропљане и себе у односу на православце или вернике генерално, зашто мисле да Срби мање вреде и зашто мисле да они више вреде кад имитирају Западноевропљане? Не постоји ниједан једини разлог да се православни Србин осећа инфериорно или да има комплекс ниже вредности у односу на Западноевропљане као и на другосрбијанце.

Бити верник у науку само по себи не значи бити паметнији од онога који верује у Бога, јер и међу онима који верују у Бога постоје веома мудри, образовани људи и добри научници и неки од најбољих научника у свету били су верници. Не постоје вечне истине, нико не може да докаже да је паметнији у том смислу. Кад говоримо о пандемији, како они који не знају како је настао вирус и не знају како се лечи вирус, могу да тврде да су паметнији од било кога? Да не помињемо да је већ документовано да вакцинисани људи не заустављају пренос вируса. „Све време се позива на став струке али у ком тренутку смо ми као струка имали могућност да изнесемо свој став? Мислим да сам у једном тренутку потпуно била запостављена, а мислим и да сам имала шта да понудим и држави и институцијама државе Србије а све у интересу грађана Србије и њиховог здравља. Стекао се утисак да само једна мала група стручњака говори о проблему и одлучује о проблему… Суштина овог догађаја је да има много непознатих чињеница, и то је оно што нас као струку треба пре свега да зближи, а не да подели… Ми се морамо само делити на оне који имају чињенице и који немају чињенице“ – истакла је суштину проблема проф. др Валентина Арсић Арсенијевић. Сличне проблеме имали су и др Јована Стојковић и проф. др Бранислав Несторовић. Сад се на исти начин прогоне професори медицинских факултета и лекари који су основали УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“.

Могу да схватим кад левичари критикују екстремне десничаре, али не могу да схватим да се сви десничари, тј. верници, конзервативци или традиционалисти етикетирају као глупи и назадни и оптужују за фашизам. Зар није управо то што раде такви левичари – фашизам?

Не мислим да су сви другосрбијанци, тј. атеисти, прогресивци или еврофили, глупи или да су сви фашисти, или, да је сваки вакцинисани човек вакци-нациста, такође, не мислим да су сви Запардноевропљани глупи, фашисти… Толико је људи из тих народа чије књиге, филмове или музику волим и који су пријатељи српског народа. Али указујем на зло које и Западноевропљани чине и немам осећај инфериорности пред њима. Дакле, моја порука левичарима и либералима или другосрбијанцима је: не лепите етикете десничарима или верницима које не желите да они лепе вама. Ако нам кажете да смо глупи, шта очекујете да вам одговоримо, осим да сте глупи? Ако нам кажете да смо фашисти, шта очекујете да вам одговоримо, осим да сте фашисти? Да ли тако разговарају разумни и културни људи? То води у грађански рат. Надам се да међу другосрбијанцима има разумних људи и да ће доћи до културног дијалога. И да ће на време схватити да непријатељи долазе са Запада.

Никола Варагић: Збогом Европо, ако ниси с Богом!

Никола Варагић

Европа је постала највеће COVID-19 жариште у свету. У Европи се највише шири SARS-CoV-2 вирус и појављују се нове варијанте, јер Европа има највише вакцинисаних, и то са новим експерименталним средством генске терапије. Ипак, западноевропскe државe не одустају од присилне вакцинације грађана и користе фашистичке методе. Ако је 90 и више одсто грађана неке заједнице вакцинисано, а вирус се и даље шири у тој заједници, зашто се дискриминишу или прогоне људи који мисле својом главом? Уместо да признају да су погрешили, вакци-нацисти и даље за све криве невакцинисане људе и прогоне пар одсто невакцинисаних.

Колико су Западноевропљани ненормални показују резултати референдума у Швајцарској где су грађани гласали да се уведе Covid-Аusweis. То звучи заиста невероватно: да је неко гласао да себе претвори у роба! И то је урадио као (наводно) слободан човек, који живи у оази слободе и демократије. Као Европљанин. Да ли може бити веће срамоте за Европу, тј. за Западновропљане, који потцењују све друге, а уздижу себе као вишу расу – од тога?

Зашто су Западноевропљани толико уверени да су најпаметнији и најбољи на свету, изнад свих других? То што сад раде у западноевропским државама, Аустралији, Новом Зеланду, Канади и делом у САД, може да се пореди само са Северном Корејом. Чини ми се да је сад најгоре живети у евроатлантским државама и у Северној Кореји. А најбоље у Африци.

Кад видимо какав фашизам настаје, каква се дискриминација спроводи, каквом су терору изложени невакцинисани, али и сви вакцинисани људи у Аустрији, Мађарској, Словачкој, Хрватској, Словенији и Чешкој, не знам како хришћанину, демократи, антифашисти може да буде жао што је пропала Хабзбуршка или Аустроугарска монархија. Кад видимо, да се, поред Аустрије (и њених бивших колонија), опет, исто дешава и у Немачкој и у Италији, свакако је боље што нам сусед није и моћна Аустријска, Хабзбуршка или Аустроугарска монархија. Гаврило Принцип је био први антифашиста или антинациста у Европи.   

Мислим да је (Западна) Европа веће зло, него САД. Увек сам био против тога да се за сва зла оптужи САД, а Европа представља као невина жртва. У САД су сви глупи, а у Европи су сви паметни, културни, аристократе – да ли је то баш тако? У САД постоје државе које су одбиле Covid-Аusweis. Грађани су наоружани и спремни су да се боре за своја права и слободе. У западноевропским државама нема таквих покрета отпора, у ЕУ нема толико антифашиста. У Другом светском рату у Данској, Холандији, Француској, Белгији… било је антифашиста и антинациста исто колико и у Немачкој, Аустрији, Италији и НДХ. Да ли су западноевропски народи починили највеће геноциде? Енглески писци су пре скоро 100 година описали како ће изгледати свет који они стварају. Данас је досадно читати Орвела, Хакслија и сличне, јер живимо у том свету, и много је луђи него у њиховим књигама. То је свет који су стварали Европљани опседнути просветитељством, прогресом и окултизмом, а данас трансхуманизмом. То је она ирационалност рационалних, о којој је писао Борислав Пекић. Вера у науку настала је у Западној Европи пре неколико векова. И вакци-нацисти су радикални рационалности. Волео бих да грешим и да од ових протеста који се дешавају у европским државама буде нешто, али кад видимо колико људи на Западу жели да живи у тоталитарном систем, то ће бити чудо (за које се молимо).  

Ово што Западноевропљани себи раде, изгледа као да Западом владају неевропљани, које су Западноевропљани вековима држали као робове, мучили и убијали, и сад желе да им се освете. Међутим, то сами себи раде Западноевропљани и потомци Европљана у Северној Америци, Аустралији и Новом Зеланду. Антихуманизам уништава лик Божији у човеку, брише сваки траг боголикости (човечности или људскости), и од човека ствара аутомат, киборга, роба. Циљ им је да цео свет прекроје према својој мери. На Западу постоји само „плурализам истоветности“. Фашистички Запад ће пропасти ако елите Русије и Кине одоле понудама и уценама елите Запада да заједно спроводе „четврту индустријску револуцију“. Ако одоле понудама и уценама, Запад ће, вероватно, ући у ратове против Русије и Кине. Можда су корона логори у Европи припремање (грађана) тих држава (поново) од стране Велике Британије и САД за рат против Русије и Србије (или је близу крај пандемије, или вакцинама истиче рок?), као што Аустралију припремају за рат против Кине.

Кад је министар здравља Р. Србије потписао уговор са Фајзером у вези експерименталног лека против корона вируса, похвалио се да је такав уговор, поред Србије, Фајзер потписао још само са САД, Великом Британијом и Аустралијом, а то су чланице новог војног савез АУКУС, упереног против Кине. Нешто слично Англосаксонци припремају против Русије у средњој, источној и југоисточној Европи, и желе да и Србија учествује у рату против Русије на страни НАТО (нпр. да пошаље војнике у Украјину и Белорусију, поред Пољске, Чешке, Мађарске, Естоније, Румуније…). Циљ Енглеза је да посвађају народе из овог дела света и да уђу рат против Русије. Тако ће Енглези најмање да гину, а Словени и Германи ће опет највише да страдају. Да ли су Енглези толико паметни, а ми толико глупи?

Ако су заиста хришћанске, државе Источне Европе морају се одвојити од антихришћанске Западне Европе. И САД се може поделити на хришћанске и антихришћанске државе. Кад Западноевропљани остану сами, можда ће схватити да су они као онај цар из бајке који је шетао го, уверен да носи најлепше одело, тј. можда ће се после тога спустити на земљу или победити нацизам, фашизам и расизам (тј. антихуманизам). Дакле, ако су Словени и православци паметни и више немају осећај инфериорности (комплекс ниже вредности) у односу на Западноевропљане, одвојиће се од антихришћанског Запада (и развити четврту или нову политичку теорију?). Није нормално да Руси и Срби, који су највише страдали од нацизма, уводе било какав Аusweis и глупо је да дозволе да их Енлези заваде и поробе. И ако Руси и Срби то не дозволе, да ли ће остали православци и Словени то дозволити? Да ли ће Грци и Западни Словени заиста ући у рат против Руса и Срба? Да ли ће Германи да крену у поход на Исток ако су сви Словени и православци јединствени?

Државе Западне Европе постају тоталитарне државе, затворена друштва. Људи који су пре неколико деценија бежали из комунистичких држава на Запад, сада ће морати да беже са Запада ако и даље желе и траже слободу. На нама је да створимо услове да се врате у своје матице – уместо да имитирамо Запад и међусобно ратујемо као колоније – да створимо, у православно-словенском делу Европе, савез демократских и хришћанских држава.  

Никола Варагић: Зашто је тако тешко да се образује патриотски блок?

Никола Варагић

Да замислимо да је на изборима у априлу 2022. године победила опозиција. Проевропска колона или листа освојила је, на пример, 20 одсто мандата, а патриотска колона, листа или блок (изненађујућих, кад већ замишљамо) 40 одсто мандата. Владајућа коалиција освојила је мање од 40 одсто, а остале посланичке мандате странке националних мањина.

У таквом сазиву Скупштине, Владу Србије могла би да образује опозиција ако се договоре проевропски и патриотски блок, али и СНС ако се договори са једним блоком опозиције – проевропским или патриотским (и странкама националних мањина).

Ако би били такви резултати избора, и добије понуду од СНС или ДС, да ли да патриотски блок уђе у преговоре са ДС, или са СНС, или да одбије и СНС и ДС? Шта би било најмање зло за патриотски блок кад би био такав сазив Скупштине Србије:  

1. Да образује Владу Србије са ДС, ССП, НС
2. Да образује Владу Србије са СНС и СПС
3. Да остане у опозицији у Скупштини Србије

Пошто народ тражи (социјалну) правду, а мале су шансе да ће СНС желети да се избори са криминалним и коруптивним елементима у својим редовима, исто као и ДС, за патриотски блок најбоље решење било би да остане у опозицији.

СНС-ДС власт одговарала би фармацеутском лобију (или крупном капиталу), али нисам сигуран да би дуго трајала – ако би патриотски блок био јака опозиција, тј. ако се образује јак патриотски блок, способан да предводи народ и води државу. До тада, Србија ће бити између СНС и ДС. То су показале и ове блокаде саобраћаја.

Да замислимо и да је патриотски блок добио 20 одсто мандата, а не 40 одсто, на изборима у априлу и да СНС или ДС жели преговоре са патриотским блоком. Ако патриотски блок одбије и СНС и ДС, а СНС и ДС се не договоре да формирају Владу Србије, иде се на нове изборе. Ако би се СНС и ДС договорили да саставе Владу Србије, мислим да та СНС-ДС власт не би дуго трајала (задржала би Covid-Аusweis или продужила, увела би санкције Русији, Рио Тинто би добио дозволу за рудник, банке/извршитељи би још више одузимали имовину грађана, да не помињемо КиМ…), што би патриотски блок могао да искористи да дуплира подршку или да добије више од 50 одсто гласова на ванредним изборима и да сам образује нову Владу Србије.  

Режим може да краде само на ситно – само у случају борбе за цензус, или ако је у питању скоро исти број гласова или мала разлика одлучује ко има већину (као што се у САД краду избори). Ако патриотски блок има много више од 5 одсто подршке, или, ако освоји више гласова него СНС, ако има подршку већине, могуће је одбранити резултате избора.

***

Толико је важно да се образује патриотски блок.

Докле ће странци да нам бирају власт или да власт служи само крупном капиталу?

Ко ће да предводи протесте ако се не образује патриотски блок, ако власт не укине Covid-Аusweis (уведе на 24 часа), ако не укине дозволе за истраживање литијума, ако закаже нов референдум и настави са променама Устава, ако не омогући поштене изборе…?

Кад је последњи пут српски народ имао праве родољубе на власти, достојне представнике или заступнике? Зашто је тако тешко да се образује патриотски блок, односно, да већину представљају они који најбоље и највише заступају вољу већине? Да ли ће генерација која сад има ту прилику у томе успети и то постати?

Народ мора да има вође, протести морају да имају организаторе, морају да се знају циљеви и ко су предводници, али не може свако да буде вођа, организатор или предводник.

Као што видимо, народ је спреман, протести могу да буду масовнији, није проблем у народу…

Дакле, чекају се нове вође народа, праве вође, искрени родољуби…

Никола Варагић: Буди хуман и не суди

Никола Варагић

Пре неког времена упознао сам човека који ради у хуманитарној фондацији, на програму за стипендирање добрих ђака и талентованих средњошколаца из социјално угрожених или проблематичних породица (нпр. отац је алкохоличар који малтретира жену и децу, мајка је наркоманка, проститутка; деца немају родитеље и живе са баком и деком од пензије која износи 15 000 динара, отац је умро, мајка је тешко болесна и нема приходе, итд.). Та деца су одлични ђаци, међу њима има вуковаца, добитника награда на школским такмичењима, а сви живе у веома тешким условима и потребна им је подршка да наставе школовање, да преживе.  

Посао човека који ради у тој фондацији је да са својим сарадницима изабере, на конкурсу који расписују сваке године, 160 средњошколаца која ће примати месечну стипендију од 10.000 динара, а на конкурсу се сваке године пријави преко 700 деце. Када ми је причао о успесима те деце, и у колико тешким условима живе и како несрећно детињство имају, и како је тешко изабрати само 160, питао сам га да ли свих 700 пријављених средњошколаца испуњава услове за стипендију, одговорио је да испуњавају, сви су добри ђаци и сви живе у лошим условима, без родитеља или са болесним родитељима, без прихода… Рекао ми је и да је њему потребно пар месеци да се психички опорави од тог конкурса, погоде га те животне приче које прочита у пријавама, а волео би свима да може да помогне. Зато се он и пар колега удруже и мимо конкурса, од своје плате, стипендирају пар ученика који нису добили стипендије фондације.

Ако сваке године стигне преко 700 пријава, колико још има талентоване деце која живе у тешким условима и могу да испуне услове за пријаву за стипендију, а не знају за конкурс фондације, и колико има деце која живе у тешким условима, а нису добри ђаци и не могу да се пријаве за стипендију фондације? Ко о њима брине? Да ли држава има у евиденцији ту децу и да ли добијају социјалну помоћ? Што се тиче фондација, поменута фондација је једна од ретких приватних хуманитарних фондација у Србији која стипендира средњошколце који су добри ученици и велики таленти, а имају лоше животне услове и услове за развој. Иначе, оснивачима те фондације многи суде, али, ово су примери зашто Господ тражи да се не суди. Колико добрих дела имају они који суде? Уместо да се суди другим људима, боље је чинити добра дела, помагати људима. А суд оставити непоткупивом Судији.  

Кад видимо колико се деце пријави на конкурс ове фондације, за колико болесне деце се прикупља новац СМС порукама, на друге начине, преко других фондација, видимо колико има деце којима је помоћ потребна. А ту су и они заборављени, од свих одбачени, ратни војни инвалиди, хероји са Кошара… Због њих нико није основао фондацију. Држава их се потпуно одрекла, као да никад нису служили држави. Држава која не брине о деци и о војницима који су је бранили од агресора, нема неку будућност. Осим ако се у народу не појави више способних људи који знају и могу поштено да зараде новац, да створе вишак, а који ће поделити са онима којима је потребна помоћ. Коме је Бог дао здравље и памет, штета је да не искористи свој дар и да не искористи за опште добро. И да таква врста људи не буде власт у држави.