Никола Варагић: Србија као “најбољи студент ММФ-а“ (у аргентинским медијима)

август 24, 2018

 

Дошао ми је пријатељ из Аргентине у посету, између осталог зато што жели да види, да га цитирам: “то чудо од српске економије, причају нам у Аргентини да напредујете брже од свих осталих“. Наиме, преко медија у Аргентини, аргентинском народу се пласира прича како је аранжман са ММФ добар избор, а као добар пример наводи се – Србија, у којој тече “мед и млеко“. У аргентинским медијима се говори да је Србија најбољи студент ММФ-а.

Ко не верује, нека погледа овај чланак Serbia, „el mejor alumno del FMI“. У овом чланку, гувернер НБС Јоргованка Табаковић објашњава све успехе НБС и српске владе, зашто је сарадња са ММФ добра, и још даје савет аргентинском народу да верује својим властима (као што српски народ верује свом председнику), а власт у Аргентини обнавља аранжман са ММФ-ом. Поред ње, савете аргентинском народу даје и нико други него професор са “угледног“ Мегатренд универзитета. Нису могли да нађу боље “ауторитете“ и “стручњаке“. Жао ми је грађана Аргентине и шта све морају да трпе.

Serbia el mejor alumno del FMI

Србији толико добро иде док је води ова влада и овај председник под патронатом ММФ-а да пуцају потпорни зидови поред аутопутева. Истина је да је Србија најгора у региону по свим параметрима: БДП, извоз, висина просечне плате… у свему смо гори и од Албаније.

Србија не може да буде јаднија од овога и никада у историји није била оволико понижена. То је још један доказ да је Србија окупирана држава и да у том смислу служи као пример. Сад вам је јасно и какви су то “ауторитети“ и “стручњаци“ које нам доводе из света, да нас уче како да будемо “добри ђаци“. У Србију из неке државе из света, исто тако, долазе неке јоргованке и неки мегатрендовци, и представљају нам их као велике “експерте“. Све што ми треба да радимо да бисмо живели боље јесте да слушамо њих. Са друге стране, ко зна у којој се све колонији унутар Империје, поред Аргентине, пласирају мишљења “угледних“ “стручњака“, попут Јоргованке Табаковић и тог професора са Мегатренда. Тако се ради у Империји. Није немогуће да ће у будућности неки Ђелић, Влаховић, Динкић, Питић… да буде саветник председника Аргентине, као што председник Србије има саветнике које му је послала Империја из других окупираних држава.

Запад (Нато, ММФ, СБ, Билдерберг…) жели, на исти начин, да окупира Аргентину. После неколико година пружања отпора Империји (иза које стоји владајућа елита Запада), што је Аргентина радила заједно са Бразилом, Венецуелом и са још неколико држава Латинске Америке, Запад је приморао Аргентину да прихвати аранжман са ММФ-ом и полако враћа ту државу под своју контролу. Запад је вршио притисак и на Боливију и на Бразил, а у Венецуели је тренутно хаос, док је неколико држава Латинске Америке под потпуном окупацијом Запада већ неколико деценија, тако да Аргентина у овом тренутку нема много савезника у Јужној Америци, а нова власт у Аргентини, очигледно, има бољу сарадњу и боље везе са владајућом елитом Запада, него са владајућом елитом држава БРИК савеза.

Порука аргентинском народу је: не слушајте савете ММФ-а и “стручњака“ које вам доводе из српске или било које друге квислиншке владе или народне банке и не верујте својој влади ако је под контролом Запада и коруптивна – борите се и против своје владе и против Запада. Свако мора да се бори сам и за себе. Русија и Кина не могу да помогну свима који су под ударом Империје, у оној мери у којој би сви хтели (и Русија и Кина се налазе под ударом Запада и морају да се бране и на својим границама). Мање државе, попут Србије и Аргентине, морају и међусобно да се помажу, али свако мора сам да води своје битке за своје државе, па се можда у будућности сви негде сретнемо и створимо заједнички фронт.

Advertisements

Никола Варагић: Добродошли у Београд, град пријатне климе

август 12, 2018
Nikola

Никола Варагић

 

 

Када се лети шетате по улицама Београда, освежење за вашу усијану главу је на сваком кораку – где год да кренете, на главу вам капље вода из клима уређаја који се налазе на стамбеним и пословним зградама. Најбоље освежење на плус 40!

Фонтане и чесме нису потребне, руке можете да оперете користећи воду која капље из клима уређаја по целом граду. Воду из градског водовода ионако више нико не пије.

У Београду лети, и када не пада киша, можете да “покиснете“ шетајући тротоаром, чак и док седите у башти кафића. На пример, ако кренете пешака главним градским булеваром, до краја ваше шетње Булеваром краља Александра, бићете сигурно мокри, уколико не заобилазите све те барице које се праве од воде која капље са клима уређаја. Тако је по целом граду, свуда се праве баре.

Београђанима то не смета. Они у томе уживају. Само ретки власници станова и пословног простора у којима постоје клима уређаји решили су питање одвода воде из клима уређаја.

Рађено је истраживање да се види којим политичким опцијама припадају људи који су власници клима уређаја из којих капље вода људима на главу. Према том истраживању, половина тих грађана гласа за странку на власти, а друга половина за оне из опозиције.

Ови који гласају за напредњаке, кажу да су ти клима уређаји из којих капље вода људима по главама, уграђени за време претходне власти. Они из опозиције кажу да су уграђене за време ове власти. Таква је клима у друштву.

Град Београд и Туристичка организација Београда мењају своје грбове, сада ће на грбу стајати клима уређај и врабац који пије воду из баре испод клима уређаја.

У Комуналној полицији само климају главом када пометене климу и говоре “и наш посао је државни посао“. Интервентне јединице београдске полиције већ пар недеља сваки дан заустављају и легитимишу људе по Београду, тражећи одговорне за баре које се праве због клима уређаја. Хоће да нам нам покажу да власт није на климавим ногама и да све држи под контролом. Зна се ко једини није климАВ.

На крају, ко да се бави оваквим проблемима, док нам отимају и деле Косово и Метохију?

Проблем са водом која капље из клима уређаја биће решен када Србија уђе у ЕУ!


“И… шта сада да играмо“

јун 2, 2018

Потпуно уништен ватерполо у Србији. Репрезентација Србије је постигла најбоље резултате у историји ватерпола, али је уништена домаћа лига. Раднички Крагујевац пропао, ВК Партизан оставио дугове на СЦ Бањица, деца нигде немају добре услове за тренирање, нема новца, играчи или престају да играју или иду из Србије. Ако нема новца, базена и клубова, заиста, шта сад да играмо? Исто важи за све остале спортове, сви добри играчи и тренери могу да питају исто: “И… шта сада да играмо“.

Vaterpolo


Информер и Курир: Христос је лицемер

новембар 22, 2017
Nikola

Пише: Никола Варагић

 

Како преносе Политика, Вечерње новости и све телевизије са националном фрекфенцијом, новинари и фотографи (“папараци“) таблоида Информер и Курир су, заједно, неко време, тајно пратили Господа Исуса Христа, који се, такође тајно, појавио у Београду.

БИА је случајно сазнала да је Христос у Београду (Исус је некима које је исцелио рекао да никоме о томе не говоре, али, они су говорили, а и људи су приметили да онај који је био слеп сада има здрав вид, или, да је онај који је имао неизлечиву болест одједном постао потпуно здрав…), одмах су обавестили председника државе, а председник је дао задатак власницима Информера и Курира (које воли подједнако, а и они њега) да заједно провере да ли је то тачно, и да виде шта жели тај Исус, ако је стварно дошао.

Новинари Информера и Курира су пронашли Христа. Снимали су тајно Исуса. Тако су на једном месту чули Господа како говори окупљенима да морају да поштују свог оца и своју мајку, а на другом месту су чули да је Христос окупљеним верницима говорио да су они његова породица, и да онај који воли мајку или оца више него њега, није њега достојан. У месецу када је Исус дошао, у Србији је трајао пост, међутим, Христос није постио, и још је тражио, како су забележили новинари таблоида, да ученици које је окупио, не посте. Из храма је терао трговце, али се онда дружио са богатим цариником. Онда су слушали Исуса како прича нешто о сејачу, и о неком винграду, али ништа нису разумели. Чули су да Исус говори да се поштује закон, да се слушају заповести Божје, али су видели да не поштује закон, и чули су да је говорио да није човек установљен ради закона, него закон ради човека. Виделу су га и како разговара са неким незнабошцима и многобошкињама.

Новинари Информера и Курира су забележили још неколико Исусових говора, све им је то звучало противречно, апсурдно. Нису видели ниједно његово чудо. Истина, чули су да је Исус рекао својим верницима да он не може да чини чуда пред људима који не верују у његовог оца и њега. Новинари Информера и Курира нису успели да сазнају ко је његов отац, и где се сада он налази. Сазнали су само да га је отац послао међу нас, и да помиње некакву власт, тј. да је дошао да влада у име свог оца. Последње што су забележили да је Исус радио и говорио биле су ове речи упућене окупљеним ученицима (нису чули први део њиховог разговора): “Зашто мислите да је то што хлеба немате? Зар још не разумете? Зар је још окамењено срце ваше? Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли: кад оних пет хлебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте?“. “Дванаест“ – одговорили су му ученици. “А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте?“, опет их је питао Исус. А они рекоше: “седам“. И рече им Христос: “Како не разумете?“.

Новинари су се са материјалом који су сакупили о Христу вратили у редакцију. Уредници и власници Информера и Курира су, на основу материјала који су добили, закључили да је Исус лицемер, који час једно, час друго говори, и да једно говори а друго ради. Међутим, видели су да Христа доста људи следи, да помиње мач и рат, и да постаје претња по власт. Председник државе им је наредио да га блате преко насловних страна својих медија (да је усташа и соросевац, педер и лопов), што ће после пренети остали дневни листови и све телевизије, тако да народ стекне лоше мишљење о њему. Од својих шефова, односно, од амбасадора САД и држава ЕУ, тражио је да се Исус ухапси. Преко својих тајкуна, који имају добре везе у Русији, убедио је руску власт да је Исус за улазак у Нато алијансу и ЕУ. Међутим, странци-намесници нису пронашли никакву кривицу и рекли су председнику државе и СНС да тај посао обави српско правосуђе.

Наредних дана Информер и Курир су објавили на насловним странама следеће:

– “Христос је лицемер. Ми већ имамо свога Бога и код њега ништа није противречно“

– “Исус подржава одржавање ‘параде поноса“’

– “Исуса плаћа Сорос“

– “Христос је лажни месија, руши председника који нас је спасао“

Власник Пинка је написао отворено писмо Исусу Христу у коме га је оптужио за богаћење на рачун пореских обвезника Србије.

Градоначелник Јагодине и председник ЈС је изјавио да таквих хришћана нема у Јагодини.

Вође навијача Црвене Звезде и Партизана и познати “контроверзни бизнисмени“ су данима тражили Исуса да му “покажу свога Бога“.

Председник СПС, председници највећих синдиката, бивши гувернер, министар и оснивач пропалог УРС, тајкуни из Шекспирове и председник Савеза економиста Србије истакли су у заједничком саопштењу да у Србији нема сиромашних и гладних људи и да су радници задовољни са својим платама и условима рада.

Председник СПО оптужио је Исуса да је издао Чича Дражу на Равној гори.

Председници ЛДП и ЛСВ оптужили су Исуса да је верски фанатик и руски шпијун.

Председник СРС изјавио је да је од Лауфера сазнао да је Исус педер.

Водитељ “Ћирилице“ је окупио најпознатије војне и политичке новинаре и аналитичаре из Прве Србије да би од Христа тражили да се покаје (промени свест) и уђе у ријалити.

Друга Србија подржава одлуку председника државе и СНС да се ухапси и осуди Господ Исус Христос. Другосрбијанци подсећају да председник државе има њихову подршку све док продаје Косово и Метохију и уводи Србију у ЕУ и Нато – све док из Србије протерује Бога и не приближава Србију Русији.

Грађанске НВО су оптужиле Исуса да је хомофоб, националиста и шовиниста.

СПЦ је о свему обавештена преко медија. Зилоти су оптужили Исуса да је екумениста и јеретик. Екуменисти су оптужили Исуса да је зилот и јеретик.


Никола Варагић: Београд под окупацијом

новембар 22, 2017

 

Почео Душан Петричић да црта своју карикатуру за наредни број НИН-а.

Одлучио је да тема буде “Београд под окупацијом“.

Нацртао је прво Турке и њихово освајање Београда 1521. године.

Затим је нацртао како Аустријанци и Немци нападају и освајају Београд 1914. године.

Затим је нацртао како нацисти бомбардују и освајају Београд 1941. године.

Затим је нацртао како савезници бомбардују Београд на крају Другог светског рата.

Затим је нацртао како САД и остали сателити из НАТО бомбардују Београд 1999. године.

Испод свих тих цртежа, нацртао је како изгледа окупација Београда под Србима, односно, напредњацима, после њиховог доласка на власт 2012. године.

Онда је мејлом послао своју карикатуру уредницима.

Недуго после тога, звонио му је телефон.

Петричић се јавио.

“Да ли знаш за кога радиш?“ – питао га је шеф из германског Рингијера, и прекинуо везу.

Петричић је знао шта то значи. Убрзо је променио карикатуру.

Оставио је турско освајање Београда из 1521. године.

Избацио је нападе Германа из 1914. и 1941. године и Нато бомардовање 1999. године.

Уместо тога, убацио је освајање Аустријанаца из 1716. године, када је Београд (као и цела Србија) био под турском окупацијом. Лукаво, нема шта – испада да су Германи освајали Београд само када су у њему владали Турци, а да су Београд окупирали једино Турци. (У страху и брзини, случајно или не, заборавио је да стави тачку иза године 1716.)

На крају, наравно, остао је, као највећи цртеж, онај који приказује да су се највећа рушења Београда догодила под Србима, тј. СНС режимом.

И Петричић и напредњаци имају исте газде, заједно држе Београд под окупацијом.

Petricic

Душан Петричић, “Београд под окупацијом“, стр. 6, недељник НИН, број 3490, 16.11.2017.

 


Никола Варагић: Дијалектика избора у САД и Србији

октобар 20, 2016

 

Дијалектика председничких избора у САД

Присталица Клинтонове: Хилари је мање зло, зато за њу гласам.
Присталица Доналда: Трамп је мање зло, зато за њега гласам.
Присталица Клинтонове: Али, Трамп је Хитлер, чак је и Немац пореклом.
Присталица Доналда: Хилари је Килари, прави Хитлер.
Присталица Клинтонове: Наша нација је слободна, зато ће да победи Хилари.
Присталица Доналда: Баш зато што смо земља слободе, победиће Трамп.

Дакле, у „земљи слободе“, бирачи бирају између два зла.

 

Дијалектика председничких избора у Србији

Присталица Александра: Вучић није страни плаћеник, зато за њега гласам.
Присталица Саше: Јанковић није страни плаћеник, зато за њега гласам.
Присталица Александра: Вучић води Србију у ЕУ.
Присталица Саше: Јанковић води Србију у ЕУ.

Дакле, на председничким изборима у Србији може да учествује ко хоће, али у други круг избора могу да уђу само кандидати чија је политика да „Европа нема алтерантиву“.

 

Србија није окупирана држава, исто онолико колико су и Сједињене Америчке Државе „земља слободе“.

 

Никола Варагић: Дијалектика избора у САД и Србији


Никола Варагић: Године које су појели скакавци

март 9, 2016

 

Никола Варагић

Никола Варагић

 

 

Споменик књижевнику Бориславу Пекићу, једном од оснивача обновљене Демократске странке, открио је председник Српске напредне странке, који је пре тога био у Српској радикалној странци, чији је председник победио Пекића на првим вишестраначким изборима 1991. године. Председник СНС је сада рекао да они раде оно што ДС није урадила док је толико година била на власти.

Наравно, скоро свако је запазио о каквој се иронији ради, да је у питању предизборна кампања, а неки чланови Демократске странке оптужили су председника СНС да све присваја.

Међутим, да ли је тачно да Демократска странка нема заслуге за подизање споменика, да нико из ДС није учествовао заједно са СНС у откривању споменика? Поред тога што је СНС преузео политику ДС, у врху СНС има више бивших чланова ДС, или људи који су годинама били на страни ДС против СРС, неки су подржавали ДС скоро до 2014. године.

Дакле, међу члановима СНС, или међу онима које је СНС поставила на функције или међу онима који јавно подржавају СНС, сада су бивши чланови ДС попут Горана Кнежевића, Горана Весића, Александра Влаховића, Миодрага Костића, ту су и Беба Поповић, Небојша Крстић и Драган Ј. Вучићевић, затим бивши ДОСовци Млађан Динкић, Вук Драшковић, Драган Шормаз и Андреја Младеновић, а не треба заборавити и подршку коју (лично) председнику СНС пружају другосрбијанци попут Верана Матића, Саше Мирковића, Соње Бисерко, Филипа Давида, Ласла Блашковића, Наташе Кандић…

Сигурно сам доста њих пропустио, али је и овај узорак довољан да покаже да између СНС и ДС више нема разлике и да није тачно да ДС нема заслуге за подизање споменика Бориславу Пекићу. Као што је написао Михал Рамач, да председник СНС није открио споменик Пекићу, да је то урадио неко други, то би прошло незапажено, “сви именовани и неименовани питали би се ко беше тај Пекић и шта ће њему споменик“.

Дакле, једина добра ствар је што је Пекић добио споменик. Као што рече Пекићева супруга, није важно ко је открио споменик, пошто ће споменик ту стајати још сто година. Ако у генерацијама које долазе буду више читали Пекића а мање куповали дипломе, ови који су открили споменик биће заборављени, споменик Пекићу остаје.

***

Борислав Пекић, у другом тому “Године које су појели скакавци“, подсећа на пример окупиране Данске за време Другог светског рата, када су Немци наредили да сви Јевреји носе жуте траке око руке. Дански краљ је рекао да ће у том случају и он носити жуту траку, па су сви Данци сутрадан изашли на улице Копенхагена са жутом траком, да би дан касније немачка команда повукла то наређење.

Онда Пекић исправно, у свом стилу, закључује: “Данци су одувек били Аријевци, срце германске расе. Ми смо то постали декретом, кад се за част нико паметан није отимао, и кад је већина ‘првобитних’ аријеваца већ била мртва. Да је после наредбе од 31. маја 1941. Београд на улице изашао са жутим тракама, Немци наредбу не би повукли. Једноставно би њоме и нас обухватили. Или стрељали талце. Да ли би Његово данско величанство и дотле у срчаности ишло?“.

Пекић је добро знао да препозна лажну религиозност унутар грађанске класе: “На Велики петак, код Цркве Ружице испод Калемегдана, скупљала се елита сталешког потомства да целива икону богочовека у којег није веровала“.

Пекић описује и “грађанску политику за време рата која нас је, пропагирајући уздржавање ‘док не дође време’ (док се Немци не исцрпу, док се не отвори други фронт, док се Британци не искрцају на Јадран)“, остављала “без оружја, праксе, борбене воље, па можда и моралног права на уређење нечега што нисмо успели да одбранимо“.

Описује и грађанску класу: “Логика за мене имала је вредност само ако доводи до закључка од којег се може имати вајда – овакво схватање логике примарна је одлика грађанина у оним областима које не регулише ритуал. Оно је више од свега створило грађанску цивилизацију рачуна… Особине које сам ја имао, напротив, апстрактну су логику општих интереса стављале изнад личног… Комунисти не треба да се осете увређеним што сам хтео да срушим њихово ‘државно и друштвено уређење’. Хтео сам да срушим и оно пре рата. А и оно за време рата… Ми смо се борили за свој свет, хтели смо нешто Треће“.

 


%d bloggers like this: