Никола Варагић: Зашто смо овако јалови и инфериорни?

Никола Варагић

После 2000. године, родољуби су били свесни да је Србија након бомбардовања и уласка НАТО трупа на КиМ и промене власти у Београду, у суштини полуокупирана држава и да Србија не може да се ослободи док се не догоде тектонске промене у свету.

То се догодило после 22 године! Русија је поново светска сила, Кина је економски јача од Запада. Међутим, српски родољуби и даље говоре о апстрактној неутралности Србије. Од почетка специјалне операције војске Руске Федерације у Украјини не постоје неутралне државе. Настаје мултиполарни свет. Русија жели, и може да помогне Србији. Власт, као и проевропски део опозиције, и даље инсистира на уласку у ЕУ. Патриотски део опозиције и даље помиње неутралност! Ако су Руси браћа, како можемо да будемо неутрални?

Да ли ћемо само да чекамо и гледамо расплет кризе у Европи? Ако само чекамо и гледамо, и ако флертујемо са свима, Србија је попут оних жена које оду са војницима који освоје њихово село. Русија није свемоћна и свакако су веће шансе да Русија победи ако је Србија на страни Русије и активно ради на стварању савеза православних држава.   

Кад се у марту 2004. године догодило етничко чишћење Срба на Косову и Метохији, био сам на служењу војног рока. Очекивао сам реакцију војске, отишао сам код комаданта и рекао да се пријављујем (да будем макар његов возач), ако се креће на КиМ, а добио сам одговор: „ћути будало“, у смислу да се вратим редовним активностима и да се правим луд, да се ништа не дешава на КиМ, као и остали официри српске војске. Данас је стање још горе, толико је лоше да у специјалне јединице Војске Србије примају људе који не могу да ураде два склека и нису прошли психолошке тестове. Официри су дуго били плашени да ће отићи у Хаг, прошли су кроз разне НАТО програме, и сад је стање у војсци очајно. Кад су официри такви, од каквог су онда материјала људи које воде све три гране власти?

Када је 2008. године тзв. држава Косово прогласила независност био сам на протесту у Београду. На почетку протеста, било ми је драго кад сам видео колико је људи дошло, а на крају, био сам разочаран како се завршио и што је у сећању остала само крађа патика, још више што је погинуо младић пореклом са КиМ у запаљеној амбасади САД. После тога, више није било озбиљне борбе државе за КиМ, Србија је на свим фронтовима губила.

У последњих 20 година продати су сви привредни и природни ресурси странцима и сад не знамо како да не уведемо санкције Русији и сачувамо стотине хиљада радних места. Сад се види колико је била погрешна економска политика ДОС-а или Г17 да се уништи домаћа привреда, а коју спроводи и СНС од 2012. године до данас. Александру Вучићу циљ је да 100 000 грађана Србије ради у немачким фабрикама и компанијама, а не у српским, које ће ући на немачко тржиште, или побеђивати немачке компаније на тржиштима Индије, Кине, Египта, Аргентине, а да не помињемо Балкан и ЗНД. Лакше је довести немачке компаније, него стварати српске компаније које ће бити боље од немачких. И боље од Фијата.

Гледали смо како се отима Косово и Метохија, одваја Црна Гора, продају сви привредни и природни ресурси странцима или тајкунима, како се спроводи пљачкашка приватизација, потписују тзв. Бриселски споразум и тзв. Вашингтонски споразум, доделу аутокефалије МПЦ-ОА и предају српског наслеђа у Северној Македонији. Увек је било оних који су се бунили, али од тих протеста никад није било неких користи – није било промене власти и промене курса Србије, од ЕУ ка Русији, и не ствара се нов систем. Народ неће подржати политичаре који не уливају поверење да могу да запосле стотине хиљада грађана Србије који ће остати без посла због одустајања Србије од уласка у ЕУ, да ће да победе криминал, корупцију и непотизам (негативну селекцију) и да ће наћи начин да Србија, али и Црна Гора и Република Српска не остану изоловане и без помоћи Русије, тј. да економски више не зависе од Запада. Ако си за Русију, мораш да имаш и неки план.

Зашто смо безидејни, пасивни, уплашени, јалови или инфериорни, у тренутку кад настаје мултиполарни свет и Запад губи моћ коју је имао? Где је српски пројекат типа Отворени Балкан? Изгледа да је Империја поставила границе и у нашим главама и због тога немамо владајућу елиту целог српског народа: Срба из Србије, Црне Горе и Републике Српске, као и Срба који живе у Хрватској, Словенији, Северној Македонији, Албанији и Румунији и Срба који живе дијаспори. Српска елита мора да води рачуна да има довољно посла и да су добре плате и запослених у Србији и у Републици Српској и у Црној Гори, српска елита мора да брине о српском наслеђу и у Старој Србији, и у Хрватској, Словенији и Мађарској (бившој Аустроугарској и Војној крајини), мора да брине и о дијаспори… За српску елиту, сваки проблем Срба, где год да живе, мора бити и њен проблем који мора да реши.

Семе за племе постоји, што показују хуманитарна организација Срби за Србе и концерти Београдског синдиката, међутим, то мора да буде подигнуто на много виши ниво, тако да се свакодневно виђају и сарађују српски политичари, интелектуалци и привредници из српских земаља и дијаспоре. Српска елита мора да ослободи и Србију и Црну Гору и да обезбеди опстанак и развој Републике Српске, да чува и негује српско наслеђе у Северној Македонији, да штити права Срба у Хрватској и Албанији, да брине о дијаспори, али и да учини све да дијаспора буде мања (уместо да се боримо да Срби добију статус националне мањине у Аустрији, боље да се већина Срба из Аустрије врати у Србију), да штити СПЦ…

Питање је да ли ће СПЦ помоћи или одмоћи да се саберу најбољи Срби света, организују и крену у акцију заштите српских интереса, тј. да ли ће нова (световна, владајућа) елита морати и да санира расколе у СПЦ и да ствара и нову духовну елиту. У том случају, то би био знак да ће можда доћи „епоха светих мирјана“ (Прот. Андреј Ткачов).

После убиства председника Владе Србије Зорана Ђинђића 2003. године, било јасно да ће исто проћи свако ко не спроводи наредбе Империје. Ако нису постојали услови у свету пре 2022. године да се образује српска Влада Србије и одустане од пута у ЕУ, зашто се ништа не дешава ни сад, кад је Русија на корак од Одесе и Дунава? Две деценије чекали смо овај тренутак и ништа не предузимамо. Да ли родољубиви, православни део опозиције нема лидера због тога што се потенцијални лидери плаше да не буду убијени попут Зорана Ђинђића? Или, зато што смо толико завађени и свако жели да буде лидер?

Кад се Београд ослободи, ослободиће се Србија (и повратити Косово и Метохија), и Црна Гора и сачувати Република Српска и српско наслеђе у Северној Македонији и заштитити права Срба који живе у Хрватској, Словенији и Албанији. Шта још Русија мора да уради, да се српски народ ослободи страха од НАТО алијансе и културне окупације Запада?  

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: