Никола Варагић: Пандемија као умни рат

24 августа, 2021

Никола Варагић

Пандемија је показала да већина грађана са правом гласа, или, већина пореских обвезника, нема своје представнике у законодавној, извршној и судској власти, и да су сви медији под контролом ваксерског лобија – не постоји ниједан велики медиј и јавни сервис отворен за стручњаке који имају своје мишљење и невакцинисане грађане који чине већину.   

Ваксерски лоби воде медицински фашисти или вакци-нацисти који се залажу за присилну вакцинацију и спремни су да користе фашистичке методе да остваре своје циљеве (профит им је важнији од здравља људи). Нису сви вакцинисани људи и вакци-нацисти – постоје вакцинисани људи који су за слободу избора и не желе да присиљавају друге људе. Вакци-нацисти су мањина која има апсолутну власт и шири страх, са циљем да једног по једног грађанина присили да беспоговорно ради шта му се каже, а слободоумне људе да затворе у логоре и затворе. Да ли су здрави људи који имају такве планове? Да ли је нормално да се предлаже раздвајање вакцинисане и невакцинисане деце? Само (вакци)нацисти то раде.  

Вакци-нацисти уводе позитивну дискриминацију, пошто су, како они тврде, противници присилне вакцинације неодговорни људи. Само је човек (стручњак) који има развијено критичко мишљење – личност, а не део масе (човек-маса) – одговоран човек. А човек коме други говори шта да ради и дозвољава да се држава или било ко други према њему односи као према малолетном детету – човек који ради нешто само зато што „сви то раде“ (иако је истина да то не раде сви), такав човек (стручњак) није одговоран човек.     

То су прави параметри неодговорности. Што се тиче науке, не зна се како је настао вирус, вакцине изгледа нису баш ефикасне (за неке људе су опасне), неки научници препоручују лекове, а не вакцине, постоји и могућност да је корона вирус произведен у лабораторији и да сутра могу да пусте неки нов вирус… Међутим, вакци-нацисти и даље спроводе јефтину пропаганду и крше људска права – сад уводе ковид пасоше, ускоро ће да стављају и зелене или жуте траке људима на руке, попут немачких нациста и старих Римљана.

Верујем да у Србији данас живи више стотина хиљада антифашиста спремних на борбу на живот и смрт. Режим може да победи само ако сломи умове већини, у већини, која пружа отпор. Пандемија је и умни рат. Ако вас неко убеди да прихватите тзв. нову реалност, или тзв. нову нормалност, то значи да неко други контролише ваш ум. Исто као и кад је неко убеђен да све најбоље зна, или да је месија, и да сви остали морају да га следе – и тад неко други контролише ум таквог човека. Режим не може брзо и лако да сломи већину, може да је ломи постепено – једног по једног, ако већина остане неорганизована, атомизована, ако људи не схвате да је ово умни рат и не победе страх.  

Кад би већина устала, 99% вакци-нациста би се повукло у мишје рупе. Проблем је то што је већина плурално друштво – противници присилне вакцинације (као и патриоте који се боре за слободу) не могу да превазиђи остале разлике, па владајућа мањина против већине користи тактику „завади па владај“ (то је умни рат). Ако је најважније одбранити слободу, или се ослободити, онда оно што је мање важно, око чега постоје спорови, мора да сачека, и око борбе за слободу мора да се постигне солидарност и јединство. Колико дуго човек може да буде здрав ако живи као роб или се попут миша користи за научне експерименте? Колико дуго ћемо бити слободни, ако не кренемо одмах да се организујемо и да бирамо наше представнике у будућој власти, тако да већину не предводе људи који неће да уђу у сукоб са вакци-нацистима или банкстерима (лажна опозиција, страни агенти, прикривени фашисти) кад дођу на власт? Како да се ослободимо притиска глобалиста или Империје?

Ако вакци-нацисти желе да одвајају вакцинисане људе од невакцинисаних, нека то раде у својој држави и о свом трошку, а нашу државу и новац који ми уплаћујемо у буџете, нека не дирају. Вакци-нацисти желе тоталну контролу – желе да контролишу све токове новца, наше умове и на крају да постану власници наших тела. Да ли је време за антифашистички покрет отпора? Јер, пандемија ће можда проћи, али тежња мрачних центара моћи да све контролишу – неће проћи. Кад видимо какве законе предлажу, видимо колико су опасни. Они имају планове, а ми смо пасивни и реактивни и атомизовано друштво.

***

Заиста, да ли неко има идеју шта да се ради ако се ускоро не прогласи крај пандемије? Или ако се стварно појави неки нов сој и много јачи талас заразе? Или, ако се појави нов вирус, још смртоноснији, пуштен из неке лабораторије? Шта да радимо ако је ово биолошки рат?

Кад видимо шта објављују медији и шта се дешава у неким државама, колико параноје и манипулација има у разним државама и колико постаје све јачи притисак на противнике присилне вакцинације, то није добро и не улива наду да ће се свет вратити у нормалу.

Уместо тога, намеће се ненормалност, као тзв. нова нормалност. Шта да радимо ако та тзв. нова нормалност или пандемија потраје још две, три… године? Да ли је Србија спремна за још једно затварање у свету? Како ће то да се одрази на економију Србије? Како ће држава помоћи грађанима Србије који се налазе у другој држави, или онима из дијаспоре који би хтели да се врате у Србију?

Што научници дуже ћуте и не откривају како је настао корона вирус, све сам сигурнији да је тај вирус произведен у некој лабораторији и намерно пуштен у свет. Добро знамо да се у лабораторијама широм света налазе и много опаснији вируси од корона вируса.

Јасно је да је пандемија повезана са кризом лихварског капитализма. Није случајно то што се вирус појавио у тренутку кад је лихаврски капитализам ушао у кризу и то што су међу главним ваксерима или вакци-нацистима у свету представници крупног капитала (банке, Big Pharma, ИТ корпорације…). Криза служи да обришу своје дугове и створе монополе.  

Можда они нису сада толико јаки да покоре цео свет и можда ће се ускоро прогласити крај пандемије. Можда ће то бити само привремено – они се неће предати, а могу да се појаве и нови мрачни центри моћи који ће желети исто то да раде, само боље, тако да они постану господари новца и господари света. Јер људској охолости и глупости нема краја.

Зато, иако сам противник присилне вакцинације, нисам опуштен и не мислим да је корона вирус безопасан, или да не постоји, као неки теоретичари завере. Тај вирус постоји и убија људе, сутра могу и ја да умрем због тога, свестан сам да та могућност постоји. Али то није разлог да се толико плашим и да примим вакцину. Али ни да будем опуштен.

Јер, све је јачи притисак вакци-нациста, а може да се појави опаснији сој или још опаснија зараза у свету. У том случају, решење није да се претварамо да зараза не постоји или да ће сама проћи, или да ће вакци-нацисти одустати од својих планова. Решење свакако није ни да уводимо и да живимо тзв. нову нормалност? Ако ћемо да се боримо, шта предлажете?  

Како да нормални људи дођу на власт у Србији и како да у Србији имамо нормалан живот ако у свету буде успостављена тзв. нова нормалност или нови светски поредак? Ако чак и Русија мора да слуша СЗО и следи ММФ, како Србија да остане независна, слободна?

Ко ће, како и кад реформисати здравствени систем Србије? Како да се заштите становници Србије и Срби у региону од нових зараза и отрова (ако се појаве)?

Волео бих да видим групу врхунских лекара (који нису лобисти фармацеутске индустрије) који ће јавности представити све чињенице у вези корона вируса и понудити конкретна решења за борбу против заразе. Волео бих да видим групу врхунских српских економиста и привредника (који нису лопови и део увозничког лобија) који ће јавности представити кризни план и нову економску политику.

Било би добро да постоје и конкретни предлози или решења, а не само критика ваксерског лобија или вакци-нациста. Ако останемо пасивни и реактивни, они побеђују.


Никола Варагић: Последице пандемије и ванредног стања

30 марта, 2020

_VUK4424

Никола Варагић

 

Светом се шири нова врста вируса, скоро свака држава је у ванредном стању. Затворене су скоро све границе и ограничен је проток људи и робе. Сад је крај марта, још увек не знамо колико ће ово трајати. Не знамо ни како је настао вирус. То што мало људи умире, не значи да је вирус „смешан“. Велики проблеми би настали и кад се не би уводило ванредно стање, јер би било много оболелих и опет не би нормално могле раде фабрике, фирме, продавнице, банке… Поред тога, вирус би на боловање отерао добар део полицајаца, војника, цариника, лекара… па би и (свака) држава била у проблему.

Дакле, ради се о јаком вирусу и ванредне мере треба предузети. Али, остаје питање да ли су ове мере добре и да ли треба стварати толику хистерију и ширити панику и страх због тога, ко и зашто то ради, и које су последице ванредног стања. Да ли ће исто да се ради и следеће зиме, ако се врати епидемија? Да ли постоје још нека решења (да ли може да се научи нешто од Ел Салвадора или Сингапура, Тајвана и Хонг Конга)? У сваком случају, направљена је велика паника, живот је стао, и сад морамо да се носимо са последицама овог стања, пре свега у економском смислу.

Што се тиче света, глобализација ће проћи кроз ревизију и доћи ће до одређених промена односа снага у свету. Свака одговорна држава ће сада размишљати како да штити домаћу производњу и да што мање зависи од сировина и репроматеријала од других, од хране или од медицинске помоћи, итд. Компаније ће исто тако гледати да имају више алтернатива и да не зависе од фабрика из само једне државе, или једног дела света, а пре свега да у својој држави производе што више. Неко ће сада другачије да планира своје залихе робе и материјала и испоруке. Пошто постоји могућност да се вирус врати опет на јесен и зиму, туризам ће имати највећу штету од ове кризе и сви који зависе од туризма. Нафтни сектор је и највећој кризи икад, опада потражња за нафтом, падају цене, а сада све стоји, док се развијају зелене технологије… Са друге стране, фармацеутска индустрија ће да прави још веће екстрапрофите. Осим фармацеута, мислим да ће део ИТ сектора имати неке користи од ове кризе, јер ће људи више радити и куповати од куће. Фирме које се баве доставом и имају доставу, такође имају индиректне користи. Затим, компаније које се баве контролом приступа и видео надзором (преко термо камера мери се температура тела), итд. Већина ће имати штету. Некоме ће штета бити надокнађена, а неко ће пропасти. Већина ће, у суштини, постати још више задужена – од држава, преко јавних предузећа и приватних компанија до грађана.

Неко ће извући неке лекције (а неко ће наставити по старом). Неке државе ће се боље организовати, неке компаније ће се прилагодити новим околностима, а верујем и да ће се доста људи вратити на село. Овакве кризе показују колико је важно имати своје имање на селу и склонити се из града. Надам се да ће се у Србији велики број људи вратити селу. У Србији, за разлику од неких држава, то је могуће и није много скупо. Прво, неки стручњаци кажу да ће ова епидемија да траје дуже од годину дана, а то значи и параноја, па ће стање бити лоше. У Србији може да се догоди и политичка криза (за сад су избори, које опозиција бојкотује, одложени), због чега ће стање у држави и привреди бити још горе. Друго, у будућности у свету може да се појави много опаснија зараза него ова, и много опаснија пандемија, није важно да ли ће доћи природним путем или као вид биолошког рата, важно је да се то може догодити, и можда је зато ова епидемија добро дошла да се људи освесте и припреме за то. Треба што мање зависити од државе и лекара (тј. од других људи и стране помоћи). Треће, за оне који су се играли са својим здрављем, ово је прилика да почну да живе здраво и да мисле о томе шта ће да једу, какав ваздух удишу, колико ће да вежбају… И у том смислу, одлазак на селу (и природу) је права ствар.

Ова криза је добар тест за сваку државу да види колико је добро организована и колико се поштује од стране грађана, колике су залихе, итд. За Србију је ово добар тест, имамо среће што се ради о грипу. Шта би се догодило да је у питању озбиљнија зараза и да криза траје дуже? Србија не би била спремна за озбиљну кризу – немамо довољно резерви или залиха за озбиљну и дугу кризу, здравство је уништено као и много тога другог, немамо довољно војника, имамо слабо обучену полицију, на већини одговорних места налазе се нестручни и неморални људи, привреда би била у колапсу, брзо би настао хаос, свако би се сналазио сам и како стигне, итд.

Како ће се ово стање, а посебно ако потраје, одразити на међуљудске односе, тек ће се видети. Неки људи ће се за време изолације и забране кретања приближити једни другима, неки ће се удаљити. Неки људи неће гледати ко је ко кад тражи помоћ, неки људи ће правити селекцију. Затим, како ће се одразити на психу појединца и како ће се људи изборити сами са собом у изолацији, без посла… остаје да се види. Да ли ће неко да покаже маловерје, неко да изгуби веру, а неко да поверује?

Ванредно стање је тест самодисциплине за власт (све гране власти), а за грађане да се види колико су спремни да се боре за своја права и слободе, тј. колико ће, због страха, да се одричу својих права. Сад више него икад треба развијати критичко мишљење. Власт ће тешко да се врати у редовно стање, јер сви воле да имају велика овлашћења и да могу да раде шта хоће. Ванредно стање служи за дисциплиновање и може да се злоупотреби. У оваквим ситуацијама, показује да је добро имати централизовану државу у којој постоји дисциплина (зато је Кина брзо сузбила епидемију), али је још боље ако је то демократска држава у којој се поштују људска права и постоји владавина права. Треба нам јака војска, полиција мора да буде добро организована – изнад свега, морају да се поштују права свих грађана и мора да се развија демократија. Без тога, централизација је пут у тоталитаризам. Тоталиратарне државе су добро организоване, али су грађани несрећни, објекти, бројеви и служе за експериментисање. Терор се често уводи под изговор да се тако спречава велико зло, или, у овом случају, нека зараза или болест. У свету, све иде ка томе.

Победите страх. Будите одговорни док траје епидемија, али не гушите критичко мишљење и браните слободу говора и док траје ванредно стање, посебно после тога. Ја сам одговоран и понашаћу се одговорно због других, али се лично не плашим корона вируса (грипа). И грип и неке теже болести могу да се победе спортом, здравом храном, хигијеном, чистим ваздухом, чистом водом, чајевима… Није добро то што се прави толика зависност од лекова и медицине, шири страх и гуши свака критика.

Ако дозволите да вас страх победи, и да се крше ваша права, служићете као заморчићи у експерименту – ванредно стање ће постати редовно стање, па није далеко дан да ћете, и кад нема никакве епидемије, уз посебне дозволе и у одређено време, моћи да идете из куће, тј. да ћете живети у некој врсти карантина (затвора), све док сте послушни, а ако кршите правила, идете у прави затвор. Будите мудри. То што не треба да се плашите, не значи да не треба да се припремите и за овакве кризе – направите себи алтернативу, као што је повратак селу (купите ново или обновите старо, породично имање и одржавајте кућу, башту и воћњак, ако не планирате одмах да живите на селу). Живот ће се ускоро вратити у нормалу, али ће све што је било ненормално пре епидемије, појачано са ненормалним из епидемије, остати, као и претња од нових криза и зараза (може да се догоди да истовремено дође до економске кризе због сукоба између великих сила и да крене нова пандемија, али гора и озбиљнија него ова). Надам се да ће Србија тад бити спремна, али појединац/породица треба што мање да зависи од државе.

Кад дође криза, свако мисли на себе и своје ближње. То је прва реакција људи кад постоји опасност (или епидемија). Општа солидарност је више изузетак (и локална појава), него правило. И на националном и на међународном нивоу, неко увек покушава да уведе ред – силом и страхом, пошто изостаје општа солидарност (због неповерења у власт, неслоге…). Свако брине о себи и својој држави – затварају се границе између држава, а унутар државе људи се дистанцирају једни од других. Овакве пандемије убрзавају атомизацију друштва и не доприносе да се превазиђу сукоби између људи и народа. Наравно, постојаће изузеци, негде ће међуљудски и међународни односи да буду бољи него икад пре.

Да ли бар у Србији полемика може да прерасте културни дијалог? Да ли је наше друштво способно за општу солидарност, за здравије међуљудске односе, веће поверење и јасну поделу одговорности, и да ли ћемо као држава спремни дочекати следећу кризу и хаос у свету – са редом у Србији који неће бити стваран само силом, страхом, законима или казнама, него из слободе, вољом, саборно? Ако то изостане, све постаје неизвесно, непредвидиво, и увек може да склизне у неки хаос.

Дакле, будите свесни да ће свет да се промени у наредних неколико година (више него што мислите), прилагодите своје пословање и свој живот новим условима и околностима у свету, искористите паметно ову паузу (кад прође ванредно стање) да спремно дочекате следећу кризу – ако живите у селу, останите ту да живите, ако нема посла у граду, преселите се у село, они који живе и раде у граду нека припреме себи алтернативу у селу (у природи, ван града, ако не желите одмах да се преселите), мање пратите медије, стварајте мале заједнице (свој микрокосмос) са добрим људима (што је више таквих заједница, опште стање ће бити боље), победите страх и наставите да живите и да се борите – живот је борба.

 


%d bloggers like this: