Судска власт је једна од три гране власти, али није независна, јер судска власт спроводи одлуке извршне и законодавне власти, а ове две гране власти су под контролом четврте гране власти – крупног капитала или Империје.
Превише је случајева који доказују да судије раде онако како им се каже са врха државе. На жалост, исто се догађа и на правним факултетима. Какви су професори права, такве су судије. Међутим, судска власт – која никад није успела да буде независна у свом раду у односу на остале гране власти – меша се у аутономију универзитета или у учење Цркве.
Дакле, судије без угледа и ауторитета међу грађанима Србије, а вероватно и без довољно стручног знања кад видимо какви су правни факултети у Србији, доносе сумануте одлуке у вези универзитета и богословског факултета или СПЦ. Људи који раде у правосуђу више не знају шта је лево, а шта је десно. Судије сад служе за спрдњу (као Курта и Мурта). Исто важи и за запослене у тужилаштвима.
Уставни суд донео је одлуку у којој оцењује да високошколска установа није овлашћена да одузима академска звања, што се односи на одузимање доктората Синиши Малом, који је сад изгледа главни кандидат Клауса Шваба са председника Владе Србије.
Пре тога је Први основни суд у Београду наложио Православном богословском факултету (ПБФ) у Београду да на посао врати отпуштеног професора Родољуба Кубата.
Шта је спорно у овим судским одлукама?
У случају универзитета и спорног доктората Синише Малог, како судија може да зна ко је у некој науци, која није правна наука, заслужио или није заслужио неко академско звање? Како било који судија (правник) може да зна боље од професора машинског, хемијског, грађевинског, филолошког или Факултета организационих наука – као у случају Синише Малог – да ли је неко испунио све услове да стекне неко академско звање?
Осим тога, да ли судије знају шта је аутономија универзитета? Очигледно је да не знају, јер судије не знају шта је независно правосуђе! Кад би запослени у правосуђу знали шта је независно правосуђе, никад се не би мешали у аутономију универзитета, или одређивали шта је исправно учење неке верске заједнице.
У случају Православног богословског факултета, занимљиво је да је један део професора универзитета захтевао да се суд меша у аутономију Цркве и врати професора Родољуба Кубата на ПБФ, а исти ти професори сада се буне због тога што се суд меша у аутономију универзитета у случају Синише Малог.
За оне који нису упућени у случај Родољуба Кубата, укратко: свака верска заједница има своје учење и шта је учење верске заједнице знају они који су верници или у случају СПЦ јерарси. Кад неко од верника или јерарха мења изворно учење, у православљу је то учење Господа Исуса Христа и Његових Апостола и касније светих отаца и Васељенских Сабора, онда се он проглашава за јеретика и удаљава из верске заједнице. Што је и нормално, ако неко жели да промени Христово учење, а апсолутна већина верника то не подржава. То се догодило Родољубу Кубату, и ту ништа није било спорно. Родољуб Кубат је сам одлучио да крене неким другим путем и више за њега није било места на ПБФ-у.
Међутим, неки паметњаковићи који раде као судије мисле да могу да наметну неког ко шири јеретичко учење да образује студенте ПБФ, дакле, будуће клирике СПЦ. Да ли ће се суд сутра мешати и у учења исламске заједнице? Или будиста?
Зашто се суд не меша у аутономију Народне банке Србије (НБС)? Зашто је Народна банка Србије независна у односу на три гране власти, а није независна у односу на ону четврту грану власти? Они који контролишу финансијски систем Запада и штампају доларе и евре, контролишу у скоро свим државама света њихове централне банке. До почетка специјалне операције руске војске у Украјини под контролом су имали и Народну банку Русије, а сад се то мења у Русији. У Србији је НБС под контролом оних који су довели Синишу Малог за министра финансија, а сада га гурају за председника Владе Србије.
Наређења да се Синиши Малом врати звање доктора наука (а што се очекује после спорне одлуке суда) и да се Родољуб Кубат врати на ПБФ, долазе из истог центра моћи, долазе из четврте гране власти, из школе Светског економског форума. Исто тако је Клаус Шваб на власт довео Ардерн на Новом Зеланду, Трудоа у Канади, Рутеа у Холандији… Све су то банана државе, исто као и Србија. На пример, погледајте Холандију (или Низоземску) – прошле године Бил Гејтс инвестирао је стотине милиона долара у једну компанију из прехрамбене индустрије и та држава је ове године одлучила да уништи мале фарме, мале пољопривредне произвођаче, конкуренцију компаније Picnic, у коју је Бил Гејтс уложио новац – а све у складу са оним што пише у Великом ресету Клауса Шваба. Зато је Клаус Шваб послао своју књигу председнику владе Низоземске да је прочита.
На исти начин се сада Синиша Мали доводи на место председника владе, али постоји та препрека што се тиче плагијата и доктората – како да се објави вест у светским медијима да је нови председник владе Србије неко ко је непоштено стекао докторат, па му је одузет? То се решава тако што се назове судија и нареди му се да донесе одлуку да високошколска установа није овлашћена да одузима академска звања. Као што је неко назвао професоре Правног факултета у Новом Саду да смене декана због посете амбасади Русије.
Људи који се окупљају у Давосу прогласили су Православље за главног непријатеља. Сад је српско правосуђе оруђе или оружје Империје у нападу на СПЦ и ПБФ. Шта је следеће, да неки судија одрeди ко може бити члан Светог Синода или патријарх СПЦ? Очигледно је да међу судијама нема православаца, јер да има никад им не би пало на памет да мењају изворно Христово учење и намеђу еволуционизам или дарвинизам, или протестантизам и new age идеологију, или антихуманизам, на православним богословијама.
Време је да се српски народ умеша у рад правосуђа. Затим и у рад Народне банке Србије. Те институције морају да се граде од почетка, на здравим темељима.
+++
Разлика између римских судија који су судили Павлу и судија који данас суде грађанима Србије
Кад су првосвештеници довели Исуса пред Пилата, након испитивања Пилат је рекао да не налази никакву кривицу на Исусу и послао је Исуса Ироду, који је вратио Исуса назад Пилату, који је сазвао првосвештенике, старешине и народ (светину) и Пилат је опет рекао Јеврејима да Исус није крив за оно због чега га је оптужен, и да ни Ирод није нашао да је Исус крив, зато је Пилат одлучио да ослободи Исуса.
Кад је апостол Павле био у Коринту, намесник Ахаје био је Галион, пред којим су Јевреји довели Павла са оптужбом да поштује Бога на незаконит начин. Међутим, Галион им је рекао да би имао разлог да их саслуша да је Павле учинио неки преступ или злонамерно дело, али пошто се ради о спору у науци и законима (вере) који важе код Јевреја, да неће да буде судија у таквим стварима.
Кад је апостол Павле био у Ефесу, говорио је да богови направљени рукама нису богови, што се није допало Димитрију који је израђивао сребрне Артемидине храмове, и од тога лепо зарађивао и хтео је да заштити Артемиду ефеску тако што је окупио своје раднике и народ и направио пометњу у граду, а онда су одвукли у позориште Павлове ученике Гаја и Аристарха. Након два сата буке, главни градски писар утишао је Ефешане речима да сви знају колико се Артемида поштује и да су довели људе који нису ништа украли из храма нити хулили на богињу, па је рекао Димитрију да ако има тужбу против неког, намесници су ту, има дана када се суди па нека туже један другога и ако се нешто више тражи, да ће се то решити у законитој скупштини, и затим је распустио скуп.
Кад је апостол Павле био у Јерусалиму, након боравка у Тиру и Кесарији, након што је посетио Јакова и провео седам дана у Јерусалиму, приликом посете храму неки Јевреји су се побунили и оптужили Павла да учи против народа и закона и да је увео Грке у храм и тако оскрнавио свето место, затим су вукли Павла и желели да га извуку из храма и убију, али се врата затворише. За то је сазнао комадант чете и одмах послао војнике и капетане и чим су видели војнике, маса је престала да удара Павла. Заповедник је везао Павла и затим кренуо да га испитује. Пошто је маса много галамила, одвео је Павла у касарну. Војници су чак понели Павла уз степенице, јер од масе није могло да се прође. На улазу у касарну Павле је питао заповедника да ли може да му се обрати, овај је дозволио, посебно кад је чуо да Павле зна грчки језик. Павле је заповеднику објаснио ко је он и одакле је и замолио га је да му допусти да се обрати народу. Павле се народу обратио на јеврејском језику. И народ је слушао Павла све док није рекао да га је Бог послао међу многобошце. Због тога су дигли глас и рекли да Павле не заслужује да живи. Заповедник је наредио да се Павле уведе и касарну подробно испита. Тад је Павле капетану и заповеднику рекао да је римски грађанин. Заповедник је одговорио Павлу да је он уложио много новца да постане римски грађанин, а Павле њему да се родио као римски грађанин. То је уплашило војнике који су хтели шибањем да испитају Павла, као и заповедника зато што га је везао. Заповедник је сутрадан окупио првосвештенике и омогућио Павлу да им се обрати. Пошто је Павле знао да међу њима има и садукеја и фарисеја, изјавио је да је он фарисејски син, и одмах је избила свађа између садукеја и фарисеја. Заповеднике је наредио војницима да заштите и врате Павла назад у касарну. Док је Павле био у касарни, Јевреји су направили план да убију Павла тако што ће првосвештеници тражити од заповедника да опет испитају Павла, и тада би га неко из масе убио. Син Павлове сестре је то чуо и јавио Павлу, а Павле је рекао капетану да га одведу код заповедника да га обавести да се спрема завера.
Због тога је заповедник Клаудије Лисија одлучио да, уз велику војну пратњу, пошаље Павла у Кесарију код намесника Феликса. После пет дана неки првосвештеник Ананија и адвокат Тертул иступили су пред намесника и оптужили Павла. После тога намесник је омогућио Павлу да изнесе своју одбрану. Феликс је био упућен више у питање вере, али је одгодио решавање спора док не стигне заповедник Лисија и наредио капетану да се Павле добро чува, да му буду на услузи и да му се не забрањују посете. После неколико дана код Павла је са својом женом Јеврејком дошао Феликс да слуша о вери у Исуса Христа, али и да види да ли би му Павле понудио неки новац да га ослободи, па је више пута тражио да разговарају. Павле није нудио мито Феликсу. После две године, Феликса је наследио Фест и задржао Павла.
После десетак дана проведених у Јерусалиму, Фест се вратио у Кесарију и сазвао суђење. Након што је Павле изнео одбрану, Феликс да би удовољио Јеврејима питао је Павла да ли жели да му се суди у Јерусалиму, а Павле је на то одговорио да стоји пред царским судом и да му ту суде, јер ако није крив не жели да му суде они који желе да га убију, због чега је уложио призив цару, што је Фест прихватио.
После неколико дана, краљ Агрипа је дошао код Феста, па му је Фест причао о Павлу и његовом случају и рекао да, пошто није римски обичај да се човек изручи пре него што се оптужени суочи са тужитељима и пре него што изнесе своју одбрану од оптужби, и пошто није знао како да реши спорна питања њихове вере, да је понудио Павлу да му се суди у Јерусалиму, али је Павле уложио призив цару. Сутрадан је Агрипа дошао у судницу, где је Фест рекао да он није нашао да је Павле за било шта крив и да има право на призив цару. И Агрипа је дозволио Павлу да изнесе своју одбрану. Након што је изнео своју одбрану, краљ Агрипа је рекао Павлу да ће га наговорити да постане хришћанин ако настави да га слуша, а затим се повукао да донесе одлуку. Тад је Агрипа рекао Фесту да Павле ништа не чини да би заслужио смртну казну и да би био ослобођен да није уложио призив цару.
За разлику од Пилата и Ирода, који су попустили пред Јеврејима, који су тражили да се Христос осуди на смрт, иако су прогласили Исуса невиним, они који су судили апостолу Павлу одолели су свим притисцима и заштитили Павла који је стигао до Рима. У Риму је Павлу било дозвољено да станује са војником који га је чувао. Павле је у изнајмљеном стану живео две године и долазили су му Јевреји из Рима да слушају о царству Божијем.
За судије који раде у правосудном систему Србије, чак су и Пилат и Ирод праве судије, а тек Галион, писар из Ефеса, Клаудије Лисија, Феликс, Фест и Агрипа! То су биле судије са великим С, у односу на наше савремене судије.
Више је било правде у Римском царству, него у савременој Србији.
Шта ли чека српске судије на Страшном суду?
Више ће римских судија ући у царство Божије, него српских судија из 20. и почетка 21. века. Да ли ће се нешто променити у српском правосуђу до краја 21. века?
Исто важи за запослене у војсци и полицији – да је апостол Павле (био) њихов затвореник, не би добро прошао, без обзира што није крив.
И једно питање за феминисткиње: пошто жене чине већину судија и осталих запослених у српском правосуђу, зашто нема квалитативне разлике у односу на време кад су мушкарци били у већини, на пример у односу на време Курте и Мурте?
KOSMET VIA KOSMOS 