Никола Варагић: О декриминализацији канабиса

17 јула, 2021
Никола Варагић

Канабис је некад био легалан, па забрањен, па су онда неке државе опет легализовале. У доба Краљевине Југославије постојале су фабрике за производњу дроге, а све се то радило под контролом министарства и државе. Легално. Од конопље је много људи живело. Али, онда је, прво у свету, на међународном нивоу, забрањена производња конопље, а затим је и нова комунистичка власт у Југославији забранила производњу канабиса. Производити конопљу постало је кривично дело. Моја покојна бака питала се до краја живота зашто су комунисти прогласили конопљу за дрогу, толико се производила индустријска конопља и толико људи је живело од ње у неким деловима Краљевине Југославије.

Истина, све док није на власт дошао ДОС, полиција је толерисала мале количине ако су за личну употребу, није било кривичног гоњења. То је променила влада коју је је после 2000. године формирао ДОС и сад свако ко има и само један џоинт мора да одговора кривично. Само што се за време те, наводно модерне и наводно демократске власти, развило и црно тржиште наркотика, под контролом криминалног клана који је блиско сарађивао са врхом државе и полицијом. У полицији су често највећи дилери наркотика, доказ је и Јовањица.

У последњих пар деценија у свету и у Србији све је више заговорника декриминализације канабиса за личну употребу, пре свега, у медицинске сврхе, јер је канабис лековит. Дакле, и у Србији је постало актуелно питање да ли легализовати канабис, да ли то урадити само за медицинске сврхе, или исто као у Холандији или Чешкој. И противници легализације и заговорници легализације имају добре аргументе, није лако донети исправну одлуку. То ће морати да се уради јер је покрет који се залаже за легализацију све јачи и у Србији, а и УН је променио статус канабиса као дроге. Актуелни председник Србије изричито је против легализације канабиса, тиме је полемика унутар власти завршена. У опозицији постоје они који се слажу са председником СНС, али и они који су за декриминализацију канабиса, а међу њима неки су за легализацију само у медицинске сврхе, а неки и за уживање.

Међу младима и у генерацијама које су одрасле после распада СФРЈ, канабис није толико табу тема као у генерацијама које су васпитаване за време комунизма. Мало је оних који никад нису пробали канабис, а још мање оних који немају пријатеље који пуше траву, јер без траве и алкохола нема журке кад си млад. Наравно, свако зна и неког наркомана на тешким дрогама, али већина младих и дроге и алкохол користи за забаву, повремено. Кад би се сад само млади питали, вероватно би канабис одмах био легализован.

Али треба добро размислити, да не буде младост лудост. За медицинске сврхе може одмах да се легализује канабис, мислим да то није спорно, само утврдити ко и како то ради, како да се контролише да не буде злоупотреба. Знам људе који су боловали од тешких болести и да им је помогао канабис (уље, чај…) да се излече, или да бар лакше поднесу јаке болове. Због тога сам заговорник легализације у медицинске сврхе. Нема смисла да људи иду у затвор зато што користе канабис да би излечили болест, ублажили бол и смирили живце. А лекови који за исто то служе, легално се и производе и купују, да не помињемо алкохол који је легалан, а много штетнији по здравље људи, изазива агресију у људима, пијани возачи много више угрожавају безбедност, итд.

Затим, добра идеја је да се покрене масовна производња индустријске конопље и да се на бази конопље праве разни производи. То може бити корисно за неке крајеве Србије, да се обнове села и да се изграде нове фабрике, а добро је и због екологије, итд. Наравно, и ту је потребно утврдити ко и како то ради, како да се контролише да не буде злоупотреба.  

Једино нисам сигуран да ли је паметно легализовати и за потребе уживања, као што је то урадила Холандија, тј. Амстердам. Јер данас су и сами грађани Амстердама против толико слобода. Ако би легализацију канабиса пратила легализација тешких дрога, проституције и педофилије као у Холандији, против сам тога. Ако би у Србију долазили страни туристи само због дрога и курви, такве врсте провода, против сам легализације канабиса. Грађани Амстердама видели су те лоше стране легализације канабиса и проституције и одлучили да нешто промене. Осим тога, као што истичу противници легализације, пушење траве је и штетно за здравље, лењи људи постају још лењи, а слаби људи тако беже из реалности и избегавају да се суоче са стварним животом, са проблемима, за многе људе марухуана је и улазак у свет тешких дрога, па неки постану наркомани, итд.

Са друге стране, заговорници легализације тврде да постоји лековито својство, да је трава добра и за смиривање нерава, решавање проблема са спавањем, да људи који пуше траву нису насилни, да би се свет брже пацификовао, да би то био добар ударац за организоване криминалне групе, које су највећи произвођачи и продавци марихуане, а неке сарађују са полицијом и државом, па би то помогло и да полиција буде мање криминализована, итд.

Кад би се легализовала марухуана, али тако да не буде лако доступна онима којима не би била толико корисна или лековита, кад би то значило да ће бити мање корисника тешких дрога и мање тешких дрога лако доступних, посебно младима, ако после тога у Србију не би долазили развратни и бахати страни туристи само због таквог провода, подржао бих легализацију канабиса за уживалачке потребе. Али колико је то реално? Опет, колико је добро да се не легализује, пошто неће нестати црно тржиште и организовани криминал и увек ће постојати и полицајци који ће се тиме бавити? Шта је мање, а шта је веће зло? Ово што сад имамо свакако није добро – велику стопу криминала и наркоманије. 

Идеално би било кад би се сви људи хранили само духовном храном, да немају потребе да узимају спољашње, вештачке стимулансе да смире свој ум и своје тело, победе слабости, преброде тешке периоде у животу… Људи због таквих ствари користе и алкохол и дрогу и лекове. Ко је толико савршен да може судити другима? Многи на крају нађу излаз из тог света и постану много бољи људи него они који никад ништа од тога нису користили. Зато никоме не судим. Ако се користи само за уживање, канабис није пут до среће, или до Бога. Неком човеку помогне да нађе тај пут, па кад нађе престане то да користи, а неког човека канабис одведе на погрешан пут и уништи му живот. Зато свако сам мора да се избори са самим собом. Ја ћу увек да помогнем људима који желе да оставе и дрогу и алкохол и никад никоме нисам и не бих препоручио да то користи, волео бих да је свако толико јак да не мора ништа од тога да користи или макар само умерено и повремено кад наиђе такав тренутак у животу, док поново не ојача, или не нађе право, духовно задовољство и мир. Опет, ако неко то не може, ако користи канабис искључиво за личну употребу, да ли само због тога да иде у затвор? Да ли ће му затвор помоћи да изађе на прави пут, или одмоћи?


%d bloggers like this: