Никола Варагић: Између анархије и нове елите

17 јануара, 2022

Никола Варагић

Референдум о промени Устава у делу који се тиче правосуђа није успео. За режим, ово је велики пораз. Прво, због мале излазности (нису убедили већину својих бирача са прошлих избора да изађу на референдум), и друго, због резултата референдума, који су спорни. Али режим свакако зна праве резултате и зна да више нема већину у народу, и сад ће настати паника на броду који тоне. А нема довољно чамаца за спасавање.

Излазак на референдум је имао смисла као тест пред изборе. Ако покраду референдум, на изборе нема смисла излазити. Они који су бојкотовали референдум, изашли би на изборе и били би покрадени као они који су изашли на референдум. Штета од покрадених избора је много већа него штета од покраденог и неуспелог референдума.

Они који су изашли на референдум, ухватили су режим у крађи и превари, јер режим није поштовао договор са опозицијом. Ако није поштовао договор за референдум, онда неће ни за изборе. То смо сад утврдили.

Режим је сад пред избором – испунити све захтеве опозиције и омогућити поштене изборе или натерати опозицију да бојкотује и изборе у априлу и тако отворити пут опозицији или народу да режим смени преко улице. Опозиција нема други избор осим да прави протесте. Они могу бити мирни, или радикални, али борба кроз институције више нема смисла.

Данас је први протест због крађе на референдуму. Још увек трају еколошки протести. На еколошке протесте долази и патритоски и православни део опозиције. На протесте против крађе на референдуму или због ковид фашизма, које организује патриотски и православни део опозиције, не долази проевропски и грађански део опозиције.

Проевропски део опозиције није изашао на референдум, а најављује излазак на изборе. Да ли ће патриотски и православни део опозиције који је изашао на референдум остати при ставу да излази на изборе, остаје да се види у наредним данима.

Очекујем да бунт народа буде све већи, а надам се да ће се појавити лидери опозиције који ће достојно представљати народ и знати како и где да усмере енергију бунта или побуне.

Ако се не појаве нови лидери народа, улазимо у анархију, која може да се заврши тако што ће Србија постати протекторат НАТО пакта.


Никола Варагић: Референдум и избори

30 новембра, 2021

Никола Варагић

Корпорација Рио Тинто жели да отвори руднике литијума у Србији и људи који воде Рио Тинто уверени су да ће их отворити, зато што су уверени да је Србија класична колонија са корумпираном и слабом елитом и народом који је лако уплашити и обманути. У другим државама постоје већа налазишта литијума, али грађани тих држава (попут Португалије) нису дозволили отварање рудника литијума. Међутим, нису ни Срби слаби и глупи, све је већи отпор градњи рудника међу грађанима Србије. Зато сад притисак на режим долази, са једне стране, од корпорације Рио Тинто, а са друге стране, од грађана Србије који не желе руднике литијума, већ чисту воду и земљу.      

Режим се више уплашио Рио Тинта (глобалиста), него народа, и да би избегао одговорност жели да организује референдум поводом отварања рудника литијима (након измена закона о референдуму и о експропријацији земљишта). Tо је вероватно једина тема која тренутно не дели опозицију у Србији. Напротив, мислим да постоји консензус у опозицији да се не дозволи отворaње рудника литијума у Србији и да се не излази на референдум. Остаје да се види шта ће опозиција предузети ако режим и Рио Тинто пошаљу опрему за рудник у долину Јадра, тј. како ће спречити да та опрема стигне у долину Јадра.   

Међутим, зашто опозиција најављује излазак на изборе? Ако изборе организује иста власт као и референдуме, на које опозиција неће изаћи, зашто би онда изашла на изборе? Шта је другачије кад су у питању избори, у односу на најављене референдуме и измену закона о референдуму, експропријацији земљишта, одлуку суда у вези спора адвоката и банака…?

И колико се може веровати проевропском делу опозиције да је искрен у борби против Рио Тинта, ако не сме да критикује или доводи у питање студије Фајзера и сличних компанија? На пример, коалиција коју су формирале странка Небојше Зеленовића и еколошки покрет Александра Јовановића Ћуте, одушевљено истиче да је добила подршку немачке странке Зелени, која је подржала бомбардовање Србије 1999. године!!! Зелене сада води Аналена Бербок која наставља политику Јошке Фишера. Дакле, ради се о зеленим нацистима, или, нацистима који су се маскирали у екологе. Центри моћи који су на чело зелених довели Аналену Бербок, са циљем да буде канцеларка Немачке, контролишу корпорације као што су Рио Тинто, Фајзер, Водафон, Фејсбук, највеће банке, бомбардују и колонизују државе, шире трансхуманизам… Да ли истим центрима моћи служи и режим у Србији? Да ли исти центри моћи од евроатлантских држава праве логоре за експериментисање над људима?

Или, странке проевропског дела опозиције које подржава United Media, и које подржавају United Media медије (N1, Nova S, Danas, а који су, што се тиче лобирања за фармацеутску индустрију и увођења фашистичких мера, у рангу са главним режимским лобистима и не разликују се од РТС-а, Pink-а и Blic-a), против су изградње рудника литијума и Рио Тинта, а са друге стране – залажу се за Covid-Аusweis и присилну вакцинацију и прогоне лекаре које прогоне режим и фармакомафија, а не критикују уговоре које са Фајзером потписује министар здравља. Колико може да им се верује да су искрени у борби против Рио Тинта ако знамо да су и власници Рио Тинта део истог друштва, као и власници United Media, и Фајзера, Фејсбука, Монстанта/Бајера и највећих банака и медија? Шта значи бити против рудника литијума, а подржати медицинске експерименте над грађанима Србије? Међутим, није много важно шта ће да раде проевропске странке, као ни странке владајуће коалиције.

Будућност Србије и српског народа, према мом мишљењу, зависи од тога да ли ће настати патриотски блок. Само јак патриотски блок може да спречи отварање рудника литијума или да корпорације попут Фајзера спроводе експерименте над људима и децом у Србији и само патриотски блок може да укине Covid-Аusweis. Само јак патриотски блок може да сруши овај режим, промени овај систем и створи услове да се стотине хиљада Срба врати из дијаспоре, а заустави одлив мозгова. Родољуби не смеју да препусте другосрбијанцима да предводе борбу за заштиту Макиша и против лошег пројекта метроа, или Рио Тинта и осталих загађивача, без обзира из које државе да долазе инвеститори… јер другосрбијанци не могу да победе у тим биткама – неће ићи до краја против светских моћника. То може једино патриотски блок; будућност народа зависи од родољуба (што је и природно).   

Већина грађана Србије није за отварање рудник литијума, ни за Covid-Аusweis и присилну вакцинацију, ни за продају КиМ, ни за улазак у ЕУ – та већина у бирачком телу нема своје представнике и ту већину може да представља само патриотски блок. Дакле, то не може да буде само једна патриотска странка или покрет, јер појединачно нико нема тај ауторитет, ту популарност и ресурсе. Мислим да патриотске странке, које би самостално изашле на изборе најављене за април 2022. године, не би могле да пређу цензус и да би имале више шетете него користи од изласка на изборе, као и цео патриотски блок, тј. српски народ. На сваком родољубу који може да утиче да се образује патриотски блок (нова елита), сад је велика одговорност и надам се да су сви родољуба свесни своје одговорности и да ће на страну ставити ускостраначке интересе, раније сукобе, личну сујету и гордост.  

Циљ патриотских странака не сме да буде да се пређе цензус, него да се дође на власт и да се промени систем. Систем не може да се мења са људима из старог система, који не желе да се промени систем. Са таквим људима бесмислено је преговарати око изборних услова. Све док се не образује патриотски блок не би требало мислити на изборе. Сва енергија сад мора да се користи за стварање патриотског блока, за стварање плана за долазак на власт; плана за вођење државе кад се дође на власт и плана за промену система. Неко мисли да се изборима ништа не може решити, и да је улица једино решење, неко мисли да има смисла ићи на изборе ако може да се спречи изборна крађа, али шта год да неко сад мисли, то није важно ако се не образује патриотски блок. Кад се образује патриотски блок, заједно ће се одлучити који је најбољи начин да се руши режим и мења систем. Ако се патриотски блок не образује до априла 2022. године, онда је бојкот избора свакако најбоље решење. Кад се образује патриотски блок, могу да се организују протести и изазову ванредни избори. Ако патриотски блок образују најбољи које овде и сада имамо, верујем да би такав патриотски блок добио и благослов патријарха СПЦ, а кад изађе више стотина хиљада људи на улице – режим пада. У том случају, и Русија би подржала патриотски блок, а не режим.   

Ово је борба за живот и за опстанак српског народа, можда нећемо имати другу прилику и више нема места за грешке. Надам се да смо сви свесни колику одговорност имамо, да смо дорасли задатку и историјском тренутку, и да смо свесни да смо сви криви ако не успемо. Сад је све на садашњој генерацији, овде и сада; није важно шта је било пре нас, него шта ће наша генерација, која сад води битку за опстанак, да уради овде и сада.


%d bloggers like this: