Никола Варагић: Влада стручњака и народног јединства

3 јуна, 2021

Никола Варагић

Да ли је најбоље решење да на власт дођу стручњаци, морални ауторитети, људи који су доказали да су способни, поштени и да мисле својом главом, људи који нису политичари и нису били на власти? Неки мисле да је то једини излаз, али ретко ко је ишао даље од тога – како би изгледала таква Влада Србије, ко би били министри, итд. Покушао сам да идем мало даље у разради, није лоше да се размисли о томе, пошто део грађана, а можда и више од половине, не жели више да гласа ни за странке режима, ни за странке опозиције.

Влада стручњака и народног јединства имала би 15 министара и 3 потпредседника. Ту би били и левичари и десничари, људи различитих генерација, и они рођени у Београду и они који нису рођени и не живе у Београду, и они који су живели у дијаспори…

Ово је предлог како би изгледала таква Влада Србије:

1.    Министар унутрашњих послова                                             

– Милан Думановић

2.    Министар просвете и науке                                                   

–  Александар Кавчић

3.    Министар одбране                                                                   

– Новица Антић

4.    Министар културе и информисања                                        

– Рајна Драгићевић

5.    Министар финансија                                                               

– Јован Б. Душанић

6.    Министар привреде                                                                 

– Божо Јанковић

7.    Министар пољопривреде, водопривреде и развоја села      

– Славољуб Лекић

8.    Министар за рад и социјална питања                                      

– Јована Ружичић

9.    Министар правде                                                                      

– Иван Нинић

10.  Министар спољних послова                                                     

– Енес Халиловић

11.  Министар здравља                                                                     

– Даница Грујичић

12.  Министар дијаспоре и породице                                             

– Игор Рашула

13.  Министар омладине и спорта                                                  

– Тања Петровић

14.  Министар државне управе и локалне самоуправе                  

– Софија Мандић

15.  Министар заштите животне средине и шумарства                

– Ратко Ристић

Потпредседник задужен за Косово и Метохију                             

– Милош Ковић

Потпредседник задужен за демократизацију друштва                 

– Бранка Катић

Потпредседник задужен за развој привреде и иновација             

– Дејан Илић

Председник Владе Србије                                                                

Образложење:

Милан Думановић је професионални полицајац, који жели да се, након што добије спор у суду, врати да ради у полицији, али у овом тренутку не постоји бољи кандидат од њега за место министра унутрашњих послова. Полиција је веома корумпирана и у држави цвета криминал, продају се и подаци грађана и државне тајне, ко год да буде министар решен да се обрачуна са криминалом и корупцијом, имаће много изазова, мало добрих сарадника и ништа неће моћи да уради ако у томе нема помоћ целе Владе Србије и грађана Србије.

Професор др Александар Кавчић је, оснивањем фондације у Србији и доделом бесплатних уџбеника, након што је добио судски спор против корпорације из САД која је украла његов патент, избио у први план као најбољи кандидат за место министра просвете и науке. Један од заменика или саветника за ниже нивое образовања могла би да буде и професорка Љубинка Боба Недић (Клотфркет блог). Саветник за промоцију науке могао би да буде Живојин Жика Петровић, оснивач Српске научне телевизије, данас Brainz TV.

Новица Антић је познатији широј јавности, као председник Војног синдиката Србије, и он очекује да му, након што добије спор у суду, буду враћени посао и чин у војсци, али за сад не постоји бољи кандидат од њега за место министра одбране. За начелника ГШ Војске Србије поставио бих генерала Мирослава Талијана, команданта 72. падобранске бригаде.

Професор др Рајна Драгићевић ради на катедри за српски језик на Филолошком факултету у Београду и идеални је кандидат за место министра културе и информисања. Заменик министра културе био би познати виолиниста Стефан Миленковић, који се недавно вратио у Србију. Део посла око медија водио би неко ко има искуства у раду са медијима (нпр. професорка ФДУ Ана Мартиноли, новинар Цвијетин Миливојевић…). За развој филмске индустрије био би задужен неко ко не припада неком клану (можда Југослав Пантелић?).

Од професора др Јована Б. Душанића, као доказаног борца против неолиберализма, нема бољег кандидата за министра финансија. То министарство чека један од најтежих задатака – темељна реформа Пореске управе и пореског система Србије, као и банкарског система. Пошто је у Србији мало добрих економиста и некорумпираних финансијских стручњака, сарадници би морали да се траже и међу нашим стручњацима у расејању и дијаспори. 

Министарство привреде било би вероватно највеће, јер би то министарство покривало и оне секторе који су до сада били посебна министарства – енергетика, рударство, саобраћај, телекомуникације, туризам, трговина. То министарство имало би више заменика министра а једно место припало би неком од власника неке од најбољих ИТ компанија (Владимир Мастиловић, Игор Богићевић, Александар Чабрило…). Мислим да је најбољи кандидат да води министарство привреде привредник Божо Јанковић, власник компаније Ентеријер Јанковић, која ради пројекте у светским метрополама. Јавна предузећа водили би само стручњаци, можда и неки из дијаспоре који би се вратили да воде неке велике система… Министарство привреде би, у сарадњи са министарствима финансија и пољопривреде и потпредседником Владе Србије задуженим за развој привреде и иновација, стварало нову економску политику и услове за убрзани привредни развој, водећи рачуна о екологији.

Мислим да је најбољи кандидат за министра пољопривреде, водопривреде и развоја села професор др Славољуб Лекић са Пољопривредног факултета у Београду. Професор др Снежана Ољача је председница УО Serbia Organica и она је сарадник министарства, само што би та организација постала много већа и јача. Као заменика министра предложио бих привредника Васу Лекића. Задатак министарства пољопривреде, водопривреде и развоја села био би да од Србије направи једног од највећих и најпознатијих произвођача органске хране у свету, што није могуће ако се не обнове села и задруге и не штити природа. У сарадњи са министарством заштите животне средине подвукле би се црвене линије и томе би се морале прилагодити све индустрије. Ако производња литијума доноси више штете него користи, онда нам не требају ти рудници. Може да се нађе друго решење.  

Јована Ружичић води Центар за маме, друштвено је активна, предузетница, школована у свету, мислим да би унапредила рад институција и установа у својој области и да би имала добру комуникацију са грађанима и невладиним сектором и да би искрено штитила права угрожених социјалних категорија и зато је идеална да буде министар за рад и социјална питања. Било би добро да у министарству буде и неко из организације За кров над главом.

Двоумио сам се и да ли је најбољи кандидат за министра правде адвокат Иван Нинић или професор др Зоран Чворовић, али мислим да је Иван Нинић бољи кандидат за министра, а да професор др Зоран Чворовић мора да заузме неку од највиших функција у правосуђу. Ту су и остали који су се доказали својим радом, попут судије Александра Степановића, а које чека озбиљна реформа те гране власти и борба против корупције и криминала.

За министра спољних послова имао сам више кандидата, али сам се определио за писца Енеса Халиловића, из Новог Пазара, добитника бројних књижевних награда. За Србију је сада најважније да се на простору Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Косова и Метохије и Рашке области у Србији постигне стабилност и уреде односи између народа, а на том простору живе и Бошњаци, област Новог Пазара је раскрсница путева – верујем да би се Енес Халиловић одлично снашао на тој функцији у оваквој Влади Србије. Као заменика министра спољних послова предложио бих др Стевана Гајића из Института за европске студије, а за амбасадоре само врхунске дипломате и добре економисте – добар део места заузели би стручњаци који живе или су живели у дијаспори.

Највише сам се двоумио за министра здравља, јер је најмање добрих кандидата, познатих у јавности, а нарушено је поверење у здравствени систем и фармацеутску индустрију. На крају, мислим да је, ипак, професор др Даница Грујичић најбоље решење, а као заменик министра професор др Миодраг Стојковић. У министарству здравља морало би да се нађе место и за стручњака који ће представљати медицинске раднике и грађане Србије који су против присилне вакцинације због корона вируса. Затим, један сектор министарства бавио би се и алтернативном медицином и лековима на бази лековитог биља. Очигледно је да европска савремена медицина није толико ефикасна, а прескупа је, било би добро да се у виду имају и другачија искуства и знања, а која, наравно, морају бити проверена.

Игор Рашула води организацију Срби за Србе која је апсолутно број један организација што се тиче поверења и дела, тако да од њега нема бољег кандидата за министра дијаспоре и породице, са задатком да повеже матицу и расејање и брине о породичним вредностима. За све ове године нико никад ништа лоше није рекао за рад организације Срби за Србе и помогли су хиљадама људи. За заменика министра задуженог за дијаспору предложио бих Ану Ранитовић која је докторирала на Оксфорду, сад ради на универзититу Гронинген, у Србији води Campster и iSerbia, а за заменика задуженог за бригу о породици предложио био др Слободана Јанковића из Института за међународну политику и привреду.

За министра спорта и омладине предложио сам Тању Петровић зато што је међу најбољим српским спортискињама свих времена, долази из малог спорта, али као каратискиња знала би да остане независна у односу на велике спортове, савезе и клубове. Колико сам видео из медија, њена деца су тинејџери, тако да је идеална и да покрива сектор омладине. За заменика министра предложио бих Владимира Грбића. За председника Ватерполо савеза Србије Живка Гоцића, Фудбалског савеза Србије Немању Видића, Атлетски савез Србије водио би др Марко Ћосић, Олимпијски комитет Јасна Шекарић

За министра државне управе и локалне самоуправе предложио сам дипломирану правницу Софију Мандић, која је веома активна у невладином сектору, борац за ефикасну државну управу и људска права, и она је, као један од аутора на порталу Пешчаник,једна од веза Владе Србије са грађанским делом Србије и мањинама, а ту су и општине у којима већину чине припадници етничких мањина. Ово министарство водили би људи ван система, они који као обични грађани знају све мане државне бирократије или неефикасне државе која није сервис грађана.

За министра заштите животне средине и шумарства нема бољег кандидата од професора др Ратка Ристића, декана Шумарског факултета и еколошког активисту који би око себе у министарству окупио све доказане борце за чист ваздух и воду и здраву храну и учинио све што је потребно да они грађани који нису имали стекну ту културу и еколошку свест и да се напоком Србија очисти од смећа и кажњавају загађивачи. 

У овој Влади Србије нема министарства за европске интеграције. Мислим да Србија, због своје будућности, мора изградити друштво у којем постоји владавина права, социјална правда… па кад достигнемо тај ниво демократије, владавине права и економског развоја, и заштиту територијалног интегритета, ако нам је то у интересу, можемо да преговарамо о уласку у ЕУ са ЕУ, ако ЕУ то буде желела, или ако тад буде постојала. Можемо да се развијамо као војно неутрална држава – са оваквом Владом Србије – све док велике силе не покрену светски рат. Од нас зависи како ће изгледати живот у Србији.  

За Србију је најважније питање како реинтегрисати покрајину Косово и Метохија у састав Србије. Тражи се најбоље решење за коначни статус Косова и Метохије, решење које ће да прихвате и косовски Албанци. Тим послом баве се стручњаци из надстраначког Покрета за одбрану Косова и Метохије и зато је најбољи кандидат за место потпредседника Владе Србије задуженог за стварање плана за деловање државе у вези КиМ професор др Милош Ковић. План који се усвоји спроводила би сва министарства и све државне институције, а потпредседник Владе био би координатор између свих државних институција.

Потпредседник Владе Србије задужен за демократизацију друштва покривао би и области којима су се до сада бавила министарства за људска права и европске интеграције, пружао подршку раду независних институција попут Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података… Радио би на демократизацији медија, градио културу дијалога између политичких и идеолошких неистомишљеника, већина и мањина, подстицао јавне расправе… Мислим да би тај посао одлично радила глумица Бранка Катић, која се недавно вратила у Србију, после 20 година живота у Енглеској. Она би радила и на развоју културе дијалога и критичког мишљења и међу члановима Владе Србије и критиковала би рад министарства и државне институције која крши права грађана, гуши слободе… Зато потпредседник задужен за демократизацију друштва мора да буде неко ко има своје мишљење и увек сме увек да каже шта мисли.

Професор др Дејан Илић је светски познат научник који је решио проблем батерије за Епл а сад је на челу тима немачке владе који ради на усавршавању батерије за електромобил. Међутим, ако се покаже да би штета од отварања рудника литијума била већа од користи, задатак професора Дејана Илића и целе Владе Србије био би да се нађе друго решење. Као потпредседник Владе Србије за развој привреде и иновација професор Илић помагао би развој ИТ индустрије, развој иновација, посебно у енергетици или зеленим технологијама, у сарадњи са министарством спољних послова и амбасадама и министарством дијаспоре помагао би домаћим фирмама да изађу на страна тржишта и освоје нова тржишта и радио би на одабиру и довођењу страних инвестиција.

Председник Владе Србије, иако се тражи да не буде политичар и неко ко је био на власти, ипак мора да буде политички најискуснија личност у Влади Србије и неко ко може да се носи са притиском јавности и има неког искуства у томе. Неко ко је и морални ауторитет и добар оперативац, да му није страна економија. Имао сам у виду људе као што су Душан Ковачевић, Емир Кустурица… После дуго, дуго размишљања, нисам успео да се одлучим ко је најбољи кандидат. Можда неко други има идеју. Председник Владе је први човек у држави по садашњем Уставу, дакле, изузетно политичка функција на којој може бити само неко ко може да се носи са свим изазовима у унутрашњој и спољашњој политици. То би могао да буде неко од политичара, а можда неко од стручњака овде поменутих, неко ко би се одлучио да уђе у политику и око себе окупи такве људе, да онда заједно са њима на фер и поштеним изборима освоји апсолутну већину гласова.   

Задатак ове Владе Србије био би да се победе криминал и корупција, да се изгради правна држава – држава благостања, чега нема без развоја привреде и пољопривреде (тражи се права мера између државног интервенционизма и слободног тржишта), да држава постане сервис грађана, да у државној служби постоји позитивна селекција, да се развија култура дијалога, шири еколошка свест, поштују људска права и слободе, да се заштити породица као основна ћелија друштва и победи бела куга, да се заустави одлив мозгова и врати део наших људи из расејања и дијаспоре, да се нађе најбоље решење за Косово и Метохију и најбољи начин да се граде добри односи са државама у региону и великим силама…

На крају, можда постоје још бољи кандидати, а можда неки од поменутих не би ушли у политику ни под овим условима, то је сад мање важно. Ово је само пример да се види да ли или колико је велика разлика између овакве Владе Србије и влада Србије које смо до сада имали и какву сада имамо. Шта мислите, да ли би било неке разлике? Шта мислите, да ли ће Србија икада имати такву власт? Није лоше да се о томе више размишља и више разговара…


%d bloggers like this: