Никола Варагић: Од 1999. до 2022. године

Никола Варагић

Кад сам 1999. године напуштао (студирање у) САД током бомбардовања СРЈ, знао сам да ће једног дана доћи до великих промена у свету. За Европу сам те 1999. године летео са аеродрома у Њу Џерсију и последњи поглед кроз прозор из авиона био је поглед на куле СТО уверен неће вечно владати. Те куле, симболи Империје, после 2 године су срушене, а 23 године касније Русија је опет јака и на корак од повратка на Балкан. Ко је од атеиста или либерала те 1999. године могао да претпостави да ће се за само 20 година однос снага у свету толико променити? Кад сам се 1999. године враћао из САД у Србију, спреман и да се пријавим у војску ако дође до копнене инвазије НАТО трупа, да сам луд говорили су ми чак и неки верници и русофили. Веровао сам и тад и као и сад и у српски и у руски народ. Неки коментатори Стања ствари замерају ми да сам „оптимиста“.  

Руси су на корак од Балкана, али тај корак можда неће направити ове године. Видећемо како ће се развијати ситуација у Украјини и између Русије и Запада. Логично је да после Украјине у центру пажње Русије буду православне балканске државе, само на Балкану има више русофила него русофоба. Посебно у Србији. За Русију је важно да се склоне НАТО ракете са њених граница и у том смислу мора да инсистира на повлачењу НАТО војске из балтичких и држава Вишеградске групе, али те државе сад не могу да уђу у зону интереса Русије, јер нема већине у тим народима која то жели. Зато сам уверен да је руски интерес да се посвети православним балканским државама и да се Русија утврди у Православљу. То је, такође, и интерес Србије као православне државе која није у ЕУ и НАТО. Ко год је на власти у Србији, не може дуго да одолева Западу, ако Србија остане изолована од света и без саобраћајне, банкарске и телекомуникационе везе са Русијом. А веза су Румунија и Украјина, пошто се Руси враћају и у Одесу. Кроз Украјину, Молдавију и Румунију морају да иду главне везе између Русије и Србије. За Србију је питање живота да постоји та веза са Русијом. То није само економски, него и духовно-културни интерес и српског и руског народа. И осталих православних народа. Само у оквиру православног савеза, православни народи могу да постану економски независни и да сачувају своје идентитете и традиције.

Страх да ће се Русија након повратка Украјине понашати империјалистички попут СССР-а или било које друге империје, постоји и у балканским православним народима, и не само међу русофобима. Тај страх је више присутан међу Румунима и Бугарима, јер су они били део Варшавског пакта. Из угла ових народа, тај страх је и оправдан. Надам се да ће Русија имати то у виду и да ће се више понашати као православна, него као империјалистичка и совјетска држава. Недавно је амбасадорка Русије у Бугарској изјавила да Русија никад није нападала друге државе, а бугарски русофобни фактчекери рекли су да је то неистина јер је Русија напала државе, али кад погледате тај списак, те државе је СССР напао. СССР није исто што и Русија и надам се да ће се Русија ослободити совјетског наслеђа. Као и да ће да победи корупцију. То је много важно, јер корупција цвета и убија све православне народе. Ако Русија победи корупцију, то значи да ће везе између Русије и осталих држава да граде људи који нису коруптивни и који не воле коруптивне људе. Колико би само то значило за боље везе између Русије и Србије. За Русију, проблем са коруптивном владајућом елитом у малој држави, као што је Србија, је то што такве државе нису поуздани партнери. А неки би хтели руске паре, руске тенкове и да Руси гину за ослобађање њихове државе, али да се Руси ништа не питају, да никаква права немају и да никаква слава њима не иде. Са друге стране, док је Русија била слабија и корумпиранија, свако ко је опљачкао српски народ и сваки непријатељ српског народа из региона могао је да нађе лобисту у Москви. Запад је деценијама успешно водио мрежни рат против Православља. Украјина је доказ. Ипак, у Украјини се не води рат између Руса и Украјинаца, него између Русије и НАТО. Кијев и Скопље могу и морају постати места сабирања православних народа.

Зато ствари морају да се гледају и из руског угла, као што и Руси морају да гледају ствари и из угла православних и словенских држава да бисмо се што боље разумели и договорили око сарадње. Морамо да разумемо Русе којима се не свиђа идеја да пружају помоћ онима који ће да их после тога издају (или да се продају ономе ко да више), али то не сме да буде оправдање за Русе да се понашају тоталитарно – као колонијални управници да спроводе русификацију и да шире корупцију. Јер је то у православним државама као што су Србија, Румунија и Бугарска – које су мале и недовољно јаке да се самостално боре против НАТО пакта попут Русије – извор русофобије или разлог да се траже савезници на Западу (или да се људи питају у чему је разлика између Запада и Русије и да им буде свеједно ко влада).

Дакле, желимо да се Србија нађе у зони интереса Русије, али не желимо да Србија постане „руска губернија“. Да ли је то могуће? То зависи и од Србије и од Русије. Сада можда мало више од Русије, јер је Русија права суперсила. Коме је много дато, од њега се више тражи. Русија је та која може да дође до Србије. Русија је била империјална држава, значи добро организована држава са дугорочним плановима, где се, без обзира на степен корупције, ипак знао неки ред и поштовала су се нека правила и рокови. У односу на српске државне институције, службе и установе, руске изгледају много стручније и професионалније. У Србији је велики проблем кад дуже пада киша, одмах настане поплава и све стане. Русија је данас много озбиљнија држава, него пре 30 година. То је доказала у Украјини.

Иако сам свестан да, пре свега, због наших, српских слабости, Србија може постати „руска губернија“, ипак се надам и радујем доласку Русије на Балкан и променама које нас чекају. Ако Руси буду приморани да одлучују ко ће да влада у Србији, зато што ми нисмо успели да изаберемо достојне представнике, за то ће бити крив српски народ или српска елита. За Србију је ово прекретница ако Русија одоли притиску Запада и створи мултиполарни свет. Србија може да има једну од најважнијих улога у стварању православног савеза држава. А може и да пропадне, ако остане изван зоне интереса Русије или ако Русија падне.

Пошто верујем и у српски и у руски народ, верујем да ће ускоро све доћи на своје место –Србија ће бити ослобођена, Русија ће постати упориште Православља, а рат у Украјини ће бити последњи рат између нека два православна народа. У сваком православном народу екстремисти су мањина, која ће можда да отпадне, а већина која остане православна, више никад неће ратовати против других православних народа. Русија поново прави своју зону интереса, исто тако и Кина, а то ће да искористе и исламске, као и државе Средње и Јужне Америке и Африке, да се ослободе од Империје. Долази време да се неке ствари промене и уреде и на Балкану тако да се поштују и српски интереси. Веровао сам да ће то време доћи кад сам се 1999. године вратио да живим и радим у Србији, решен да останем у Србији без обзира на цену.

Како ће тек Балкан, Европа и свет изгледати нпр. 2039. године?

Никола Варагић: На коју од две столице ће сести Србија

Никола Варагић

Долази време кад Србија више неће моћи да седи на две столице. Подела између Запада и Истока иде толико да могу настати два одвојена не само интернета или банкарска система него и два одвојена међународна олимпијска комитета или да се организују два светска првенства у фудбалу, кошарци, рукомету, ватерполу, одбојци и осталим спортовима. Једна међународна такмичења ће да организују спортски савези држава окупљених око Велике Британије и САД. Друга међународна такмичења ће да организују спортски савези држава окупљених око Русије и Кине. Тако би се организовала и европска првенства.

Спортска такмичења која буду организовале државе слободног света окупљене око Русије и Кине биће традиционална – мушкарци ће се такмичити против мушкараца, жене против жена и моћи ће да се такмиче спортисти који нису вакцинисани. На светским првенствима која буду организовале трансхуманистичке државе Запада и њихове колоније, мушкарци који се „осећају као жене“ такмичиће се против жена у свим женским спортовима и сви ће морати да буду вакцинисани (и ко зна шта још у будућности, нпр. такмичење киборга…).

Већина држава ће учествовати на такмичењима на којима учествују и спортисти из Русије и Кине. Играчи из Африке и Јужне Америке долазиће у руске и кинеске клубове и те лиге ће постати јаче него оне на Западу. Другим речима, Запад је желео да изолује Русију због Украјине, али ће се све то завршити тако што ће Запад остати изолован од остатка света. Овог пута, већина људи у свету је на страни Русије, а не Велике Британије, САД, Немачке и Француске. Чак ни на Западу нема више тако убедљиве русофобне и србофобне већине. Грађани евроатлантских држава полако схватају да су њихови, домаћи политичари, много већи проблем него Путин. На крају ће владајућа елита Запада остати изолована од света.

Што се тиче Русије и Украјине, ако Запад не жели рат против Русије и остатка света, онда ће престати да шаље оружје украјинским националистима и убрзо ће се завршити војни сукоб у Украјини, тј. Европи. Украјински националисти су у Другом светском рату били сарадници нациста, а у оквиру СССР-а створени су од стране коминтерноваца. Украјина је производ нацизма и комунизма. Свако ко познаје историју зна да је Украјина стара руска земља, да Украјина (пре распада СССР-а) никад није била независна држава и да већину становништва Украјине чине верници Украјинске православне цркве која је у јединству са Руском православном црквом. Наравно, Украјина данас није само руска земља, постоје и Украјинци који нису нацисти, али не желе да живе у Русији и зато очекујем компромисе. Очигледно је да Русија на Украјинце гледа као на свој народ, али да поштује и Украјинце који не воле Русију, али нису нацисти или глобалисти. Због тога руска војна операција у Украјини не иде брзо, руска војска води рачуна о цивилима, о свом народу са обе стране границе, иначе би Русија много брже заузела Кијев и остале градове. Украјински нацисти се повлаче на запад Украјине. Претпостављам да Русију тај део државе не занима толико и да тамо неће слати војску. Осим ако Запад не настави да наоружава украјинске нацисте а ови да нападају Русију и крше примирје или договоре који се направе. Русија би онда била принуђена да војно интервенише и на западу Украјине, али и против Запада који се меша у унутрашње питање Русије. То би онда био почетак великог рата у Европи.

Међутим, сумњам да ће НАТО ући у рат против Русије и остатка света због Украјине. Сад се борба води за западни део Украјине или како да тај део остане под контролом Запада. А пре свега, да Русија не иде даље на Запад – у границе које су договорене кад се распадао СССР или пре ширења НАТО алијансе на исток Европе. То Русија захтева од НАТО.  

Мислим да захтев Русије да се и балтичке државе и католичке државе Вишеградске групе искључе из НАТО неће бити озбиљно разматран, јер то није у интересу Империје, али и зато што те државе нису тражиле да изађу из НАТО и грађани тих држава су много више против савеза са Русијом, него грађани Украјине, због лошег искуства са СССР-ом. Али је и све мање русофоба, посебно у државама Вишеградске групе, зато што су ти народи више традиционални, и тиме ближи Русији, као упоришту традиционалиста. Дакле, мислим да би Русија требало у овој фази да се фокусира да поврати Украјину или већи део Украјине, и да ојача савез са Беолорусијом и Србијом и осталим православне државама, у којима има више русофила, него русофоба. Русија може да захтева од НАТО да уклони ракете и врати војнике САД и Велике Британије са западних граница Русије, али да захтева да се Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Литванија, Летоније и Естоније искључе из НАТО мислим да у овом тренутку није реално, јер то не желе ни Запад, а ни ти источноевропски народи. 

Да ли ће Украјина постати конфедерација и неутрална, остаје да се види. Сад је јасно да ће Русија контролисати Кијев и Одесу, а то значи да је Русија од сад на границама Румуније, тј. Србију и Русију сад дели Румунија као православна држава са којом Србија никад није ратовала. Не знам колико је реално да се у блиској будућности НАТО повуче из Пољске, Чешке и Мађарске, реалније је да се повуче из Румуније, Бугарске и Cеверне Македоније (из православних држава). То је за Србију најважније – да не остане изолована са свих страна НАТО државама. Кад се направи веза између Русије и Србије – преко Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске (и копнена веза и веза преко Црног Мора) – Србија више није изолована са истока. У Малој Азији копнену везу са остатком Азије сече Турска, али се то може заобићи морима или копном преко Русије. За Србију је сад најважније да има директну везу са Русијом – да камиони могу да превозе робу преко Румуније и Украјине, да истим коридорима лете авиони, да се повежу телекомуникације и интернет, железнице, итд. Веза са Русијом је, дакле, у случају ескалације сукоба са НАТО пактом, и веза Србије са Кином и Далеким Истоком и остатком света, ако НАТО затвори и Медитеранско море за бродове (робу) православних словенских држава. Из Русије преко Украјине и Румуније у Србију могу да стижу све сировине које су нам потребне за живот и рад. Још да се реше проблеми између православних Словена и православних Грка и близу смо православног словенско-грчког савеза (који би Грчкој био боља заштита од Турске, него НАТО).  

Руска војска не може да уђе у Пољску, као што је ушла у Украјину. Помоћ руске војске не желе Чеси, као што желе Срби. Русија би требало да се посвети најближим народима и са њима створи такав савез, да и остале православне и словенске државе пожеле да постану део тог савеза, да саме затраже да изађу из НАТО. Томе су, поред Србије, ближе Румунија и Бугарска, делом и Северна Македонија и Црна Гора и БиХ (због РС), него Пољска или балтичке државе. Русија не сме да понавља грешке царске Русије и СССР. Верујем да неће правити те грешке и да ће се Русија више угледати на Источно римско царство, него на западњачке империје. Кад Пољаци виде како Руси поштују Србе или Бугаре, промениће однос према Русији. У том случају, седење Србије на једној столици не би било тешко.

Никола Варагић: Мораторијум на електронски новац и ку-ер шифре

Никола Варагић

Међу противницима Великог ресета (тоталитаризма) има људи који (иако су дакле свесни да то није добро) деле детаље из свог приватног живота на друштвеним мрежама, узимају личне карте са чипом, финансијске трансакције обављају само преко платних картица…

Узмимо као пример ку-ер шифре (QR code) и криптовалуте (или електронски новац). Прву технологију су током пандемије државе почеле да уводе и намећу, а друга је наводно израз антиглобализма и жеље да се ограничи моћ или монопол великих банака, које су стубови постојећег банкарског (лихварског) система. Међутим, у посао са криптовалутама ушли су и велики играчи и сад је то део исте мреже, у којој се уводе и ку-ер шифре. Циљ је да сви користе ку-ер шифре и дигитални новац. Кад се томе дода увођење социјалних карти или уградња паметних камера на улицама, а знамо колико је мало моралних људи на власти, јасно је да ће нове технологије лако да се злоупотребе. У идеалном свету, технологије би се користиле за добро и олакшале би живот. Али, ово није и никад неће бити идеални свет и такво размишљање је наивно, тј. опасно. Ко то прихвата, постаје слуга класе господара и припрема своју децу за робове. Колико је тако наивних људи, толико ће (дубока) држава кршити људска права и слободе грађана. Оно што се догодило у Канади је опомена шта нас чека ако дозволимо тоталну дигитализацију. Влада Канаде је, без одлуке суда, замрзла приватне рачуне у банкама организатора „конвоја слободе“ и њихових донатора, обичних грађана Канаде (и самохране мајке која је донирала 50 долара) – само зато што су имали другачије мишљење – које су једино кроз протест могли да саопште (а неки од њих су и ухапшени). Човеку који је представљао организаторе „конвоја слободе“ замрзли су и војну пензију и његовој супрузи су запленили сав новац у банкама.

Несумњиво, људи склони тоталитарном, желе да цео свет претворе у ријалити, у којем би сви имали ку-ер шифре и електронски новац, а да они буду редитељи ријалитија и да могу да искључе једним притиском на дугме било кога ко им се нпр. не свиђа, а камоли ако се бори за своја права и слободе. Неко ће на једном месту, у једном фајлу, имати све податке о вама, од дана вашег рођења, пратиће сваки дан вашег школовања, и здравствено стање и сваки корак који било где направите, све ваше приходе и расходе… Велика опасност прети од тоталне дигитализације и плана да се укине штампани новац. Свесно или несвесно они који производе и користе криптовалуте, припремају терен за укидање папирног новца.

Зато је сада најважније да се изборимо за право на избор и право на приватност. Можда је план да се прогласи крај пандемије, али да остане дискриминација невакцинисаних и да се пређе на тоталну контролу преко ку-ер шифри и електронског новца и донесе закон којим се легализује праћење грађана преко паметних камера које је поставила полиција. То не смемо да дозволимо. Са укидањем пандемије, мора да се преиспита где нас води или шта су последице „четврте индустријске револуције“. На пример, биометријска документа, ку-ер шифре, електронски новац и паметне камере на улицама нису опасност по здравље људи, али јесу опасност што се тиче људских права и слобода и поштовања приватности.

У Србији је, пре пар деценија, забрањена градња нуклеарних централа, односно, уведен је мораторијум након протеста еколога. Може да се каже да је уведен и мораторијум на ГМО храну, али је проблем што се не води рачуна о контроли квалитета, здрављу грађана или о заштити потрошача. Сад већина грађана тражи да се уведе мораторијум на истраживање и отварање рудника литијума и све су веће шансе да се то догоди. Након протеста грађана и СПЦ, пре више од 10 година, дозвољена је употреба личних карата без чипа (и то право мора да се одбрани, без обзира колико напредују технологије). А сад мора и да се омогући људима који не желе да користе ку-ер шифре у свакодневном животу и кад имају посла са државном администрацијом, да живе и раде као и до сада, да обаве све послове и без ку-ер шифре. Исто тако мора да се уведе и мораторијум на електронски новац у смислу да никад не сме да се укине папирни новац (банкарски систем може другачије да се реформише!). И наравно, морамо да се изборимо за укидање ковид аусвајса и право на избор пацијената и родитеља што се тиче вакцинације. Уништавати здравље људи и кршити људска права не може да буде прогрес, то је регрес. Економија (привреда) може другачије да се развија.

Дакле, сад је најважније бринути о здрављу и правима грађана, створити еколошку државу без нуклеарних електрана, рудника литијума и осталих загађивача, да деца не једу ГМО, већ органску храну, удишу чист ваздух и пију чисту воду, да не примају експериментална средства генске терапије, тј. избрисати све трагове медицинског фашизма и спречити даље деловање вакцинациста, обезбедити људима који не користе личне карте са чипом, ку-ер шифре и платне картице (електронски новац) да живе и раде нормално као пре него што се појавила пандемија или тзв. нова нормалност, добро истражити 5Г технологију и у смислу здравствене безбедности и у смислу поштовања приватности и заштите података грађана и државе, везати децу више за природу да не постану зависна од тзв. метаверзума, уклонити са улица паметне камере, укинути казну за невезивање појаса у возилу и порез на имовину да не плаћају сиромашни грађани и да им приватни извршитељи не отимају једини дом због ситних дугова, увести велике порезе за ријалити програме… Само политичари који се за то злажу и припремају решења или алтернативу, могу добити моју подршку или глас.

Русија је одбацила ку-ер шифре, а разматра и да, попут Кине, забрани криптовалуте. А на Западу су кренули „конвоји слободе“. Међутим, власт у Србији понаша се и даље као да се пандемија никад неће завршити, чланови Кризног штаба сад говоре да не могу да укину мере јер нема довољно вакцинисаних, потписују уговоре који Србији омогућавају приступ експерименталним лековима и вакцинама (a које народ не жели!), на улицама се и даље налазе паметне камере, грађани који имају личне карте без чипа полако се присиљавају да узимају личне карте са чипом (електронски потпис, итд.)… Влада Србије је чак уговорила и отварање центра за „четврту индустријску револуцију“. Да ли ће то спровести у дело?

Свету је потребна алтернатива. Добро је што је Русија избачена из SWIFT-а – тиме се она удаљава и од „четврте индустријске револуције“ Светског економског форума и са другим државама сада може да створи алтернативни финансијски систем, који неће бити толико централизовано дигитализован. Можда ће се поделити интернет – можда „руски“ интернет (п)остане отворен за другачије мишљење, а англоамерички затворен за другог/другачијег. Коначни циљ Светског економског форума је да се укине приватна имовина и уведе social credit system. Сад се приватна имовина забрањује на Западу, а брани у Русији. Пошто се у Русији развија демократија, а на Западу се гуши, Србији је место уз Русију. Наше је да се у нашој држави и у блоку који изаберемо боримо за поштовање наших права и слобода. За своја, лична права и слободе морате да се борите цео живот, нема опуштања ни један дан.

Никола Варагић: Етика без морала у ковид п(л)андемији

Никола Варагић

 

Кодекс новинара Србије

Главни уредник и поједини новинари таблоида Blic изгледа да уживају да испадну глупи. Исто важи за тзв. фактчекере из Истиномера. Упорно покушавају да омаловаже и понизе угледне и у свету признате професоре, а таквих професора нема много у Србији.

Тако је таблоид Blic 11. фебруара 2022. објавио текст под насловом: „DOKTORKA DAJE KANCEROGENE SAVETE! Promovisala ,ivermektin’ u terapiji korone, a sada tvrdi da ovaj ANTIPARAZITSKI LEK pomaže i u LEČENJU RAKA DOJKE!?“, чиме је наставио серију текстова од 1. новембра 2021. године, а који су школски примери „организоване хајке“ на редовну професорку Медицинског факултета Универзитета у Београду Валентину Арсић Арсенијевић, која спада у ред наших најзначајнијих и најцитиранијих научника.

Текст је непотписан. Да ли се аутор текста стиди тога што је написао, или се плаши тужбе, свестан или свесна да је то што пише лаж? Мислим да је у питању ово друго. Таблоидни новинари не знају шта је стид. Овај текст је прави пример таблоидног новинарства. Blic је исто као и Информер таблоид, а таблоиди не поштују професионални кодекс. Кодекс крше свесно, без страха од казни. И тако смо дошли до тога да, они новинари који не поштују кодекс професионалне етике, дају себи право да се баве етиком наших храбрих, паметних и високоморалних лекара и професора. Зашто смо дозволили да медицински необразовани таблоидни новинари исправљају и коментаришу наше најугледније професоре медицине, признатe у целом свету?  

Садржај текста који је објавио Blic спада у врхунску неистину и не заслужује коментар. Али, пошто је сада већ евидентно да се ради о још једном тексту у серији континуираних напада на исту особу, важно је да остане написан и другачији новинарски став. Наиме, у неком разговору или преписци везаној за смрт неке младе особе од рака дојке, проф. др Валентина Арсић Арсенијевић је изразила жаљење и поменула да је Ивермектин показао добре резултате и у лечењу рака дојке, те да је његово и АНТИКАНЦЕРОГЕНО дејство неспорно и већ научно познато. Било је довољно да таблоидни новинар Blic-а оде нпр. на сајт National Library of Medicine и да види да ли се Ивермектин показао добро и у лечењу рака дојке, или на ову страну, или на ову, или на сајт City of Hope (Founded in 1913, City of Hope is a National Cancer Institute-designated comprehensive cancer center and a founding member of the National Comprehensive Cancer Network, making it a national leader in advancing research and treatment protocols), али није. Да јесте, прочитао би доказе да лек Ивермектин модулира пуринергички пут П2Кс4/П2Кс7, што сугерише да овај лек може додатно искористити интринзичне високе екстрацелуларне нивое АТП-а тумора – за активност против ћелија рака. Према студији објављеној 2. марта 2021. године, научници  су комбиновали инхибитор контролне тачке са леком Ивермектин за успешно лечење троструко негативних карцинома дојке у претклиничким истраживањима. Тражећи такав агенс међу лековима које је одобрила ФДА, група научника је открила да лек Ивермектин поспешује улаз молекула и у ћелије рака дојке, са следственим моћним антитуморским ефектом – инхибира пролиферацију ових ћелија, спречава метастазе, обезбеђује да важни лекови који се користе за хемотерапију испоље свој оптимални ефекат у комбинацији са Ивермектином. (Ипак, „како свако зло има своје добро“ – хвала таблоидним новинарима Blic-a што су својим непрофесионализмом дали прилику професионалцима, против којих воде „организоване хајке“, да у народу шире истину о Ивермектину.)

Дакле, после пар минута претраге на Гуглу, сваки читалац може да се увери колико су новинари Blic-а необразовани и малициозни у ширењу лажи, колико се баве јефтином пропагандом и да не заслужују да буду чланови новинарских удружења и да се називају новинарима. Такви таблоидни новинари блате и вређају најбоље лекаре и интелектуалце у Србији, али брукају и своју професију. Да то раде јасно је кад се прочита Кодекс новинара Србије (на пример): ,,Наслов текста/прилога подлеже истим етичким принципима као и сам текст/прилог… Новинар негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку… Новинар који намерно, нарочито због ,атрактивности’ текста/прилога, подстиче неутемељене страхове и наде читалаца/гледалаца/слушалаца, на најекстремнији начин крши етички кодекс“. Кад упоредите оно што су научници писали о леку Ивермектин, са насловом и садржајем текста из Blic-а, јасно је да таблоид Blic ,,на најекстремнији начин крши етички кодекс“ новинара Србије и да су новинари таблоида Blic поново испали глупи у друштву.

Докле ће таблоид Blic тако грубо и некажњено да крши кодекс професије и законе? Због чега Blic то ради? Blic је режимски таблоид, који подржава ковид агресију на здрав разум и интегритет људи, па свако ко износи научне доказе и има критичко мишљење може да доживи да га таблоидни новинар вређа и понижава – сатанизује се на основу ad hominem аргумената, што је испод части за моралног човека и професионалног новинара. Поред понижавања и медијске сатанизације угледних професора, пре свих проф. др Валентине Арсић Арсенијевић и проф. др Бојка Белаковића, сатанизују се и остали лекари и стручњаци из удружења грађана Лекари и родитељи за науку и етику (ЛРНЕ) који се не слажу са присилним, а недовољно испитаним, мерама државе и СЗО. Али заборављају да, када у Србији једног дана буде успостављена правна држава, тужбе лекара против Blic-а биће извађене из фиока и таблоидни новинари ће одговарати. То ће изгледа ускоро да се догоди – у свету су неке државе укинуле анти-ковид мере, у неким државама су велики протести, свет полако излази из пандемије и више нико не верује тзв. ковид-стручњацима и промотерима Big Pharma. У многим државама ће се тражити одговорност надлежних који су ширили страх и панику, свесно или из незнања доносили погрешне мере и кршили људска права и слободе. Да ће се то ускоро догодити јасно је већини људи и у Србији, а и у свету.

Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду

Ипак, и поред недвосмисленог краја „пројекта корона“, крајем јануара 2022. године декан Медицинског факултета Универзитета у Београду (на основу неуређеног Захтева и мишљења Етичке комисије без иједног доказа) одлучио је да изрекне „јавну опомену“ проф. др Валентини Арсић Арсенијевић, због њених јавних наступа којима је „…немедицинску јавност и пацијенте довела у заблуду“, чиме је, према мишљењу Етичке комисије и декана, повредила Кодекс професионалне етике??? Декан додатно наглашава да Етичка комисија даје ово мишљење „…ниједног тренутка не доводећи у питање стручну и научну компетентност проф. др Валентине Арсић Арсенијевић у ужој научној области којом се са успехом бави…“. Како??? Па, управо је ужа научна област са којом се она са успехом бави део предмета Микробиологија, медицинска паразитологија, у оквиру које се изучава и улога лека Ивермектин, која је примарно антипаразитска, а научно јасно доказана и антивирусна, и антитуморска и антиинфламаторна, o чему сад постоји већ скоро 10 000 научних радова (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/?term=ivermectin).

На срећу, исти Кодекс професионалне етике штити једнако све своје чланове, па је према члану 3 Правилника о поступку утврђивања етичке одговорности на Универзитету у Београду – најтежа повреда Кодекса – „ограничење слободе мишљења и изражавања чланова универзитетске заједнице“.

Питамо зато декана Медицинског факултета Универзитета у Београду да ли је проф. др Валентина Арсић Арсенијевић члан те исте заједнице, или је на делу њен прогон??? Наравно, њени адвокати су одмах уложили жалбу, а због кршења истог Кодекса би морали да одговарају управо они који су поднели Захтев и водили поступак (надамо се ускоро, исто као и новинари Blic-а).

Зашто су професори нашег најстаријег и најугледнијег факултета то дозволили себи? Због љубоморе, јер је проф. Арсић Арсенијевић велики стручњак, цитирана и позната у свету, а сад и веома омиљена у нашем народу, као члан ЛРНЕ? Да ли због тога што је осмислила и предложила изванредну идеју и једина са њеног Института (било је пријављено између 10 и 20 пројеката, међутим са идејама које нису задовољиле строге међународне критеријуме оцењивања) добила средства за вођење пројекта? Због тога Blic поново помиње, на крају спорног текста, да је професорка Арсенијевић добила да води пројекат вредан 440 000 евра. Тај пројекат је добила након оцене стручњака из света, а да помогне Србији. Добила га је у великој конкуренцији, али једина на Институту. Неко је изгледа много љубоморан или не жели да српски стручњаци добијају новац за научне пројекте и признања у свету. А она је сигурно јако срећна, посебно и зато што изузетно вредна опрема коју њен пројекат добија (преко 250 000 евра), остаје баш том истом Институту и његовим члановима. Ми, међутим, страхујемо да ће баш пријатељи уредника и новинара Blic-a то тешко преболети, али се и радујемо што ће стручњаци попут проф. др Валентине Арсић Арсенијевић бити слављени, посебно кад све ово ускоро прође и када истина нађе пут до свакога.