Никола Варагић: О уласку др Несторовића у политику

Никола Варагић

Проф. др Бранимир Несторовић основао je покрет за заштиту деце и најавио да ће, ако не може да оствари циљеве на овај начин, ући у политику, тј. изаћи на изборе. Према неким анкетама, др Несторовић има подршку од 20 до 25 одсто грађана Србије. Због тога нема много политичара који су се обрадовали кад су чули да је проф. др Бранимир Несторовић основао покрет и најавио излазак на изборе. Одмах су кренуле оптужбе или теорије завере да је др Бранимир Несторовић сарадник режима, да узима гласове опозиције…

Први пут сам чуо за др Несторовића кад је почела пандемија и основан Кризни штаб. Тад се појављивао у друштву осталих чланова Кризног штаба и председника државе, и први утисак који сам стекао о њему није био добар, не толико због изјава о смешном вирусу и куповини у Милану, колико због његове изјаве да ће пандемија највише погодити богате и да ће богати постати сиромашнији, а да на сиромашне неће толико да утичу мере које се доносе због пандемије и губици привреде. Наравно, богати су постали богатији за време пандемије. Због те изјаве био сам уздржан што се тиче др Несторовића. Онда је он избачен из Кризног штаба, кренули су напади на њега са разних страна, у већини медија више није могао да се појави, кренуо је и прогон од стране колега, добио је пријаве суду, али је од стране неких режимских медија и даље добијао простор. Као полуларна јавна личност тај простор је био већи јер је имао и доста критичара, који су говорили или писали негативно о њему, и на тај начин су му давали додатни простор у медијима. Опет, било је и цензуре, па је, на пример, Јутјуб обрисао његово гостовање у институту код др Мише Ђурковића.

А онда сам средином новембра отишао на промоцију књига др Несторовића и слушао сам га уживо пар сати. На промоцији није толико говорио о медицини, колико о ономе што се дешава иза завеса – тамо где се одлучује ко ће бити министар здравља, декан медицинског факултета, директор агенције за лекове, члан кризног штаба, који ће се лекови користити и зашто, а који се забрањују, шта ће студенти медицине да уче, а шта не смеју да уче… Из његовог излагања видело се да се ради о веома образованом човеку, упућеном у суштину проблема, са ширином у погледима, правом научнику који има критичко мишљење, али и правом родољубу и човеку који сме да се бори против система. То против чега се бори др Несторовић је много веће од актуелног режима. Прочитајте његове књиге.

После његовог излагања, из публике су се јављали родитељи чију је децу др Несторовић излечио да се захвале (неки су дошли из других градова, у сали је било више од 200 људи), затим су му пришли млади момци које је излечио кад су били мала деца да му се захвале… Чуо сам и раније приче да је др Несторовић много добар лекар, да је излечио много деце и да га поштује много родитеља. Сад сам се уверио да је истина то што људи говоре о њему. На крају сам и ја имао прилику да га упознам и позовем на трибину ЛРНЕ. На ту трибину није дошао, али је мој утисак о др Несторовићу после промоције којој сам присуствовао и кратког разговора са њим, сада позитиван, драго ми је што је ушао у борбу и надао сам се да ће др Несторовић ући у политику. Не мислим да је др Несторовић агент Империје, а то је најважније. Покрет „Витезови реда змаја“ основали су др Несторовић и Саша Боројевић. Сашу Боројевића не познајем и знам само оно што је доступно у медијима. Делује да је и он искрени антиимперијалиста и антиглобалиста. Зато поздрављам оснивање тог покрета.

У међувремену, основани су патриотски блок и суверенистички блок, наставља се прогон лекара ЛРНЕ, адвокати су започели штрајк, није спречено избацивање проф. др Милоша Ковића са Филозофског факултета, заказан је референдум за 16. јануар поводом промене Устава, од стране посланика (нелегитимне) Скупштине Србије одбијен је предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ, и даље је на снази Covid-Аusweis од 20 часова (као да су већ сви прихватили то као редовно, трајно стање?), стање у привреди је све горе, јавни дуг све већи, прогоне се деца и родитељи, стижу казне грађанима који су учествовали у блокадама, није спречено отварање рудника литијума, ЕПС у колапсу…  

Због свега што се дешава, а посебно поводом пандемије и социјалне политике, мислим да др Несторовић неће имати избор и да ће морати да уђе у политику. Надам се само да неће бити од оних који иду сами против свих. Сад др Несторовић има велику подршку, али део подршке долази од чланова и гласача патриотског и суверенистичког блока, грађана који подржавају ЛРНЕ, или Покрет за одбрану КиМ… Ако др Несторовић сам уђе у борбу и против режима и уђе у сукоб са осталим родољубима из опозиције, мислим да би освојио мање од 20 одсто гласова на изборима. Ако би се појавио на истој или једној листи са свим родољубима из опозиције, та листа би могла да узме можда и 40 одсто, свакако више од 30 одсто гласова на изборима у априлу 2022. године. У овом тренутку др Несторовић има све услове да узме велики број гласова на изборима, али са малим покретом, без јаких кадрова и ресурса за озбиљно бављење политиком или вођење државе, вероватно би брзо доживео судбину нпр. Покрета пет звезда у Италији. Такве кадрове и ресурсе нема ниједна странка и покрет родољубивог и православног дела опозиције, нико не може сам да се бори, а није довољно правити ни мање блокове, као што су патриотски и суверенистички, морају да се и та два блока удруже у један блок, и да се можда смисли нов назив за тај блок или листу.

Логично је да на истој или једној листи буду Двери, Доста је било, Живим за Србију и сви остали покрети и странке које чине патриотски и суверенистички блок, покрет „Витезови реда змаја“ др Несторовића и Саше Боројевића, Покрет за одбрану Косова и Метохије, УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“… Мислим да би др Бранислав Несторовић могао да буде носилац те листе, први на листи за посланике, јер је, чини ми се, његова жеља и циљ да буде посланик у Скупштини Србије, где би могао слободно да говори шта мисли, а да народ гледа преносе. Чини ми се да он не би био добар кандидат за председника државе и председника владе, већ за посланика – за носиоца листе, пошто је у пензији, делује као да он не жели државничке обавезе, већ да, као посланик и један од лидера листе, блока или коалиције која је ушла у Скушштину (ако не у априлу, касније освојила већину и дошла на власт) може да утиче на доношење закона и рад државних институција. Мислим да се око одбране КиМ, заштите продичних вредности и деце, СПЦ, мера против пандемије, ЕУ/НАТО… у скоро свему слажу др Бранимир Несторовић, Бошко Обрадовић, Саша Радуловић, др Јована Стојковић, Милан Стаматовић, стручњаци из ЛРНЕ и Покрета за одбрану КиМ, и сви остали родољуби. Скоро сви се и међусобно познају. У питању је опстанак српског народа. Не постоје неке велике препреке да се родољуби удруже. Ако се то не догоди због сујета, ускостраначких интереса, због поделе мандата, била би трагедија и људи који су могли а нису образовали родољубиви блок били би више криви за пропаст српског народа, него другосрбијанци и аутошовинисти, или странци.

Никола Варагић: Референдум и избори

Никола Варагић

Корпорација Рио Тинто жели да отвори руднике литијума у Србији и људи који воде Рио Тинто уверени су да ће их отворити, зато што су уверени да је Србија класична колонија са корумпираном и слабом елитом и народом који је лако уплашити и обманути. У другим државама постоје већа налазишта литијума, али грађани тих држава (попут Португалије) нису дозволили отварање рудника литијума. Међутим, нису ни Срби слаби и глупи, све је већи отпор градњи рудника међу грађанима Србије. Зато сад притисак на режим долази, са једне стране, од корпорације Рио Тинто, а са друге стране, од грађана Србије који не желе руднике литијума, већ чисту воду и земљу.      

Режим се више уплашио Рио Тинта (глобалиста), него народа, и да би избегао одговорност жели да организује референдум поводом отварања рудника литијима (након измена закона о референдуму и о експропријацији земљишта). Tо је вероватно једина тема која тренутно не дели опозицију у Србији. Напротив, мислим да постоји консензус у опозицији да се не дозволи отворaње рудника литијума у Србији и да се не излази на референдум. Остаје да се види шта ће опозиција предузети ако режим и Рио Тинто пошаљу опрему за рудник у долину Јадра, тј. како ће спречити да та опрема стигне у долину Јадра.   

Међутим, зашто опозиција најављује излазак на изборе? Ако изборе организује иста власт као и референдуме, на које опозиција неће изаћи, зашто би онда изашла на изборе? Шта је другачије кад су у питању избори, у односу на најављене референдуме и измену закона о референдуму, експропријацији земљишта, одлуку суда у вези спора адвоката и банака…?

И колико се може веровати проевропском делу опозиције да је искрен у борби против Рио Тинта, ако не сме да критикује или доводи у питање студије Фајзера и сличних компанија? На пример, коалиција коју су формирале странка Небојше Зеленовића и еколошки покрет Александра Јовановића Ћуте, одушевљено истиче да је добила подршку немачке странке Зелени, која је подржала бомбардовање Србије 1999. године!!! Зелене сада води Аналена Бербок која наставља политику Јошке Фишера. Дакле, ради се о зеленим нацистима, или, нацистима који су се маскирали у екологе. Центри моћи који су на чело зелених довели Аналену Бербок, са циљем да буде канцеларка Немачке, контролишу корпорације као што су Рио Тинто, Фајзер, Водафон, Фејсбук, највеће банке, бомбардују и колонизују државе, шире трансхуманизам… Да ли истим центрима моћи служи и режим у Србији? Да ли исти центри моћи од евроатлантских држава праве логоре за експериментисање над људима?

Или, странке проевропског дела опозиције које подржава United Media, и које подржавају United Media медије (N1, Nova S, Danas, а који су, што се тиче лобирања за фармацеутску индустрију и увођења фашистичких мера, у рангу са главним режимским лобистима и не разликују се од РТС-а, Pink-а и Blic-a), против су изградње рудника литијума и Рио Тинта, а са друге стране – залажу се за Covid-Аusweis и присилну вакцинацију и прогоне лекаре које прогоне режим и фармакомафија, а не критикују уговоре које са Фајзером потписује министар здравља. Колико може да им се верује да су искрени у борби против Рио Тинта ако знамо да су и власници Рио Тинта део истог друштва, као и власници United Media, и Фајзера, Фејсбука, Монстанта/Бајера и највећих банака и медија? Шта значи бити против рудника литијума, а подржати медицинске експерименте над грађанима Србије? Међутим, није много важно шта ће да раде проевропске странке, као ни странке владајуће коалиције.

Будућност Србије и српског народа, према мом мишљењу, зависи од тога да ли ће настати патриотски блок. Само јак патриотски блок може да спречи отварање рудника литијума или да корпорације попут Фајзера спроводе експерименте над људима и децом у Србији и само патриотски блок може да укине Covid-Аusweis. Само јак патриотски блок може да сруши овај режим, промени овај систем и створи услове да се стотине хиљада Срба врати из дијаспоре, а заустави одлив мозгова. Родољуби не смеју да препусте другосрбијанцима да предводе борбу за заштиту Макиша и против лошег пројекта метроа, или Рио Тинта и осталих загађивача, без обзира из које државе да долазе инвеститори… јер другосрбијанци не могу да победе у тим биткама – неће ићи до краја против светских моћника. То може једино патриотски блок; будућност народа зависи од родољуба (што је и природно).   

Већина грађана Србије није за отварање рудник литијума, ни за Covid-Аusweis и присилну вакцинацију, ни за продају КиМ, ни за улазак у ЕУ – та већина у бирачком телу нема своје представнике и ту већину може да представља само патриотски блок. Дакле, то не може да буде само једна патриотска странка или покрет, јер појединачно нико нема тај ауторитет, ту популарност и ресурсе. Мислим да патриотске странке, које би самостално изашле на изборе најављене за април 2022. године, не би могле да пређу цензус и да би имале више шетете него користи од изласка на изборе, као и цео патриотски блок, тј. српски народ. На сваком родољубу који може да утиче да се образује патриотски блок (нова елита), сад је велика одговорност и надам се да су сви родољуба свесни своје одговорности и да ће на страну ставити ускостраначке интересе, раније сукобе, личну сујету и гордост.  

Циљ патриотских странака не сме да буде да се пређе цензус, него да се дође на власт и да се промени систем. Систем не може да се мења са људима из старог система, који не желе да се промени систем. Са таквим људима бесмислено је преговарати око изборних услова. Све док се не образује патриотски блок не би требало мислити на изборе. Сва енергија сад мора да се користи за стварање патриотског блока, за стварање плана за долазак на власт; плана за вођење државе кад се дође на власт и плана за промену система. Неко мисли да се изборима ништа не може решити, и да је улица једино решење, неко мисли да има смисла ићи на изборе ако може да се спречи изборна крађа, али шта год да неко сад мисли, то није важно ако се не образује патриотски блок. Кад се образује патриотски блок, заједно ће се одлучити који је најбољи начин да се руши режим и мења систем. Ако се патриотски блок не образује до априла 2022. године, онда је бојкот избора свакако најбоље решење. Кад се образује патриотски блок, могу да се организују протести и изазову ванредни избори. Ако патриотски блок образују најбољи које овде и сада имамо, верујем да би такав патриотски блок добио и благослов патријарха СПЦ, а кад изађе више стотина хиљада људи на улице – режим пада. У том случају, и Русија би подржала патриотски блок, а не режим.   

Ово је борба за живот и за опстанак српског народа, можда нећемо имати другу прилику и више нема места за грешке. Надам се да смо сви свесни колику одговорност имамо, да смо дорасли задатку и историјском тренутку, и да смо свесни да смо сви криви ако не успемо. Сад је све на садашњој генерацији, овде и сада; није важно шта је било пре нас, него шта ће наша генерација, која сад води битку за опстанак, да уради овде и сада.

Никола Варагић: Како да патриоте дођу на власт?

Никола Варагић

Након што је Covid-Аusweis уведен и у Србији, у Београду и тридесетак градова у Србији неко време трајало је спонтано окупљање људи на протестима. У Београду протести нису постали масовни, зато што ове мере дискриминишу мали број људи и зато што у односу на протест у јулу 2020. год. постоји још једна велика разлика. Проевропски део опозиције подржао је мере (неуставну одлуку) режима и Кризног штаба, тј. дискриминацију грађана. Између режимских и опозиционих проевропских странака (или странака бившег режима), између Кризног штаба и Уједињених против ковида, нема неке разлике по питању борбе против корона вируса или мера које би држава требало да уведе – чак је проевропски део опозиције радикалнији. Питање вакцинације, дакле, поделило је и опозицију на два дела – на присталице и на противнике присилне вакцинације против ковида 19.     

Сад је питање какви (колико) су другосрбијанци антифашисти? Како антифашиста може да подржи или прихвати Аusweis, односно, дискриминацију људи (кад већ сви знају да и вакцинисани људи могу да оболе и пренесу вирус)? И зашто не верују у студије које ради Рио Тинто, или Монсанто, а верују у студије које ради Фајзер? Пошто се залажу за Covid-Аusweis (дискриминацију), предају КиМ, трансхуманизам… проевропски део опозиције није алтернатива режиму и неће имати подршку патриота. Зато пуцају везе између ова два дела опозиције, док ДС и СНС постају ближи. Србији је потребан патриотско-православни блок, да представља већину која нема своје представнике у власти. Јер, више од 50 одсто грађана жели да се укине Covid-Аusweis, више од 50 одсто грађана није за улазак у ЕУ и НАТО, више од 50 одсто грађана поштује СПЦ и Русију види као савезника, исти грађани чине ту већину у бирачком телу – већину без (достојних) представника у власти.  

Да би дошле на власт, странке патриотског блока морају да увере већину у бирачком телу (апстиненте, гласаче СНС, чак и гласаче проевропског дела опозиције) да би се поштовала људска права и слободе, да могу да отворе више фабрика или радних места и да изграде више путева од Вучића и СНС, и да би у држави било више (социјалне) правде, кад би оне дошле на власт. Народ ће подржати оне који могу да обезбеде исплату пензија, раст плата и животног стандарда – није довољно писати петиције против ЕУ и НАТО. Демонстрант није професија – за обављање државних функција потребно је имати одређена знања.

Да ли ће се и кад у редовима патриотског дела опозиције појавити надстраначко удружење економиста и привредника – надстраначко попут „Покрета за одбрану Косова и Метохије“, што се тиче КиМ, или, УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“, што се тиче здравства? Економија је, чини ми се, најслабија карика или највећа мана патриотског дела опозиције. Недостаје економски тим или удружење патриотских економиста и привредника (нпр. са пар хиљада предузетника, пар хиљада малих предузећа, пар стотина великих компанија и пар хиљада спољних сарадника и чланова у дијаспори). Преко тог удружења могла би да се финансирају надстраначка или струковна удружења која окупљају патриоте, или да се предузећа (чланови тог удружења) рекламирају у опозиционим патриотским медијима и на тај начин финансира и рад опозиционих патриотских медија… Дакле, неопходно је да се формира надстраначко удружење (или приватна привредна комора?) привредника који су патриоте, верници, поштени и стручни људи и желе добро свом народу и својој држави. И да се професори историје, медицине, лекари, привредници… међусобно добро упознају. И да сви штите једни друге. Ако прогоне лекаре због тзв. деликта мишљења, сви излазе на протест лекара. Ако НАТО историчари прогоне професоре историје који су патриоте, сви пружају подршку патриотама… И док се бранимо, да заједно одлучимо у каквом друштву или систему желимо да живимо, кад се одбранимо или ослободимо. Шта је наша визија?

Да ли је то спој традиционалног и модерног, али у оквирима православног координантног система? Поштовати право личности, а не право државе? Стварајући демократску, правну државу бранити верска права и слободе и одбранити традиционалне породичне вредности. Како развити нов економски модел? И нов систем државног уређења? И решити коначни статус Косова и Метохије? Али, пре тога морају да се реше сви проблеми са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Грчком, и да заједно решимо албанско питање на Балкану. Међутим, зашто да се не иде и на стварање православно-словенског савеза држава или на поделу Европе? Да ли постоји други начин да се ослободимо НАТО окупације? Како да се Србија и било која друга православна и словенска држава ослободи економске окупације Империје и медицинске инквизиције, ако не настане православно-словенски економски савез држава (шта ако Covid-Аusweis у неким деловима света трајно остане услов да се путује, уђе у банку, продавницу…)?  

Кад знамо да је уведен Covid-Аusweis, кад видимо каквом су прогону изложени професори и лекари који су патриоте, и да је близу одлука за отварање рудника литијума, кад видимо колико је правосуђе под контролом банака и против већине грађана и адвоката, кад знамо какве су све законе донели или ће донети против традиционалних породичних вредности, кад видимо да нестаје последњи траг Србије на Косову и Метохији, да је спремна промена закона о референдуму и Устава… јасно је колико је велика одговорност на људима који могу да утичу да се саберу патриоте и формира патриотски блок. То сабирање може да иде преко надстраначких организација, на три нивоа – политичком, економском и културно-научном. То би била прилика да се спроведе департизација и отвори простор за стручњаке који су нестраначке личности (и из дијаспоре који би се вратили у Србију, а неки побегли из логора у којим сад живе). Ту ће да се види величина и одговорност како политичара, тако и оних који су избегавали политику. Ако патриотски блок представљају најбољи које имамо и изађу пред народ са добрим планом, патриотски блок ће бити нова власт. И тек тад долази тежи део посла – победити криминал и корупцију, створити нову економску политику, покрити рупе у буџету и решити штетне уговоре (које су оставиле претходне власти), спровести реформе полиције, просвете, правосуђа, здравства, јавних предузећа…, победити белу кугу, донети праве мере ако се пандемија у свету не заврши 2022. године, снаћи се у тако нестабилном свету и заштитити права Срба у другим државама, вратити КиМ у састав Србије…, након доласка на власт.

Дакле, ако се странке, покрети и остале организације патриотског дела опозиције, које су заиста патриотске и опозиционе, удруже у један блок предвођен моралним ауторитетима и врхунским стручњацима из своје струке или професије, који имају и план А и план Б за сваку ситуацију, у свакој области државе и друштва – сигуран сам да ништа неће моћи да заустави долазак патриота на власт. Кад патриотски блок буде спреман да води државу, и да мења систем – биће на власти.