Одлука Уставног суда САД да врати државама надлежност и да свака држава посебно одлучује о закону о абортусу, очекивано, изазвала је велику буру у јавности САД и поделе у друштву постају све дубље, толико дубоке да се у САД може догодити грађански рат.
Не знам зашто се толика бука дигла и зашто левичари толико галаме. Они који сматрају да абортус није убиство или убијање, могу да имају своје државе у којима ће абортус бити дозвољен и у којима су сви уверени да абортус није убиство или убијање, или их је баш брига и ако јесте. У левичарским државама нико никога не би убеђивао да ли је добро или лоше урадити или дозволити абортус – сви би били за дозволу абортуса. Исто тако, у десничарским државама нико никог не би убеђивао да ли је добро или лоше урадити или дозволити абортус, сви би били против абортуса, па чак и кад би био дозвољен, нико не би користио ту слободу, жене би рађале децу уместо да иду на абортус, осим можда у неким ванредним околностима.
Мислим да нико нормалан неће забранити жени да уради абортус, ако је њено здравље угрожено, а не може, попут мајке храброст, да роди здраво дете. Зато питање абортуса није питање дозволе, него васпитања. Хришћани неће живети у разврату и ако се догоди да жена затрудни, ствараће породицу. Ко жели да живи развратно и не жели децу, кад се догоди трудноћа, одлучиће се за абортус. То су културне, цивилизацијске разлике између хришћана и антихуманиста. Абортус је само једна од тачака раздора.
Уместо да се одмах поделе на демократске и републиканске државе и да нико никоме не намеће оно што неће, грађани САД водиће грађански рат и после рата ће се поделити на демократске и републиканске државе, или државе у којима је дозвољен абортус, као и геј брак, и државе у којима ће абортус и геј брак бити забрањени. САД је велика држава и у тој држави има места за све, могу да се поделе без рата и живе у миру, у једној држави. Ипак, пошто у САД има превише екстремиста и међу конзервативцима и међу либералима или левичарима, вероватно ће та држава распасти након грађанског рата.
Исто се може догодити и у Европи, ако се не подели на антихуманистички ЛГБТ запад и хришћански и традиционалнопородични исток. Зашто да улазимо у рат ако можемо да се поделимо и свако нека живи где жели? Православне и словенске државе могу да остану хришћанске, а некадашње католичке и протестантске да буду антихуманистичке државе. И нека свако живи како жели у свом делу Европе. Хришћани из западне Европе могу да се преселе у православне државе, а антихуманисти и ЛГБТ активисти могу да се преселе у неку од држава западне Европе ако не желе да живе у прохришћанској држави.
Нама хришћанима не одговара да улазимо у рат против антихуманиста, иако имамо веће шансе да победимо ЛГБТ армије света, зато што смо хришћани и против рата, али и зато што ће, после одвајања антухуманистичке, феминистичке и ЛГБТ државе саме пропасти. Зато се залажем за поделу Европе и поделу САД мирним путем. Кад се одвојимо, за своје проблеме и последице лоших одлука антихуманисти неће моћи да окриве хришћане, сами ће бити криви за своју пропаст. А очигледно је да не можемо да живимо у истој држави.
Ако се то не догоди, или док се то не догоди, шта могу да раде поводом питања абортуса хришћани, а посебно мушкарци који су против абортуса и којима феминисткиње кажу да немају право чак ни да изнесу своје мишљење поводом ове теме, а камоли да се питају да ли да се дете роди, јер је то, како феминисткиње и феминизирани мушкарци кажу, женско питање и право жена? Мушкарац који је хришћанин или против абортуса мора да води рачуна са каквим се женама виђа или улази у везу. Мислим да би било поштено да свака жена која би урадила абортус, или је већ урадила и подржава друге жене у томе, одмах то каже потенцијалном партнеру, па нека мушкарац одлучи да ли ће да се упушта у везу са таквом женом и ако то уради, и она затрудни и убије дете, нема право да се буни, знао је да ће она то урадити. Ако не жели дете са том женом, зашто би се уопште виђао са њом? Ако си хришћанин, буди хришћанин, нађи хришћанку и са њом прави децу. Нема смисла да живиш у разврату и да браниш женама право на абортус, то је лицемерно. Нека жене које живе развратно и немају проблем да убију дете, траже партнере који су развратни или феминизиране мушкарце, или нека пробају са женама, тако сигурно неће затруднети.
Ако сте родитељ, васпитавајте децу да буду добри хришћани и пустите децу да буду деца док су деца.
Ако желите да Србија буде православна држава, будите добри хришћани и браните своја права и слободе. Ако у православним државама постоји критична маса (добрих хришћана) велике су шансе да настане савез православних држава и да дође до поделе Европе. А до поделе може да дође мирним путем, или после рата. Зашто да ратујемо па да се поделимо, ако можемо одмах и мирним путем да се поделимо? Јасно је да већина грађана држава западне Европе жели трансхуманизам, право на абортус, ЛГБТ идеологију… Јасно је да већина грађана православних држава жели да негује хришћанске породичне вредности. Јасно је и да су у САД у неким државама конзервативци већина, а у неким државама су либерали и левичари већина.
Шта друго можемо и шта је друго решење, ако не желимо рат? Ако не можемо да живимо заједно, најбоље да се разиђемо и нека свако живи у свом делу света како хоће. Ако се то не догоди, или док се то не догоди, ако наиђете на жену која каже да је њено тело само њено и да мушкарац не може да се пита и нема никаква права што се тиче детета, најбоље да заобиђете такву жену или такве жене, па и по цену да се никад не ожените. Можете да одете у монахе. То је свакако прави или први позив хришћана.
KOSMET VIA KOSMOS 