Никола Варагић: Године које су појели скакавци

9 марта, 2016

 

Никола Варагић

Никола Варагић

 

 

Споменик књижевнику Бориславу Пекићу, једном од оснивача обновљене Демократске странке, открио је председник Српске напредне странке, који је пре тога био у Српској радикалној странци, чији је председник победио Пекића на првим вишестраначким изборима 1991. године. Председник СНС је сада рекао да они раде оно што ДС није урадила док је толико година била на власти.

Наравно, скоро свако је запазио о каквој се иронији ради, да је у питању предизборна кампања, а неки чланови Демократске странке оптужили су председника СНС да све присваја.

Међутим, да ли је тачно да Демократска странка нема заслуге за подизање споменика, да нико из ДС није учествовао заједно са СНС у откривању споменика? Поред тога што је СНС преузео политику ДС, у врху СНС има више бивших чланова ДС, или људи који су годинама били на страни ДС против СРС, неки су подржавали ДС скоро до 2014. године.

Дакле, међу члановима СНС, или међу онима које је СНС поставила на функције или међу онима који јавно подржавају СНС, сада су бивши чланови ДС попут Горана Кнежевића, Горана Весића, Александра Влаховића, Миодрага Костића, ту су и Беба Поповић, Небојша Крстић и Драган Ј. Вучићевић, затим бивши ДОСовци Млађан Динкић, Вук Драшковић, Драган Шормаз и Андреја Младеновић, а не треба заборавити и подршку коју (лично) председнику СНС пружају другосрбијанци попут Верана Матића, Саше Мирковића, Соње Бисерко, Филипа Давида, Ласла Блашковића, Наташе Кандић…

Сигурно сам доста њих пропустио, али је и овај узорак довољан да покаже да између СНС и ДС више нема разлике и да није тачно да ДС нема заслуге за подизање споменика Бориславу Пекићу. Као што је написао Михал Рамач, да председник СНС није открио споменик Пекићу, да је то урадио неко други, то би прошло незапажено, “сви именовани и неименовани питали би се ко беше тај Пекић и шта ће њему споменик“.

Дакле, једина добра ствар је што је Пекић добио споменик. Као што рече Пекићева супруга, није важно ко је открио споменик, пошто ће споменик ту стајати још сто година. Ако у генерацијама које долазе буду више читали Пекића а мање куповали дипломе, ови који су открили споменик биће заборављени, споменик Пекићу остаје.

***

Борислав Пекић, у другом тому “Године које су појели скакавци“, подсећа на пример окупиране Данске за време Другог светског рата, када су Немци наредили да сви Јевреји носе жуте траке око руке. Дански краљ је рекао да ће у том случају и он носити жуту траку, па су сви Данци сутрадан изашли на улице Копенхагена са жутом траком, да би дан касније немачка команда повукла то наређење.

Онда Пекић исправно, у свом стилу, закључује: “Данци су одувек били Аријевци, срце германске расе. Ми смо то постали декретом, кад се за част нико паметан није отимао, и кад је већина ‘првобитних’ аријеваца већ била мртва. Да је после наредбе од 31. маја 1941. Београд на улице изашао са жутим тракама, Немци наредбу не би повукли. Једноставно би њоме и нас обухватили. Или стрељали талце. Да ли би Његово данско величанство и дотле у срчаности ишло?“.

Пекић је добро знао да препозна лажну религиозност унутар грађанске класе: “На Велики петак, код Цркве Ружице испод Калемегдана, скупљала се елита сталешког потомства да целива икону богочовека у којег није веровала“.

Пекић описује и “грађанску политику за време рата која нас је, пропагирајући уздржавање ‘док не дође време’ (док се Немци не исцрпу, док се не отвори други фронт, док се Британци не искрцају на Јадран)“, остављала “без оружја, праксе, борбене воље, па можда и моралног права на уређење нечега што нисмо успели да одбранимо“.

Описује и грађанску класу: “Логика за мене имала је вредност само ако доводи до закључка од којег се може имати вајда – овакво схватање логике примарна је одлика грађанина у оним областима које не регулише ритуал. Оно је више од свега створило грађанску цивилизацију рачуна… Особине које сам ја имао, напротив, апстрактну су логику општих интереса стављале изнад личног… Комунисти не треба да се осете увређеним што сам хтео да срушим њихово ‘државно и друштвено уређење’. Хтео сам да срушим и оно пре рата. А и оно за време рата… Ми смо се борили за свој свет, хтели смо нешто Треће“.

 


%d bloggers like this: