Закључак – још једна теза

17 фебруара, 2013

 

Ко не разуме да смо под окупацијом или није спреман да се бори за слободу, нека се склони.

ДА за европеизацију Србије, НЕ за улазак у ЕУ

>

Marko Vujačić: Na petogodišnjicu

Kandidovaću nekoliko teza i izvesti zaključak.

(…) Četvrta teza: Srbija je zbog Kosova dodatno usporila evropske reforme. U periodu 2005-2012. načinila je svega nekoliko tromih koraka na putu ka članstvu u EU. Uopšteno govoreći, bez obzira na deklarativnu podršku većine parlamentarnih partija, evropske reforme su svedene na puku frazu. To su uradili upravo oni koji su se predstavljali kao stožerne snage na putu ka Evropi: Demokratska stranka i delimično Liberalno demokratska partija, koje su u vršenju vlasti, pod plaštom „evropskih reformi“, pokazale koruptivnost, neefikasnost i bahatost. Iako je car nažalost go, srpski građani, utrnute sposobnosti za dublje promišljanje politike, nafilovani indijsko-turskim serijama i rijalitijima, doneli su logičan zaključak: ako su ovo evropske reforme, hvala, nisu nam potrebne. Proevropska javnost u Srbiji pod hitno mora da sahrani „DS-centrični“ pristup evropskom putu Srbije, odnosno uverenje da DS jedina ima kapacitet „da taj posao završi“. To odavno nije istina.

(…) Zaključak: Srbija je već pretrpela i nastaviće da trpi ozbiljne posledice politike koja održava iluziju da je povratak na stanje pre 1999. moguć, odnosno da je moguća podela Kosova. Na radost ili tugu, nijedan od dva magistralna pravca dosadašnje kosovske politike – spasavanja ustavom definisanih suvereniteta i integriteta (u prvoj varijanti) ili obraza (u drugoj) – nije održiv, niti ostvariv. To je jasno od 2005. Suština tekućih briselskih razgovora je da Srbija u potpunosti prihvati nezavisnost Kosova: stvaranje uslova da se Kosovo ubuduće tretira ne samo kao susedna, već i kao prijateljska država. Stoga, jedina moguća kosovska politika je ona koja će unapred definisati sledeće ciljeve: (1) faktičko, ako se nema snage za formalno, priznanje nezavisnosti Kosova; (2) obezbeđivanje održivog nivoa samouprave za Srbe na Kosovu – tzv. „Ahtisari +“; (3) otklanjanje najvažnije političke prepreke na putu ka punopravnom članstvu Srbije i regiona u EU. Srbiji i njenim liderima potrebno je ohrabrenje na ovom putu: za razliku od tima koji je predvodio pregovore 2006/07, današnji lideri ne smeju imati čak ni intelektualne dileme o suštini briselskih razgovora. Ko ne razume ili nema stomak za to, neka se skloni.

Autor je doktorant na Univerzitetu u Gracu.

Peščanik.net

CEO TEKST:

http://pescanik.net  


%d bloggers like this: