Никола Варагић: Како зауставити прогон родољуба

Никола Варагић

У Србији се због другачијег мишљења, критичког мишљења према Западу, прогони свако ко се истакне у јавности као родољуб или верник СПЦ или противник ковид фашизма.

Прогону су од стране медија, полиције, правосуђа и/или послодаваца, изложени професор Милош Ковић због Покрета за одбрану Косова и Метохије и одбране права Срба у РС, др Владимир Димитријевић због одбране породичних вредности или хришћанског учења, др Јована Стојковић, Тамара Брадић, проф. др Бранимир Несторовић, проф. др Алек Рачић, проф. др Валентина Арсенијевић Арсић, др Борислав Антонијевић, др Бојко Бјелаковић и остали лекари које прогони ЛКС због борбе против ковид фашизма, полиција по наредби суда све чешће посећује и стан Наде Гладовић из ЛРНЕ, у режимским и проевропским медијима сатанизују, док на друштвеним мрежама цензуришу Дамњана Кнежевића због организације протеста подршке Русији.

Једна проевропска опозициона телевизија покушала је да дискредитује епископа бачког Иринеја Буловића. Прогон СПЦ траје деценијама, а не само од почетка пандемије. Докле то иде, види се и по прогону Ане Ђурић Констракте – после сусрета са патријархом СПЦ, неоправдано је доведена у везу са ратом у Украјини и цензурисана на Твитеру (пре тога је имала проблеме и на другим друштвеним мрежама). Да ли је и Новак Ђоковић, зато што је православни Србин и за слободу избора, прогоњен у истим домаћим и светским медијима? Домаћи мејнстрим медији раде исто што и мејнстрим медији НАТО држава. Ко је против увођења санкција Русији, постаје нови Беливук у тим медијима. Ко је за слободу избора, назива се глупим и назадним. Народне патроле осуђују они који подржавају украјинске нацисте који везују људе, углавном жене и Роме, за дрвеће или за бандере. То им не смета а смета им када Народне патроле ухвате лопова или насилника и позову полицију.   

Према режимским и проевропским опозиционим медијима, вођа нове криминалне групе је владика СПЦ, батинаши су Дамњан Кнежевић и његове Народне патроле, док политичко крило чине политичари и интелектуалци који су потписали петиције за одбрану Косова и Метохија и да се не уводе санкције Русији, јер је међу потписницима и епископ бачки, а на недавним протестима подршке Русији присутни су били политичари и интелектулаци који су потписали петиције. На протестима су били и лекари који су за слободу избора.

Волео бих да су наши непријатељи у праву и да је православни, родољубиви и русофилски део Србије толико организован и да има тајни план који реализује уз помоћ Русије. Истина је далеко од тога. Иако сви имају исти циљ и око главних политичких питања нема неких великих разлика, а прогоне их исти непријатељи, православни, родољубиви и русофилски део Србије је толико неорганизован, без плана и завађен, да је питање како ће се поменути и сви непоменути и они које ће у будућности прогонити, одбранити од прогона.

Колико је православни, родољубиви и русофилски део Србије неорганизован и завађен, видело се и на последњем протесту подршке Русији и против увођења санкција Русији од стране Србије, јер није дошло народа колико се очекивало а међу присутнима су углавном били политичари и интелектуалци наклоњени Русији, али је свака група стајала одвојено од друге, без било каквог контакта… То није први пут да се исти људи, који се међусобно познају, окупљају са истим циљем али без икакве међусобне сарадње. Да су на изборе, они који су долазили на протесте подршке Русији изашли на једној листи, направили би много бољи резултат. Или, да је бар последњи протест подршке Русији боље организован – да је дошло 50 000 људи, да је петицију против увођења санкција Русији потписало више људи,  да ли би се прогонили организатори протеста? Да ли би се лакше одбранили од прогона?

Заиста бих волео да је православни, родољубиви и русофилски део Србије организован и сложан, и да организује протест онако како су то урадили организатори „конвоја слободе“ у Канади – грађани који су учествовали у протестима редовно су купили чак и смеће, нису оставили било какав неред иза себе. А противник је чекао сваку грешку, сваки испад.

Замислите да се у Београду организује протест десничара и да нико не баца смеће или да се на крају покупи – да не остане ни папирић, ни опушак на улици после протеста? Ако то могу Канађани и Јапанци, зашто не могу и Срби? Да ли то раде Срби који живе у Канади? Сад замислите како би се људи, који воде рачуна и о таквим ситницама, организовали да се одбране од прогона? У том смислу, нешто бољи је проевропски део опозиције. Њихове организације су озбиљније и ако полиција и суд прогоне грађане због доласка на протесте које они организују, онда обезбеде правну помоћ за те грађане, ако неког од њих нападну сви стају у заштиту и праве буку у јавности и тад нестану све разлике између њих, итд. То се видело после избора – Ђилас је отишао да се види са Вучићем, полиција је кренула да приводи сваког русофила због најмањег па и непостојећег прекршаја, укидају се профили на друштвеним мрежама и сатанизују се у медијима они који су против увођења санкција Русији и види се да иза свега стоји план, организација, како да се уведу санкције Русији. И ако у томе успеју, тек ће онда почети прави прогон родољуба, православаца и русофила.

Патриотски интернет медији нису угашени само зато што су мали, али није немогуће да ће сви патриотски портали бити угашени као гласила организоване криминалне групе и тајне службе Русије. То није тешко да се уради, јер су сви везани за НАТО интернет и банке. А сви заједно ћемо бити искључени са друштвених мрежа у власништву глобалиста и више нећемо имати приступ јавности, међусобну комуникацију и размену информација.  

Да ли ћемо им то дозволити – да одводе, једног по једног, од нас у затвор, да нас медијски сатанизују и дехуманизују, да једном по једном уручују отказе…? Шта друго да очекујемо ако власт у Србији уведе санкције Русији и изабере да буде на страни НАТО?  То може да се спречи једино ако се православни, родољубиви и русофилски део Србије сабере и добро организује, изабере најбоље међу собом за представнике и затраже подршку народа, СПЦ и Русије. Прогон се дешава кад нема слоге; кад неко стоји сам, као на брисаном простору, постаје лак плен. Кад би постојала она сви за једног – један за све, тешко да би било таквог прогона. Посебно кад већина у Србији добије достојне представнике. Које и Русија чека.

Подељени и без плана, а изоловани од Русије, не можемо да победимо. Ми сад страдамо и зато што нећемо да издамо Русију – као словенску државу и упориште Православља. Ако нас исти непријатељи нападају из истих разлога, логично је Русија и Србија буду у савезу и да представници патриотске опозиције успоставе контакт са Москвом. Колико смо сада, у очима Москве, озбиљни, да ли имамо неки план и неке предлоге како да се то уради?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: