Никола Варагић: Број становника, бирача и незапослених у Србији

Никола Варагић

Према званичним подацима, у Србији без Косова и Метохије живи око 6,9 милиона људи, од тога је око 5,7 милиона пунолетних грађана и око 1,2 милиона малолетних, број лица у радном узрасту је око 4,2 милиона, број незапослених је око 0,4 милиона (у Т3 2021. око 0,35), запослених има око 2,3 милиона – са пољопривредницима то је око 2,9 милиона, а број пензионера је око 1,6 милиона.

Процењен број становника у Републици Србији у 2020. години је 6 899 126. Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи -6,7‰, објавио је Републички завод за статистику. Од 1999. до почетка 2020. у Србији је смањен број становника, без спољних миграција, за 626.145 што је релативно смањење за 8,3%. Да ли се смањује број бирача уписаних у бирачки списак? У јануару 2020. године, РТС се бавио темом како то да Србија „има 7 милиона становника, а чак 6,7 милиона људи на бирачком списку?“. Према РТС-у одговор је веома једноставан. „Право гласа имају и они који живе у иностранству, а имају пребивалиште у Србији. Таквих је око 1,7 милиона“. Укупан број гласача на референдуму који је одржан у јануару 2022. био је 6.510.233. На изборима у априлу 2022. године право гласа имало је 6.502.307 грађана (Срби са КиМ нису могли да гласају; зато је било око 6,3 милиона бирача, према речима председника РИК-а, а на изборе је изашло око 3,7 милиона бирача или 59 одсто).

Према РЗС процењен број становника у Републици Србији у 2022. години је 6,5 милиона, а можда и око 6 милиона. Због фашистичких мера које се спроводе у неким државама због пандемије дошло је до извесног повратка наших људи из дијаспоре. Међутим, и даље је више оних који одлазе, него оних који се враћају у Србију. Зато у Србији ове 2022. године вероватно живи мање од 6,5 милиона, можда мање и од 6 милиона становника. Процењен број становника за 2022. годину је скоро исти као и број уписаних бирача, иако је и раст броја умрлих током 2020. и 2021. године смањио раст броја лица у најстаријем добу, што значи да је у 2022. години било мање лица у најстаријем добу у бирачком списку. Да ли то значи да је, у овом тренутку, стварних бирача између 4 и 5 милиона у Србији, без КиМ? Колико је стварних бирача у Београду, ако Београд има око 1,7 милиона становника, а на изборима у априлу право гласа имало је 1,6 милиона становника Београда?

Представници опозиционих странака у радној групи за контролу бирачког списка навели су да власт није била спремна да одговори на питање зашто у бирачком списку има око 800 000 бирача више него што их је по процени РЗС и закључили су да опозиција не може да спроведе контролу јер нема на располагању механизме за проверу и контролу података на основу којих се врше промене у ЈБС. Да ли је опозиција имала неке друге механизме да натера власт да се уреди ЈБС?

Ако је број становника скоро исти као и број уписаних бирача, али има око 1,2 милиона малолетних, и око 1,7 милиона живи у дијаспори, како је разлика 800 000? У дијаспори, на изборе излази само пар хиљада бирача (на изборима у априлу било је рекордних 40 000). Не знамо колико људи тачно живи у дијаспори и хоће да гласа, а колико је оних који су се вратили и могу да гласају у Србији. Мада је и дијаспори као и у матици много апсинената који не верују да се преко избора може било шта променити. На изборима у априлу опет је било дуплих спискова, бугарских возова… Због лоше економске ситуације у Србији, неко продаје свој глас за мале паре, неко да би сачувао посао, неко да би запослио ближњег…

Број запослених и незапослених је око 3,3 милиона, а у радном узрасту је око 4,2 милиона грађана Србије. То значи да је око 0,9 милиона грађана у радном узрасту неактивно, а они се у званичним статистикама воде као инвалиди и неспособни за рад из било ког разлога (можда и домаћице на селу?). Дакле, од 4,2 милиона грађана у радном узрасту, запослених је око 2,9 милиона, а незапослених и неактивних око 1,3 милиона. Да ли су сви неактивни неспособни за рад и зашто се домаћице способне за рад не уврсте међу незапослене? Али колико таквих жена живи на селу, ако је све више домаћина који се нису оженили и немају породицу? Око 19 одсто регистрованих носилаца пољопривредних газдинстава чине жене. И колико је тих неактивних који су отишли у иностранство, где раде и нису неспособни за рад? Број незапослених и неактивних (неспособних за рад?) грађана Србије чини више од 20% од укупног броја грађана Србије у радном узрасту. Стопа активности за популацију од 24 до 65 година је око 70%, а у најразвијенијим земљама око 80%.

Колико заиста има пунолетних и у радном узрасту грађана Србије, дакле, који заиста живе у Србији ове 2022. године? И колики је проценат незапослених? Ако би због пандемије и економске кризе, у државама у којима на привременом раду бораве грађани Србије дошло до наглог повратка медицинских сестара, лекара, возача, мајстора, инжењера, конобара, студената… из иностранства – колика би била стопа незапослености? У неким општинама, више је пензионера и незапослених, него запослених грађана. Како да вратимо што више наших грађана који живе у дијаспори, и да смањимо број незапослених у Србији? Да ли су слаба привреда и правна несигурност главни разлози за исељавање из Србије?

Према неким проценама, на Косову и Метохији сад живи мање од 1,5 милиона Албанаца. То значи да у Србији, заједно са КиМ и Албанцима на КиМ, у овом тренутку живи око 8 милиона људи (Албанаца би било око 17%), а вероватно и мање од 8 милиона. Пре 1999. године, Србија је (као део СРЈ) имала мало мање од 10 милиона становника.  

Шта значи излазити на изборе ако се не зна тачан број бирача, ако опозиција не може да контролише гласање и ако је грађанима Србије са Косова и Метохије који желе да гласају на изборима у Србији забрањено да гласају?

Ако опозиција не може да се избори да се уреди ЈБС и да контролише гласање, како може да освоји власт на изборима? Ако власт не може да утврди тачан број бирача уписаних у ЈБС, како да верујемо да ће та власт омогућити поштене изборе, или победити криминал и корупцију? Ако не знамо шта раде са нашим гласом на изборима, како да знамо шта раде са нашим новцем и ко контролише трошење буџета? Да ли је срамота то што матица после 30 година од увођења вишестраначког система није омогућила дијаспори да може да гласа на изборима у матици? А сад чак ни Срби са Косова и Метохије не могу да гласају!   

Ако не можемо да утврдимо ни колико тачно становника, бирача и (не)запослених има у Србији, како да постанемо суверена, економски независна држава; како да се договоримо око нове спољне политике и одбране Косова и Метохије?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: