„Олимп“ је глупост

 

Нермин Вучељ: „Олимп“ је глупост

Нермин Вучељ

Погрешно су перципиране супротстављене критичарске стране као одушевљени постмодернисти усхићени гениталним перформансом и насупрот њима конзервативни моралисти згранути сценском голотињом.

Као у Андерсеновој бајци „Царево ново одело“, нико не сме да изговори да је „Олимп“, представа Јана Фабра којом је отворен овогодишњи БИТЕФ, глупост, плашећи се да не буде подвргнут подсмеху постмодернистичке интелектуалности.

Не би Ниче у овој представи видео испуњење оног диониског начела, већ пре његову декаденцију. Не би Милош Ђурић перципирао ‘хоммаге’ античком позорју, јер представа има везе с грчком трагедијом колико и Јонескови комади с француским класицистичким позориштем. Звучно получасовно избезумљено плакање на сцени, или получасовно кружно витлање главом и косом, или вишечасовно спавање глумаца на сцени, нема ничег од поетичких начела, ни од естетских мерила, ни од драмске напетости грчке трагедије. Не пружа „Олимп“ драмску екстазу, већ је само приказ атмосфере екстази журке.

Одушевљавати се „цитатима из поп културе“ који се учитавају у представу, тражити смисленост у костимографији у којој се комбинују античка хаљина, кухињске рукавице и патике из 21. века, уписивати интелектуалне кодове у сцене са онанисањима и ерекцијама, нема везе с истинском уметношћу, с правом емоцијом, с катарзом у правом смислу речи, већ једино са критичарким снобизмом и уметничком декаденцијом. Еротика јесте уметност, а представа „Олимп“ најмање има еротичног, а највише сексуализованог. Прави комад од двадесет четири сата трајања, у славу грчког театра, био би онај који показује еволуцију од диониског култа музичких и фалусних свечаности, до премештања догађаја, мита и изолованог јунака на сцену, наступа једног глумца, затим два, увођење трећег глумца, и до аполонске стилизације диониског, јер из тог споја и настаје грчка трагедија у којој се човек, као индивидуа, суочава са својим безграничним тежњама и ситуационим ограничењима, што чини људски усуд. Нажалост, такву смисленост не могу да припишем овој представи.

Представа „Олимп“ има пандан у савременом сликарству где „уметност“ чине три насликана троугла на платну, и у модернистичкој поставци која се састоји од шољице за кафу, развученог тоалет папира, пепељаре пуне опушака и разнобојног пара чарапа. И то називамо уметношћу. А ко то не разуме, није дорастао томе. Уметност се осећа. Тамо где се надугачко интелектуализује, нешто је дебело лажно. Док је света, остаје грчка трагедија као непревазиђени уметнички легат. „Олимп“ је покушао да се маркетиншки окористи о ово наслеђе.

Аутор је филолог романиста, доцент на Филозофском факултету у Нишу

Danas, 02. октобар 2017.

***

Златко Паковић: Стари Грци, како их данас читамо

Златко Паковић

Полусатним овацијама, на ногама, београдска публика збратимила се (да, и посестримила) с колегама у Берлину, Солуну, Антверпену и другим европским градовима у којима се досад приказивала даноноћна „Планина Олимп: у славу култа трагедије – двадесетчетворочасовна представа“ Јана Фабра, где су гледаоци, који овом приликом себе радо називају причесницима, такође усправљени и радосни, аплаудирали у трајању пропорционалном дужини представе.

Битеф је ове године, дакле, угледао оно о чему највише прича позоришна Европа данас, у заносу, у опијености животом и сном коју може дати само старохеленски неклерикализовани мит и еп и живот, насупрот овом, нашем, у улогу жртве, као у највећу светињу, умоченом свету и прози јудаизма-ционизма, хришћанског клерофашизма и, од њих ништа мање милитантног и снужденог – од њих још и понижаваног – ислама.

Клали су се и претхомеровски Грци, али су знали да уживају у животу наискап, наште и до дна. О овом умећу њиховог уживања не говори ништа боље од оне слике у Хомеровој „Илијади“, у којој ожалошћени ратници, пре него што почну да оплакују своје убијене другове, вечерају, а након вечере, скубе косе и приносе жртве у славу својих дичних покојника, за којима им се срце цепа. Та ингениозна егзистенцијална симетрија радости и жаловања створила је генијалну, непоновљиву архитектуру Партенона и непоновљиву логику (дијалектику), те трагедију, као најсудбоноснији облик песништва, и комедију, као песништво о оном што трагедији нужно измиче – о спознаји ироније и иронији спознавања. Постоји време за уживање у раду, али и у доколици, време за филозофију, и за пожуду, за ужитак у одбрани части, али и за уживање у освети која пролива крв, не само без оптерећења савести, него управо као потреба те старе, затомљене савести, која не оплакује, него слави живот.

Јан Фабр успоставио је ову симетрију у својој двадесетчетворочасовној представи, у којој су перформери и подвижници, а њиховој не тек непосусталој него стално изнова обновљивој енергији, публика је највише одавала признање. Кажем, успоставио је Фабр ову зачудну старогрчку симетрију, постигавши и то да обнажена тела и огољена споловила јунака и актера ниједног јединог тренутка не буду нешто нелепо и вулгарно на сцени, него управо најбожанственији костим човека – тело по подобију богиња и богова. Али, као што смо, у хришћанској епохи, свикли да скривамо своје тело, као срамоту, тако смо свикли да скривамо и друге божанске прерогативе код себе, те и очигледну истину, прву истину, да свако има право на уживање живота. Но, овом се основном праву готово увек неко или нешто испречи, и ту онда мора да следи праведна казна. Грци су, наиме, знали оно што смо ми заборавили: да је праведно казнити оно што нам не дозвољава да, како би се то садашњом правном терминологијом изрекло, конзумирамо овај јединствени и једини живот, на који после смрти немамо више право. Грци су живели систем вредности у којем је милосрдно немилосрдно казнити немилосрднике, а немилосрдно бити милосрдан према њима. Ми смо ово изопачили, па смо милосрдни према онима који су немилосрдни према основном праву највећег броја живућих људи да уживају у животу, јединственом, непоновљивом.

Фабр узима слике, јунаке и говоре из грчке митологије, пре свега из Хомера и из трагедија тројице трагичара, али слободно интерпрета на том материјалу, пуштајући, у дугим ноћним бдењима, интуицији да га туда води. Предочене слике понекад познате нам јунаке представљају другачије од оног какви они јесу старогрчким писцима. Прометеј је сада, на пример, уплашен и потребан му је подстрек других, такође у јези, да би украо ватру од Зевса. Фабр је Прометејевом подвигу посветио неколико представа, али га овде представља као врсту лукаве, од страха устрептале варалице која одустаје од свог циља да му се затим врати. То је својеврсни дијалог аутора са самим собом, са сопственим делом: један ироничан гест према самоме себи, као што је и ова његова представа један, додуше прикривени, иронијски гестус у односу на оно што је у младости конципирао и режирао.

Главне јунаке и хероине трагедија, Фабр, ипак, углавном оставља онако како их знамо из писане оставштине, с тим што глумци њихове речи изговарају у духу фразеологије савременог језика. Изврсна је сцена у којој Агамемнон има шта да каже у своју одбрану, бацајући у лице свима онима који му замерају што је жртвовао кћер, управо аргумент своје љубави према том детету, које је уморио као жртву боговима да би освајање Троје могло да започне. Да ли ико од оних који приговарају има ту смелост да убије оно што највише воли како би се задовољила правда и скинуо срам са полиса?

Изврсна је и Медеја док говори у своју одбрану, као пред поротом, коју презире, јер јој може судити само суд њене напаћене душе која у освети, страшној, грозоморној, налази одушка од којег умире. То су, дакле, секвенце, а има их још, које овом „физичком“ театру дарују снагу логоса.

Има и баналних досетки, читавих сцена потопљених у њих, али оне лако устукну пред оним надахнутим, оригиналним решењима аутора. За оног који ово пише, једна од најлепших сцена својеврсни је лајтмотив, који се три пута јавља – као што Свети Петар три пута издаје Исуса. То су моменти када се појављује Хрисип, једном, трудећи се да схвати ко је, а не могавши то, други пут, јасно говорећи о себи ко је и шта је, наиме лик из неповратно изгубљене трагедије, тврдо нам стављајући до знања колико је, у ствари, битно сећање у људској заједници, наиме, да је људска заједница заједничко сећање, и то сећање у којем би морала бити јасно успостављена симетрија разлике између тога ко су хероји, а ко кукавице, и шта је то хероизам, а шта кукавичлук… Трећи пут јавља се Хрисип да говори о томе како је силован.

Хрисип је јунак Еурипидове трагедије, чији је наслов управо његово име, а део је оне трилогије којој припадају, сачуване, „Феничанке“. Овог јуношу, најлепшег међу најлепшима, силовао је његов педагог, гласовити Лај, док је био прогнан из Тебе. Како је Лај окончао, то добро знамо. Хрисип промиче сценом, међу попамћеним трагедијама и херојима, као личност из заборава, у име свих жртава којих се не сећамо, у име свих хероја за које не знамо, а међу којима можда живимо.

Још једна кључна ствар у овој Фабровој интерпретацији грчког света јесте духовитост: иронија, која данас изгледа као савремени облик односа према староставној озбиљности епа, али није тако, јер је иронија неизоставни удео старогрчког живота. На њој настаје не само Сократова мајеутика него, више од ње, читава комедиографија, а у ној је и Сократ добар за подсмех.

Напор, неуобичајен напор, на крају благотворан, овде је оно што улажу и играчи и публика, јер треба издржати тих двадесет и четири сата, и то у некој врсти омаме, чиме се, заправо доводи у питање здравље оног што уобичајено називамо здравим разумом. Хоће се рећи, да бисмо стигли до потпуније истине, можда бисмо морали с ума сметнути здрав разум, јер је тај и такав здрави разум управо довео до хорора у којем данас јесмо на прагу Трећег светског рата и у избегличкој кризи, у којој је Европа, својом кривицом, својом хамартијом, погњурена до дигнутог носа (којим пара облаке).

Унисона је позитивна рецепција ове представе, упркос битне ствари коју она пренебрегава, не угледајући се на неизоставног Аристофана, који је у својим комедијама упућивао инвективе ка људима од утицаја и моћи. Фабр трага и показује саму структуру моћи, али не назива њене носиоце данашњим њиховим именима. То, међутим, древни Грци очекују од нас, јер у представи у којој ми гледамо њих у њиховом времену, они гледају нас у нашем, и чекају да, као и они, говоримо разговетно, јасно и оштро, без страха и са страшћу за именовањем.

У овом слављењу грчке трагедије, Фабр је себи ускратио право да разоткрива и именује, што је, такође, ствар лудичке нарави театра, да разоткрива и именује оне који данас махнитају и чија се безразложна воља прихвата неупитно. Упркос томе што Фабров Дионис личи на председника САД Доналда Трампа, ниједном нема чак ни алузије на ову сличност, којом се уочава структурна разлика између Диониса некад и Диониса сад, јер Трамп јесте Дионис савременог света (сиц!), односно, Дионис је данас постао Трамп, силом прилика, и јесте бог безумља политике и људске трагедије коју производи та политика.

У једном од дивних тренутака представе, Фабр је на мелодију америчке химне дао да се певају речи сасвим супротног значења од речи те химне, а у другом таквом моменту, један спартански исцрпљујући дрил, у којем је публика учествовала весело (не схвативши о чему је реч, дакле, омамљена, преварена), режирао је као гимнастичку вежбу америчких маринаца, али није ишао даље на линији овог момента силе. Чак и у оном тренутку кад стари Грци узимају на себе обличја народа међу којима су живели као међу варварима, Фабру није пало на памет да се помене злочин геноцида који је његова Белгија у XИX веку починила, свирепо уништивши десет милиона становника колонијализованог Конга, одакле је извлачила богатство на којем и данас стоји, омогућујући и уметнику Фабру да лежерно ради дуготрајне представе, којима могу присуствовати, и на крају здушно аплаудирати, и они који данас својим политичким и пословним одлукама уништавају читаве насеобине и народе.

Не случајно, дакле, стоји и она грешка у наслову представе, да је она „у славу култа трагедије“. Трагедија није култ. Трагедија је управо пропитивање култа и увреженог светоназора. Трагичка уметност је политичка уметност пар еxцелленце, уметност коју је полис изнудио, јер су му били недовољни храмови, скупштине и сама агора (на којој су се трагедије најпре изводиле). Тај моменат спознаје политичког недостаје Фабровој разиграној, лепој и узбудљивој представи.

Не бих о овоме говорио да сам Фабр у овој представи не исказује потребу да мења перспективу, не заборављајући сасвим да старе Грке гледамо из данашњице. О томе говори и његов Агамемнон, који поред оклопа и шлема, у пуној ратној опреми, на стопалима носи патике по последњој моди. О томе говори и онај данашњи сиртаки који играју древни Грци, обнажени, како су се иначе носили и на бојном пољу и на стадиону. Али, Фабр се ту убрзо зауставља, и кад на крају, уз френетично одобравање публике, у Београду, Берлину, Антверпену и Солуну, ти грчки разиграни ратници узвикну да свако има право да понекад буде луд, он не иде дотле да у тој слици, у којој повезује данашњицу са временом од пре две и по, три хиљаде година, покаже шта заправо јесте та лудост, та грчка лудост, која је данас заборављена мудрост.

Та лудост јесте покретач „грчког чуда“ пре две и по хиљаде година. То је онај тренутак у којем у Атину ступа генијални законодавац Солон, трговац и песник, и укида, једним јединим актом, дужничко ропство. Исти тај моментум налазимо у нашем времену, али савремена Грчка није имала Солона да дужничком ропству узвикне не, иако је премијер Ципрас то наговештавао у предизборној кампањи. То новогрчко пристајање на дужничко ропство, то је свежа рана на европском телу, рана из које цури њена будућност.

У Фабровој представи често се, у име старих Грка, чује да демократија не штити слободу, али тај закључак за старе Грке изгледа бесмислено. Зашто? Зато што стари Грци, кад су говорили о демократији, никад нису пред очима имали представничку демократију: она би за њих била облик тираније или олигархије. Атинска демократија је први облик директне демократије.

Фабр је пуно тога назрео, али се није осмелио да то и изведе на сунце свог спектакла, зато то и јесте спектакл; наиме, његова велелепна представа припада друштву спектакла: грандиозна представа без субверзивности. А позориште, онако како су га изумели Грци, најсубверзивнији је, најопаснији изум светске културе.

Danas, 26. септембар 2017.

Петиција да се изврши ревизија изучавања теорије еволуције у школама и на факултетима

 

Дарвинисти и остали борбени атеисти, чим су чули за петицију да се изврши ревизија изучавања теорије еволуције у школама и на факултетима, почели су да вичу да неко опет “укида Дарвина“, да се из школа “избацује теорија еволуције“, да “иза свега стоје креационисти“. Ништа од тога није истина. Они уопште не слушају шта покретач петиције говори, они не чују другог и другачијег.

 

Доктор медицинских наука Радмило Рончевић, покретач петиције:

Ћелија је чудо и њену функцију и њен настанак не може нико да објасни. Теорија еволуције није научно доказана, већ само хипотеза заснована на спекулацијама.

Неодарвнистичка теорија је заснована на машти, заблуди и лажи, а код нас се изучава као догма апсолутно доказана и зато је не смете нападати. Ако та догма иде са наглашеним атеизмом, онда поприма особине идеологије. А када науку ставите у оквире идеологије и догме, нема чињеница, нема истине, нема науке и онда она постаје антинаука, погубна и за друштво и за науку.

Немам везе нити са креационизмом, нити са интелигентним дизајном.

Теорија еволуције треба да се изучава као хипотеза са свим чињеницама које јој евентуално иду у прилог и чињеницама које јој не иду у прилог.

Изгледа да је заправо исправна шала која каже да када се теорија и чињенице не слажу, морамо мењати чињенице да би остала теорија.

Рончевић је за медије изјавио и да он не може да докаже како је настао живот.

Биографија:

Проф. Др Радмило Рончевић, MD, DDS, PhD – Специјалиста пластичне, реконструктивне и оралне хирургије
Дипломирао: Медицински факултет, Београд, Стоматолошки факултет, Београд;
Специјализација: Пластична и реконструктивна хирургија и Максило – операција лица;
Субспецијализација: Краниофацијална хирургија и хирургија орбите;
Специјализација: Орална хирургија;
Објавио преко 200 радова до сада, од тога 32 су објављена у водећим међународним часописима;
Представио више од 100 радова и сажетака објављених на међународним конгресима;
Аутор је поглавља у два америчка уџбеника;
Једини аутор који је објавио јединствену књигу у научној литератури – хирургија орбите;
Написао седам поглавља за уџбеник који је припремљен за објављивање;
Позван да одржи до сад 42 предавања у великим светским центрима: пет на клиници Мејо, два на Универзитетском медицинском центру у Њујорку, четири на Медицинском институту у Софији, пет у Каиру, три на Универзитетској болници у Лондону, два у Глазгову, једно у Токију, два у Риму, два у Сан Франциску, два у Мајамију, пет у Петрограду, три у Москви, седам предавања на Пен Стејт Универзитету као гостујући професор и два предавања у Хановеру, као гостујући професор;
Цитиран око 200 пута у водећим међународним часописима и књигама.
Не зна се са сигурношћу колико пута је цитиран у домаћим и страним часописима;
2007: Семинар о Хирургији лица и орбите у Балтимору, најпознатијем трауматолошком центру за лице и орбиту у САД (др Менсон). Главна тема семинара била је посвећена раду професора Рончевића у пољу оперисања лица и орбите;
2002: Америчко удружење за естетску хирургију организовало је Међународни симпозијум „Напредак у естетској хирургији “ у Лас Вегасу. Професор Рончевић је био један од ретких гостију – експерата изван САД који су били позвани. Након симпозијума др Рончевић је представљен са посебном писаном захвалницом и уз коментаре да је његов допринос образовном програму веома значајан и познат свим учесницима;
Задужен за 5 научних пројеката до сада и има широко опште знање у медицини;
Ментор у припреми магистарских и докторских дисертација;
Обавља читав низ пластичних, естетских, краниомаксилофацијалних операција и бави се оралном хирургијом и хирургијом орбите;
Радио као виши хирург и професор на водећим болницама у бившој Југославији: Војномедицинска академија, Београд, Војна болница, Загреб, Клинички центар Србије, Београд, Клинички центар, Нови Сад;
Члан многих међународних и светских медицинских удружења.

Протојереј Андреј Ткачов: Hе смемо да заборавимо цара Николаја

 

…Цар није постао никакав искупитељ, како за њега кажу они који због превелике љубави истини додају примесу својих фантазија. И није преузео грех целог народа. Каснији догађаји су показали да је свака овчица обешена за свој репић – свако је пио личну горку чашу и сви заједно – заједничку. Дај Боже да је цар бар грехове царског дома Романова успео да измоли. Јер и грехова и грешака има много. Али је постао заступник за цео свој народ, којег се није одрекао, и судећи по свему, сила његовог заступништва ће у наше дане постати очигледна милионима. Страстотрпче царе Николаје, моли Бога за нас!

Пре нас су светост цара спознали и признали Срби. Први храм у част Николаја и породице у Охриду је саградио свети Николај Српски. Можда је то зато што Срби најбоље знају: може се и изгубити, али победити. Изгубити – и истовремено победити. Код њих је цар Лазар који је пао на Косовом пољу назван великомучеником, а светлост изгубљене Косовске битке је пола миленијума обасјавала народу пут ка слободи. Ако дух није сломљен, значи да си победио. Нашег цара Николаја неки такође називају великомучеником. На пример, у Заграничној Православној Цркви.

Он је победио. Победио је зато што је издржао до краја. Зато што се није одрекао, зато што је сад у слави и има власт да се моли за нас. Изгубили су његови џелати, који су сад у паклу, чија су имена жигосана, и чији преостали споменици изгледају као постмодернистички апсурд. И можемо да призивамо царево име у збору његових светих сродника. Можемо да га призивамо и понаособ, с посебном надом, пошто можда неко не зна, али он одлично зна шта се са свима нама недавно дешавало; схвата оно што се сад дешава и види шта се у будућности може десити. Страстотрпче царе Николаје, моли Бога за нас!

 

 

ЦЕО ТЕКСТ: http://www.pravoslavie.ru/srpska/87855.htm

Дискриминација дијаспоре на изборима

(…) Недопустиво је да у ери модерних технологија за наше људе који живе у иностранству није уведена могућност гласања на даљину већ гласачи морају да путују стотине километара (што је повезано и са новчаним трошковима а и са губитком времена) да би остварили своје гласачко право. У свету постоје различити модели и већ испробана решења електронског гласања и гласања поштом а нека од њих користе се и у земљама у нашем окружењу. Иницијативе за увођење алтернативних видова гласања за дијаспору постоје још одавно али изгледа да ниједној власти не одговара да се дијаспора активно укључиви у демократске и све остале процесе у Србији. Због свега овога се наши људи у расејању често осећају као грађани другог реда за своју матицу и све више губе ионако олабављене везе са Србијом.

http://www.dverisrpske.com/sr/prenosimo/5035-diskriminacija-dijaspore-na-izborima.html

Упутство о начину пријављивања бирача да жели да гласа у иностранству

Украјинским про-ЕУ неонацистима треба оружани сукоб!

