Никола Варагић: Економија и полиција као слике државе

30 марта, 2021
Никола Варагић

Каква је нека држава најбоље се види по стању економије и раду полиције. Ако је стање у економији лоше и цвета корупција, значи да су људи који воде и контролишу економију и службе безбедности корумпирани или неспособни.

У каквом је стању економија Србије? Колико је корумпирана полиција? Економија Србије је у очајном стању, деценијама уназад. Држава је сиромашна, грађани су сиромашни, јавна предузећа пропадају, привредни и природни ресурси су распродати (и тржиште уџбеника  препуштено је страним издавачима). Економију су водили марксисти, па су њих заменили неолиберали (неки марксисти су се преобратили у неолиберале). У тој транзицији, настала је нова привредна елита. Међу богатим људима има и оних који су поштено стекли своје богатство и не крију порекло и шта поседују од имовине. Међутим, међу богатим људима данас има и оних који су до богатства дошли кроз криминал и корупцију, тј. уништавајући привреду, државу и народ. Највеће организоване криминалне групе, а посебно оне које се баве привредним криминалом, имале су и имају упориште у полицији, тајној служби и у осталим државним институцијама. То траје деценијама – од Шојића, и пре тог доба, јер Србија никад није имала јаку средњу класу и никад у њој није било владавине права.   

Комунистичку привреду је пре 40 година победила капиталистичка конкуренција. Домаћа привреда била би у великом проблему и да није било санкција и ратова деведесетих – што је само убрзало пропаст српске економије. Очекивали смо препород после 2000. године, али то се није догодило. Људи који су водили економију и службе безбедности нису били достојни тог задатка. Иста екипа људи води економију Србије већ 20 година. Исти људи који су били поред Ђинђића и Коштунице, Коштунице и Тадића, Тадића и Дачића, данас су поред Вучића и Дачића. А тајкуни који су богатство стекли деведесетих проширили су своје послове после 2000. године. Догађају се ситне, козметичке промене кад се промени власт, неко тренутно падне у немилост нове власти, али се увек све среди, од политичких лидера никад нико није одговорао, као што нико није одговарао пред законом од водећих судија, тужилаца и осталих високих државних функционера и њима блиских тајкуна који су учествовали у корупцији. Сви политичари и сви тајкуни задржали су своје друштвене позиције и нашли заједнички језик. Политичари који су водили министарства економије и привреде, народну банку, јавна предузећа и агенцију за приватизацију у доба Ђинђића и Коштунице, затим Тадића и Дачића, данас су најближи сарадници Вучића, и сви су богати људи. Међу њима су и неки бивши и садашњи функционери града Београда.

Ако је једини приход који је имао била његова месечна плата, како неки политичар, или, (бивши) судија, или (бивши) тужилац, или (бивши) полицајац (начелник, генерал) може да има више новца, него привредник који има неколико фирми и фабрика и ради деценијама?

Видели смо, кад је недавно ухапшена банда Вељка Беливука, како је функционисао посао са једним рестораном – власник ресторана је за себе задржавао 25% од профита, остатак је делио политичарима и полицајцима. Колико има таквих ресторана, предузећа или банака у Србији? Како су неки клинци, стари од 25 до 30 година, постали тако моћни? Да ли су они главни криминалци у држави? Ко су прави „владари из сенке“ и рекеташи? Да ли постоји неки центар моћи који Вучић не контролише, као и неке од најближих сарадника?

Они који имају највише новца и контролишу токове новца и медије, углавном никад нису били медијски експонирани (или су се повукли из јавности кад су се обогатили), и у први план гурају политичаре да одраде прљав посао. Исто тако, стварају криминалне групе да одраде прљаве послове, а послују и са страним службама и страним крупним капиталом. Кад се политичари (и криминалци), који раде за њих, истроше или кад их народ више не жели (јер њих криви за све што је лоше), на њихово место се доводе замене – доводе се људи који боље разумеју потребе домаћег и страног крупног капитала, интересе великих сила и тајних организација у вези економије и Косова и Метохије (свако ко покуша да се отргне контроли, да проговори, може да буде убијен као Зоран Ђинђић). Питање је, дакле, да ли људи попут Милошевића, Ђинђића, Коштунице и сад Вучића имају толику моћ? Да ли се променио систем, или се само мењају људи на највишим државним функцијама? И да ли се мењају људи око њих, или прелазе из владе у владу или праве паузе, па се враћају у владу, или улазе у разне управне одборе владиних агенција, јавних предузећа, банака…? Шта се у полицији и у правосуђу променило персоналним сменама на врху државе? Зашто се Коштуница и Тадић (да не помињемо сад Милошевића и Ђинђића), никад нису борили против криминала и корупције у врху државе? Зашто након одласка са власти никад нису говорили о економским злочинима који су учињени после 2000. године? Да ли ћуте због страха да могу бити ухапшени, или убијени? Да ли због тога ћуте и часни полицајци? Или академици? Ако је то разлог, народ (јавност) мора да им помогне да се ослободе страха.

Постоје изузетци и у полицији и другим државним институцијама, али такве људе отерају или сами оду из службе – правило је да су државни службеници корумпирани нерадници и да они, који се налазе на високим функцијама, раде за крупни капитал и мафију, и зато се ствара негативна селекција. Они нису слика српског народа, него слика српске државе или државне управе. А државна управа је лоша зато што риба смрди од главе.   

Корумпирана држава је мафијашка држава, а мафијашка држава је полицијска држава, јер су и полицајци у таквој држави део мафије или служе лошој власти или људима који желе да сачувају власт и увећају своје богатство, тако што раде шта хоће, на штету других и без страха од казне, ширећи страх у народу, који не сме да се буни и ослободи окупације. Док се народ не побуни, онда кад победи страх и кад се појаве прави, бољи политички лидери, државотворни политичари, да воде и каналишу побуну, ослободе државу од унутрашњих и спољашњих окупатора, промене систем и створе боље услове за живот грађана.    

Србија ће бити економски независна и правна држава кад се појави генерација политичара који ће имати правну свест и водити економију Србије боље и од комуниста, и од ратних и антиратних профитера, који су после 2000. године спровели пљачкашку приватизацију. И остали на власти и после 2012. године. Развоја привреде и слободног тржишта нема ако не постоји владавина права, а то не постоји ако је полиција криминализована. Кад се развија привреда и постоји владавина права, све друго у држави почиње да се развија и да цвета.

Прави знак да је Србија на добром путу биће кад економију и полицију буду водили људи који су поштени, одговорни, способни, паметни, храбри и воле своју државу и свој народ.


Никола Варагић: Бојан Савић и Жарко Павловић

18 јуна, 2018

 

Nikola

Никола Варагић

 

Постоје разне теорије ко стоји или ко је покренуо протесте и блокаде саобраћаја у Србији, почетком јуна, због високе цене (акцизе) горива. Ко год да стоји, уколико не стоји народ, ово није прича о њима и они су тренутно небитни.

ProtestGorivoNikolaPotur4FotoKurir

Блокада на Славији, петак, 08.06.2018.

Што се тиче самих протеста, на први поглед, демонстранти нису имали план где и како блокирати саобраћај, свако је то радио када је хтео и где је хтео, то су радили људи који се нису међусобно лично познавали, у различитим градовима, ту је било и младих и старих, и верника и атеиста, и оних који живе у градовима, и оних који живе на селу, и оних који возе аутомобиле, и оних који возе тракторе, и оних који возе камионе, и оних који уопште не возе, и мушкараца и жена… Чим је власт послала полицију да пише казне, да хапси и да бије грађане – нема више масовних протеста и блокада. То не значи да су се демонстранти уплашили, него да грађани схватају да нико не може сам да води битку и плаћа казне, јер не постоји неки центар који све окупља и штити оне који се хапсе и кажњавају. Нико не може сам против система. Неко је тражио да блокаде почну од 7 ујутру, неко у 5 поподне, неко је хтео само ниже цене горива, а неко да се мења и власт… Свако је имао неке своје захтеве и идеје, а није постојао један центар који би све то артикулисао и формулисао као јединствен захтев демонстраната. Све то показује да је до протеста дошло спонтано од стране грађана. На тај начин су на протесту учествовали и људи попут Бојана Савића и Жарка Павловића, јунака ове наше приче.

Према Уставу и законима, грађани имају право на спонтано окупљање. У овом случају, не ради се о класичном протесту који траје пар сати, или један дан, у једном граду, испред скупштине или на тргу. Грађани су правили блокаде у свим градовима, а у сваком граду на више места, блокиране су биле и магистрале, и ауто пут, више дана, у различитим добима дана. Настао је хаос у саобраћају. Пошто протест није био организован, него су се грађани спонтано окупљали, створене су велике гужве, али су се људи, на сваком месту, где су правили блокаде, брзо самоорганизовали и направили су пролазе за возила хитне помоћи, ватрогасне службе и хитне случајеве. Неспорно је да полиција мора да регулише саобраћај и у таквим околностима и да демонстранти морају да поштују законе којима су регулисана и права на протест грађана или на штрајк радника. Законом је регулисан и рад полиције. Полиција је сервис грађана, а не сервис власти или режима. Власт би, такође, требала да буде сервис грађана. Међутим, ови протести су показали да је полиција сервис режима, а режим против свог народа или грађана Србије, што значи да је и полиција против народа или грађана Србије.

Полиција има право да тражи од демонстраната да поштују закон, и да спроводи закон – ако и сама поштује закон, и ако закон важи за свакога подједнако. Ми живимо у држави у којој лопов постаје министар, а радник кога је лопов опљачкао током приватизације ако не плати рачун за струју иде у затвор, што значи да у полицији и правосуђу постоји озбиљна корупција. Поред високе цене горива, то је још један од разлога зашто је толико грађана изашло на улице и учествовало у блокадама саобраћаја. Режим се уплашио и у паници је послао полицију да спречи окупљање демонстраната и прављење блокада. Полицајци су се уплашили режима (политичара) и у паници су заборавили шта су права демонстраната или грађана, а шта је по закону дозвољено полицији. То показује поступање полиције на снимку који је објавио Бојан Савић, демонстрант или обичан грађанин или обичан човек из народа. Полицајци читају само режимске таблоиде, па су поверовали да су грађани који су изашли на протест заиста они које су означили режимски таблоиди – издајници, страни плаћеници, наркомани, лопови, насилници, усташе, педери… Другим речима, свако ко се побуни против режима бива проглашен за издајника, криминалца, наркомана, усташу… а то је више од 50% грађана Србије. У Чачку је, на пример, пријаву добио ратни ветеран са Кошара, и таквог човека проглашавају за издајника. Ови протести су показали да народ није уз режим, јер су на протест изашли обични људи из народа. На власти су издајници, страни плаћеници, наркомани, лопови, насилници, усташе, педери… Зашто би соросевци и клинтоновци или Немци или Енглези, рушили овај режим када председник СНС има добре односе са Соросем, Клинтоновима, Меркеловом и Блером, издао је Србе са КиМ и спреман (обећао) је да прода Косово и Метохију, постављен је од стране Запада на место председника републике, поставио је за председника владе особу коју је Запад изабрао и организује чак две “параде поноса“ годишње?

Бојан Савић је паркирао своје возило на паркингу поред пута и седео је у парку на клупи. Дакле, ништа противзаконито није радио. Као и било који други грађанин државе и он има право да изађе на протест. Да је он на протесту урадио нешто противзаконито, наравно да полиција може и мора да реагује у складу са законом и овлашћењима. Међутим, у овом случају тога нема. Овде имамо грађанина који је прописно паркирао своје возило на месту где је то предвиђено и дозвољено (паркинг) и ништа није радио. Бојан је обичан грађанин као и било ко од нас, седи поред свог возила, ужива у лепом дану у парку са пријатељима. Да ли он планира да иде на неки протест? Ако планира, на то има право. Полиција нема права да спречава грађанина Србије да изађе на протест. Полиција може да реагује једино ако демонстрант ради нешто што није у складу са законом. Тамо где је полиција спречила грађане да са својим возилима блокирају саобраћај, ту су грађани излазили из возила и непрекидно прелазили преко пешачких прелаза, што имају право, и тако су блокирали саобраћај. Уколико неко нешто погрешно уради на самом протесту, онда полиција има право да реагује. Међутим, у случају Бојана Савића тога нема. Он није изашао на протест, ми не знамо како би он протествовао, а све што знамо и што су чињенице јесте да је он као обичан грађанин ове државе седео поред свог возила које је било прописно паркирано и да је дошла полиција. А полицајци Бојан Борић, Вучић и Јовић су се према њему понашали као да је он најгори криминалац, те су извршили претрес људи и возила мимо закона и овлашћњења, иако су полицајци били упозорени од стране Бојана и његовог адвоката (са којим је Бојан причао преко телефона) да то што раде није у складу са законом и да ће он против њих поднети пријава.

На овом снимку можете видети како је то изгледало:

https://www.youtube.com/watch?v=Yc2B73CJvWQ&t=159s

Као што видите на снимку, полицајац Бојан Борић из ПС Вождовац (са колегама Вучићем, Јовићем и осталима који су дошли) је потврдио Бојану Савићу да малтретира грађане који су ћелави, и зато што га је послао “велики вођа“. Са друге стране имамо грађанина који некоме може бити симпатичан или не, који има право на своје мишљење, и све док тај грађанин ништа не ради противзаконито или на штету других људи, полиција нема права и не сме да га малтретира. Неко воли да буде ћелав и дизелаш, неко воли да има дугу косу и да буде падавичар, али то није разлог да га полиција малтретира. Ако је желео да изађе на протест, полиција не сме да га малтретира.

BojanSavic

Бојан Савић, са снимања документарне емисије за телевизију; појављивао се и у музичким спотовима

На овом снимку Бојан Савић објашњава шта се догодило:

https://www.youtube.com/watch?v=gir6ObPAPcc&t=58s

Бојан Савић је показао грађанску храброст. Да је тако храбрих људи било више у Србији пре неколико деценија, никада не би онај диктатор владао 30 година, нити би га заменили диктаторчићи. Полиција се понаша исто као што се понашала док је владао тај комуниста. Бојан Савић је испунио обећање и поднео је пријаву у ПС Вождовац.

bojansavicPRIJAVA

Пријава коју је поднео Бојан Савић у ПС Вождовац

 

Полиција је још горе поступила у случају Жарка Павловића из Лазаревца, где је полицајац дозволио себи да удари грађанина Србије, а онда и да га са колегама тешко пребију. Овде имамо полицајца од 28 година који без икаквог разлога удара грађанина Србије старог 42 године. Према информацијама које су се до сада појавиле, од стране грађана Лазаревца, Жарко Павловић је ветеран 63. падобранске бригаде, спортиста, власник теретане, оснивач фонда за заштиту паса луталица, филантроп и организатор бројних хуманитарних акција путем друштвених мрежа, односно, грађани Лазаревца тврде да Жарко није насилник, док за полицајца Јовицу Николића који га је ударио, грађани Лазаревца говоре да је “познат у том граду по својој бахатости“. Заиста, тешко је наћи полицајца или било ког државног службеника који није познат по својој бахатости. Удружење Свети Сава нас је још пре пар година упознало са криминалцима-полицајцима из Лазаревца. Такви су полицајци у свим осталим полицијским станицама у Србији. На академија које школују кадрове за рад у полицији, само на основу онога што се појавило у медијима, видимо да је стање још горе. Грађани Србије треба да направе један велики протест само због лошег рада полиције и лоших полицајаца. Лоши полицајци чине апсолутну већину у полицији, добар полицајац је изузетак. Да је то тако потврдили су грађани Лазаревца, јер је на протесту због хапшења и пребијања Жарка Павловића било пола Лазаревца. Да је полиција у праву, на протест би дошло неколико грађана Лазаревца или нико не би дошао. Грађани Лазаревца су на страни Жарка Павловића.

zarko-pavlovic_ff

Жарко Павловић

На овом снимку се види тренутак када полицајац удара Жарка Павловића, и како Жарко узвраћа ударац, а онда више полицајаца напада Жарка:

https://www.youtube.com/watch?v=YbH_RLxsjuA

Жарко Павловић је реаговао онако како би реаговао сваки нормалан човек у самоодбрани и афекту. Полицајац Јовица Николић је заслужено добио нокаут. После тога, полицајци су нанели тешке телесне повреде Жарку Павловићу. Његови пријатељи су такође ухапшени. Грађани Лазаревца су изашли на улице тог града да подрже Жарка и његове пријатеље.

Пола Лазаревца на протесту због хапшења и пребијања Жарка Павловића:

https://www.youtube.com/watch?v=CIBXvRWpRpw

https://www.youtube.com/watch?v=u0CEHkKKHKE&t=211s

 

Грађани Бојан Савић и Жарко Павловић су позитивни јунаци ове приче.

Полицајци из Полицијске станице Вождовац Бојан Борић (са колегама Вучићем, Јовићем и осталима) и из Полицијске станице Лазаревац Јовица Николић (са колегама, чија имена још увек не знамо) су негативни јунаци ове приче (као и већина осталих полицајаца, и већина оних који имају државни посао, тј. оних који раде у судовима и осталим државним институцијама). Да ли су такви полицајци достојни значке и униформе коју носе?

Како да се боримо против корумпиране полиције? Бојан Савић је показао како треба да се поступа са полицијом све док полиција не примењује насиље, и да нема разлога за страх, а Жарко Павловић је показао како треба поступати са полицајцима ако вас полицајац удари. Цео случај мора да се заврши (и завршиће се кад тад) тако што ће сви полицајци који су га тукли добити отказе у полицији. Јер, чак и у случају да је Жарко Павловић први ударио полицајца, полицајци не смеју да га бију у станици. Међутим, полицајац је први ударио грађанина или демонстранта, који у том тренутку седи са својим пријатељима на некој клупи поред пута, а то поменути полицајац никако није смео да уради. Оног тренутка када полицајац или судија прекрши закон, закон више не постоји и не важи ни за грађане, тако да је грађанин Жарко Павловић поступио исправно – имао је пуно право да нокаутира полицајца Јовицу Николића, тј. да му врати ударац, што је он урадио. Полицајци који су га после тога ударали, то нису имали право. Ако полицајци не буду кажњени и избачени из полиције, грађани Лазаревца имају право да узму правду у своје руке. Грађани су дужни да преузму контролу и уведу ред. Грађани морају да покажу храброст и солидарност.

Бојан Савић је поднео пријаву на рад полиције, пратићемо (наравно, ми грађани, то нико не очекује од новинара из режимских медија) шта ће се догодити са том пријавом. Ако треба, правиће се протест и испред ПС Вождовац.

Жарко Павловић је у притвору и опоравља се од повреда. Грађани Лазаревца настављају са протестима. Жарко Павловић није сам, има подршку суграђана. Ни грађани Лазаревца не треба да буду сами у борби са полицијом и са судом, треба да имају подршку од стране грађана из свих делова Србије. (Наравно, подршка се не очекује од вођа навијача Црвене Звезде, Партизана и остале послуге режима.)

Полиција је на потезу. Полиција може да нам докаже да грешимо и да већину у полицији чине добри полицајци, тако што ће казнити и избацити лоше полицајце, и неће спречавати протесте грађана, а може да настави да ради исто као и до сада, и да уђе у још озбиљнији сукоб са грађанима Србије, што ће се, на крају, лоше завршити по полицајце.

Долазе генерације које се доста разликују од генерација малих пионира или титоиста.


%d bloggers like this: