Никола Варагић: Паметни левичари и глупи десничари

Никола Варагић

У последњих пар месеци у неким текстовима, посебно на друштвеним мрежама, а посебно након што је и у Србији уведен Covid-Аusweis, упутио сам тешке речи другосрбијанцима и Западноевропљанима. У суштини, гађао сам их тамо где их највише боли и онако како они вређају људе који имају другачије мишљење, људе који су другачији, и посебно ако су у питању православни верници, конзервативци, традиционалисти, десничари, а то је да су другосрбијанци и Западноевропљани у суштини много глупи, најглупљи људи на свету.

Као неко ко лично, у приватном животу, много не псује, и не вређа људе, већ се трудим да се према људима увек понашам хришћански, посебно као неко ко у јавном простору жели да шири културу дијалога, и у дијалогу никад не користи ad hominem аргументацију или стереотипе и предрасуде, и никад није приписивао колективну кривицу неком народу, напротив, увек сам се борио и против ad hominem аргументација и против генерализација, сад желим да објасним зашто сам то радио: само сам хтео другој страни да покажем како је то што они чине нама, а чине оно што не желе да други чине њима. И да им објасним да не постоји виша раса – Западноевропљани нису надљуди који све знају боље од других.  

Схватио сам да културни дијалог, позив да се нормално разговара, изношење чињеница и научних доказа нема смисла, јер другосрбијанци (и Западноевропљани) то не желе, они не чују шта им говоримо, њих не занимају чињенице и докази које им показујемо, код њих је све већ унапред одређено – они си богови који све знају, а ми смо глупаци који ништа не знају. Левичари су паметни и напредни, а десничари су глупи и назадни. Чим им кажеш да си верник, да си против присилне вакцинације или да хомосексуалци усвајају децу, они ти одмах одговоре да си глупи фашисти и разговор се завршава. Кад их питаш зашто корона букти на Гибралтару са 99 одсто вакцинисаних, они те вређају! Уместо да дају одговоре који имају смисла и научне доказе, либералфашисти захтевају да се свако ко има критичко мишљење искључи из друштва и/или забрани у медијима и на интернету.

Како то раде? Углавном тако што нађу неке појединце, или мање групе, са маргине и међу екстремистима, најмање образованим десничарима, антиглобалистима, које представе као представнике свих противника, нпр. присилне вакцинације (етикетирају све противнике присилне вакцинације као тзв. антиваксере) и онда над тим појединцима, групама, или над том мањином (у већини), тестирају интелигенцију и знање. Кад се појаве неки образовани људи, стручњаци који су завршили исте школе и имају исте дипломе, и раде као колеге на универзитетима, институтима, у болницама – креће ad hominem аргументација од стране заступника присилне вакцинације или вакци-нациста; они уопште се не узимају у обзир чињенице и научне доказе које им представљају лекари, научници или стручњаци који су против присилне вакцинације. Медицински радници који неће да се вакцинишу оптужују се да су заостали, неодговорни, опасни по околину, прети им се отказима, мањим платама и премештањем на друга радна места, стручњаци постају забрањени у највишим научним круговима, итд. Неки од најбољих лекара у свету против су присилне вакцинације. Како су они јуче били најбољи стручњаци, а данас нису? Зашто они који су до јуче били у првој линији одбране људских права, данас користе фашистичке методе – гуше критику (која је темељ науке и демократије), шире страх, стварају панику и користе јефтину пропаганду?

То бих хтео да питам другосрбијанце, који су толико опчињени Западноевропљанима, али само у културном разговору, где једни друге поштујемо као личности. Не желим да водим разговор на њихов начин и да радим исто што и они. Замислите да тако изгледа разговор између левичара и десничара – кад десничар каже да верује у Бога и да је против присилне вакцинације, да му се левичар одмах смеје и говори како је глуп, а да се десничар смеје и да говори левичару да је много глуп чим левичар каже да је атеиста и вакцинисан. Не ради другоме оно што не желиш да други ради теби, то је порука коју ће, надам се, друга страна напокон чути. Ако чује, хтео бих да их питам и зашто прецењују Западноевропљане и себе у односу на православце или вернике генерално, зашто мисле да Срби мање вреде и зашто мисле да они више вреде кад имитирају Западноевропљане? Не постоји ниједан једини разлог да се православни Србин осећа инфериорно или да има комплекс ниже вредности у односу на Западноевропљане као и на другосрбијанце.

Бити верник у науку само по себи не значи бити паметнији од онога који верује у Бога, јер и међу онима који верују у Бога постоје веома мудри, образовани људи и добри научници и неки од најбољих научника у свету били су верници. Не постоје вечне истине, нико не може да докаже да је паметнији у том смислу. Кад говоримо о пандемији, како они који не знају како је настао вирус и не знају како се лечи вирус, могу да тврде да су паметнији од било кога? Да не помињемо да је већ документовано да вакцинисани људи не заустављају пренос вируса. „Све време се позива на став струке али у ком тренутку смо ми као струка имали могућност да изнесемо свој став? Мислим да сам у једном тренутку потпуно била запостављена, а мислим и да сам имала шта да понудим и држави и институцијама државе Србије а све у интересу грађана Србије и њиховог здравља. Стекао се утисак да само једна мала група стручњака говори о проблему и одлучује о проблему… Суштина овог догађаја је да има много непознатих чињеница, и то је оно што нас као струку треба пре свега да зближи, а не да подели… Ми се морамо само делити на оне који имају чињенице и који немају чињенице“ – истакла је суштину проблема проф. др Валентина Арсић Арсенијевић. Сличне проблеме имали су и др Јована Стојковић и проф. др Бранислав Несторовић. Сад се на исти начин прогоне професори медицинских факултета и лекари који су основали УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“.

Могу да схватим кад левичари критикују екстремне десничаре, али не могу да схватим да се сви десничари, тј. верници, конзервативци или традиционалисти етикетирају као глупи и назадни и оптужују за фашизам. Зар није управо то што раде такви левичари – фашизам?

Не мислим да су сви другосрбијанци, тј. атеисти, прогресивци или еврофили, глупи или да су сви фашисти, или, да је сваки вакцинисани човек вакци-нациста, такође, не мислим да су сви Запардноевропљани глупи, фашисти… Толико је људи из тих народа чије књиге, филмове или музику волим и који су пријатељи српског народа. Али указујем на зло које и Западноевропљани чине и немам осећај инфериорности пред њима. Дакле, моја порука левичарима и либералима или другосрбијанцима је: не лепите етикете десничарима или верницима које не желите да они лепе вама. Ако нам кажете да смо глупи, шта очекујете да вам одговоримо, осим да сте глупи? Ако нам кажете да смо фашисти, шта очекујете да вам одговоримо, осим да сте фашисти? Да ли тако разговарају разумни и културни људи? То води у грађански рат. Надам се да међу другосрбијанцима има разумних људи и да ће доћи до културног дијалога. И да ће на време схватити да непријатељи долазе са Запада.

Никола Варагић: Одговор друговима левичарима

Никола Варагић

Недавно сам на друштвеној мрежи поделио објаву познанице која је описала напад који је доживела од стране мигранта у центру Београда. Мигрант јој је отео телефон и новчаник. Kрађу je пријавила у станици полиције и пословници мобилног оператора, где су јој рекли да је имала среће, јер је нису претукли као неке друге жене, и да се сваки дан пријави по десетак таквих крађа телефона, само у тој пословници. Ја сам то објавио и написао да је то истина и да познајем девојку, која иначе ради са странцима и путује по свету.    

Кад је пре неколико година избила мигрантска криза, написао сам пар текстова на ту тему, са поруком да се према мигрантима понашамо хумано (да су и они људи), да је њихов циљ да стигну у ЕУ, да држава мора да буде добро организована и да је приоритет безбедност грађана Србије. После тога сам само пратио шта се дешава у Србији. Очекивано, држава се није добро организовала, било је напада, полиција није реаговала, а медији ћуте о томе. Прва реакција је била од стране Народне патроле, које је и настала због тога што полиција не штити грађане и њихову имовину. Већина невладиних организација и медија осудила је акције Народне патроле. Режим је правио тајне договоре са државама које желе од Србије да направе прихватни центар за мигранте, јер су видели да се нико не буни…  

Због поменуте објаве јавило ми се неколико другова левичара са коментарима и порукама, у стилу – ниси ваљда и ти део те кампање или говора мржње према мигрантима; да је било толико лажних напада, па ни ово што сам објавио можда није истина; какве има везе да ли је нападач мигрант или грађанин Србије; зар и не десничари не туку жене, и томе слично. Па се ту помињу фаланге, скинси, ККК, Кристална ноћ и томе слично. Дакле, свако ко укаже на то да постоје напади миграната, да полиција не реагује, док медији о томе ћуте, одмах се доводи у везу са екстремним организацијама. Да ли су сви десничари исти? Да ли само десничари указују на тај проблем? Да ли може да се реши тај проблем ако се правимо да не постоји. Сваког ко укаже на тај проблем, левичари одмах етикетирају као десничара, а сваки десничар је и екстремиста – генерализују се сви људи, ставља се знак једнакости између свих десничара. То раде они који кажу да нису сви мигранти или левичари исти, тј. они који од нас траже да не генерализујемо све људе и да не будемо популисти.  

Није свако ко пријави напад, члан Народне патроле. Ни Дамњан Кнежевић није исти као и вође разних левијатана, заветника, стројева и акција… Надам се да никад неће бити исти као они. Ако буде, критиковаћу га исто као све екстремисте. Али мене сад, само зато што сам поделио поменуту објаву и што познајем Дамњана, другови левичари одмах доводе у везу са екстремним десничарским организацијама. Ако кажем да је неки мигрант напао неку девојку, то не значи да ја мислим да су сви мигранти терористи, да су сви муслимани, или сви Арапи, или сви црнци, исти такви. То није напад на све мигранте и ту нема говора мржње и расизма. Само не желим да се догађају напади миграната на грађане Србије – безбедност грађана Србије је приоритет, а мигрантима и избеглица желим бољи живот.  

На протестима у јулу, на истој страни били су и левичари, из нпр. здружене акције Кров над главом, и десничари, из нпр. Народне патроле. После протеста, Бојан Савић и ја смо хтели да се сви повежемо и упознамо и да подржимо једни друге у акцијама. Отишли смо на неколико протеста Крова над главом и осталих левичарских организација (после једног протеста отишли смо на пиће са Иваном Златићем и његовим саборцима и саборкињама, ту је био и проф. Јово Бакић; они су касније основали Партију радикалне левице). Онда сам повезао Бојана и Дамњана, који су се давно упознали и изгубили контакт, па је Бојан Савић урадио интервју са Дамњаном Кнежевићем. После тога Иван се више није јављао*. Да ли је фашиста и расиста свако ко каже да постоје напади миграната и да тај проблем мора да се реши? Можда Народна патрола то не ради најбоље, имам и ја примедбе како то раде, и предлог да се пажња усмери на (не)рад полиције, а не на саме мигранте, али то што сад ради Народна патрола није расизам и није фашизам, него указивање на проблем. Исте оптужбе је доживео и Бошко Обрадовић кад је указао на тај проблем прошле године.

Тај проблем може да реши само полиција, тј. држава. Грађани се самоорганизују кад виде да полиција не реагује. Ако се ту појаве и екстремисти, полиција је крива. Полиција мора да заштити грађане и од напада миграната и од напада екстремиста. Полиција не ради ни једно ни друго, па је све више напада миграната и све су гласнији екстремисти који су под контролом режима. Кад би држава имала јасну стратегију поводом мигрантске кризе, а полиција добро радила свој посао, не би било потребе да постоји ни Народна патрола. И сами левичари, које познајем, против су тога да се у Србији насели стотине хиљада или милион миграната. И левичари добро знају да ће полиција одмах да реагује ако хулигани праве проблеме и добро знају како би полиција поступила према нашим грађанима који врше насиље (а нису под заштитом полиције). Овде је питање зашто полиција исто тако не реагује кад неки мигранти врше насиље (наравно, не желимо да полиција бије мигранте, као што бије грађане Србије)? Или, шта бисте ви лично урадили ако наиђете на мигранта који је напао девојку, или ако међу мигрантима откријете криминалца или терористу? Да ли сте сигурни да и таквих нема у Србији? Полиције не штити грађане Србије од таквих миграната, не брине о безбедности грађана, и неко мора нешто да предузме. Исто тако, неко указује да постоје домаћи криминалци, под заштитом полиције, који раде шта хоће. Ако полиција не штити грађане од домаћих криминалаца, који имају заштиту полиције, онда не мора да их штити ни од таквих миграната, и о нападима миграната уопште не би требало да се говори, јер то није политички коректно – као да је порука другова левичара. Колико жртава можемо да имамо због тога? Шта ако међу жртвама буду и ваши ближњи?

Да ли је сваки левичар, који је подржао Бајдена, педофил? Да ли је сваки марксиста исти као Пол Пот, Ким Џонг Ун и њима слични комунисти? Да ли свакога ко не мрзи мигранте плаћа Сорос? Да ли је комунизам исто што и фашизам и нацизам? Како се осећате кад вас,  као левичара, неко пореди са Пол Потом, или кад ставља знак једнакости између Стаљина и Хитлера или између партизана и усташа? Дакле, одговор друговима левичарима је да не доводе олако сваког десничара у везу са фашизмом, односно, не чините другима оно што не желите да други чине вама. Не желим да живимо у подељеном друштву, да се делимо због идеологија које долазе са Запада, нпр. на имитаторе Кју-клукс-клана и Антифе. Ако верујете да су једино левичари (неке левичаре финансирају крупни капиталисти и користе за своје циљеве) антифашисти, а да су сви десничари и конзервативци расисти и фашисти, онда (не)свесно радите на стварању подела и сукоба. Већина грађана Србије не жели да Србија постане затворено друштво, али ни да постанемо прихватни центар за мигранте.

Знам да левичари, које познајем, то не желе. Зато је време за дијалог. Екстремисти не желе дијалог. Где постоји култура дијалога, екстремизам је побеђен или маргинализован.

* Дан након што сам написао овај текст, као да је знао о чему пишем, послао ми је поруку Иван Златић. Ако левичари који нису екстремисти и десничари који нису екстремисти, не могу да разговарају, екстремисти су победили, а то води у грађански и братоубилачки рат. Настављамо, надам се, дијалог.