Украјински нацисти на протесту против власти. Носе слику Степана Бандера, који је био нациста и вођа Организације украјинских националиста (ОУН) за време Другог светског рата; сарађивао је и са нацистима и са Уједињеним Краљевством; убио га је КГБ у Минхену, одакле је после рата наставио да руководи УПА уз подршку британских обавештајних служби

„МИРНИ“ украјински демонстранти убили су у центру Кијева и петорицу припадника „унутрашње војске“ (жандармерије). Да сви буде још злослутније:  сви су убијени мецима испаљеним са снајперском прецизношћу у главу или у врат. Ово би могло да значи да „самоодбрана Мајдана“ већ има снајперисте. Такође: да нека од западних специјалних служби у Кијеву већ има (није обавезно: међу демонстрантима) своје људе за специјалне операције. Овај „лов“ на украјинске полицајце и жандарме сигуран је сигнал да ће се ситуација у земљи даље погоршавати. Факти

Бојовници-неонацисти и они који стоје иза њих имају интерес да испровоцирају органе реда да запуцају па да цео цивилизовани свет буде у шоку и коначно демонизују „крвави Јануковичев режим“. „Устаници“ би добили услуге европских телевизија као и саосећање читавог западног света. Дмитриј Јарош, лидер чеоне неонацистичке организације „Десни сектор“, позвао је 12. фебруара на својој Facebook страници опозицију да прекине преговоре. Суштина обраћања је позив да се сви наоружани одреди „националне револуције“ мобилишу и преведу у стање повишене борбене готовости. Двери/РИСИ

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Друга ”наранџаста револуција” коју предводе нацисти и ”либерали”
• Ко је запалио Босну? Зашто је Јелена Топић ћутала?

• Никола Варагић: Српски Центар
• Никола Варагић: Срби између Берлина и Москве
• Никола Варагић: УСТАВНИ ИДЕНТИТЕТ
• Дијалог са идејним противником
• Балканско буре барута
• ”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику

Ко је запалио Босну? Зашто је Јелена Топић ћутала?

Zlatko Paković: Ko je zapalio Bosnu

Ako uzbunjeni meštani Tuzle, Sarajeva, Brčkog, Zenice, Bugojna, Mostara i drugih bosanskih i hercegovačkih gradova nastave sa svakodnevnim protestima protiv nacionalnih oligarhija koje su ih opljačkale po svim pravilima etnički sortiranog plena, i ako im se pridruže Banjalučani i drugi građani i građanke iz Republike Srpske, čija im je egzistencijalna situacija slična kao jaje jajetu, samo će jedan novi rat predstavljati način da pomenute oligarhije zadrže svoje pozicije.

To je stari, dobro odmereni recept: tamo gde nema hleba i posla, gladne treba ustremiti jedne na druge. Gospodari rata, pak, u miru postaju gospodari zemlje, dobara i raje.

Ovakav scenario mogu da spreče samo masovni protesti u čitavoj zemlji. Pala je kantonalna vlada u Sarajevu, red je da padne i na svim drugim nivoima. Plenumi se, izuzev u Republici Srpskoj, organizuju svuda po Bosni i započinju s redovnim zasedanjima. Oni su instituti direktne demokratije. Njihovi zahtevi su izvanredni – da na upravljačka mesta dođu isključivo nestranačke i stručne ličnosti koje sami plenumi odaberu. Dakle, zemlja s najvećim problemima u regionu, odjednom, može da se nađe u situaciji da počne da ih rešava na neuporedivo najbolji način – neposrednim učešćem onih kojih se to tiče.

No, ukoliko nemaju moć, ljudi neće imati ni pravo. A kako da steknu moć? Uz brojnost, jednako je važna i sposobnost da se prekorači očekivano, građanski uljudno ponašanje – jednom rečju, spremnost na prestup. Demonstranti su to pokazali prošle nedelje, paleći pojedine državne i stranačke ustanove, i boreći se, na ulici, protiv brahijalne sile bosanskohercegovačkih režimâ.

Kad govorimo o ovakvom vidu paleži, moramo znati ko je njegov istinski subjekt. Da li je, naime, subjekt tog čina onaj ko gladan pali, ili onaj ko sedi u udobnoj fotelji i stvara sve uslove za glad koja čoveka dovodi do usijanja da počne da razara oko sebe?

(…) Ko su neprijatelji onih koji nemaju posla ili ne primaju platu? Upravo oni koji bi bez njihove nemaštine bili niko i ništa, a s njom su sve i svja.

(…) Koliko tih čavlića čavića ima po BiH? Treba sastaviti listu, a po ugledu na nju, i listu sličnih čavlića, dodlika i izletbegovića za ceo region. Ali, ne zaboraviti na sledeći primer!

Kad je na predizbornom mitingu DOS-a u Čačku, u septembru 2000, Velja Ilić rekao da je dobro što postoji izborna lista SPS-a i JUL-a, jer su tu, na jednom mestu, pobrojana imena svih viđenijih kriminalaca, pa će, posle promene vlasti, pravosuđu biti olakšan posao, niko od prisutnih nije sumnjao u te reči. Od njih, ostao je samo dim. A on se, bez vatre, ne vidi.

CEO TEKST: www.danas.rs/ko_je_zapalio_bosnu

***

Блог отправника послова Амбасаде САД у БиХ

Николас Хил: Већ смо то рекли, и опет понављамо: демонстрације су отеловљење одговорности грађана у здравој демократији. Јасно је шта демонстранти траже. Уморни су од реторике подела, неделовања и изговора. Уморни су од политичара који их никада не слушају, који им лажу и не налазе решења за проблеме.

Демонстранти желе да ова земља буде функционална. САД желе то исто. То није превелик захтев.  

Грађани имају разлога да буду фрустрирани и очајнички желе промене.

www.fakti.org/nikolas-hil-priznao-da-amerikanci-stoje-iza-bosnjackog-evromajdana

***

Slavoj Žižek: Pobuna u Bosni

(…) Na meti protesta našla se i administracija Evropske unije koja nadgleda bosansku državu, primorava tri nacije na mir i pruža značajanu finansijsku pomoć da bi omogućila funkcionisanje države. To je možda iznenađujuće, s obzirom da su ciljevi protesta nominalno isti kao i ciljevi Brisela: prosperitet, okončanje etničkih tenzija i korupcije. Međutim, način na koji EU zaista upravlja Bosnom samo produbljuje podele: ona posluje sa nacionalističkim elitama kao svojim privilegovanim partnerima, i među njima posreduje.

Provala besa u Bosni potvrđuje da se etničke strasti ne mogu istinski nadvladati nametajem liberalne agende: demonstrante je ujedinio radikalni zahtev za pravdom. Sledeći i najteži korak biće pretvaranje protesta u novi društveni pokret koji se ne obazire na etničke podele, i organizacija daljih protesta – možete li zamisliti prizor razjarenih Bošnjaka i Srba kako zajedno protestuju u Sarajevu?

Čak i ako protesti postepeno izgube na snazi, biće zapamćeni kao kratkotrajna iskra nade.

Isto se odnosi na nedavnu posetu dve članice Pussy Riot Njujorku: na velikom gala prijemu predstavljala ih je Madona u prisustvu Boba Geldofa, Ričarda Gira, itd, uobičajene ljudskopravaške svite. A trebalo je da tamo izraze svoju solidarnost sa Edvardom Snoudenom, da istaknu kako su Pussy Riot i Snouden deo istog globalnog pokreta.

The Guardian, 10.02.2014. Prevela Milica Jovanović, Peščanik.net

CEO TEKST: http://pescanik.net/2014/02/pobuna-u-bosni/

***

Dževad Galijašević: Nemačka stoji iza nereda u Bosni, cilj rušenje Republike Srpske

Kako tvrdi direktor Fonda za humanitarno pravo BiH Dževad Galijašević, cilj Nemačke nije da sukobi budu u hrvatskim etničkim sredinama, već u bošnjačkim i da se  preliju na Republiku Srpsku.

„Namera je da se pod teretom konflikta u delu FBiH dovede do prepakivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. SAD to neće dozvoliti i u ovom slučaju Srpskoj to može samo koristiti“, kaže Galijašević. On je istakao da Nemačka kontroliše ove sukobe, kao i one u Ukrajini, pa će, kaže, verovatno pribeći i drugim metodama destabilizacije bošnjačkog etničkog i političkog prostora.

www.vestinet.rs/nemacka-stoji-iza-nereda-u-bosni

***

Sukobi na protestu u Podgorici

BETA: Par desetina huligana sukobilo se danas sa policijom u centru Podgorice, tokom protesta protiv vlasti na koje su pozvale grupe sa društvene mreže Fejsbuk, podstaknutih protestima u susednoj Bosni i Hercegovini. Maskirani fantomkama, oni su kamenovali policiju ispred zgrada Vlade Crne Gore i ministarstava spoljnih poslova i finansija, a policija je uzvratila suzavcem. U sukobima, koji još traju, povređen je jedan policajac koga je kamen pogodio u glavu. Protest oko 200 građana, penzionera i radnika, koji su zahtevali smenu vlasti zbog korupcije i kriminala, počeo u 13 sati ispred Skupštine Crne Gore, da bi se mirna povorka uputila ka zgradi Vlade Crne Gore, gde je grupa huligana nasrnula na policiju.

***

Boris Dežulović: Hoće li i revolucija stići i do Hrvatske?

(…) Koliko je dakle u Bosni i Hercegovini gore nego u Hrvatskoj? Ili – da preformuliram – koliko je Bosna i Hercegovina iza Hrvatske? U ovoj geostrategiji, naime, ne važi matematika fizičkog kalendara: onoliko koliko je Bosna iza Hrvatske, za toliko je njezin gnjev ispred hrvatskog. Znamo da je to malo, ali – koliko je to malo?

Jesu li to tjedan ili dva, je li pet-šest mjeseci, ili cijela godina? Ona jedna godina, recimo, koja je protekla između rata u Hrvatskoj i rata u Bosni i Hercegovini?

Ima jedna zgodna rečenica iz toga vremena, opće mjesto memorije devedesetih, kad su se televizijske vijesti sa slavonskih, banijskih i dalmatinskih ratišta u Bosni i Hercegovini gledale s naivnom vjerom kako su takve stvari kod njih posve nemoguće, jer to nije njihov rat.

http://pescanik.net/2014/02/hoce-li-i-revolucija-stici-i-do-hrvatske/

***

An open letter to the international community in Bosnia and Herzegovina, signed by 130 academics and scholars from around the world

(…) The current High Representative, Valentin Inzko, noted in an interview for the Austrian daily Kurier that “if the situation escalates, we might have to think about EU-troops” (“Wenn die Lage eskaliert, werden wir eventuell an EU-Truppen denken müssen.”). While he retracted the statement later on, unfortunate parallels with the Hapsburg occupation of Bosnia (1878-1914) had already been made and the damage done. Demands for Inzko’s resignation have been added to the list of protestors’ requests. EU politicians – from Catherine Ashton to Carl Bildt,- have issued vague statements defending the rights of citizens to assemble, calling for transparent negotiations between protestors and government representatives, and condemning violence. Given the non-committal statement issued by the U.S. Embassy in Sarajevo, it is likely that the U.S. will let Europeans handle the protests and any possible political fallout from them.

Signatures: http://balkanist.net/an-open-letter-to-the-international-community

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Никола Варагић: Српски Центар
• Никола Варагић: Срби између Берлина и Москве
• Никола Варагић: УСТАВНИ ИДЕНТИТЕТ
• Дијалог са идејним противником
• Балканско буре барута
• ”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику

Cтечај Универзал банке

Галеника „покрадена“ за чак 7,6 милијарди динара, што мерено данашњим курсем износи око 65,5 милиона евра. Осумњичени и углавном већ ухапшени за ово дело, јесу високи руководиоци и чланови СПС-а, који су били руководство Галенике у периоду за који их терети оптужба (новембар 2008. – децембар 2012.).

Крајем јануара НБС је обавестила јавност да је Универзал банци одузела дозволу за рад и да је као њен администратор именована Агенција за осигурање депозита. На сајту НБС више нема финансијских података о Универзал банци, на сајту АПР-а већ је ажуриран статус „у стечају“, а по наводима медија већ су почеле исплате осигураних депозита, које ће по проценама државу коштати око 85 милиона евра.  кварталном извештају НБС за 3. квартал 2013. она се нигде не истиче по било ком параметру. Не спада у групу банака са највећим губицима где 5 страних банака држи апсолутни примат. На сајту АПР-а можемо видети да Универзал банка остварује нето добитак за период 2009–2011. године (200 милиона – 2009., 378 милиона – 2011., 118 милиона – 2011.), а тек у 2012. исказује нето губитак и то у износу од 708 милиона динара, по први пут у својој историји.

Кад се погледа ближе, пропаст Универзал банке изгледа овако. Руковођење банком преузима Драган Томић (СНС), у Управни одбор улази Миленко Џелетовић (СНС), а банка одобрава огромне нове кредите фирмама у саставу Фармакома (Мирослав Богићевић, сада de facto СНС), Беохемија (Жељко Жунић, de facto СНС) и Интеркомерц (Горан Перчевић – СПС). Дозволу за рад одузима Јоргованка Табавковић (СНС).

Резиме је следећи. Руководство СПС упропастило је Галенику правећи силна потраживања која нису наплаћена. Руководство СНС упропастило је Универзал банку за само годину дана, дајући нове кредите фирмама у власништву чланова и симпатизера СНС-СПС, којима нико други не би одобрио кредит услед презадужености.

Грађанима Србије ово је поучан пример докле ће се сурвати Србија под овим владајућим режимом. Приватна банка са 20 година рада без губитка пропала је за годину дана под руководством СНС-а. Цех су платили депоненти и грађани Србије преко буџета.

Лик у виду супер ППВ-а је у праву када каже да је Србији потребна промена свести, само је та свест у области права, својине, закона, реда и демократије, а не тамо где ППВ мисли да јесте. Време је да се сви пробудимо и запитамо куда све то води, и шта ми заправо желимо и да ли се то односи на уређено, правно сигурно, равноправно и слободно друштво.

Економски савет покрета Двери

ЦЕО ТЕКСТ: www.dverisrpske.com/da-li-stecaj-univerzalne-banke-finansira-kampanju-sns

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Српске банке
• О Маршаловом плану за Србију
• Биланс стања и неуспеха
• Фонд за развој и Агробанка
• Специјални суд
• Предлог за нов закон
• Одговор
• Добар предлог грађанима за враћање дуга
• Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?
• Подршка влади окупиране Србије у борби против корупције
• Мисли прво на себе и своје пајтосе, шта друго очекивати…
• BALKANIST: SIEPA LEAKS

 

Nataša B. Odalović: Ko je „Gangula“?

Nije reč o Šapiću, koji ima takav nadimak!

(…) Ne tako davno, dok izbori još ne bejahu raspisani, malo ko je u Transformeru video išta drugo do reinkarnaciju Đinđića. Poturahu mu Konstantinovića kao omiljenu literaturu, Vebera kao filozofiju kojoj je odan od Brisela do Virovitice, raspravu o protestantskoj etici kao prvoj brizi u njegovom mladom žiću. Jedino se šačica nas, neukih i asocijalnih, nije tu uklopila, no u večitoj slovenskoj antitezi glavinjala šta se bijeli u gori zelenoj? Da je snijeg već bi okopnio, listići bi većma odletjeli, i tako to.

(…) I tako, aklamaciona podrška Transformeru ostala bi enigma, a vera da je njegova sila i moć imanentna, a ne spolja nakalemljena od drugih, kao što se poljsko strašilo oblači u odelo da plaši sirote ptice, koje ne znaju da je unutra napunjeno slamom – postala bi Sveto pismo sluđivanja građana da ne dođe izborni čas. Otada se desi preumljenje! Preokret u tretiranju lika i dela supermena i heroja, viteza bez mane i straha, najboljeg i nepotkupljivog Transformera alias Aleka Vučića. Napadoše na njega i kuso i repato. I koji nije smeo da zucne ni o Transformerovom malom prstu sad mu sve po spisku. Društvene mreže postadoše pljuvaonice malog Bude. Ta promena u javnom tretiranju Transformera i njegovih saradnika, najviše Zorane Mihajlović, jedna je od ključnih tema kampanje martovskih izbora, dok Gangula ne naredi drugačije.

Pitanje koje se sada postavlja meni jeste pitanje svih pitanja: Ko kroji to medijsko odelo (tesno mu ga skroji, nane), ko nameće takve teme (dok Srbija tone u živo blato), ko odlučuje kada je pametno da se diviš Vučiću, a kada postaje pitanje „hrabrosti i čojstvenosti“ da ga gađaš cipelom u glavu?

Po mom skromnom uvidu, sve to radi mitsko biće koje se zove „Gangula“. I da ne bih dužila, počela sam tekst objašnjenjem ko je Gangula, prema Vukajliji. Imate definiciju i primere koji je objašnjavaju. Gangula može biti ma ko na koga vas asocira opisano ponašanje.

ЦЕО ТЕКСТ: www.danas.rs/gangula_odredjuje_izbore

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Никола Варагић: ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА
  

У суштини, потпуно је небитно како ће изгледати нова влада. Знамо за сукоб између потпредседника СНСа и председника СПСа, сећамо се како је председник СНСа изјавио да ће његов заменик бити ”војник партије”, дакле, да неће угрозити ”стабилност и углед”. (24. мај, 2012.)

• Никола Варагић: Широооко

Да ли је нека државна институција обавештена да је Вучић извео арапског шеика на ручак и да је од својих пара платио рачун од 80 000 динара? Да ли ће негде приложити тај рачун? (5. фебруар 2013.)

• Никола Варагић: Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

INFORMERKA… И ОНА БИ ДАЛА ВУЧКУ…… АЛИ ЈЕ ВУЧКО ДАО ГВИДИ… (26. јун 2013.)

• Никола Варагић: О Маршаловом плану за Србију
• Никола Варагић: ТРЕЋА СРБИЈА
• Никола Варагић: КОСМЕТ VIA КОСМОС 2008-2013
• Никола Варагић: UDBA – ознака (не)квалитета
• Nataša B. Odalović: Rigoleto
• Nataša B. Odalović: Vučićev veš u cvatu
• Остоја Симетић: Ко може да сруши Алека и његов двор?
• Бошко Обрадовић: Kако је Вучић постао лидер Друге Србије?
• Vladan Jovanović: Pozdrav (Borjanki) sa peščanih plaža Sitonije
• Zlatko Paković: Novo srpsko udvorištvo
• Ekskluzivna analiza slučaja Srđe Popovića
• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији
• Неверни Тома агент ДБ-а?
• Они живе. Србија умире
• Ко је нови директор БИА?
• ”Србијом влада сто породица”

Остоја Симетић: О побаченом патриотском блоку

Остоја Симетић: Отпоздрав Дејану Косановићу или Мање страсти, више разума

(…) Најружнији утисак на мене, оставила је Косановићева тврдња како део текста у ком износим своје уверење о квалитетима Бошка Обрадовића, није заиста похвала њему, већ намера да минимизирам остале у врху и Двери као организацију. Ово је већ лична увреда и безобразлук. Косановић ме никада није видео, нити са мном разговарао уживо, али узима себи за правода учитава у моје речи оно чега у њима нема, практично ме називајући лажовом. Ја своје ставове износим јасно и јавно, никада их неувијајући. Ако би Косановићева теза била истинита, онда бих ја био лицемер и подлац, подметач и сплеткарош. Бошка Обрадовића познајем годинама, вероватно дуже него Косановић, а да га изузетно ценим, није тајна никоме ко ме зна. Надаље, интервју с њима сам урадио и објавио на овом сајту у јеку претходне кампање, а бранио сам и Обрадовића и Двери од мог страначког колеге Бакареца у већ цитираном чланку. Сарађивали смо, помало, у време НВО фазе Двери, помагао сам у организацији дверјанских трибина у Новом Саду, па и лично лепио плакате. Чак смо, садашњи потпредседник ДСС, Борко Илић и ја и у своје домове примили на конак дверјанску делегацију на челу с Обрадовићем, када су у Новом Саду имали један од својих наступа. У том смислу ову Косановићеву инсинуацију сматрам огавном подметачином и гнушам је се.

(…) За остале из Покрета за живот Србије сам написао: „Остатак дверјана, јесу такође млади, образовани, културни и честити људи, али ипак, не такви да их се не би могло пронаћи и у другим сличним организацијама, релативно много.“

Шта је ту спорно? На интернет блогосфери је могуће пронаћи мноштво аутора који једнако,мало боље или мало слабије размишљају и пишу од остатка Старешинства. Дакле, заиста људи сличних квалитета има још, не тако мало, у другим организацијама, редакцијама и сл. Хоћете ли нека имена? Жарко Јанковић, Александар Павић, Небојша Малић, Душан Ковачев, Ђорђе Ивковић, Драгана Трифковић, Михајло Меденица, Иван Нинић, Никола Варагић, Мироје Јовановић, Весна Веизовић, Горан Гаврић и још безброј бољих и горих.

Да је пратио сајт СКК, Косановић би приметио да је редакција, на чијем сам челу, позвала читалаштво да на изборима подржи ДСС, Двери или СРС по сопственом нахођењу, не фаворизујући ни једну од поменутих странака.

Надаље, на сајту смо објавили само једну вест о предизборним активностима ДСС, а чак три о Дверима, од којих једна беше снимак дуела Бошка Обрадовића с извесним напредњаком који смо назвали „Бошко Обрадовић смрвио напредњака у ТВ дуелу“, што је ваљда доказ да ја не ценим заиста помињаног Обрадовића.

Све ово је обнародовано пре мог коментарисаног чланка. Након њега, објавили смо још и најаву кандидатуре Марка Јанковића за градоначелника Београда у име Двери, а потом и жестоку критику на рачун Коштунице и ДСС-а једног од копредседника УО Српског културног клуба, Жарка Јанковића и то прилично увредљивог наслова за самог Коштуницу. Толико о пристрасности главног уредника, тј. моје маленкости.

(…) Косановић идеју о неутралности назива сулудом. Не схвата је, али вређа. Русија је, на сву срећу, разуме много боље. Зато је и Артем Туров, члан генералног савета „Јединствене Русије“, владајуће руске партије, са којом ДСС има потписан споразум о стратешком партнерству, говорио на првом предизборном скупу ДСС. Свој говор је завршио пожелевши да Демократска странка Србије победи на овим изборима.

Србија има споразум о бесцаринској трговини с Русијом. Ефекат је готово исти као и да смо чланица Евроазијске уније. Ни то није искључено у будућности, али у овом тренутку је процена странке да је, реторички, боље наступити с концептом политичке неутралности, који је у суштини заокрет од 180^о од ЕУ ка Русији. Ако ово знамо и чујемо Артема Турова, јасно је да нема места бојазни од ДСС-овог односа према Русији.

ЦЕО ТЕКСТ: http://www.srpskikulturniklub.com/simetic-vs-kosanovic

• Остоја Симетић: Некролог побаченом патриотском блоку
• Дејан Косановић: Одговор Остоји Симетићу – Некролог сахрањеној Истини

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Никола Варагић: Српски Центар
• Никола Варагић: Срби између Берлина и Москве
• Никола Варагић: О Маршаловом плану за Србију
• Никола Варагић: УСТАВНИ ИДЕНТИТЕТ
• Никола Варагић: Дијалог са идејним противником
• Никола Варагић: ТРЕЋА СРБИЈА
• Никола Варагић: КОСМЕТ VIA КОСМОС 2008-2013
• МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ
• Pokret za slobodu: Zašto smo demolirali tablu Agencije za privatizaciju
• Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери
• Коалиција три ”поштена” човека
• Бошко Обрадовић: Kако је Вучић постао лидер Друге Србије?
• Дејан ПЕРИШИЋ: Oдговорност је на Дверима и ДСС-у
• Остоја Симетић: Ко може да сруши Алека и његов двор?

 

 

 

Салих Селимовић: Муслимани Старе Рашке су Срби

 

Слободан Ерић: Поштовани господине Селимовићу, Ви сте у једној од Ваших књига „Прилози прошлости Старе Рашке“, научно истраживали  исламизацију. О словенском пореклу наших домаћих муслимана знало се и раније, али чини се, као да је у послератној комунистичкој Југославије али и вероватно и пре тога, то била својеврсна табу тема. Реците нам шта су били узроцима исламизације и у којем се историјском периоду она одвијала, посебно на подручју Рашке?

― Да, знало се. Као што сте и сами рекли, то је најчешће била табу тема. И није била само ствар у томе што је велика већина наших муслимана била словенског, већ што су они били најчешће српског порекла и православне провенијенције. Ако би се то званично прихватило увећао би се српски национални корпус што политици комунистичког руководства никако није одговарало. Настојало се да Срби никако не буду ни близу већински народ у социјалистичкој Југославији, мада је и за време Краљевине Југославије било отпора томе од оних који за стварање заједничке државе нису дали никакве жртве, већ напротив су били на противничкој страни. Србија и Црна Гора су биле те које су претрпеле огромне људске и материјалне жртве и утопиле своју државност у све три Југославије да би Србија за то била још и кажњена, чак и бомбардовањем. Ипак је то питање било већ на путу да се најисправније реши на темељу народних традиција и научне истине. И данас у Старој Рашкој има најстаријих људи који са пијететом говоре о краљевима Петру  и Александру Карађорђевићу који су поштовали и штитили муслимане, а муслиманима ништа није сметало да буду Срби муслиманске вероисповести, тј. да буду оно што и јесу и по пореклу и по језику и по многим заједничким народним традицијама. Такво решење није одговарало ни неким страним факторима који су имали империјалне амбиције према српским земљама. Они су настојали да фрагментирају српски национални простор ради лакше ампутације  њеног државног територија.

Било је више узрока исламизације. Ипак преовлађују економски разлози и данак у крви (девширма). Било је и честих случајева преласка у ислам и због скривања од крвне освете. Тај процес се одвијао споро и индивидуално, а ређе породично. Постоје и митови о колективној исламизацији што никако није тачно. Што се тиче тог процеса на подручју Старе Рашке сигурно је масовнија исламизација дошла касно, заправо крајем 17. и највећим делом се завршила у 18. веку. У делу Пештерске висоравни и у Вранешкој котлини тај „хук исламизације“ се завршио у првој половини 19.века. Прецизни турски пописи из 15, 16. и у првој половини 17. века апсулутно јасно говоре о спорој и највише индивидуалној појави исламизације. И ти први конвертити су били у првом или другом колену. Често су пописивани као синови Абдулаха, тј. робови божији како би прикрили хришћанско порекло оца, мада је било и оних који су се пописивали са турским или арапским именом, а задржали су очево хришћанско, односно српско име. Огромна већина пописаних уживаоца и поседника баштина су  хришћани са најчешће словенским у овом случају српским именима. Према томе, никакви бољи докази о тадашњем становништву Рашке нису потребни, јер те пописе су вршиле турске власти под строгом контролом кадија. Ти пописи су преведени и више, што се историјске науке тиче, нема никаве дилеме око верске и етничке припадности становништва Старе Рашке или Рашке области у ужем смислу. Било је муслимана који су били турског, грчког, албанског, бугарског, руског, мађарског порекла који су као турски чиновници, улема, војници и војне старешине боравили у Рашкој области, али је њихов број био занемарљив у односу на наше аутохтоно становништво.

Оно што је посебно занимљиво да је исламизирано становништво задржало српски језик. Мислим да је то важно јер  је заједнички језик био кохезивни елеменат, и упркос повременим историјским сукобима, постоји вековни суживот хришћанског и муслиманског становништва на овим просторима. Поред језика, шта су још задржали од хришћнаских традиције и старог исламизирани Срби?

― Наши муслимани никада нису усвојили ниједан страни језик па ни турски и поред петовековне владавине Османлија. Љубоморно и упорно су чували свој матерњи језик којим су говорила и њихова дојучерашња браћа православци. И они који су се уздигли на највише државне, војне и друге положаје у Османској империји увек су са својим сународницима разговарали и дописивали се на српском језику и ћириличним писмом, познатом као босанчица. Постојало је и тз.беговско писмо, Стара Србија и тембелијско писмо којим су се отменији муслимански кругови служили у међусобној кореспонденцији све до почетка 20. века. Постојао је читав покрет међу муслиманским интелектуалцима да се уџбеници у школама и друге књиге штампају на народном, а не на турском и арапском језику. Песник Мехмед Хеваји Ускуфи је 1631. године написао и речник српско-турског језика. Многи су због тога били прогоњени од турски власти, а песник Илхамија је то и главом платио.

Осим језика и писма наши муслимани су сачували и неговали многе хришћанске и прехришћанске традиције све до данашњих дана. Никада муслимани нису из своје свести избацили Божић, Савиндан, Ускрс, Младенце, Ђурђевдан, Илиндан-Алиђун, Митровдан.

(…) Увек су муслимани у Старој Рашкој знали да су српског порекла и да су пре исалмизације били православци изузев оних албанских Малисора који су дошли у југоисточни део Рашке области током 18. века.  Нису наши муслимани могли тек тако да забораве своју ранију веру и етничко порекло, своје најближе сроднике, кумове, побратиме, пријатеље који су остали у православљу. Поштовали су једни друге и штитили у невољама. Тако су чували и штитили манастир Милешеву као и своју светињу. Обавезно су га посећивали и богато даривали. Клањали су се моштима св. Саве, веровали у њихову чудотворност и чак се крстили. Многа њихова деца су крштена да би им се сачувало здравље и заштитила од урока. То је сигурно био један од разлога што је Арнаутин, тј. исламизирани Албанац, Синан-паша наредио да се мошти св. Саве, које су почивале у манастиру Милешеви, ископају, пренесу на Врачар и тамо спале. Паша је мислио да ће тако уништити култ тог великог српског просветитеља и творца аутокефалне српске православне цркве и одбити муслимане од Милешеве. Тим варварским актом Синан-паша је постигао контраефекат. Тек од тада је култ овог светитеља се приоширио на све српске земље, а муслимани су то једнодушно осудили и наставили и даље да поштују његов култ, посећују и дарују Милешеву.

(…) Што се тиче језика муслимана Бошњака у Србији ту ја немам никакве дилеме. То је српски језик па ма како га неки називали из било којих разлога. Позитивни грађански закони омогућавају националним мањинама много шта на матерњем језику, што је свакако у реду. Али, питање је откуд сада одједном да је код муслимана другачији језик од српског који им је одувек би матерњи. Посебно је опасна подела ученика по школама  која су збуњена свим тим политичким акцијама. Наставници и директори школа доводе се у веома незгодне ситуације. Ипак, све што је синтетичко никада не може бити природно.

ЦЕО ИНТЕРВЈУ: http://www.srpskikulturniklub.com/salih-selimovic-intervju

 

Упутство о начину пријављивања бирача да жели да гласа у иностранству

 

Сви бирачи који имају боравиште у иностранству могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, до 22. фебруара 2014. године, поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за народне посланике гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке:

1. име, презиме и име једног родитеља бирача;
2. јединствени матични број бирача;
3. општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у Србији, и
4. податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Грађани који желе да гласају у иностранству прво треба да провере да ли су уписани у јединствени бирачки списак, тако што ће посетити званичан сајт Министарства правде и државне управе www.mpravde.gov.rs (Бирачки списак) , и уношењем свог јединственог броја грађана ( ЈМБГ ) видети да ли су уписани у исти.

Ако особа која жели да гласа у иностранству није уписана у бирачки списак, треба да поднесе и захтев за упис, који се, такође обавља у дипломатско-конзуларном представништву. Истичемо да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља. Уколико дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије не буде хтело да поступа по захтеву бирача упућујемо та лица на следећи линк:

Обавештење за упис у бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству

Уколико се игнорисање настави и даље, указати да се на тај начин крше Уставна права грађана Србије и да ће бирач због тога покренути кривичне поступке против одговорних лица.

Посебно се напомиње да се све треба обављати писменим путем. Дакле сва обраћања дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије морају да буду у писменој форми, и инсистирати да одговори ДКП буду у писменој форми, а како би бирач касније, уколико буде потребе, могао доказати да му је повређено право да гласа.

Правни тим ДBEPИ

http://www.dverisrpske.com/uputstvo-za-prijavu-za-glasanje-u-inostranstvu

Владан Глишић, Марко Јанковић и Бошко Обрадовић

Покрет Двери представио је данас свог „противкандидата“ у лажној трци за градоначелника Београда. Аутентични Београђанин, доајен слободног новинарства, а пре свега духовити опозиционар Марко Јанковић (радио Снага народа) биће први на листи Двери за Београд и у наредних 45 дана кампање досеткама – по којима га препознаје сваки Београђанин – најбоље ће демаскирати шеме и договоре оних који се већ две деценије смењују на челу српске престонице.

http://www.dverisrpske.com/dveri-na-delu/2014-02-05-13-47-46.html

Nataša B. Odalović: Rigoleto

Sećam se slike ja, kad ono pade Boris Tadić, tada još gradsko dete, da me ništa od onolikih čudesa koja su usledila nije više začudilo od potrebe Olje Bećković, koja se 20 godina nije politički oglasila, da se preko „Nedeljnika“, izdanja tadašnjeg Presa, izričito odrekne Borisa Tadića i DS. Posle toga život je jedva ali nekako nastavio da teče dalje.

I sve tako do ove poslednje nedelje, kada je Vučić, to vantelesno političko čedo sazdano od vlastitih ambicija koje su se otrgle kontroli i političke pokvarenosti „očeva i majki nacije“ koji su ga zlorabili na hiljadu načina, pao kao pokošen, baš u jednom od najspektakularnijih „Utisaka nedelje“, gde je Olja Bećković zauzela novi stav spram Transformera i, što reče neko, smazala ga ko zmija žabu. Slučajnost? Ipak, kad dođe vreme, svi se tome nadamo, možda će zdravog i čitavog da ga povrati, ono, izriga, rigoleto, itd. Možda tako povraćen a čitav, posle, i premijer postane, ali sad je smazan – do daljnjeg.

Šta nam govori ova basna, odličan lakmus društvenih zbivanja jer se odvija na TV, gde sve vidimo bez uvijanja? Sve, kao i sve basne, ali naravoučenija u političkom životu nije dobro izlagati, inače loše prođeš. No, mogu valjda da zaključim ovoliko: U Srbiji ne pade sneg da pokrije breg, ali ni da zverčice pokažu tragove. Ovde sneg pade da se blato ne vidi, jer, dame i gospodo, predizborna kampanja je počela.

A ne tako davno deo srpske inteligencije smislio da je u Transformeru rešenje u borbi protiv „kriminalnog klana“ oličenog u DS, LDP i njihovim vođama. Bilo je mnogo entuzijasta na tu temu, ali najmarkantnija je bila i ostala Vesna Pešić. Ceo Vučićev mandat je prošao, a moja malenkost nije uspela da skonta u čemu je prednost Vučića kao takvog nad prethodnicima, što sam od petka do petka na ovim stranicama delila sa vama. I sad, šta? Pade najsavršenija od svih vlada, sa Transformerom na čelu, a da niko iz te vlade ne objasni zašto padoše kad pohvale pljuštahu sa svih strana. Toma, dva puta identifikovan kao predsednik Srbije, od Obame i Mugabea, raspisa čovek vanredne izbore, šta će, i odmah se sve okrenu ponovo naglavačke za vrapce i medijsko-političke mačke (i mačore).

I u samom startu ove kampanje, baš Vesna Pešić, koju je siroti mali her Flik tokom prošle kampanje toliko jako i iskreno zavoleo, pozva iz Danasa da se sada glasa za onaj „kriminalni klan“ (DS) ne bi li se zaustavila ova infantilna i opasna klika! Neću ponavljati koliko poštujem V. Pešić, ali nakon ovog (o)poziva više ne uspevam, a i ne pokušavam da ispratim šta je želela da kaže. Zašto sada navija da „kriminalni klan“ ruši Vučića, „jer, šta fali Vučiću?“.

Ne možeš dva puta ući u istu vodu, niti na istu fintu izraditi građane Srbije, rekao bi mirno neki budista, obraćajući se srpskom polit-analitičkom predizbornom karavanu. Ali ne zna budista da u Srbiji ne važe pravila koja važe hiljadama godina, i da u toj očajnoj državici od kriminalnih do ekspertskih klanova svi priznaju samo onu izreku: „More, nek psi laju, a karavani će da prolaze“. I tako, cirkuski analitičko-sintetički karavan, taj uslov bez koga stranke i lideri im ne mogu da zamisle izbornu kombinatoriku, krenuo već uveliko, jer samo mesec dana ostaje za opsenarstvo i izbori su već tu. Svako ko pita za logiku, moral ili elementarno poštovanje inteligencije biračkog tela nema šta tu da traži.

O političkim strankama, ko s kim pregovara i zašto, ne vredi mnogo filozofirati. Strašne stvari se dešavaju pred našim očima, i što reče jedan komentator negde na netu: „Hebem li ga ako ovde iko uopšte pređe cenzus“.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/rigoleto

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Nataša B. Odalović: Vučićev veš u cvatu
• Zlatko Paković: Novo srpsko udvorištvo
• О Маршаловом плану за Србију
• Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”
• КОСМЕТ VIA КОСМОС 2008-2013

Протестантско-арапска реформација и нови харач евродахија у православној Србији

 

Док не стигне Бин Зајед, рупе у буџету попуњава министарка Зорана Михајловић

Шеикових пара наравно да нема, па је у међувремено било згодно повећати рачуне за струју. 

Сада када је већ извесно да средства која је најпознатији шеик на овим просторима онако широкогрудо доделио свом Првом Пријатељу Вучићу ипак мало касне, власт у Србији је била принуђена да реагује на домаћем тржишту капитала и тиме обезбеди започети убрзани развој српске привреде и друштва у целини. Наравно, и овога пута се показало да је човек, тачније жена за решавање кризних ситуација наша, наравно после ППВ, најомиљенија министарка Зорана Михаиловић. Припремне радње за свој генијални план попуне буџета, госпођа министарка је отпочела нешто пре новогодишњих празника и већ тада се дало наслутити да се од ње може заиста очекивати нешто спектакуларно.

(…) У духу ваљда тог новог нам намењеног протестантског морала и етике, уместо традиционалног и конзервативног расола као опробаног средства за лечење мамурлука, наша нам министарка под нос стави рачуне за струју и у трен ока сви постадосмо тренутно отрежњени. Рачуни попуњени, по додуше старом моделу јер нови тек треба да стигну за месец-два-три колико треба да се реформисани ЕПС ухода и обучи са новом технологијом, недвосмислено и то болдираним бројевима указаше нам сурову реалност. Како сад већ данима круже разна саопштења и образложења везано за вишеструко увећане рачуне, једно је само сигурно, испостављени рачуни морају да се плате, а за рекламације о том потом.

Извор: www.dverisrpske.com/milisav-zivanovic/zorana-i-rupe-u-budzetu

Пољопривредници су од ове године добили још један намет. Наиме, за њиве ће плаћати порез на имовину, у складу са Законом о порезу на имовину. То је, изгледа, прво што ћемо „добити“ од преговора са ЕУ!

Закон се примењује од почетка ове године, а колики ће тај износ бити, зависи од локалне самоуправе у којој живе, то јест имају оранице. Рецимо, за хектар пољопривредног земљишта који вреди 5.000 евра, годишњи порез на имовину, уз утврђену стопу од 0,3 посто, биће 15 евра по хектару. Ако је просечна цена хектара 3.000 евра, порез ће бити око девет евра, или хиљаду динара, за годину дана.

Извор: www.dverisrpske.com/novi-porezi-za-poljoprivrednike

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Бирократура створена од стране комуниста и неолиберала
• О Маршаловом плану за Србију
• ”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику
• Pokret za slobodu: Zašto smo demolirali tablu Agencije za privatizaciju
• Полиција упала у стан оснивача Балканиста
• Друга ”наранџаста револуција” коју предводе нацисти и ”либерали”
• Модерни нацисти
• Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”
• Polemika unutar levice (ateista) oko islamofobije
• ББЦ: Значајан пораст антисемитизма у Француској и Белгији
• ”Хришћански фундаменталиста” или Прогресивац?
• ЕДМУНД БЕРК
• ”Десничари” који се позивају на Макса Вебера
• Германизација и илуминација
• Прва и Друга Србија
• УМНИ РАТ
• ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА

 

Друга “наранџаста револуција“ коју предводе нацисти и “либерали“

На закључак да је неко из сенке – вероватно изван Украјине – издао наредбу да почне друга „наранџаста револуција“ сведочи и чињеница да демонстранти на Тргу (Мајдану) независности – где још нема сукоба и сцена насиља – масовно ваде коцку из калдрме и у џаковима је односе својима у улици Грушевског који учвршћују постојеће и подижу нове барикаде.

Председник спољнополитичког комитета Државне Думе Русије, Алексеј Пушков, поводом новог, трагичног заоштравања ситуације у Кијеву и Украјини рекао:

„Украјина није арена борбе за демократију. На делу је класична обојена револуција! Покушај да се влада која није по вољи моћним спољним силама обори помоћу такозваних народних протеста, тобоже спонтаних, а заправо добро припремљених и добро организованих. На делу је покушај насилног увлачења Украјине у сферу утицаја Запада“.

Пушков је посебно подвукао:

„Ово што сада гледамо у Украјини, већ је виђено крајем 90-их у Србији. То није никаква борба за демократију, већ – борба за власт и за другачију геополитичку оријентацију Украјине“.

Извор: www.fakti.org/dva-ubijena-u-kijevu-pokusaj-druge-narandzaste-revolucije

***

„Не знам како је мајка могла да отхрани човека који је данас припадник Партије региона! То нису деца мајки, то су кучкина деца“- могло се чути на проповеди из уста унијатског „свештеника“ Михаила Арсенича (служи у Коломијском рејону Ивано-Франковске области).

„Са непријатељем не може бити другачијег разговора сем мецима! Са непријатељем не може бити другог језика, сем звука шуме- звука конопца за вешање како су вешали комунисти! Звук, који сваком срцу говори- узми оружје у руке и одбаци страх! Није време за страх! Чекамо 20 година!

Хоћемо да будемо сигурни да ниједан кинески жућа, ни Јевреј, ни Московљанин неће доћи у моју кућу! Само од нас самих зависи да наше руке не задрхте пред непријатељем, да држимо на оку садашњу власт. Нека нашу руку ојача кундак! Слава Украјини!“ (груби превод суботње проповеди изговорене 7. децембра 2013.)

Видео: http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded

Извор: Србин.инфо

***

Bодећу улогу у „демократској“ коалицији има партија Свобода, која негује баштину украјинских сепаратиста Степана Бандере из 2. светског рата, и СС-дивизије „Галиција“ (14. Waffen Grenadier Division der SS, galizische Nr.1). Звучи познато? 

Ево видео-вести од 16. августа 2013, са сахране посмртних остатака припадника „Галиције“. Јасно се види почасна стража у пуним СС-униформама, као и (ако ме очи не варају) украјински официр у модерној униформи америчког дизајна. А на сахрани говори посланик украјинске скупштине (Рада).

Извор: Сиви соко

 

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Српски Центар
• Срби између Берлина и Москве
• КАТИЋ: Само да се драма Србије не разрешава на улици

 

Неокомунисти и неолиберали из српске владајуће елите дозволили усташама да се у Србији представљају као четници – још једна удбашка подвала!

 

После Радоша Булајића и комуниста који су снимили Равну гору, стижу и усташе – да се у Србији представљају као четници:

“Kristina Ćurković je mlada ustaška nada, mrziteljica Srba, gejeva, ćirilice i EU”, objavio je nedavno portal dnevno. Onaj srpski, na .rs domeni. S druge strane, za hrvatski portal dnevno, barem onaj registriran na .hr domeni, Kristina Ćurković je “splitska lavica, hrvatska junakinja, skromna djevojka koja se iz petnih žila, na svoj način, bori za Hrvatsku”.

Uglavnom, portal istog naziva, loga i dizajna koji u Hrvatskoj huškačkim tekstovima servisira ekstremnu desnicu i slovi kao njezino glasilo, odnedavno u Srbiji pokušava zaraditi na gluposti tamošnje krajnje desnice hraneći je negativnim stereotipima o Hrvatima.

(…) Službeno, iza dnevno.hr stoji tvrtka Portal dnevno d.o.o koju zastupa Silvio Čižmak. Osnivač tvrtke je Šik turizam d.o.o., koji je prošle godine imao minus od kojih 300 tisuća kuna i čiji je direktor Nikica Gović. Upravo je Šik turizam bivša tvrtka Mihaela Ljubasa, poznatog i kao poduzetnika koji državi, kako navodi “Poslovni dnevnik”, duguje više od 70 milijuna kuna, i to vezanih uz poslovanje tvrtki Jadran, Jadranprodukt, Elektropromet i njih još desetak koje se s njim povezuju. Ljubas je i vlasnik velikog broja nekretnina u zapadnom dijelu Zagreba i, kako tvrde upućeni, upravo je prostor u Ulici Florijana Andrašeca, u kojem je redakcija portala dnevno.hr, u njegovom vlasništvu. Iako mnogi bivši novinari portala tvrde da je ključne odluke o zapošljavanju i otpuštanju na tom portalu donosio upravo Ljubas, direktor Čižmak tvrdi da Ljubas nije vlasnik.

(…) Česte promjene u uredništvu, postavljanje i smjenjivanje glavnih urednika obilježilo je drugu polovicu 2012. i početak 2013. godine, da bi prošlog srpnja dnevno.hr napustila ili bila otjerana većina dotadašnjih novinara. Kako kažu, konačnu odluku o tome donio je baš Mihael Ljubas koji je tada često posjećivao redakciju. Upravo u to vrijeme lansirani su dnevno.rs i dnevno.ba, a u slučaju srpske inačice službeno se pokazalo da iza nje stoji Ljubas. Naime, izdavač portala dnevno.rs je, prema podacima srpskog registra, Tehnograd, tvrtka registrirana u Beogradu upravo s direktorom Mihaelom Ljubasom. Osim toga, naknadno se doznalo i da serveri dnevno.rs i dnevno.hr imaju istu IP adresu.

http://www.novossti.com/2014/01/dva-oka-u-glavi/

Зашто су се напредњаци препознали?

На маргинама пливања за Богојављенски крст на Земунском кеју 2014, Покрет Двери као што је и обећао, користи сваку прилику да у јавности покаже да је актуелни режим издао Косово и Метохију. Чак и за општинску напредњачку власту Земуну, „непријатан“ транспарент од очију јавности покушала је да сакрије полиција. Одборник Двери у Земунској скупштини и члан Старешинства, Данило Тврдишић је са саборцима развукао транспарент „Издаја неће проћи – Косово је Србија“. 

 

КАТИЋ: Само да се драма Србије не разрешава на улици

ФАКТИ преносе два дела дугог разговара-интервјуа који је са Небојшом КАТИЋЕМ, самосталним пословним консултантом који живи у Лондону, водила професор др Радмила НАКАРАДА.

Небојша Катић

• Наша држава као да пропада, тоне. Зашто?

Драма Србије је пре свега узрокована њеном неспособношћу да управља собом.

Србија собом не управља првенствено зато што то не уме, а у другом кораку и зато што јој то и са стране, неспорно, отежавају.

Упркос иностраном моћном фактору, кривица за пропадање Србије иде пре свега на рабош некомпетентне и лење елите која је показала мали интелектуални, а огроман удворички и нарцисоидни потенцијал.

Управо зато што је неспособна и некреативна, таква елита има снажан инстинкт самоодржања. Штити се затварањем дебате, посезањем за лаким одговорима, клановском атомизацијом, провинцијализовањем јавног простора, умиљавањем иностраним спонзорима на једној, или примитивном, површном национализму на другој страни.

Србија никада није била миљеница историје и то је ван сваке сумње. У тезама о неправдама историје више је него зрно истине. Међутим, иста или слична објашњења свака нација може наћи и тиме правдати своје неуспехе. То је инфантилни прилаз стварности – Србија мора сазрети и стати пред огледало. Њој су потребни одговори и промена, а не јадиковке и изговори који оправдавају статус qуо.

Док ово не спознамо, док не признамо сопствену одговорност за стање у коме смо и док се са тим не суочимо, не можемо направити ни корак даље. Увек ће нам бити крив неко други, увек ћемо поразе романтизовати и гурати у митску сферу, неучећи из њих ништа. То је доживљај стварности којом доминира усуд, слично као у грчкој митологији.

Кључно питање које себи морамо поставити је да ли смо ми субјект или објект историје. Прецизније – имамо ли капацитет да од објекта историје, а то смо сада несумњиво, постанемо њен субјект?

• Које су основне (економске) препреке трансформације српске државе од слабе (неуспешне) у функционалну?

Трансформација се не може обавити без темељне анализе узрока кризе. Када је о економији реч, у центру трансформације би морало бити дефинисање места и улоге државе у економском систему.

Мој приступ држави је конзервативан и можда најближи немачком разумевању државе, поготово онаквом какво је заступао контроверзни Карл Шмит. У том концепту, држава је увек јака, стоји изнад друштва и у стању је да у зависности од ситуације неутралише, контролише или хармонизује појединачне, групне, корпоративистичке интересе, као и да своје грађане заштити од „других“. Ово подразумева да увек постоји државни интерес који надилази интересе група и њихове краткорочне циљеве.

Квалитетна администрација је прва, можда и кључна брана од политичке демагогије и волунтаризма. У пракси, она је снажнија и од тзв. демократске контроле. Јапан је и овде најбоља илустрација модела.

Свестан сам да је у оваквом схватању државе превише метафизичког идеализма, да се на овим премисама лако склизне у ауторитаризам, али на супротној страни, на страни слабе државе, само су пустош и ентропија. Звучаће парадоксално, али управо је снажна држава потребна и демократијама, јер оне увек кокетирају са демагогијом, са краткорочним интересима и са моћним лобијима.

У успешним државама у развоју најквалитетнији интелектуални кадар је запослен управо у државној администрацији. Ход ка дну се не може зауставити без окупљања кадрова на меритократском а не на партијском принципу.

Као корак у том смеру, имало би смисла направити и елитну школу за државну администрацију по моделу француске ЕНА, на пример. Од некуд се мора кренути.

Спољне препреке развоју и прогресу су мање него раније. Глобализација је довела до лаког трансфера технологија, интернет и минијатуризација у технологијама су драстично смањили трошкове технолошког сустизања и довели до тога да су и технологија и информације под руком, и доступније него икада раније.

Унутрашње препреке су много веће, и када сам говорио о стању елите, јасно је да управо ту видим велики зид. У овом тренутку се не види ко би могао бити агенс промене у Србији. Бојим се да промене могу бити инициране само катарзичном економском кризом, гором и драматичнијом од ове у којој је Србија данас, после које би могао уследити друштвени консензус. Криза је више него извесна, али је спорно да ли она може бити и катарзична.

Поставља се и питање да ли је катарза могућа у систему без идеологије, без икаквог система вредности, без идеја које промовишу неки од облика идеализма. Управо тај отклон од идеализма, дневно и упорно изругивање идеализму у било ком облику, страшан је фактор социјалне апатије и демобилизације.

Дубоко сам разочаран пасивношћу Цркве, њеним недопустивим кокетирањем са влашћу, њеним самозадовољством и друштвеном пасивношћу. Црква има огроман простор за деловање и нико је не омета у томе. Велики број грађана има потребу да чује речи благости, љубави и смисла, али на тој страни су мук, или у најбољем случају, рутина.

Исто бих рекао и за Академију и академике. Њих као да не дотиче оно што се око њих збива. Да ли је заиста све на продају и да ли интегритет има тако ниску цену?

Ако би каквим чудом и дошло до катарзе и преокрета, постоји проблем који је сада готово нерешив. Најопаснији, далеко најопаснији од свих лоших трендова у Србији је демографски. На једном крају имамо веома низак наталитет, а на другом емиграцију. Број становника у Србији се сваке године смањује за око 30 до 40 хиљада људи. Оно што претекне одлази у иностранство и трајно се исељава. Такав одлив квалитетне радне снаге и фертилног капитала Србија не може ни издржати, нити амортизовати. У томе је клица коначне пропасти.

Невероватна је опуштеност којом на овај, највећи дугорочни проблем, гледа домаћа јавност, која је при томе и сретна што је емиграција тако велика, јер шаље новац у Србију.

Направићу малу дигресију. Емануел Тод, француски демограф и социолог до чијег мишљења држим, прорекао је пропаст СССР знатно пре него се он и догодио. Његова анализа није се базирала на критици социјалистичке привредне структуре, недостатка привредног динамизма или високих трошкова наоружавања. Тод је највећу слабост руског друштва видео у његовом демографском пропадању. Русија више не може повратити статус велесиле јер има мали број становника.

Историја и будућност припадају фертилним народима – они побеђују и онда када су у другим доменима слабији. Коначно, има ли јасније демографске поруке од косовске?

• Шта су реалне перспективе за српску државу? Да ли оне наговештавају настанак неког новог облика државе који није постојао?

Најреалнија, иако најнепријатнија перспектива Србије је да настави да тавори као до сада, и да иде путем Румуније или Бугарске, на пример. У том сценарију, Србија ће имати модерно европско законодавсто, али неће постати модерна европска држава.

Чланство у ЕУ би омогућило лакши проток људи и роба, али не много више од тога. Промене су споре, формалне и козметичке. Одлив радне снаге би се наставио, имплозија становништва би била још израженија, Србија би наставила да живи великим делом од помоћи емиграције.

Све суштинске слабости друштва би остале непромењене, или би бољици долазили тако споро, да из перспективе кратког људског живота не би значили пуно.

Могућа је и промена по моделу Мађарске, али се бојим да је мало вероватна. Последњих двадесет година су довеле до исцрпљивања и летаргије. Они који би морали бити агенс промене живе превише добро да би имали потребу да било шта мењају. Превише је квалитетних људи напустило Србију и никада се неће вратити.

Надам се да грешим. Некада до промена долази чудом, управо онда када се све чини изгубљеним, и у томе је мистерија историје. У сваком случају, не бих волео да се драма Србије разрешава на улици. То никоме добро донело не би.

Што се наговештаја о настанку неког новог облика државе тиче, они су одавно ту. То би се грубо могло назвати држава без државе, држава као провизоријум, или држава као холограм.

http://www.fakti.org/katic-samo-da-se-drama-srbije-ne-razresava-na-ulici

***

Двери: Имамо решење за економски спас

(…) Једино решење за економски спас Србије је револуционарни заокрет у вођењу економске политике. Двери се залажу за радикална решења која једино могу зауставити банкрот државе и спасити домаћу привреду. То су, између осталих, следеће мере:

• Прекид даљег задуживања државе и сарадње са ММФ-ом
• Напуштање ЦЕФТА-споразума и искључиво само српски економски интерес
• Замена увоза домаћом производњом где год је то могуће и царинске баријере за стране производе који се могу производити у Србији
• Додатно опорезивања банака и формирање Развојне банке Србије
• Строго контролисана примарна емисија новца за капитална државна улагања и подршку покретању домаће производње
• Обнова ЗОП-а (Завода за обрачун и плаћање)
• Закон о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна од 1989. до данас и одузимање имовине стечене криминалом и корупцијом
• Забрана продаје странцима у већинско власништво јавних предузећа, пољопривредног земљишта, извора пијаће воде, бања, рудника, речних токова…
• Закон о заштити презадужених породица
• Евроазијске интеграције: на руској и источној страни света данас се налази много веће тржиште, за нас отвореније (у случају Русије 99% домаћих производа извозимо без царине), тамо се праве нови инвестициони фондови, могу добити повољнији кредити и очекивати већа економска сарадња.

http://www.dverisrpske.com/novi-ekonomski-manifest-2014

>

> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ
• О Маршаловом плану за Србију
• БОГата Србија
• Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?
• Синтетички циљеви
• Конкретне мере
• Када не ради Петница ради песница – ово није песмица
• Министaр Саша Радуловић добио подршку Двери српске да настави (ако искрено води) борбу за развој домаће привреде
• “Otimanje zemlje” – ”land grabbing”
• Treća Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore
• Konkursi, Kriminal i Korupcija: Rad Kancelarije za Dijasporu pod lupom
• ”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику
• Нема ”али” између развоја пољопривреде и реиндустријализације Србије
• Pokret za slobodu: Zašto smo demolirali tablu Agencije za privatizaciju
• МОМЧИЛО СЕЛИЋ: ОДГОВОР НИКОЛИ ВАРАГИЋУ

Pokret za slobodu: Zašto smo demolirali tablu Agencije za privatizaciju

Skidanjem i demoliranjem table Agencije za privatizaciju želimo da simbolično započnemo proces ukidanja institucija koje od svog nastanka deluju protiv interesa i egzistencije većine stanovnika u Srbiji. To je samo još jedan korak naše organizacije u borbi protiv kapitalističkih mera uperenih protiv radnika i seljaka. Ovim, takođe, želimo da damo primer ostalim radnicima kakav način borbe smatramo da ubuduće treba voditi.

Osnivači Pokreta za slobodu sa tablom skinutom sa zgrade Agencije za privatizaciju

Ovim činom želimo da poručimo da bez ukidanja Agencije za privatizaciju i raskida sa privatizacionom, kapitalističkom politikom nema oporavka ekonomije, niti mogućnosti stvaranja alternativne ekonomije koja bi bila u interesu stanovništva, pod demokratskom narodnom kontrolom, i koja bi očuvala zajednička dobra, zemljište, prirodne resurse i zdravu prirodnu sredinu.

Ne zanima nas što smo počinili jedan nelegalan čin, jer je on apsolutno legitiman uzimajući u obzir posledice neustavnog delovanja Agencije za privatizaciju po životni standard radnika i stopu nezaposlenosti, i uzimajući u obzir budućnost koju treba izgraditi na potpuno novim anti-kapitalističkim i anti-privatizacionim principima.

Pozivamo radnike na solidarnost i nastavak borbe.

Do pobede!

Vaš POKRET ZA SLOBODU

http://pokret.net/cms/index.php?page=zasto-smo-demolirali-tablu-agencije-za-privatizaciju

English language:

http://www.freedomfight.net/why-pokret-za-slobodu-demolished-the-board-of-a-state-institution/

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери
• ”Rečeno i prećutano” o novom Zakonu o radu i stanju radničkih prava u Srbiji
• “Otimanje zemlje” – ”land grabbing”
• Interview with UN Special Rapporteur on the Right to Food
• Јеремић уместо Дачића на челу СПС

 

Konkursi, Kriminal i Korupcija: Rad Kancelarije za Dijasporu pod lupom

Organizacija 28. Jun je veoma zabrinuta usled ozbiljnih neregularnosti koje su pratile konkurs za organizacije iz dijaspore od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

– Konkurs je bio objavljen samo 4 dana pre isteka roka za podnošenje predloga.

– Krajnji rok za podnošenje predloga bio je u nedelju 26. oktobra, koji pada na vikend, kada je Kancelarija zatvorena. To znači da ako je neko želeo poslednji dan konkursa da dostavi predlog, to nije bilo moguće.Kada smo pitali Kancelariju u vezi sa našim nedoumicama oko datum predaje, oni su odgovorili da je poslednji dan za predaju zapravo ponedeljak 28. oktobar, što je po njihovom mišljenju potpuno „logično“ ukoliko rok za predaju pada na neradan dan.

– Prema propisanim pravilima za kvalifikaciju za konkurs (koja su bila obrisana sa sajta Kancelarije, ali mi smo ih sačuvali i biće prikazana u nastavku) organizacija je morala da poseduje registraciju koja je morala biti prevedena na srpski jezik, napisana ćiriličnim pismom i sertifikovana od strane državne vlasti zemlje u kojoj je organizacija registrovana.

– Predviđeni projekat mora biti završen do 27.4.2014. i trajati najviše 6 meseci, ali projekti kojima je dodelje novac nisu bili poznati do polovine decembra, a osvojeni novac neće biti poslat do kraja decembra. Ovo smanjuje dužinu projekta za 2 meseca, odnosno 1/3 projekta od dozvoljene dužine. Ovo remeti sve predloge projekta s obzirom da je, prema pravilima konkursa, projekat sastavljen od nedeljnih planova, koji zbog zakašnjenja od strane Kancelarije ne mogu biti realizovani.

– Kada su nasi članovi zvali Kancelariju, kako bi se informisali o položaju i kotiranju projekta kao i o tome da li su druge organizacije predale potrebnu dokumentaciju, rekli su nam da smo „dosadni“ i da „Srbija nije Afrika“ i da će se pravila poštovati. U jednom trenutku jednom od naših članova je rečeno da će završiti u zatvoru ukoliko zloupotrebimo virtuelna novčana sredstva koja nikada nismo ni primili.

– Posle objavljivanja koji su projekti dobili novac, Kancelarija za dijasporu je odbila da javno prikaže navodno regularno dokumentaciju organizacija kojima je novac dodeljen. Projekat 28. Juna nije dobio novac, a jedini odgovor Kancelarije bio je da je naš projekat „prezahtevan“.

Vodeći se ovim činjenicama, verujemo da je konkurs bio namešten od samog početka.

CEO TEKST I DOKUMENTACIJA: http://28jun.blogspot.com/

KC Niš: Donacija vredna od oko 500 000 evra; 28. Jun poslao vrednu humanitarnu pomoć u Crnu Goru; Prikupljeno 5,5 tona pomoći za Srbe sa Kosova i izbeglice u Srbiji; 28.Jun dostavio humanitarnu pomoć u Knin

http://28jun.org/?cat=7

Velja Pavlović: Ljige ne mogu u „Nivo 23“

Velja Pavlović, voditelj i autor emisije “Duhovnici”, najavljuje novi serijal (subotom, 21.00, STB)

– “Duhovnici” su počeli 2002, a sada sam i ja zreliji, pametniji i iskusniji. Ima manastira kojima je potpuno promenjena kadrovska struktura. Neki su isti kao pre pet godina i onda je naš susret još prisniji, iskreniji i komotniji. Mislim, niko nema toliko dubok pristup manastirima. Jedan od tih monaka mi je rekao: “Da sam hteo da dajem intervjue novinarima, ne bih otišao u manastir.” Recimo pre sedam godina sam upoznao igumaniju Efimiju u manastiru Gradac i sada je ona jedan od mojih najbližih prijatelja. Kada dođe u Beograd, ona dođe kod mene. Ili ja odem kod nje u manastir. Čujemo se telefonom skoro svako drugo veče. Imamo vrlo sličan karakter i interesovanja. Razmenjujemo knjige, ona mi daje neke savete. Oni su duhoviti i kreativni ljudi. Inače, privatno manastir Gradac koristim za resetovanje, kada me ovde uhvati neki napad ludila, odem u manastir na dva dana, dobijem neko poslušanje, perem sudove ili radim u bašti, kosim travu i kada se vratim, budem potpuno drugačiji.

Kada ste prvi put obišli neki manastir?

– Davno, krajem osamdesetih kada je Studio B imao samo radio, sa drugarom sam otišao na Svetu goru, gde sam doživeo pravi kulturni šok. To je bilo predivno. To me je podstaklo da razmišljam. Inače sam kao klinac puno čitao i imao sam ideju da budem filozof. Čitao sam filozofske knjige i studirao matematiku, kao Kant i Lajbnic, pa da se posle bavim idejom. Video sam tada kako najobičniji monah na Svetoj gori ima originalne ideje i priče koje ti dotaknu srce.

Kada je “Nivo 23” u pitanju, koji je kriterijum da neki umetnik bude gost u toj emisiji? 

– Neka bude i veliki umetnik, ali ako je kao čovek neka ljiga, ja zaista ne mogu da razgovaram s njim. Može da radi šta hoće. Nažalost, dešava se da veliki pisac bude loš čovek. Sa takvim ljudima ne pravim intervjue. Dovoljno je da čitamo njihove knjige, ne moramo i da ih gledamo.

www.blic.rs/Velja-Pavlovic-manastir-mi-sluzi-za-resetovanje

Cane Partibrejkers (Zoran Kostic) intervju Nivo 23 

За 14 година нестало 10.000 беба

 

Председник Удружења родитеља несталих беба Србије Владимир Чичаревић упутио је данас јавни позив министарки здравља Србије Славици Ђукић Дејановић да у року од 48 сати донесе акт за сва породилишта по којем ниједна мртва беба не сме да се изнесе из болнице док је родитељ не идентификује и док се не изврши ДНК анализа. Чичаревић је на конференцији за новинаре у Медија центру у Београду рекао да проблем дечијег трафикинга није само проблем у Србији, него у целом свету и нагласио је да ниједна земља у свету нема закон о украденим бебама, па би Србија могла бити прва у томе. 

Како каже Чичаревић прећено му је да ће га „мрак појести“ уколико изађе у јавност са овим захтевима и да је требало пуно храбрости да се покрене потписивање петиције за доношење закона о несталим бебама. Истакао је да у беби трафикингу учествује организована мафија иза које стоје еминентне личности, укључујући и лекаре и бабице и матичне службе, али да он тренутно не може никога да именује, иако, како је рекао, постоје докази.

Извор: Бука, Двери

> Vesna Rakić-Vodinelić: Nestale bebe

Шта ће бити ако се за 6 месеци одредбе не усагласе са Уставом?

 

„Međutim, kako danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda prestaju da važe sve odredbe za koje je utvrđeno da su neustavne, a imajući u vidu brojnost ovih odredaba, Ustavni sud je smatrao da njegova ustavna funkcija da štiti ustavnost i zakonitost ne znači samo obavezu da iz pravnog poretka ukloni opšte akte koji nisu u saglasnosti sa Ustavom, već i obavezu da svojim odlukama doprinese harmonizaciji pravnog poretka u celini, te da se stoga ni na koji način ne sme dovesti u pitanje funkcionisanje AP Vojvodine i time ostvarivanje prava građana na pokrajinsku autonomiju, a što bi bila posledica pravne praznine koja bi nastala nakon prestanka vazenja neustavnih odredaba Statuta.“

Ustavni sud je odlučio da iskoristi zakonsku mogućnost i da za maksimalni, Zakonom o Ustavnom sudu propisani, rok od šest meseci odloži objavljivanje Odluke u Službenom glasniku Republike Srbije.

„U tom roku Skupština AP Vojvodine, kao donosilac Statuta, i Narodna skupština, kao organ koji daje prethodnu saglasnost na Statut, imaju mogućnost da Statut usklade sa Ustavom, a do isteka ovog roka Statut u celini nastavlja da se primenjuje, čime se obezbeđuje nesmetano funkcionisanje AP Vojvodine„, navedeno je saopštenju Ustavnog suda.

www.novosti.rs/Ustavni-sud-Pojedine-odredbe-Statuta-Vojvodine-neustavne

Ова одлука је произвела велико незадовољство међу члановима владајућих структура у Војводини, који говоре да „држава Србија још увек није у стању да искорачи из једног централистичког модела управљања“. Ми морамо поставити питање: зашто је Уставни суд донео одлуку да се остави рок од шест месеци да се те одредбе усагласе са Уставом?

Да ли то можда оставља наду аутономашким структурама у лику ДС, ЛСВ и СВМ да ће у наредних шест месеци можда доћи до промене Устава Србије (ако дође до коалиције СНС и ДС), где би Војводина уместо досадашњих права добила још више надлежности који ће је још више изоловати од Београда и Србије?

www.dverisrpske.com/pao-statut-pasce-i-autonomija-vojvodine

>

СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?
• Побуна судија УСС и чињење кривичног дела од стране председника Скупштине Србије
• Како се зове председник суда у окупираној држави? Сарадник окупатора!
• Ustavni sud Srbije (USS): Ravnogorci se nisu borili za slobodu
• Разбијање Србије изнутра није заустављено
• Војводина
• ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК
• Динкић и Мркоњић више су криви за економску пропаст од Пајтића
• Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)
• Mihal Ramač: Vojvodina i njena prava
• MIHAL RAMAČ: Neće biti vojvođanskog fronta ni vrele jeseni
• Ekskluzivna analiza slučaja Srđe Popovića
• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији
• Неверни Тома агент ДБ-а?

 

 

Izbeglica ustupa kuću šampionu iz šupe, a živi kao podstanar

Лазар Ришар

 Jovica Nonković rekao je za „Novi magazin“ da se ni sekund nije predomišljao da li da svoju kuću u selu Bogojevu ustupi Lazaru i njegovoj porodici.

– Čim sam na internetu video priču za Lazara odmah sam ga pozvao i ponudio mu da se preseli u moju kuću. Ja inače ne živim tu. Kuću sam kupio i preuredio, ali sam sa porodicom pre tri godine morao da se preselim u drugo selo jer u tom nije bilo posla. Sada sa ženom i dva sina od tri i četiri godine živim kao podstanar u Doroslovu. Ne radimo ni žena ni ja – kaže ovaj tridesetogodišnjak koji danas inače slavi rođendan i koji dodaje da mu je želja bila da Lazara baš danas, na svoj rođendan, smesti u kuću, na toplo. – Ja sam inače izbeglica, iz Hrvatske. Znam šta je tuga, siromaštvo i glad. Nemam puno ali nisam ni gladan ni žedan. Video sam da mogu da pomognem i pomogao sam – kaže Jovica.

Lazareva osmočlana porodica i dalje živi u oronuloj jednosobnoj kućici (jedna soba, predsoblje i kuhinjica, bez kupatila) na Malom katoličkom groblju u Somboru, a Lazar, kao najstariji od dece, spava u šupi za drva, bez grejanja, na temperaturi koja se noću već uveliko spušta ispod nule. – Uzmem ikonicu i molim se dok ne zaspim – priča Lazar kako izdržava hladnoću. Bez dana treninga Lazar Rišar je 2011. istrčao „Somborski maraton“ u probušenim cipelama i iznošenim farmerkama, a samo dve godine nakon toga trčao je više od 30 maratonskih trka i osvojio skoro isto toliko medalja, što za plasman, što za učešće u takmičenjima.

Lazarev telefon je +381 64 543 73 10

Novi magazin, Alo, Blic

Јован Оташевић код Марка Јанковића

 

СИМО СПАСИЋ – СВЕДОЧЕЊЕ

Др Срђан Цветковић: Репресија у Србији 1944-53

• У ИМЕ НАРОДА! – Репресија у Србији 1944-1953.

Ekskluzivna analiza slučaja Srđe Popovića

Пирамида испред зграде САНУ у Кнез Михаиловој. “Око“ је у пролазу пословне зграде између Кнез Михаилове и Чика Љубине

Karl Gibson i Stiv Horn objavili su na Occupy.com analizu prepiske sa Vikiliksa.

Srđa Popović je mnogima poznat kao “vodeći arhitekta promene režima” u Istočnoj Evropi i drugde od kasnih devedesetih, i kao jedan od osnivača Narodnog pokreta Otpor! grupe aktivista koju su finansirale SAD a koja je učestvovala u obaranju režima Slobodana Miloševića tokom 2000.godine.

Ono što je manje poznato, a što ekskluzivna Occupy.com istraga otkriva, je da Popović i Otpor! Imaju svoj nastavak u CANVAS-u (Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju ) koji održavaju bliske veze Goldman Saks i privatnom obaveštajnom firmom Stratfor ( Strategic Forecasting Inc.) kao i američkom vladom. Popovićeva supruga takođe je radila za Stratfor godinu dana.

Ova otkrića posledica su hiljada novih mejlova koje je objavio Wikileaks u okviru “Global Intelligence Files”. Prepiska otkriva da Popović blisko sarađuje sa Stratforom, privatnom firmom iz Teksasa, koja se prikuplja podatke o geopolitičkim događajima i aktivistima za klijente ….

Članak na engleskom dostupan je ovde

Exposed: Globally Renowned Activist Collaborated With Intelligence Firm Stratfor 

 http://www.occupy.com/article/exposed-globally-renowned-activist-collaborated-intelligence-firm-stratfor

Članak je u celini i bez izmena i cenzure preveden i na srpski i objavljen ovde

Svetski poznat aktivista sarađivao sa obaveštajnom firmom Stratfor

http://piratska.org/jasno-i-glasno-svetski-poznat-aktivista-saradivao-sa-obavestajnom-firmom-stratfor/

Аутор: Jelena Jovanović (блог Блиц)

____________________________

Institut za javnu politiku, koji je Vladimir Beba Popović sa grupom stručnjaka osnovao u martu u Podgorici, sutra će početi s radom u Beogradu, saznaje Danas.

Pored osnivača Instituta iz Podgorice, profesora Filozofskog fakulteta Nikole Samardžića i profesora Pravnog fakulteta Stevana Lilića, prema saznanjima lista Danas, programski tim beogradske kancelarije okupiće dvadesetak stručnjaka, bivših ministara i ličnosti iz javnog života. Među njima su Anđelka Mihajlov, ministarka za ekologiju u vladi Zorana Đinđića, advokat Marko Kljajević, bivši sudija Specijalnog suda i nekadašnji predsednik veća na suđenju za ubistvo Đinđića, zatim dramski umetnik Čedomir Petrović, bivši funkcioner DS i sin glumca Miodraga Petrovića Čkalje, Nikola Šujica, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i drugi. Predsednik Upravnog odbora Instituta trebalo bi da bude Mijat Damjanović, bivši dekan Fakulteta političkih nauka.

> СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији
• Неверни Тома агент ДБ-а?
• UDBA – ознака (не)квалитета
• Они живе. Србија умире
• Ко је нови директор БИА?
• ”Србијом влада сто породица”
• Коалиција три ”поштена” човека
• ТРЕЋА СРБИЈА

Срби у Македонији: Цар Душан није срамота за Скопље!

Споменик Цар Душан у Скопљу

Аутор: Вечер

Српска заједница у Македонији оштро је осудила језик мржње који су употребили представници Социјал Демократске Уније Македоније, преноси „Вечер“.
Према тврдњама српске заједнице тамошња странка покушала је да промени историјске чињенице које се тичу националног идентитета.
Српску реакцију испровоцирала је изјава Гордана Георгијева, члана СДУМ који је рекао да би подизање споменика цару Душану у центру Скопља била срамота за ту земљу.

> СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Душан Силни – пројекат Скопље 2014
• Кумановска битка – 100 година
• IVAN STOILKOVIĆ: KAKO OD ZABORAVA ČUVAMO SPOMENIK NA ZEBRNJAKU
• Vladan Jovanović: Rađanje balkanske Kolumbije
• Politički zatvorenik – Vladika Jovan (Vraniškovski)
• Costas Douzinas: Zasadimo sjeme ideje o balkanskoj uniji

Коалиција три “поштена“ човека

Марко Јанковић:

“Чека нас последња комунистичка превара. Следећу владу, 2014. године, формираће Борис Тадић, Војислав Коштуница и Александар Вучић.“

 

16:00-19:00 контакт емисија „Марко Јанковић шоу“, емисију води: Марко Јанковић

http://snaganaroda.rs/

>

>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Ванредни избори – тражи се добитна комбинација
• Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?
• Завера југословенских комуниста
• Владари Србије
• Неверни Тома агент ДБ-а?
• Јеремић уместо Дачића на челу СПС
• ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО
• ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК
• ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА
• Србија без опозиције
• ТРЕЋА СРБИЈА

Пронађена метропола из доба Немањића

Горњи Милановац – Археолози на Руднику открили велико градско насеље из доба Немањића, које је имало и вишеспратнице. Одавде су Дубровчани, Которани и Барани носили руду сребра, злата и олова која је била основа богатства српске средњовековне државе. Приморска роба је одавде ишла у Борач, једну од владарских резиденција и даље према Београду – објашњава др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. Он с колегиницом Аном Цицовић, из Музеја рудничко-таковског краја, управо сумира заједничко истраживање на Руднику, које је открило непознату слику српског града у средњем веку.

Археолози истичу да њихова открића побијају тезе заостале још из југословенске комунистичке историографије, да се у средњовековној Србији живело у примитивним насеобинама, а да је становништво било без икаквих административних и техничких знања.

– Управо открића на Руднику потврђују да су средњовековна градска насеља подизана по строгим урбанистичким и еколошким правилима. Наиме, насеље-трг могло је да се зида само на пристојној удаљености од рударских окана и “индустријске зоне” у којој су се налазили млинови за млевење руде и топионице – наглашава др Радичевић. Археолошки налази откривају средњовековну Србију као богату земљу, добро уређену законима, са јаком администрацијом, чије становништво је познавало тадашње технологије потребне за добијање и обраду метала.

Извор – Novosti.rs

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Срби имали боље болнице у ”мрачном” Средњем веку него данас
• Достиника – прва престоница Србије

 

Директор центра „Симон Визентал” Ефраим Зуроф: Носталгија за фашизмом у Хрватској

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ”

Поводом учесталог скандирања хрватских навијача на фудбалским стадионима усташким поздравом „За дом спремни!” директор центра „Симон Визентал” Ефраим Зуроф за „Политику” каже како нема сумње да постоји јака струја неофашистичке носталгије и подршке у Хрватској.

„Ово је одговорност и Европске уније и оваква дешавања су просто незамислива у једној држави ЕУ. Али, проблем је што је Брисел био јако слаб у реакцијама на оваква дешавања, не само у Хрватској већ и другим земљама”, истиче Зуроф, у јавности познат као последњи ловац на нацисте.

За најновији ексцес, анонимних претњи смрћу запосленима у меморијалном центру Јасеновац због наводне издаје и антихрватства, Зуроф каже да су то веома шокантне и узнемирујуће вести.

„Веома је важно да врх Хрватске осуди ова дешавања и да се Брисел пробуди и реагује што пре. Као посетилац изложбе у Јасеновцу могу да кажем да није довољно едукативна у приказу стравичних аспеката усташког режима и људи који су управљали Јасеновцем”, упозорио је Ефраим Зуроф.

www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zurof-Nostalgija-za-fasizmom-u-Hrvatskoj

>>> СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Osnivač Indeksa u policiji
• Pupovac: Teška vremena za Srbe u Hrvatskoj
• Антисрпска хистерија међу Хрватима
• Заветници: Протест против доласка Јосиповића
• Модерни нацисти
• Viktor Ivančić: Privatna garda gospodina Lignje
• ”Zašto se šef hrvatske države obrušava na lidera srpske zajednice?”
• Завера југословенских комуниста
• НД Хрватску растурити, Срби и Италијани да поделе обалу Јадрана
• Balkanist: FASCISM AND THE EU
• FIFA: Take disciplinary proceedings and a monetary penalty against Josip Simunic (personal) and against Croatian national football organization, suspend the Croatian team from Brazil 2014!

Zašto se neću vratiti u Sarajevo

Eldar Sarajlić je mladi istraživač političkih nauka koji trenutno živi u New Yorku. Porijeklom iz Bosne i Hercegovine, nekada je vjerovao da njegova generacija može sprovesti transformaciju poslijeratnog društva. Ali vremenom je ostao bez iluzija. Pročitajte zašto se neće vratiti u Sarajevo:

Problem je u tome što ne postoji kritična masa ljudi sposobnih i voljnih da sprovedu promjene u bilo kojoj oblasti društvenog života. Postoje usamljeni pojedinci, grupice progresivnih individua, ali to nije dovoljno za radikalnu društvenu preobrazbu. Nažalost, većina stanovnika BiH (i Sarajeva) su neprosvijećeni, ekonomski i kulturno siromašni kotačići sistema. U takvoj sredini, progresivna promjena je nemoguća. Ipak, volio bih da se varam u procjeni. Vjerujem da je Hannah Arendt bila upravu kada je kazala da ne treba potcijeniti mogućnost da se u političkom društvu desi nešto radikalno novo. Stoga se potajno nadam se da će me jednog dana BiH iznenaditi i potvrditi njenu tvrdnju.

Da li razmišljaš o povratku?

Ne. Iako sam svjestan da bi možda povratak mnogih poput mene (obrazovanih, relativno mladih i ambicioznih individua) bio blagotvoran po bh. društvo i kulturu, nisam spreman na to. Promjena bh. društva će zahtijevati žrtvovanje jedne čitave generacije koja će morati da poturi leđa i plati troškove revolucije svojim zdravljem, ambicijama, snovima i ličnom komocijom. Biću iskren prema sebi i čitaocima: ja imam samo jedan život (u zagroblje ne vjerujem) i ne želim ga potrošiti na revoluciju. Ne želim platiti ideale svojim tijelom.

ceo intervju: http://balkanist.net/bcs/od-unutarnjeg-egzila-u-sarajevu-do-emigriranja-u-new-york/

Osnivač Indeksa u policiji

 

Zagreb – Osnivač portala Index.hr Matija Babić bio je na informativnom razgovoru u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Zagrebu. On je pozvan zbog ilustracije koja je objavljena na Indeksu u nedelju uveče uz tekst „Hrvatska odlučila kao nekad: 65 posto za diskriminaciju!“.

Ilustracija je objavljena povodom rezultata referenduma o braku. Babić je nakon odlaska u policiju na svom Fejsbuk profilu napisao:

„Kad je ilustrovanje fašizma veći problem od fašizma. Živela Rvacka„.

Indeks je objavio da je Babić u policiji rekao da je motiv postavljanja ilustracije upozorenje na jačanje fašizma u Hrvatskoj koje se manifestuje kroz ograničavanje prava manjina. Na pitanje policije da li će ilustraciju ukloniti, Babić je odgovorio kako nema tu nameru. Oko 19 sati pušten je kući. B92

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Pupovac: Teška vremena za Srbe u Hrvatskoj
• Антисрпска хистерија међу Хрватима
• Заветници: Протест против доласка Јосиповића
• Модерни нацисти
• Viktor Ivančić: Privatna garda gospodina Lignje
• ”Zašto se šef hrvatske države obrušava na lidera srpske zajednice?”

Татјана Мандић Ригонат: Шмира

Значење шмире добро је познато позоришним људима. Оно означава површно изигравање одређене емоције и стања без дубинског покрића. Ефектно претрчавање преко суштине лика и игре. Такав глумац пре свега жели да се допадне публици, а да га то не кошта ни емоционално ни занатски. А подразумева се да се он себи такав какав је неизмерно допада. При том, публику потцењује, а себе прецењује. Публику доживљава као гладну кокошку која ће ама баш све покљуцати: и кукуруз, и песак, и камен, и прашину и цвет. Шмира је увреда и за уметност глуме и за уметност гледања. А ипак је тако присутна и привлачна. Не треба је изједначавати с импровизацијом. Мајстори уметности глуме упусте се понекад у импровизацију с подједнако мајсторским партнерима, али се таква импровизација догађа ретко и она је „дар богова”. Подсетимо се да је цео свет позорница, а тек понеко је врхунски уметник на њој, па је шмирантски синдром овладао јавном, медијском и политичком сценом. Шмира је све у шеснаест и кад је тема никл и генетски модификована храна и ЕУ и НАТО, борба против насиља и криминала и корупције, и култура…

(…) Дилема да ли је изузетни Тасовац ,,мајстор импровизације” или шмирант на позицији министра брзо ће се разрешити када коначно донесе одлуку хоће ли пуног срца и умећа да уђе у лик министра културе или да шмира са већ увежбаним шмирантима.

Цео текст: www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Smira

***

 

Pupovac: Teška vremena za Srbe u Hrvatskoj

Osvrćući se na aktuelno pitanje ćirilice, predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac kazao je da je situacija veoma ozbiljna, zbog toga što se vodi kampanja u kojoj se „demonizira ćirilično pismo, u kojoj se stigmatiziraju Srbi i u kojoj se obnavljaju ratna sećanja i ratne retorike„. On dodaje da je to „kampanja u kojoj nastoje da se naruše ustavne vrednosti koje su u Hrvatskoj građene“.

Будимо људи, ми смо Срби. Брат је сваки човек. Ближњи је и странац кога не познајеш

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ):

Ти си створен за вечност. Немој живети као пролазни, него живи као вечно биће, као вечни човек. И сваки човек поред тебе то је твој вечни брат, твој бесмртни брат, који ће с’тобом у онај свет. Господ је рекао: „Љубите ближње своје као себе саме, љубите непријатеље своје“… Ми хришћани, хришћани смо само дотле док стално водимо рат са гресима својим, са злом, са ђаволима. Свети Апостол објављује хришћанима и пише: „Наш је рат са духовима зла испод неба, са духовима таме“… Само човек који је сав обожен може истински љубити свог ближњег. Човек који љубав Божију преживљава као суштину свога срца, своје душе, свога ума, све личности своје, добија моћи да ближње своје љуби Богом, из Бога, и у Богу. Само чинећи то, човек живи, и сваки ближњи је жив за њега: у сваком ближњем он налази образ (лик) Божји, то вечно живо у човеку, то вечно Божије… Богочовечанска љубав нема граница, јер „ако љубите оне који вас љубе, какву награду имате„, вели Спаситељ (Мт.5,46)… Љубав је та која свим хришћанским врлинама даје суштину и вечну вредност. Ма која хришћанска врлина, ако нема љубав као своју суштину, без вредности је, неспасоносна је, ништа је… Никада твоје добро не остаје само твоје, увек прелази на твоје ближње. Никада човек сам не спасава себе, кад спасава себе он и другима око себе свесно и несвесно помаже у спасењу…

…Шта да кажемо о љубави према Богу и према ближњему? О, како је то велика и тешка наука, тражи рад над собом, непрекидан рад и дању и ноћу. Како је тешко волети човека у греху његовом, како је тешко волети пијаницу зато што је пијаница, како је тешко волети блудника зато што је блудник, како је тешко волети злочинца зато што је злочинац, како је тешко волети разбојника зато што је разбојник! Ко ће ми Дати те љубави? Само Ти, Господе. Ти очисти и смири срце моје да љубим ближњега свог и у греху његовом. Љубав, велики подвиг, браћо! Љубав према Богу и ближњему – тежак рад, свети рад, непрекидни рад. Ето вредноће твоје хришћанине, ето верности твоје Богу.

Милостиња, шта је милостиња? Милостиња то је језик, пламени језик прикривене милостивости и жалостивости твоје душе хришћанске. А стећи милостиво срце, тешко је, браћо. Треба дуго штавити своје срце молитвом, и подвизима, и постом, и бдењем, треба много суза да омекша срце човеково, да буде милостиво према људима, да дели и телесну милостињу и духовну милостињу. А то је рад, свети рад, велики посао: да срце своје, грубо и сурово, омекшаш и умекшаш сузама, молитвом, постом, бдењем, и свим осталим еванђелским светим подвизима.

***

Azilanti sinoć dobili hranu i vodu

Lajkovac – Zbog blokade koju su napravili meštani sela Vračević, azilanti smešteni u okolnim kućama ostali bez hrane i vode. Meštani sela Ušće juče ujutru blokirali su raskrsnicu puta nadomak Termoelektrane (TE) „Nikola Tesla“ nedaleko od Obrenovca ne dozvoljavajući da grupa azilanata bude smeštena u barakama u tom mestu, a jedna od baraka je sinoć bila i zapaljena. Pomoć im je ipak stigla kasno sinoć. Blokada lokalnog puta je usledila nakon celodnevne drame azilanata iz Avganistana, Pakistana i drugih država, oko 100 azilanata ostalo je juče bez hrane i pića. Tražioci azila biće smešteni i u objekte na teritoriji opština Sjenica i Tutin, na osnovu saglasnosti dobijenih od tih opština.

B92, Tanjug: www.b92.net/info/vesti/index

***

Pomoć azilantima

Akcija prikupljanja pomoći (zimske garderobe) za azilante u Bogovađi subota od 14h do 18h, „Ilegalac“ Đure Jakšića br 6, Beograd
FB:Prikupljanje zimske garderobe

***

Aleksandar R. Miletić: Zidovi mržnje

U Košicama koje su evropska prestonica kulture 2013, podignut je zid oko romskog naselja. Anticiganizam u društvima Istočne i Centralne Evrope. Romi-azilanti i Jevereji-imigranti u Nemačkoj... Iako su evropski Romi, sa stanovištva nemačkog zakonodavstva, takođe populacija prema kojoj se nemačka država ogrešila i prema kojoj postoji velika moralna odgovornost, pripadnici ove etničke grupe u domenu imigracionog zakonodavstva ne uživaju nikakve privilegije. Naprotiv, prema njima su imigraciona pravila naročito represivna i primenjuju se čak i u slučaju lica koja su uživala status azilanata i njihove dece koja su rođena u Nemačkoj i govore nemački… U Srbiji nema nijednog registrovanog političkog pokreta ili stranke koja programski ili javno istupa protiv Roma. Slučajevi Belvil, Resnik, Jabučki Rit, Zemun Polje svakako ukazuju na potencijalnu upotrebnu vrednost antiromske retorike, pa ipak nijedna politička partija u Srbiji nije nikada nastupala sa ovih pozicija; ovo važi i za najagresivnije desničarske pokrete i stranke.

Peščanik: http://pescanik.net/2013/11/zidovi-mrznje/

***

Naoružavanje tvrđave Evropa 

Beživotna tela najslabijih izvučena su iz vode nedaleko od Lampeduze. Usled masovne panike, afričke izbeglice, među kojima je bilo trudnica i dece, skakali su u more. Za mnoge je spas došao prekasno. Možemo samo da nagađamo koliko ih je bilo, jer na svaki pronađeni leš dolazi 45 onih koji su potonuli, smatra UNHCR. Da li je ovo tragedija koja je ovih dana duboko potresla Evropu? Ne, ovaj izveštaj potiče iz aprila 2011. On je karaterističan za evropsku izbegličku politiku u proteklih nekoliko godina. Ostaje još da se sa vremena na vreme upiše tačan datum i broj mrtvih. Međutim, mehanizmi koji prouzrokuju ove izbegličke drame su i dalje nepromenjeni. Zašto je to tako? Nakon što su organizacije za ljudska prava žestoko kritikovale Frontex, EU je imenovala specijalno telo za ljudska prava. Kritičarima evropske izbegličke politike i dalje nije jasno kako se izbeglice na otvorenom moru mogu odvratiti od nastavka putovanja uz istovremeno poštovanje ljudskih prava. Peščanik

Čije je more?  Lampeduza je samo jedna stanica. Na obroncima Gibraltara je nekoliko grobalja nepoznatih tela, koje je more tu izbacilo.  PressEurop – Dajte Nobelovu nagradu Lampeduzi U ovim mediteranskim vodama, sajt Tvrđava Evropa je registrovao 6.825 žrtava od 1994, od toga 2.352 samo 2011. godine. Ako uzmemo u obzir čitavu dužinu granice Evrope, od Kanarskih ostrva do Turske, broj žrtava je 19.142 od 1988. godine… још>Heribert Prantl – Nema mesta u čamcu; Süddeutsche Zeitung – Čekajući zimu Peščanik

***

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ): Шта је човек без Вечнога Живота? Врећа крваве иловаче, врећа пуна црва. Шта је човек без бесмртности? Несрећа модерног и новог европског човека. Шта је он? Одбио Господа Христа, истерао Господа Христа из овога света, из просвете; деца јадна уче да нема Бога! Ко је то дао нама несрећним Србима? Европа, њена култура такозвана, њени телевизори, њене бестидности, њене срамоте, њени ужаси, то. А несрећни Срби, шта раде? Висе поред телевизора и дању и ноћу. А Црква, што га ствара вечним, што му даје Живот Вечни и Правду Вечну, увек је скоро празна. Шта је то? Јесмо ли ми род Светог Саве?

објављенo петак, 29. новембар 2013.

***

Dodatak

12.12.2013.

Azilanti iz više afričkih država, od nedavno smešteni u Obrenovcu, prisustvovali su 8. decembra svetoj liturgiji u obrenovačkom hramu.

Po završetku liturgije, sveštenstvo ih je ugostilo i poslužilo u sali crkvenog doma, a članovi hora otpevali su im nekoliko pesama iz našeg naroda i na taj način poželeli dobrodošlicu u obrenovačku crkvu.

Azilanti u crkvi u Obrenovcu

Azilanti u SPC u Obrenovcu

 

Неверни Тома агент ДБ-а?

НИН број 3283, 28.11.2013.

Зоран Стијовић:

Агенти тајне службе и данас седе у Влади

Био сам помоћник начелника београдског центра за безбедност ДБ, све је пролазило кроз моје руке, давање инструкција за операције. Непосредно сам био одговоран за истрагу убиства Ћурувије 15 дана када сам давао налоге о предузимању мера.

Претње, дискриминацију, претучен је ваш брат…

Зоран Стијовић: Унакажен! Био је 25 дана у коми, а истрага је прекинута због недостатка доказа. Он, некадашњи џудиста, данас је инвалид.

Како тајна служба делује данас?

На различитим нивоима власти бројни су прикривени агенти тајне полиције. Преко њих се диктира ток и динамика промена у друштву. Отварање досијеа би онемогућило њихов даљи негативни утицај, а људима који су често из патриотских мотива или уцена упали у замку службе, дата шанса да нађу излаз из блата у којем су.

Ко сада манипулише? Ко су и на којим државним функцијама сада људи службе?

Има неколико стотина људи који тачно знају ко су они. Имена вам не могу помињати.

Има их у парламенту?

На значајним местима су у државној управи, администрацији, парламенту и друштву у целини.

У Влади?

Има их, од чланова Владе до амбасадора.

У којим све институцијама?

Има их међу уредницима медија, угледним професорима, носиоцима правосудних функција ….

Словаци су открили да је и њихов бивши председник човек службе. Да ли би слично могло да се открије и код нас?

На нечију жалост или срећу, одговор је – да.

Кога чува служба? У чијем интересу ради?

Проблем настаје када се служба и њен апарат ставе у функцију дневнополитичке употребе власти, чиме злоупотребљава моћ коју има поседовањем осетљивих информација.

За службу регистар сарадничке мреже пресудна је ствар. Тај регистар је такође нестао после 5. октобра?

Регистар је својеврсни деловодник са идентификационим подацима о лицу, са кодним називом који се користи у информисању, датумом почетка односа са службом, име оперативца који га је врбовао, ко га је даље преузимао, основ на којем је лице ангажовано и правац његовог ангажмана. Има оних који раде за службу, а да и не знају.

Регистар је реконструисан? Или фалсификован? Где је оригинал данас?

Изнет, преправљен и враћен у просторије Центра ДБ Београд, 3. јануара. То је капитал који свака служба чува као око у глави. Нажалост, остаје сумња ко данас, у којој мери и у чијем интересу ово користи. За озбиљну државу и службу одговор на ово питање је приоритет. Илустроваћу ситуацијом из 1994. на КиМ. Крајем новембра, изведена је, у јавности представљена као спектакуларна акција ДБ, којом је разбијена илегална делатност косметских Албанаца. Класичном истрагом дошли смо до шокантних сазнања. Паралелна косовска/албанска служба ДБ-а несметано је функционисала већ две године. Активно су, несметано, пратили рад наших служби. Посебно шокантан је податак да је идентификован и откривен идентитет наших сарадника, Албанаца. Информисано је о томе наше државно руководство. Утврдили смо да су припадници те паралелне службе преврбовали један број наших сарадника и оставили их у контакту са нама, како би пратили наша интересовања и нама пласирали приче које смо „желели да чујемо“. Неки наши извори су због тога страдали. У два тајна контејнера, скривена у бази паралелне, албанске службе, испод зграде студентске мензе у Приштини, пронашли смо дискете са конкретним извештајима и документима о њиховом раду. Почетком 1995, када смо то сазнали, у кабинету Милосава Вилотића, тадашњег начелника Треће управе, која се бавила екстремизмом, пред више присутних лица указао сам да последице могу да буду катастрофалне. Не само за службу, већ и за државу у целини. Ту је био и Љубомир Ристић, тада помоћник Јовице Станишића. Но, државном руководству су се и даље слале нетачне, фризиране информације, на основу којих је највише државно руководство доносило одлуке везане за ситуацију на КиМ.

Служба компромитује у ствари саму државу?

Све што сам вам рекао, рекао сам под пуном одговорношћу. 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• ТРЕЋА СРБИЈА
• UDBA – ознака (не)квалитета
• Они живе. Србија умире
• Ко је нови директор БИА?
• ”Србијом влада сто породица”
• Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?
• DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku
• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији

Pежим планира да у 2014. Србију додатно задужи за још 7 милијарди евра

 

Србија продала еврообвезнице у износу од милијарду долара. Према подацима министарства финансија, дуг Србије се ове године увећао за око 3 милијарде евра, док ће у току следеће године бити потребно задужење од око 7 млилијарди евра. 

***

Србија је данас добила укупно 273,8 милиона евра кредита од међународних банака за обнову и повећање безбедности путева, саопштили су кредитори. Како се наводи у саопштењу, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Европска инвестициона банка (ЕИБ) и Светска банка потписале су уговоре о три кредита са Министарством финансија Србије.

***

Генерални директор Железница Србије Драгољуб Симоновић најавио је да ће у наредне две године на пругама Србије бити скоро 60 нових возова и петнаестак локомотива, набављених из међународних кредита, саопштено је из тог јавног предузећа.

***

26.11.2013. Управа за јавни дуг продала је данас на поновљеној аукцији 48,57 одсто понуђених двогодишњих државних обвезница за укупно 4,86 милијарди динара, саопштило је Министарство финансија Србије. Те дужничке хартије продате су по годишњој каматној стопи од 2,19 одсто, на коју се додаје референтна каматна стопа Народне банке Србије, а на наплату доспевају 28. новембра 2015. године. Потражња за записима износила је 13,26 милијарди динара, што је 132,57 одсто обима емисије од 10 милијарди динара. Наредна аукција државних хартија од вредности заказана је и тада ће на продају бити понуђене трогодишње обвезнице укупне вредности 6,58 милијарди динара.

…

Синтетички циљеви

Синтетички циљеви

Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

(…) On kaže da u našoj tranziciji postoji ogroman broj analitičara, ali nijedan sintetičar. Kao kad u medicini „jedan lekar leči prst, drugi bubreg, treći zube, a niko ne gleda celinu organizma i na kraju strada jetra“. Upravo se to dogodilo i u našoj tranziciji. Sintetičko mišljenje se više ni u školi ne uči, imate obrazovanje u kome je svaki drugi menadžer ili broker. „Mi školujemo ljude za upravnike samoposluga, prodavce tuđe robe, to je sada najpopularnije ovde, a ne da kreiraju novi proizvod, a trebalo bi da se ugledamo na velike ekonomije koje nisu izgrađene na prirodnim resursima, poput Amerike. Tamo je izgrađen sistem za privlačenje ljudi koji znaju i hoće da rade“, kaže Zec. Tamo se preduzetnik možda obogatio od šverca duvana, ali je potom uložio u Harvard, u kliniku Mejo, u znanje i inovacije iz kojih su nastale moćne industrije.

Inovacije naših preduzetnika su da ne plate porez, da uzmu kredit i ne vrate ga. Da novac koji tako zarade iznesu vani. Govorio sam im da finansiraju svake godine kako bi se 100 najboljih pravnika zaposlilo u srpske sudove, 400 najboljih sa Medicinskog fakulteta u Klinički centar, jer ako im zatreba, imaće ovde stručnjake na koje se mogu osloniti. Ne, oni su postavljali svoje sudije, računali da će se lečiti u inostranstvu, a koliko se ulagalo u zdravstvo, govori da će i ministar otići u Ženevu ako treba da operiše mladež.

(…) U zemlji u kojoj sve propada, apresira se domaća valuta i još tvrdi da je to velika stvar. Pa jedna Švajcarska ne da da ode franak u nebo, ni Kina da ode juan, a mi radimo obrnuto. O čemu pričamo? Ovde svaka grupa ima svoj pojedinačni cilj i ona ga maksimizira, ali kada se skupe, vidi se da fale sintetički ciljevi.

Ljudi misle da će se ulaskom u Evropu izjednačiti plate. Ne, cene će se izjednačiti. To su svi koji čitaju knjige znali. Znate li šta su Nemci odgovorili kada su Englezi krajem 19. veka tražili slobodno tržište? Rekli su ne, dok mi ne budemo najjači. Slobodno tržište samo će omogućiti da bogati postanu još bogatiji, a siromašni siromašniji, i socijalne razlike samo se povećavaju.

www.danas.rs/krstic_nije_zaorao_nijednu_vaznu_stvar

  ***

Nebojša Katić

Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko dve milijarde i preći će cifru od devet milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize na tržištu hrane.

(…) Samo zahvaljujući jeftinoj afričkoj zemlji, veliki grabež za zemljištem Istočne Evrope je nešto usporen. To usporavanje je pre pitanje godina nego decenija. Države koje ne razumeju šta se na globalnoj sceni zbiva, koje ne prate globalne trendove, mogle bi se vrlo brzo suočiti sa problemom prehrane svojih građana. Raspolaganje svim potrebnim resursima za proizvodnju hrane ni izbliza ne daje dovoljno sigurnosti ako se zemljište nalazi u rukama moćnih stranaca. Budalasti narodi bi sebe mogli dovesti u poziciju da gladnih stomaka gledaju kako proizvodi sa njihovih oranica hrane neke mudrije narode.

http://nkatic.wordpress.com/

***

Примери за одређивање “синтетичких циљева“ из текста: “ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ“

(…) Колико је важна улога државе за развијање стратегије и покретање посла са довођењем страних туриста у Србију? Предуслов за развој туризма јесте добра инфраструктура – саобраћајне и телекомуникационе мреже. Да би страни туристи долазили у већем броју у Србију морамо изградити већи аеродром и створити нову авиокомпанију, морамо изградити мрежу аутопутева, обновити више од пола постојећих магистралних и локалних путева, морамо изградити луке и марине на Дунаву, модернизовати железницу, довести воду, струју, телефон и интернет у сваки део Србије. Да би се изградила поменута инфраструктура, по највишим стандардима, потребно је више од 1000 милијарди динара (10 милијарди долара). Држава у овом тренутку тај новац нема. Приходи од туризма могу вишеструко да се увећају. На десетогодишњем нивоу приходи од туризма могу бити већи од цене за градњу инфраструктуре. Та инфраструктура неће бити само у функцији развоја туризма, већ и повећања извоза и многих других делатности.

(…) Да би улагање у инфраструктуру имало смисла, да би се дошло до новца за инвестиције и повраћај уложеног новца – да би на аеродром слетали авиони пуни путника, да би на аутопутевима било аутомобила, да би у возовима и на бродовима било путника, да би неко плаћао струју и интернет – у Србији мора да се развија економија, да расте запосленост, да расту плате радника.

(…) Са подизањем привредних активности, подиже се и тражња за енергијом, расту плате и почиње тражња за некретнинама. Када се покрену велике инвестиције у енергетици, када се покрене грађевински сектор, заједно са поменутим секторима, кренуће се ка убрзаном расту производње, трговине, смањењу незапослености и повећању плата и животног стандарда.

Све су то међусобно повезани судови. Као и реформа банкарског сектора и динаризација. Сви потези се морају истовремено, синхронизовано повлачити. Потребно је донети нове законе и прописе. Реформисати бројне институције. Учинити ефикаснијом и јефтинијом државну управу. Регулисати бројна тржишта. На пример, марже трговаца и зараде банкара су знатано више од 10%, а у неким другим секторима привреде политика цена и зарада је таква да је немогуће радити по свим прописима, исплаћивати целу зараду радницима преко рачуна и слично. Српски потрошачи купују по „безобразно“ високим ценама храну и одећу – чак и за бебе, а плаћају јефтину струју – коју ЕПС продаје по нетржишним ценама.

(…) Да би се покренула привреда унутар које би дошло до веће запослености и раста плата, да би људи могли да плаћају тржишну цену струје, потребно је спровести ”гиљотину прописа”, реформу НБС и банкарског сектора, динаризацију, а то не можемо спровести док се не реше нека политичка питања и поставе нови међународни односи, итд. Оваквих примера у српској економији има на десетине… Неко то мора да уради. У Србији све треба да се реформише, изнова гради, уређује – од задругарства до берзе капитала. Зато је потребно стварање новог економског договора, између нове политичке и привредне елите која настаје и народа који је опстао.

Реформа привреде не може да се спроведе уколико не дође до реформе пореског система и државне управе, итд. Слично је и са покретањем грађевинског сектора, који може покренути десетине других привредних сектора – да би се покренула градња станова морају се створити услови за раст запослености, плата и стандарда грађана, затим повољнији банкарски кредити, стабилан динар, ефикаснија државна бирократија и сл.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ
• БОГата Србија
• Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?
• ”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику
• Јово Р. Дробњак: Нова индустријализација
• Конкретне мере
• Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države
• Србија неспремна дочекује укидање царина на увоз хране
• Ljubav između banaka i države ne poznaje granice
• Када не ради Петница ради песница – ово није песмица
• Министaр Саша Радуловић добио подршку Двери српске да настави (ако искрено води) борбу за развој домаће привреде
• ”Rečeno i prećutano” o novom Zakonu o radu i stanju radničkih prava u Srbiji
• “Otimanje zemlje” – ”land grabbing”

Покрет Двери: Орден Вулину – срамота за СПЦ

Покрет Двери тражи да се прекине даља додела ордена Светог Саве од стране СПЦ, јер је овај битан чин изгубио сваки смисао и ауторитет од када су почели да га добијају компромитовани политичари на власти.

На опште згражавање већине верног народа, у последњих неколико месеци црквено ордење добили су компромитовани представници актуелног политичког врха Србије, и то не један већ петорица: Томислав Николић, Александар Вучић, Ивица Дачић, Велимир Илић, а данас и Александар Вулин.

Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић недавно су добили орден Светог Цара Константина, Велимир Илић орден Светог Краља Стефана Првовенчаног (пре тога и црквене ордене Светог Саве, Светог Владике Николаја и Светог Симеона Мироточивог), а данас и Александар Вулин орден Светог Саве. С обзиром да се ради о крајње компромитованим политичарима, који крше Устав Србије, учествују у предаји Косова и Метохије, имају веома контроверзну прошлост и обогатили су се од политике на грбачи народа, сматрамо да је врх СПЦ донео ове одлуке без икаквог утемељења и у потпуности погрешио.

Ко је могао да претпостави да ће и СПЦ постати зависна од дневне политике и да неће моћи да се одупре притисцима и уценама владајућег режима? Недопустиво је да се СПЦ претвори у слушкињу власти, до те мере да најзначајније црквено ордење додељује највишим државним функционерима који то ни на који начин нису заслужили. Већина њих припадала је отворено безбожничким идеологијама у прошлости, а ни данас нису познати по црквеном животу нити имају пуно везе са Црквом. Зато захтевамо да Свети архијерејски сабор СПЦ по хитном поступку преиспита ове одлуке и стави их ван снаге да се Црква не би даље срамотила.

Доста више са понижавањем СПЦ и српског народа!

После свега овога додела црквеног ордења од стране СПЦ је компромитована и изгубила ауторитет. Покрет Двери позива врх СПЦ да се до даљњег укине додела ордена Светог Саве, јер прети потпуно обесмишљавање доделе овог престижног ордена.

Такође, јавно постављамо питање ко је тачно именом и титулом кандидовао све ове спорне политичке личности за добијање црквеног ордења, као и ко је одлучио о томе да га и добију? То српски народ треба да зна. Иза овог срамног чина политичког срозавања СПЦ сасвим сигурно не стоји читава Црква, а поготову не већина епископата и верног народа, па је неопходно да се тачно зна ко је одговоран. Иначе, долазимо у опасност да се углед СПЦ доводи у питање и да народ губи поверење у своју најзначајнију духовну и националну установу кроз векове.

Да се разумемо: ово није унутрашње питање врха Цркве у које немамо право да се мешамо. Ово је политичко питање у које врх Цркве није смео да се упушта и себе ставља у службу власти. Појединци у врху СПЦ који су подлегли притиску владајућег режима не представљају глас верног народа и Цркве у целини, и зато се мора истерати на чистац ко стоји иза ове срамотне представе која дубоко вређа и понижава сваког православног Србина на свету. Не пристајемо да се у име СПЦ којој припадамо, дакле, и у наше име, додељују црквени ордени за издају, лоповлук и уништавање државе и нације.

http://www.dverisrpske.com/sr/nas-stav/4444-orden-vulinu-sramota-za-spc.html

У ИМЕ НАРОДА! – Репресија у Србији 1944-1953.

Министaр Саша Радуловић добио подршку Двери српске да настави (ако искрено води) борбу за развој домаће привреде

(…) Министре Радуловићу, драго нам је да сте схватили да када сте на дну рупе у намери да угледате светло и удахнете бар мало свежег ваздуха, први добар потез који можете повући јесте да престанете да копате даље. Нажалост, рупа коју је српској привреди и грађанима ископао Динкић од октобарских промена 2000. године заједно са свим досадашњим креаторима економске политике Србије и са већ „доказаним“ актерима на политичкој сцени Србије је толико дубока, да не захтева искусне у послу гробара, оне који ће затворити очи, отворити уши само за савете са Запада, затрпати рупу и тиме „решити све проблеме Срба и Србије“ – дакле, Томислава Николића, Александра Вучића, Ивицу Дачића и „нове жуте“.

Да би се остварило све оно што сте написали у свом тексту и Србија изашла из рупе у којој је деценијама, неопходно је заменити, по Србију погубну, доктрину неолибералног концепта економске политике дверјанском „Домаћинском економијом“.

Неопходан предуслов за то су нови људи са идејама које истински носе у себи, уз љубав према својој Отаџбини и држави, одговорност према својој деци и поштовању према својим претцима. За тај подухват преображаја неопходне су Вам Двери!

Г. Министре, ако наставите овим путем ускоро ћете летети из Владе! Ако се повинујете и пристанете на даље неолиберално уништавање Србије, бићете завршни гробар домаће привреде Србије.

На Вама је да се одлучите! Иако се у многим економским мерама које треба увести и разликујемо у програмима, нашу јавну подршку за све активности које ће размонтирати страначко-паразитски систем у Србији, зеленашке банке и уништавање домаће привреде, и са друге стране увести систем подстицања развоју домаћих фирми – увек ћете имати. Можда за Вас не важи она народна С ким си такав си, али свакако важи да своје намере не можете спровести са онима са којима сте тренутно у Влади Србије.

Економски савет Двери

http://www.dverisrpske.com/sr/nas-stav/4418-dverjanska-bomba-ministra-radulovica.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ
• БОГата Србија
• Ванредни избори – тражи се добитна комбинација
• Колико је Србија сиромашна? Колико је богатих у таквој Србији?
• ”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику
• BALKANIST: SIEPA LEAKS
• Јово Р. Дробњак: Нова индустријализација
• Конкретне мере
• Писмо непријатељу
• Radoman Jović: Izvoziti ili umreti
• Биланс стања и неуспеха
• Danilo Tvrdišić: Ekonomski „New deal“ ili povratak države
• Saša Radulović: Kako od limuna napraviti limunadu
• Да ли људи који се не слажу око теорије еволуције могу да се сложе око нове пореске и монетарне политике?
• Шта чека Ивана Тасовца и Сашу Радуловића ако постану министри?
• Usamljeni ministar privrede
• Србија неспремна дочекује укидање царина на увоз хране
• Ljubav između banaka i države ne poznaje granice

Hamondova izjava na izricanju kazne

 

Osuđenom hakeru Džeremi Hamondu u petak je izrečena kazna od deset godina zatvora za krađu interne pošte globalne obaveštajne kompanije Stratfor

Hamondova izjava na izricanju kazne

Zovem se Džeremi Hamond i ovde sam zbog izricanja kazne za hakovanje koje sam sprovodio tokom saradnje sa Anonimusima. Proveo sam 20 meseci u pritvoru i imao sam dovoljno vremena da razmislim kako ću objasniti svoje postupke.

(…) Da li sam iste ciljeve mogao postići i legalnim sredstvima? Pokušao sam sve, od prikupljanja potpisa do mirnih protesta, i shvatio da vlasti ne žele da se istina sazna. Kada govorimo istinu u najboljem slučaju nas ignorišu, u najgorem progone. Suočeni smo sa strukturom moći koja ne poštuje sopstveni sistem ravnoteže vlasti, da ne pominjem prava samih građana ili međunarodne zajednice.

(…) Hapšen sam za mnoga dela građanske neposlušnosti na ulicama Čikaga, ali tek ću se 2005. poslužiti svojim kompjuterskim znanjima za kršenje zakona u političkom protestu. FBI me je uhapsio zbog hakovanja kompjuterskih sistema desničarske grupe koja zagovara rat, organizacije koja je prodavala majice sa rasističkim natpisima na svom sajtu i progonila antiratna udruženja. Optužen sam za kršenje zakona o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi, a obračun „namerne štete“ arbitrarno je izveden množenjem 5000 kreditnih kartica iz hakovane databaze sa cifrom od 500 dolara, što je kao rezultat imalo sumu od 2,5 miliona dolara. Presuda se oslanjala na ovu „štetu“ iako ni ja, niti bilo ko drugi nismo koristili ni ustupili nijednu jedinu karticu. Osuđen sam na dve godine zatvora.

U zatvoru sam video ružnu stvarnost krivičnog sistema koji uništava živote miliona ljudi iza rešetaka. Ovo iskustvo je učvrstilo moja uverenja protiv represivnih oblika moći.

Kada sam pušten na slobodu, jedva sam čekao da nastavim borbu za društvene promene.

(…) U to vreme sam pratio rad grupa kao što su Wikileaks i Anonimus.

(…) Privukli su me Anonimusi jer verujem u autonomnu, decentralizovanu direktnu akciju. U to vreme su Anonimusi bili uključeni u operacije podrške Arapskom proleću, različite akcije protiv cenzure i u odbranu Wikileaksa. Imao sam mnogo toga da doprinesem, uključujući tehnička znanja za bolju artikulaciju ideja i ciljeva. Bilo je to uzbudljivo vreme – rađao se pokret digitalnih disidenata, uobličen je smisao haktivizma.

Posebno me je zanimao rad hakera iz LulzSec grupe, koji su napadima na značajne sisteme slali sve jasniju političku poruku. U to vreme sam stupio u kontakt sa Sabuom koji je vrlo otvoreno govorio o svojim navodnim hakovima, ohrabrujući hakere da se ujedine i napadnu najvažnije vladine i korporativne sisteme u zajedničkoj operaciji „Anti Security“. Ispostaviće se da je Sabu bio prvi uhapšen i da je sve vreme bio doušnik FBI.

Anonimusi su takođe bili uključeni u rane faze pokreta Occupy Wall Street. Redovno sam učestvovao na uličnim okupljanjima Occupy Čikago i bilo je zaista uzbudljivo gledati kako se svetom širi masovni pokret protiv nepravdi kapitalizma i rasizma. Za nekoliko meseci „okupacije“ su okončane u policijskim racijama i masovnim hapšenjem demonstranata koji su isterani sa trgova i javnih parkova. Represija protiv Anonimusa i pokreta Occupy izazvala je brojne „AntiSec“ akcije narednih meseci – većina naših hakova protiv policijskih meta bili su osveta zbog hapšenja naših drugova.

Ciljao sam policijske sisteme zbog rasizma i diskriminacije u primeni krivičnih zakona. Ciljao sam proizvođače i distributere vojne i policijske opreme koji profitiraju na oružju korišćenom za nametanje američkih političkih i ekonomskih interesa u inostranstvu i za represiju nad sopstvenim građanima. Ciljao sam kompanije koje se bave informatičkom bezbednošću zbog tajnih poslova za zaštitu vlasti i korporativnih interesa a na štetu individualnih prava, podrivanjem i diskreditovanjem aktivista, novinara i drugih tragaoca za istinom, i širenjem dezinformacija.

Za Stratfor nikada ranije nisam čuo dok mi Sabu nije skrenuo pažnju. Ohrabrivao je ljude da ciljaju važne sisteme i pomagao u definisanju strategija za napade, dostavljao mi je podatke o sistemskim slabostima meta. Zbog toga sam bio zapanjen kada sam saznao da je Sabu sve vreme radio za FBI.

Početkom decembra 2011. Sabua je kontaktirao drugi haker koji je već provalio u Stratforovu bazu kreditnih kartica. Pod budnim okom svojih staratelja iz vlade, Sabu je u „AntiSec“ doneo kodove za hakovanje i pozvao ovog hakera u naš privatni čet, gde je postavio linkove za skidanje čitave databaze kreditnih kartica kao i slabe tačke preko kojih se može pristupiti Stratforovim sistemima.

Neko vreme sam proveo istražujući Stratfor i podatke koje smo dobili, pa sam zaključio da ih aktivnosti i klijentela čine zaslužnom metom. Smatrao sam da će snažnu poruku imati ironijski obrt u korišćenju kreditnih kartica Stratforovih bogatih i moćnih klijenata za donacije humanitarnim organizacijama, ali je moj glavni cilj u napadu bio da pokupim Stratforove privatne mejlove u kojima se obično kriju sve prljave tajne.

Trebalo mi je više od nedelju dana da uđem dublje u Stratforove interne sisteme, i na kraju sam provalio u njihov mejl server. Tu je bilo toliko podataka da nam je trebalo nekoliko naših servera da prebacimo sve mejlove. Sabu je bio uključen u sve faze operacije i ponudio je još jedan server, za koji se pokazalo da ga je nadzirao FBI. Tokom nekoliko narednih nedelja preneti su svi mejlovi, kreditne kartice su iskorišćene za donacije a Stratforovi sistemi su pokvareni ili uništeni. Ostaje misterija zašto nas je FBI povezao sa hakerom koji je otkrio slabost u sistemu i omogućio višenedeljni napad.

(…) Provalio sam u mnoge sajtove na koje me je navodio, podizao sam ukradene imejl naloge i databaze na Sabuov FBI server, i predavao pasvorde i bekdorove koji su Sabuu omogućavali (a time i njegovim FBI starateljima) da drže ove mete pod kontrolom.

(…) Država je pozdravila presudu po kojoj sam kriv, u nadi da će time zatvoriti čitavu priču. Ja sam preuzeo odgovornost za svoja dela, izjašnjavajući se krivim, ali kada će vlasti biti prinuđene da odgovaraju za svoja nedela?

Američka vlada spinuje paniku hakerskim pretnjama po bezbednost kako bi opravdala bilionske sume za industriju sajber bezbednosti, dok je istovremeno i sama odgovorna za ista dela koja tako argesivno progoni i navodno pokušava da spreči. Verujem da licemerje „reda i zakona“ i nepravdi kapitalizma ne mogu biti rešeni institucionalnom reformom, već kroz građansku neposlušnost i direktnu akciju. Da, prekršio sam zakon, ali verujem da je ponekad potrebno kršiti zakone kako bi se omogućile promene.

Besmrtnim rečima Frederika Daglasa, „Vlasti neće ništa dati ukoliko se od njih ne zahteva. Nikad nisu i nikad i neće. Ako ustanoviš šta je to zbog čega će ljudi mirno pognuti glavu, našao si tačnu meru nepravde i zla koja će im biti nametnuta, i to će trajati sve dok se ne pobune, rečima ili udarcima, ili oboma. Granice tiranije postavljene su trpljenjem onih koje tirani tlače.“

To ne znači da se ni zbog čega ne kajem. Jasno mi je da sam objavio lične podatke nevinih ljudi koji nisu imali nikakve veze sa operacijama ciljanih institucija. Izvinjavam se za objavljivanje podataka koji su naneli štetu pojedincima a bili su irelevantni za moje ciljeve. Verujem u individualno pravo na privatnost koje mora biti slobodno od nadzora i vlade i ljudi kao što sam ja, i shvatam ironiju sopstvenog učešća u kršenju tih prava. Posvećen sam naporima da ovaj svet postane bolje mesto za sve nas. Još uvek verujem u značaj haktivizma kao oblika građanske neposlušnosti, ali je za mene došlo vreme da potražim drugačija sredstva za promene. Meseci koje sam već proveo u zatvoru ostavili su posledice na moju porodicu, prijatelje i zajednicu. Znam da sam potreban kod kuće. Jasno mi je da sam pre sedam godina takođe stajao pred federalnim sudijom, suočen sa sličnim optužbama, ali to ne umanjuje iskrenost onog što sam ovde rekao.

Bilo mi je potrebno vreme da objasnim svoja dela, znajući da time mogu zaraditi i težu kaznu. Svestan sam da mi preti deset godina zatvora, ali se nadam da se to neće desiti, kao što verujem da ima još mnogo posla da se uradi.

Stay strong and keep struggling.

CEO TEKST: http://pescanik.net/2013/11/dzeremi-hamondu-10-godina-zatvora/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Миленко Срећковић: Треба ли новинари да извештавају о свету или да га мењају
• BALKANIST: SIEPA LEAKS
• Milica Jovanović: Upodobljavanje medija
• Svetlana Lukić: Srđin oblak
• Prepiska Žižeka i Tolokonjikove
• Manifest o истини
• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији
• Добра питања новинара Данас-а постављена амбасадору САД у Србији
• Недемократски избори (фото галерија)
• BALKANIST: KOSOVO’S ELECTIONS – FAR FROM “FREE AND FAIR”
• Дијалог са идејним противником

Упркос томе што је окупациона власт на силу спровела поновљене изборе у Косовској Митровици – бојкот поново успео!

Информативна служба Покрета Двери

(…) Упркос томе што се и Бог директно умешао са јутрошњим земљотресом упозорења, чији је епицентар био управо у северној Косовској Митровици, београдске режимлије наставиле су са малтретирање својих грађана на северу КиМ и насилним путем спровеле су шиптарске изборе. Тзв. бирачка места здружено су обезбеђивали КФОР, ЕУЛЕКС, шиптарска полиција, Вулинови безбедњаци (многи од њих са комплетним наоружањем) и читава администрација западних амбасада, све у функцији да се што више Срба натера на излазак на шиптарске изборе. Влада Србије расписала је и радну обавезу свим запосленима у државној управи у Косовској Митровици да морају да изађу на изборе са својим породицама, што представља небивали насртај на основна људска права и слободу избора. Овакву врсту квислиншке сарадње са окупатором у циљу прогањања сопственог становништва Србија не памти од турског ропства наовамо. Упркос свему овоме и невиђеној медијској тортури која траје месецима, апсолутна већина српског народа у Косовској Митровици изнова није изашла на противуставне шиптарске изборе које подржава Влада Србије.

(…) Србија клизи у режимски терор, а медијски мрак у коме се налазимо и којим су обавијени и данашњи поновљени шиптарски избори најбоље говори о страху режима да се чује и друга страна и да грађани Србије сазнају да је бојкот шиптарских избора изнова апсолутно успео и Бриселски споразум дефинитивно пропао. Ко то не схвата данас схватиће сутра када „београдски Шиптари” из Владе Србије покушају да српском народу наметну власт Тачијевих Срба на северу Косова и Метохије. Грађани Србије на северу КиМ поставили су барикаде и много јачима од овакве Владе Србије, издржали су и шиптарске и НАТО нападе, издржаће и овај прогон Владе Србије и дочекати пад са власти овог издајничког режима, коме ће кад-тад бити суђено за кршење Устава Србије и велеиздају.

Потребно је само да се остали грађани Србије на примеру севера КиМ увере да је и у најтежим условима могуће супротставити се владајућем режиму и одбранити сопствено достојанство, националне и државе интересе, чак и када се домаћа власт окрене против. Зато је стварање што ширег опозиционог народног фронта против Владе Србије императив који би донео и наставак борбе за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Покрет Двери је у потпуности посвећен томе циљу.

www.dverisrpske.com/gori-od-siptarskih-separatista

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Недемократски избори (фото галерија)
• ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ
• ЈАЊА ГАЋЕША: ПРИЗНАЈЕМО, КРИВИ СМО
• Svetlana Lukić: Srđin oblak
• Prepiska Žižeka i Tolokonjikove
• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији
• Филип Морис, БАТ и Газпром наредили влади Србије под окупацијом да се бори против шверца
• Срби победили на Косову и Метохији, Ђоковић у Паризу (Ђоковић и данас победио у Арени, али не може сам, Чеси су освојили ДК)
• Побуна судија УСС и чињење кривичног дела од стране председника Скупштине Србије

• BALKANIST: KOSOVO’S ELECTIONS – FAR FROM “FREE AND FAIR”

Guy De Launey @guydelauney

#Kosovo election black comedy in North Mitrovica. People saying they’re in Pyongyang after coercive campaign to increase turnout.

Retweeted by Balkanist Magazine

Harriet Salem @HarrietSalem

@guydelauney The most important point is this coercive campaign has happened under the watchful gaze of KP EULEX & KFOR | RT @Balkanist

Lily Lynch @lilyslynch

@mprelec @PascalHeyman What’s the rationale? Concerned after seeing turnouts like this (in Serb & Albanian areas): http://goo.gl/iV72bc

Daniel Hamilton @danielrhamilton

Re-run of elections in North #Kosovo will allow Belgrade to tick an EU box but won’t change anti-Pristina political reality on the ground.

Кривична пријава против министра рударства

Иако је предузеће „Србија никл” обавестило општину Трстеник да ће данас почети извођење геолошких истраживања никла на локалитету Руђинци-Велуће, представници те компаније се данас нису појавили у Трстенику, као ни на округлом столу „Здравље или никл”, који је организовала општина.

„Они су за данас најавили да ће кренути са истражним рађама, али се према мојим информацијама нису појавили”, рекао је новинарима уочи округлог стола председник општине Мирослав Алексић. Он је напоменуо да је на овај догађај био позван и министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић, који, како је рекао Алексић, такође није дошао. Алексић је истакао да локална самоуправа још увек није имала увид у решење на које се „Србија никл” позива, иако је то затражено од надлежног министарства.

„Нама то решење није показано, а видимо у медијима да министар каже да је оно продужено. Због тога ћемо ми против министра поднети кривичну пријаву јер законска регулатива јасно каже да је неопходна позитивна одлука локалне самоуправе”, навео је Алексић.

Скупштина општине Трстеник је 28.септембра 2012. године донела једногласно одлуку којом се забрањује истраживање и експлоатација никла на тој територији. Маја Радосављевић из Завода за заштиту природе Србије потврдила је новинарима да „Србија никл” не може улазити у овакве поступке без сагласности општине.

Танјуг/Политика

Prepiska Žižeka i Tolokonjikove

Nađa

(…) Zaista se ispostavilo da je Pussy Riot deo te snage kojoj je svrha u kritici, kreativnosti i saradnji, eksperimentisanju i neprestanim provokacijama. Da se poslužim Ničeovim opisom, mi smo Dionisova deca, plovimo u vinskom buretu i ne priznajemo nikakav autoritet. Deo smo te snage koja ne poseduje konačne odgovore ni apsolutne istine, jer naše je poslanstvo postavljanje pitanja. U svetu postoje arhitekti apolonske statike i (pank) pevači dinamike i transformacije. Jedni nisu bolji od drugih. Samo zajedno možemo omogućiti da svet dejstvuje onako kako je to Heraklit opisao: Ovaj svet oduvek traje u ritmu vatre, koja se s merom pali i s merom gasi. Tako diše večni svet. Mi smo pobunjenici koji traže oluju i veruju da se istina može naći samo u neprestanoj potrazi. Ako te „Svetski Duh“ dodirne, ne očekuj da će biti bezbolno.

(…) Ne treba da brineš da li se baviš teorijskim konstrukcijama dok ja stradam u „stvarnim teškoćama“. Cenim svoja stroga ograničenja kao izazov. Istinski sam radoznala: kako ću izaći na kraj sa ovom situacijom? I kako mogu da je pretvorim u produktivno iskustvo za mene i moje drugarice? Nalazim izvore nadahnuća; to doprinosi mom razvoju. Ne zahvaljujući, već uprkos sistemu. I u toj borbi mi pomažu tvoje misli, ideje i priče.

Slavoj

(…) Duboko sam posramljen tvojim odgovorom. Napisala si: „Ne treba da brineš da li se baviš teorijskim konstrukcijama dok ja stradam u ’stvarnim teškoćama’“. Ova jednostavna rečenica mi je pomogla da shvatim da je bolećivost na kraju mog poslednjeg pisma bila lažna: saosećaj za tvoju muku u stvari je značio, „ja sam privilegovan da se bavim pravom teorijom i držim ti teorijska predavanja, dok si ti dobra za izveštavanje o svom teškom iskustvu“. Tvoje poslednje pismo pokazuje koliko si mnogo više od toga, da si ravnopravna partnerka u teorijskom dijalogu. Primi moje iskreno izvinjenje za taj dokaz duboke ukorenjenosti muškog šovinizma, posebno kada je sakriven iza saosećaja za tuđe patnje, i dozvoli da nastavim s našim dijalogom.

Nađa

(…) Ciničan stav „nek’ svako u svojoj zemlji radi šta hoće“ više nije održiv jer su Rusija, Kina i slične države sada deo globalnog kapitalističkog sistema.

CELA PREPISKA: http://pescanik.net/2013/11/prepiska-tolokonjikova-zizek/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Недемократски избори
• ЈАЊА ГАЋЕША: ПРИЗНАЈЕМО, КРИВИ СМО
• Svetlana Lukić: Srđin oblak
• Дијалог са идејним противником
• ПРАВОСЛАВЉЕ И МИСТИКА
• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији
• BALKANIST: KOSOVO’S ELECTIONS – FAR FROM “FREE AND FAIR”

Миленко Срећковић: Треба ли новинари да извештавају о свету или да га мењају

Председник Покрета за слободу

(…) Полемика сличног значаја одвијала се и недавно у „Њујорк тајмсу” између Била Келера, бившег уредника „Њујорктајмса”, и сад већ бившег новинара британског „Гардијана” Глена Гринвалда, који се прославио захваљујући информацијама Едуарда Сноудена, америчког непријатеља број један одбеглог у Русију. Полемика између Келера и Гринвалда најједноставније би се могла представити као дилема: треба ли новинари да извештавају о свету или да га мењају.

(…) Полемика између Келера и Гринвалда одликује се пристојним мада оштрим тоном у размени аргумената, али ипак на крају не долазини до каквог компромиса. Келер инсистира на томе да је Гринвалдов начин извештавања активистичко, „крсташко” новинарство, које је пре примерено изношењу личног става, него стандардном новинарском стилу, који, по Келеру, треба да пласира само чињенице препуштајући закључке читаоцу.

Новинар треба да буде налик судији, сматра Келер, који оставља по страни сопствене предрасуде и следи само закон и дате доказе. Гринвалд одговара подсећајући да под привидом објективности и неутралности, новинари корпоративних медија често само избегавају да се изјасне о царевом новом оделу, ограничавајући се на то да о томе пренесу изјаве званичних извора. Такав начин извештавања произвео је доста штетног новинарства и неке врло отровне навике. Има ли већих активиста од новинара „Њујорктајмса” који позивају на војне интервенције у Ираку и дају јавну подршку рату у време Бушове администрације, пита се Гринвалд.

Стим се слаже и Дејвид Едвардс који додаје да за разлику од њих Гринвалд бар није пропагирао окупацију неке стране земље, при том спомињући и Србију као једну од земаља са „Њујорк тајмсове”„листе за одстрел”. Не називати мучење затвореника „мучењем” зато што државни званичници захтевају употребу комотнијег еуфемизма лишава новинарство страсти, виталности и духа.

Такође, по Гринвалду, ради се о својеврсном национализму, јер се та иста пракса назива „мучењем” ако је спроводи држава непријатељски настројена према САД, док се у случају САД трага за најинвентивнијим изговорима да се читава ствар релативизује. Гринвалд пише и о начинима на које се дисидентско мишљење, посебно у случају Ноама Чомског, дискредитује усмеравањем напада на карактер појединца, а не на оно чиме се он бави или шта заступа. „Што се више неко противи политичкој правоверности, више се напади усмеравају на личност, стил и карактер”, пише Гринвалд. Новинарство је, закључује Гринвалд, вредно само када је засновано на чињеницама, доказима и проверљивим подацима.

Данашњем свету ангажовано, а поштено и објективно новинарство потребније је него икад. У Србији би такође, уместо преношења хвалоспева државних институција, требало све више доводити у питање њихову нетранспарентност и корумпираност. Осим тога, треба правити разлику између ангажованости у корист истине и правде, на којој инсистира Гринвалд, и ангажованости у корист империјалистичких милитарних интервенција, какву спроводи један други француски филозоф – Бернар-Анри Леви.

Цео текст: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Kakvo-novinarstvo-zeli-Glen-Grinvald.sr.html#

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• BALKANIST: SIEPA LEAKS
• Milica Jovanović: Upodobljavanje medija
• Saopštenja Pokreta za slobodu
• ”Rečeno i prećutano” o novom Zakonu o radu i stanju radničkih prava u Srbiji
• Полиција упала у просторије Двери, саслушава и плени опрему
• Бошко Обрадовић и Миленко Срећковић – нови српски лидери
• Данило Мандић: Не буди наиван, веруј вођи!
• Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”
• Blic: „Kurir“ – reketaš svakog režima
• Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији
• Широооко
• Manifest o истини

Недељник: Tајни извештај служби безбедности о масонерији

Иван Тасовац, Драган Бјелогрлић, Богдан Диклић, Бранислав Лечић, Чедомир Антић, Горан Кнежевић, Бојан Пајтић, Драган Великић… Само су нека од имена на списку од више од 80 најутицајнијих „слободних зидара” у Србији коју је у новом броју објавио Недељник, позивајући се на тајни извештај служби безбедности о масонерији.

Недељник преноси делове службене белешке на 47 страна у којима се до детаља види како масонерија у Србији делује као и било која друга интересна група, посебно анализира припрема Трилатерале, која је подигла масонерију, али и спорне ствaри око фирми за обезбеђење у којима масонерија има своје интересе.

У извештају стоји и да је „видљив план масонске власти која се на тлу Србије ужурбано мири и консолидује како би спремно преузела задатке у стратешком планирању и редефинисању силе нове регије унутар простора бивше Југославије”.

Највише јавности интересантних масона долази из света културе, чији је министар један од истакнутих масона. Према сазнањима Недељника, у „масонским круговима” се у последње време одвија тренд „приближавања напредњацима”. Кандидат напредњака за привременог градоначелника Београда је Милан Божић, одавно „препознат као масон”.

Међу масонима, који су наведени у извештају у који смо имали увид, налази се и садашњи министар културе Иван Тасовац који је илустрације ради, по доласку у министарство одмах довео његовог „брата” из ложе Игора Јовичића, који је раније био у министарству одбране.

Међу масонима који су познати јавности налазе се глумци Драган Бјелогрлић и Богдан Диклић, Светозар Цветковић, Бранислав Лечић и Горан Шушљик, писац Драган Великић, историчари Чедомир Антић и Слободан Марковић, политичари Милан Марковић, Горан Кнежевић, Милољуб Албијанић, председник војвођанске владе Бојан Пајтић, некадашњи министри Светозар Чиплић и Саша Драгин…

Пресс, Србин.инфо

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• Истрага
• Нова-стара влада
• Да ли су српски и да ли ће Србија имати неке користи?
• Малтешки ред се враћа у Русију?
• РИМСКИ КЛУБ
• Rokfeler i Rotšild udružuju snage
• Германизација и илуминација
• Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?
• Ко је нови директор БИА?
• Дијалог са идејним противником
• ПРАВОСЛАВЉЕ И МИСТИКА
• ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА

На слици: Свети Сава (манастир Милешева)

Из текста “УСТАВНИ ИДЕНТИТЕТ“:

(…) Са једне стране, имамо европску Србију коју је тада персонификовао Доситеј Обрадовић, са друге стране, имамо православну Србију. Ови први, који су данас друга Србија, дивили су се Европи тог доба, желели су да и Србија буде модерна држава, сматрали су да је Црква назадна, а ови други, којих данас у великом броју има унутар прве Србије, желели су обнову средњовековног царства, остали су везани за косовски мит и Русију и често су се опирали сваком напретку. После више векова под окупацијом, српски народ подигао је Устанак. Међутим, од самог почетка, постојале су две визије како треба да изгледа слободна Србија. До 1918. године превласт имају они са визијом  православне  Србије, од 1918. до 1945. снаге су биле изједначене, а након 1945. године превласт унутар српског народа, унутар Србије, имају наследници (у идеолошком и културном смислу) Доситеја Обрадовића, Светозара Марковића, радикала Николе Пашића… Уместо Христа и косовског мита, Срби из тог доба су се, у већини, определили за тековине Француске револуције и немачких илумината (и британских и јеврејских окултиста)[25].

Управо је то света земља данашње (односно, оне од 1945. па и 1918.) владајуће елите у Србији, ”очева и мајки нације”[26]– Француска револуција, немачки илуминати (рационалисти-мистици), британски и јеврејски окултизам, источњачке философије и исламска мистика.

Све што је далеко од Христа блиско је многим Србима из владајуће елите, због тога та елита, која се одрекла Христа, толико жели да постанемо део ЕУ и тражи да се Србија одрекне Косова и Метохије. Због тога је за езотерне  кругове са Запада важно да се ”прихвати реалност”, а то је да је Христ ”илузија”, да се одрицањем од Косова и Метохије српски народ одрекне и Христа, и да без КиМ и Христа постане део европске антихришћанске заједнице[27]. За разлику од антихришћана, хришћани не обећавају Рај на Земљи, те самим тим никога не могу лагати и убедити да их следи на путу стицања благостања, нирване, божанства и сличног на Земљи, у овом телу, у свету после пада у грех. Тај пут се обично заврши тако да онај ко то обећава доживи благостање, а они који га следе не доживе благостање, чак, они су ти који су оном који их предводи омогућили да живи као у рају.

Када су Срби упали у замку new age покрета, када су због комплекса ниже вредности некритички прихватили све за Запада као боље од свега што имају (како је то још Достојевски описао), природно је било да након настанка Југославије 1918. године следећа фаза буде оно што се догодило за време комунистичке Југославије: одрицање од вере и Цркве, прихватање латинице као свог писма, итд. Као да није постојала опција, међу самим Србима, да настане Југославија, да опстане Југославија, али, тако да Срби остану православан народ, да пишу ћирилицом, да прихвате латиницу, али, и да други прихвате ћирилицу, итд.

(…) Нису православни Срби отворили фронтове, нити православни Срби могу да затворе фронтове према Ватикану, коминтерновцима и масонима, није то свађање са целим светом, нити ту може бити компромиса, јер друга страна то не жели. Другим речима: наши нападачи су они који (су изнедрили теорију еволуције и) прихватају само ”закон јачег”, за њих је смисао живота ”воља за моћ”, и желе да папа или  велики архитекта  постане Кнез овога света, или створе светску социјалистичку владу. Православни Срби не уклапају се у њихове планове.

(…) Овде долазимо до масона, илумината, темплара, окултиста, малтешких витезова, билдерберговаца… да би се разумело све што се догађало око српског народа од Првог српског устанка, преко настанка Југославије до данас. New age покрет, а са њим на одређене начине и одређеним нивоима (касније) повезан екуменизам, прате српски народ од ослободилачких ратова са почетка 19. века до ослободилачких ратова у првој половини 20. века. Зато је важно знати да је међу устаницима и творцима модерне Србије било доста масона, да је Краљ Александар Карађорђевић био масон, да је добар део припадника српске елите који су залагали за стварање Југославије припадао масонским организацијама и да су остале грађевине у Београду као сведоци тог времена. Нису бројни угледни Срби током претходних 200 година били чланови само масонских организације, ту су и организације илумината, окултиста, источњачких философа, екуменистичких теозофа, расистичких традиционалиста, колонијалистичких рационалиста… Сада не осуђујем, желим само да се ово констатује и добро размисли о свему:

Какве је користи српски народ имао што је тако велики број српских интелектуалаца, политичара, аристократа, генерала, писаца… припадао или данас припада некој масонској организацији, што је имао или данас има добре контакте са неком страном службом или државом – да ли су због тога Срби мање страдали у светским ратовима, током 20. века, да ли је данас положај Србије бољи? Није. Што је више чланова српске елите улазило у таква тела, то је српски народ више страдао. Често су Срби били обрађивани по тактици ” добар и лош полицајац”.

 

BALKANIST: SIEPA LEAKS

 

PIŠE SREĆKO ŠEKELJIĆ

Nepoznati haker je izvršio upad na informacioni sistem SIEPA, odakle je “procurelo” stotine mejlova koji pružaju insajderski uvid u rad jedne državne agencije, kao i navodne pronevere, korupciju, nepotizam i rasipanje novca građana Srbije.

Pogledajte šta smo u ovim mejlovima našli.

Ceo tekst:

http://balkanist.net/bcs/siepa-leaks/

Last week we announced that we’d received a leak of hundreds of sensitive internal emails revealing what appears to be widespread corruption within Serbia’s Investment and Export and Promotion Agency (SIEPA). Since then, we’ve combed through each of the emails and have concluded that the story is significantly bigger than we originally thought. SIEPA was responsible for promoting foreign direct investment (FDI), and the leaks indicate that a number of major actors both within and outside of Serbia were engaged in corruption. The story is no longer just about corruption in Serbia; it’s a story about corruption in the region, Europe, and possibly beyond.

We are working with investigators, as well as our partners in other countries, to deepen our understanding about the part foreign actors played in SIEPA corruption.

It’s our belief that taxpayers have a right to know about the theft of public funds. However, we’re also working closely with a team of lawyers to ensure no innocent parties are harmed by what we choose to publish. The West likes to stereotype the Balkans as a hotbed of corruption, cronyism and organized crime. That’s not an inaccurate characterization. But we are in possession of materials that reveal just how much major foreign actors have sought out this very “Balkan” business environment so they too could benefit from its “culture of corruption”.

Over the course of the next few weeks, we will be producing a series of individual stories based on the information contained in the SIEPA leaks and our own investigations. Some of these articles will be published here on Balkanist, and some will be published on Balkanist‘s page on Beacon Reader.

http://balkanist.net/bigger-than-serbia-the-size-and-scope-of-the-siepa-corruption-story/

——————————-

U či­ta­vom ma­te­ri­ja­lu mo­že se uoči­ti ne­ko­li­ko vr­sta spor­nih slu­ča­je­va: skla­pa­nje pre­da­ti­ra­nih ugo­vo­ra s prav­nim li­ci­ma, kao osnov za vr­še­nje is­pla­ta za po­slo­ve ko­ji su već bi­li oba­vlje­ni pre pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra ili ni­su uop­šte bi­li oba­vlje­ni; do­de­lji­va­nje sub­ven­ci­ja prav­nim li­ci­ma na osno­vu ne­tran­spa­rent­nih kri­te­ri­ju­ma; ustu­pa­nje ljud­skih, struč­nih, lo­gi­stič­kih i dru­gih re­sur­sa Agen­ci­je za or­ga­ni­zo­va­nje pro­mo­ci­je kan­di­da­ta URS-a…

Iz pro­sle­đe­ne ko­re­spon­den­ci­je se mo­že vi­de­ti da su vi­so­ki či­nov­ni­ci agen­ci­je na­vod­no već u ju­lu ove go­di­ne od­lu­či­li da će tro­dnev­ni tre­ning-se­mi­nar za za­po­sle­ne bi­ti po­ve­ren kom­pa­ni­ji GDP „Glo­bal so­lušns”, po ce­ni ne vi­šoj od 22-23.000 evra. U ju­lu se znao po­bed­nik ten­de­ra ko­ji će se za­vr­ši­ti tek u ok­to­bru.

Kako se vi­di iz pre­pi­ske, po­je­di­ni či­nov­ni­ci u agen­ci­ji su na­vod­no od­lu­či­li da ne­u­tro­še­na sred­stva po­ten­ci­jal­no ude­le od­re­đe­nom pred­u­ze­ću za po­slo­ve ko­ji su, či­ni se, već oba­vlje­ni u pro­šlo­sti. Raz­go­vor o pot­pi­si­va­nju ugo­vo­ra po­či­nje 30. no­vem­bra 2011. a pred­met ugo­vo­ra bi tre­ba­lo da bu­de „ne­ki do­ga­đaj ko­ji je sko­ro pro­šao”. Tako je pri­pre­mljen tekst ugo­vo­ra ko­ji tek tre­ba da se pot­pi­še, za posao ko­ji se već za­vr­šio.

Dr­žav­ni se­kre­tar jed­nog mi­ni­star­stva i vi­so­ki funkcioner Si­e­pe ko­nač­no su se po­go­di­li oko po­ve­ća­nja iz­no­sa sub­ven­ci­je (a da mo­že da se oprav­da re­vi­zo­ru).

Krajem 2011. godine upra­va agencije je od­lu­či­la da „is­ko­ri­sti svo­je za­kon­ske mo­guć­no­sti” i da svim svo­jim za­po­sle­ni­ma, po­red pla­te, do­de­li i bo­nus – i to u mej­lu s na­zna­kom „stro­go po­ver­lji­vo”.

Bu­du­ći da na­zna­ka „stro­go pov.” ni­je do­volj­na da za­u­sta­vi ši­re­nje ove in­for­ma­ci­je u dr­žav­noj upra­vi, je­dan od čla­no­va me­nadž­men­ta Agen­ci­je je po­ten­ci­jal­nim tra­ča­ra­ma, tj. „iz­daj­ni­ku”, za­pre­tio po­ka­znom ve­žbom „od­se­ca­nja pr­sti­ju”. Svo­je ko­le­ge je upo­zo­rio da o bo­nu­si­ma ne sme­ju čak ni da ša­pu­ću u svom kre­ve­tu, bu­du­ći da ži­vi­mo u kri­znoj go­di­ni „kad se svi ne­što bu­sa­ju u gru­di oko šted­nje”.

Za­tvo­re­na žur­ka u restoranu „Reka” u Beogradu „sa­mo za Si­e­pa staf” (gore) na­vod­no je fak­tu­ri­sa­na kao „skup za po­tre­be Evrop­ske mre­že pred­u­zet­ni­ka” (dole), a sve u čast Srp­ske no­ve go­di­ne 2011.

Ко су ови људи?