Никола Варагић: На коју од две столице ће сести Србија

17 марта, 2022

Никола Варагић

Долази време кад Србија више неће моћи да седи на две столице. Подела између Запада и Истока иде толико да могу настати два одвојена не само интернета или банкарска система него и два одвојена међународна олимпијска комитета или да се организују два светска првенства у фудбалу, кошарци, рукомету, ватерполу, одбојци и осталим спортовима. Једна међународна такмичења ће да организују спортски савези држава окупљених око Велике Британије и САД. Друга међународна такмичења ће да организују спортски савези држава окупљених око Русије и Кине. Тако би се организовала и европска првенства.

Спортска такмичења која буду организовале државе слободног света окупљене око Русије и Кине биће традиционална – мушкарци ће се такмичити против мушкараца, жене против жена и моћи ће да се такмиче спортисти који нису вакцинисани. На светским првенствима која буду организовале трансхуманистичке државе Запада и њихове колоније, мушкарци који се „осећају као жене“ такмичиће се против жена у свим женским спортовима и сви ће морати да буду вакцинисани (и ко зна шта још у будућности, нпр. такмичење киборга…).

Већина држава ће учествовати на такмичењима на којима учествују и спортисти из Русије и Кине. Играчи из Африке и Јужне Америке долазиће у руске и кинеске клубове и те лиге ће постати јаче него оне на Западу. Другим речима, Запад је желео да изолује Русију због Украјине, али ће се све то завршити тако што ће Запад остати изолован од остатка света. Овог пута, већина људи у свету је на страни Русије, а не Велике Британије, САД, Немачке и Француске. Чак ни на Западу нема више тако убедљиве русофобне и србофобне већине. Грађани евроатлантских држава полако схватају да су њихови, домаћи политичари, много већи проблем него Путин. На крају ће владајућа елита Запада остати изолована од света.

Што се тиче Русије и Украјине, ако Запад не жели рат против Русије и остатка света, онда ће престати да шаље оружје украјинским националистима и убрзо ће се завршити војни сукоб у Украјини, тј. Европи. Украјински националисти су у Другом светском рату били сарадници нациста, а у оквиру СССР-а створени су од стране коминтерноваца. Украјина је производ нацизма и комунизма. Свако ко познаје историју зна да је Украјина стара руска земља, да Украјина (пре распада СССР-а) никад није била независна држава и да већину становништва Украјине чине верници Украјинске православне цркве која је у јединству са Руском православном црквом. Наравно, Украјина данас није само руска земља, постоје и Украјинци који нису нацисти, али не желе да живе у Русији и зато очекујем компромисе. Очигледно је да Русија на Украјинце гледа као на свој народ, али да поштује и Украјинце који не воле Русију, али нису нацисти или глобалисти. Због тога руска војна операција у Украјини не иде брзо, руска војска води рачуна о цивилима, о свом народу са обе стране границе, иначе би Русија много брже заузела Кијев и остале градове. Украјински нацисти се повлаче на запад Украјине. Претпостављам да Русију тај део државе не занима толико и да тамо неће слати војску. Осим ако Запад не настави да наоружава украјинске нацисте а ови да нападају Русију и крше примирје или договоре који се направе. Русија би онда била принуђена да војно интервенише и на западу Украјине, али и против Запада који се меша у унутрашње питање Русије. То би онда био почетак великог рата у Европи.

Међутим, сумњам да ће НАТО ући у рат против Русије и остатка света због Украјине. Сад се борба води за западни део Украјине или како да тај део остане под контролом Запада. А пре свега, да Русија не иде даље на Запад – у границе које су договорене кад се распадао СССР или пре ширења НАТО алијансе на исток Европе. То Русија захтева од НАТО.  

Мислим да захтев Русије да се и балтичке државе и католичке државе Вишеградске групе искључе из НАТО неће бити озбиљно разматран, јер то није у интересу Империје, али и зато што те државе нису тражиле да изађу из НАТО и грађани тих држава су много више против савеза са Русијом, него грађани Украјине, због лошег искуства са СССР-ом. Али је и све мање русофоба, посебно у државама Вишеградске групе, зато што су ти народи више традиционални, и тиме ближи Русији, као упоришту традиционалиста. Дакле, мислим да би Русија требало у овој фази да се фокусира да поврати Украјину или већи део Украјине, и да ојача савез са Беолорусијом и Србијом и осталим православне државама, у којима има више русофила, него русофоба. Русија може да захтева од НАТО да уклони ракете и врати војнике САД и Велике Британије са западних граница Русије, али да захтева да се Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Литванија, Летоније и Естоније искључе из НАТО мислим да у овом тренутку није реално, јер то не желе ни Запад, а ни ти источноевропски народи. 

Да ли ће Украјина постати конфедерација и неутрална, остаје да се види. Сад је јасно да ће Русија контролисати Кијев и Одесу, а то значи да је Русија од сад на границама Румуније, тј. Србију и Русију сад дели Румунија као православна држава са којом Србија никад није ратовала. Не знам колико је реално да се у блиској будућности НАТО повуче из Пољске, Чешке и Мађарске, реалније је да се повуче из Румуније, Бугарске и Cеверне Македоније (из православних држава). То је за Србију најважније – да не остане изолована са свих страна НАТО државама. Кад се направи веза између Русије и Србије – преко Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске (и копнена веза и веза преко Црног Мора) – Србија више није изолована са истока. У Малој Азији копнену везу са остатком Азије сече Турска, али се то може заобићи морима или копном преко Русије. За Србију је сад најважније да има директну везу са Русијом – да камиони могу да превозе робу преко Румуније и Украјине, да истим коридорима лете авиони, да се повежу телекомуникације и интернет, железнице, итд. Веза са Русијом је, дакле, у случају ескалације сукоба са НАТО пактом, и веза Србије са Кином и Далеким Истоком и остатком света, ако НАТО затвори и Медитеранско море за бродове (робу) православних словенских држава. Из Русије преко Украјине и Румуније у Србију могу да стижу све сировине које су нам потребне за живот и рад. Још да се реше проблеми између православних Словена и православних Грка и близу смо православног словенско-грчког савеза (који би Грчкој био боља заштита од Турске, него НАТО).  

Руска војска не може да уђе у Пољску, као што је ушла у Украјину. Помоћ руске војске не желе Чеси, као што желе Срби. Русија би требало да се посвети најближим народима и са њима створи такав савез, да и остале православне и словенске државе пожеле да постану део тог савеза, да саме затраже да изађу из НАТО. Томе су, поред Србије, ближе Румунија и Бугарска, делом и Северна Македонија и Црна Гора и БиХ (због РС), него Пољска или балтичке државе. Русија не сме да понавља грешке царске Русије и СССР. Верујем да неће правити те грешке и да ће се Русија више угледати на Источно римско царство, него на западњачке империје. Кад Пољаци виде како Руси поштују Србе или Бугаре, промениће однос према Русији. У том случају, седење Србије на једној столици не би било тешко.


Никола Варагић: Како да патриоте дођу на власт?

20 новембра, 2021

Никола Варагић

Након што је Covid-Аusweis уведен и у Србији, у Београду и тридесетак градова у Србији неко време трајало је спонтано окупљање људи на протестима. У Београду протести нису постали масовни, зато што ове мере дискриминишу мали број људи и зато што у односу на протест у јулу 2020. год. постоји још једна велика разлика. Проевропски део опозиције подржао је мере (неуставну одлуку) режима и Кризног штаба, тј. дискриминацију грађана. Између режимских и опозиционих проевропских странака (или странака бившег режима), између Кризног штаба и Уједињених против ковида, нема неке разлике по питању борбе против корона вируса или мера које би држава требало да уведе – чак је проевропски део опозиције радикалнији. Питање вакцинације, дакле, поделило је и опозицију на два дела – на присталице и на противнике присилне вакцинације против ковида 19.     

Сад је питање какви (колико) су другосрбијанци антифашисти? Како антифашиста може да подржи или прихвати Аusweis, односно, дискриминацију људи (кад већ сви знају да и вакцинисани људи могу да оболе и пренесу вирус)? И зашто не верују у студије које ради Рио Тинто, или Монсанто, а верују у студије које ради Фајзер? Пошто се залажу за Covid-Аusweis (дискриминацију), предају КиМ, трансхуманизам… проевропски део опозиције није алтернатива режиму и неће имати подршку патриота. Зато пуцају везе између ова два дела опозиције, док ДС и СНС постају ближи. Србији је потребан патриотско-православни блок, да представља већину која нема своје представнике у власти. Јер, више од 50 одсто грађана жели да се укине Covid-Аusweis, више од 50 одсто грађана није за улазак у ЕУ и НАТО, више од 50 одсто грађана поштује СПЦ и Русију види као савезника, исти грађани чине ту већину у бирачком телу – већину без (достојних) представника у власти.  

Да би дошле на власт, странке патриотског блока морају да увере већину у бирачком телу (апстиненте, гласаче СНС, чак и гласаче проевропског дела опозиције) да би се поштовала људска права и слободе, да могу да отворе више фабрика или радних места и да изграде више путева од Вучића и СНС, и да би у држави било више (социјалне) правде, кад би оне дошле на власт. Народ ће подржати оне који могу да обезбеде исплату пензија, раст плата и животног стандарда – није довољно писати петиције против ЕУ и НАТО. Демонстрант није професија – за обављање државних функција потребно је имати одређена знања.

Да ли ће се и кад у редовима патриотског дела опозиције појавити надстраначко удружење економиста и привредника – надстраначко попут „Покрета за одбрану Косова и Метохије“, што се тиче КиМ, или, УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“, што се тиче здравства? Економија је, чини ми се, најслабија карика или највећа мана патриотског дела опозиције. Недостаје економски тим или удружење патриотских економиста и привредника (нпр. са пар хиљада предузетника, пар хиљада малих предузећа, пар стотина великих компанија и пар хиљада спољних сарадника и чланова у дијаспори). Преко тог удружења могла би да се финансирају надстраначка или струковна удружења која окупљају патриоте, или да се предузећа (чланови тог удружења) рекламирају у опозиционим патриотским медијима и на тај начин финансира и рад опозиционих патриотских медија… Дакле, неопходно је да се формира надстраначко удружење (или приватна привредна комора?) привредника који су патриоте, верници, поштени и стручни људи и желе добро свом народу и својој држави. И да се професори историје, медицине, лекари, привредници… међусобно добро упознају. И да сви штите једни друге. Ако прогоне лекаре због тзв. деликта мишљења, сви излазе на протест лекара. Ако НАТО историчари прогоне професоре историје који су патриоте, сви пружају подршку патриотама… И док се бранимо, да заједно одлучимо у каквом друштву или систему желимо да живимо, кад се одбранимо или ослободимо. Шта је наша визија?

Да ли је то спој традиционалног и модерног, али у оквирима православног координантног система? Поштовати право личности, а не право државе? Стварајући демократску, правну државу бранити верска права и слободе и одбранити традиционалне породичне вредности. Како развити нов економски модел? И нов систем државног уређења? И решити коначни статус Косова и Метохије? Али, пре тога морају да се реше сви проблеми са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Грчком, и да заједно решимо албанско питање на Балкану. Међутим, зашто да се не иде и на стварање православно-словенског савеза држава или на поделу Европе? Да ли постоји други начин да се ослободимо НАТО окупације? Како да се Србија и било која друга православна и словенска држава ослободи економске окупације Империје и медицинске инквизиције, ако не настане православно-словенски економски савез држава (шта ако Covid-Аusweis у неким деловима света трајно остане услов да се путује, уђе у банку, продавницу…)?  

Кад знамо да је уведен Covid-Аusweis, кад видимо каквом су прогону изложени професори и лекари који су патриоте, и да је близу одлука за отварање рудника литијума, кад видимо колико је правосуђе под контролом банака и против већине грађана и адвоката, кад знамо какве су све законе донели или ће донети против традиционалних породичних вредности, кад видимо да нестаје последњи траг Србије на Косову и Метохији, да је спремна промена закона о референдуму и Устава… јасно је колико је велика одговорност на људима који могу да утичу да се саберу патриоте и формира патриотски блок. То сабирање може да иде преко надстраначких организација, на три нивоа – политичком, економском и културно-научном. То би била прилика да се спроведе департизација и отвори простор за стручњаке који су нестраначке личности (и из дијаспоре који би се вратили у Србију, а неки побегли из логора у којим сад живе). Ту ће да се види величина и одговорност како политичара, тако и оних који су избегавали политику. Ако патриотски блок представљају најбољи које имамо и изађу пред народ са добрим планом, патриотски блок ће бити нова власт. И тек тад долази тежи део посла – победити криминал и корупцију, створити нову економску политику, покрити рупе у буџету и решити штетне уговоре (које су оставиле претходне власти), спровести реформе полиције, просвете, правосуђа, здравства, јавних предузећа…, победити белу кугу, донети праве мере ако се пандемија у свету не заврши 2022. године, снаћи се у тако нестабилном свету и заштитити права Срба у другим државама, вратити КиМ у састав Србије…, након доласка на власт.

Дакле, ако се странке, покрети и остале организације патриотског дела опозиције, које су заиста патриотске и опозиционе, удруже у један блок предвођен моралним ауторитетима и врхунским стручњацима из своје струке или професије, који имају и план А и план Б за сваку ситуацију, у свакој области државе и друштва – сигуран сам да ништа неће моћи да заустави долазак патриота на власт. Кад патриотски блок буде спреман да води државу, и да мења систем – биће на власти.


%d bloggers like this: