Никола Варагић: Мајка

11 јула, 2021
Никола Варагић

У либерално-демократским државама, данас хетеросексуална већина поштује права ЛГБТ заједнице. Насиље над сексуалним мањинама свело се на ниво инцидента, изузетка. Али, то су превидели екстремисти из ЛГБТ заједнице који још живе у прошлом веку. Пошто су у прошлости доживели терор већине над мањином, они сад, изгледа, желе да се освете и спроводе терор мањине над већином, тамо где имају моћ и подршку власти.   

Могу да разумем захтев хомосексуалаца да се реши правни статус њихових заједница или нетрадиционалних породица, али ми није јасна та потреба ЛГБТ организација да униште традиционалну породицу. Зашто им смета традиционална породица? Да ли ће срећу и мир наћи ако не постоје породице какве су постојале кроз људску историју? Колико би људски род још постојао кад би постојала култура која иде против биологије? Да ли је напад на традиционалну породицу, напад на људски род?

Да ли на Западу или у Србији постоје ЛГБТ организације које нису екстремне или које не воде екстремисти? Зашто не могу да траже своја права, тако да не крше права других људи и права деце? Како не виде да скоро нико нема ништа против да се реши правни статус и да се поштују права ЛГБТ заједнице, али тако да се не крше права осталих људи, осталих заједница и права деце? Каква је то теорија да су сви људи хомосексуалци али то не знају?

Ако теби смета нека реч, зашто би бранио другим људима да користе ту реч? Посебно ако је то најлепша реч на свету – мама или мајка! Колика је то егоцентричност, себичност и нарцисоидност, па и охолост, у питању да тражиш да се забрани реч мајка или мама?

Могу да разумем припаднике ЛГБТ заједнице кад кажу да им реч мајка смета, у смислу да је они лично не користе у међусобној комуникацији, да им та реч ништа не значи, али не могу да разумем зашто би бранили осталим људима да користе у свом говору реч мајка, тј. да своје мајке тако зову – мама или мајка. И да мајка може каже да је мајка свог детета.  

Да ли је нормално тражити да се забрани реч мајка? Да ли они који то траже толико мрзе своје мајке? Зар не виде колико људи воле своје мајке и колико људи воли ту реч? Шта је са осећањима људи који воле мајке и воле реч мајка? Шта се са њиховим правима?

Захтевати „хоћу све“ („хоћу брак, хоћу усвајање деце, хоћу све“, као неки ЛГБТ лобисти), тако да се цео свет прилагоди теби, особина je размаженог детета. Да ли се тако стварају култура и правна држава? Да ли особа која је незрела може и сме да усвоји дете? Желе да усвајају децу, које су родиле мајке, али реч мајка их вређа и не сме да се користи…

Није довољно да хистеришеш као размажено дете, па да добијеш све што желиш и да неко не зове своју мајку мајка да не би повредио твоја осећања, или да ти се дозволи да можеш да усвојиш дете и да се са дететом играш, као да је то нека играчка. У стварном животу, нико не добија све и нико озбиљан, зрео и одговоран не захтева све и не излази у јавност са захтевом „хоћу све“. То није интелигентно и озбиљно; они који су то покушали, увек су доносили велико зло. Зар нису неки од највећих диктатора хтели све одмах и сад?

Али кад им кажеш истину, они кажу да шириш говор мржње према ЛГБТ заједници, да си нетолерантан, недемократа, противник науке, вређају те и понижавају, прете казнама. Да ли је то равноправност коју траже? ЛГБТ лобисти могу сваког да критикују, могу да се шале на туђ рачун, али, ако неко њих критикује, или се шали на њихов рачун, одмах га прогласе за фашисту. То је психологија размаженог детета, психологија незрелих људи. И да, постоје исто тако незрели људи, као и екстремисти, у хетеросексуалној већини, али да су бољи од екстремних десничара, ЛГБТ екстремисти не би скрнавили нешто што је свето хетеросексуалној већини у којој су екстремисти мањина.

Ако би поредили ЛГБТ заједницу са Јеврејима, хомосексуалци су били прогоњени, исто као Јевреји у Европи пре 75 и више година – пре настанка модерне државе Израел. После тога, Јевреји постају они који тлаче слабије, у случају Израела то су Палестинци, толико да и они који никад не би били и нису били антисемите, виде колико неправди ционисти чине Палестинцима. Исто тако би требало данас гледати на ЛБГТ заједницу, у европској цивилизацији, као на данашњи Израел у односу на Палестину. ЛГБТ заједница, напокон, има своје државе (попут Канаде, САД, Шведске, Немачке, Велике Британије, Холандије…) које апсолутно контролише и у којима власт прогони све који нису исти као они, тј. исте сексуалне и идеолошке оријентације. Зашто желе да све државе на свету буду исте такве?

У неким државама, попут поменуте Канаде, или Аустралије, ако председник или било који државни функционер или политичар на било који начин, и потпуно безазлено, „повреди“ осећања екстремно осетљивих припадника ЛГБТ заједнице, одмах мора да се извини или да поднесе оставку. ЛГБТ лобисти у Србији желе да и Србија постане таква држава.   

Мени је незамисливо да Србија постане тако назадна, недемократска држава, али ко зна, можда ће за пар година и у Србији реч мајка ће да се користи тајно, у кругу породице, као што су се тајно славиле славе за време комунистичке диктатуре. Јер ни у опозицији нема много политичара који смеју да се на било који начин супротставе ЕУ и САД поводом овог питања и хистеричним и екстремним ЛГБТ лобистима у Србији (наравно, ако се под опозицијом не рачунају екстремни десничари са маргине друштва).

ЛГБТ лобисти, који желе да униште традиционалну породицу и да крше права деце, нису борци за људска права, него екстремисти и њихова хистерија то не може да сакрије. Они нису схватили да су у државама европске цивилизације постигли то што су били нормални захтеви умерених ЛГБТ лобиста, да су људи постали толерантни према њима, али и да сад нетолеранција ЛГБТ екстремиста изазива екстремизам на десници – са захтевом „хоћу све“ ектремисти са левице не помажу умереним десничарима да победе екстремну десницу. Напротив, екстремисти са левице и умерене десничаре називају екстремистима. Дакле, сад и ЛГБТ екстремисти шире говор мржње и крше људска права. Антихуманисти не брину о људским правима, већ само о правима трансхуманиста и стварају тоталитарно друштво.

Надам се да Србија никад неће постати тоталитарна држава, као неке на Истоку, у којима се прогоне ЛГБТ особе, али ни као државе на Западу, у којима ЛГБТ екстремисти прогоне све који су другачији, тј. традиционалисте, а посебно ако су хришћани.  


%d bloggers like this: