Dejan Ilić: U „našem taboru“

8 фебруара, 2013

 

Iz teksta Vesne Pešić „Karantin i duboka ćutnja“ saznajemo da je autorka ozbiljno zabrinuta za političku sudbinu Ivice Dačića. Ali, nije samo Dačić ugrožen: iz istog teksta takođe saznajemo da je neko pretio i samoj Vesni Pešić. Bilo bi dobro da nam je autorka rekla ko joj je pretio „građanskim mrakom“, kako bismo mogli na te pretnje da reagujemo i stanemo uz nju. Ne delim sa Vesnom Pešić brigu za Ivicu Dačića, i ovde ću reći zašto. No, ova druga pretnja me pogađa i zato odmah hoću da kažem da Vesna Pešić može računati na moju podršku u svakom smislu ako neko nasilno pokuša da je spreči da i ubuduće iznosi svoje stavove. Razlog za to je jednostavan: meni su njene stručne i političke analize, njeni predlozi, kao i njeno javno delovanje bili i ostali dragoceni, i onda kada su mi neki njeni stavovi neprihvatljivi.

Međutim, kada to kažem, ne želim da se svrstam u nešto što Pešić naziva „našim taborom“. Iako ona o tome piše kao da podrazumeva da svi znamo šta je to „naš tabor“, moram reći da ne znam na šta ona pod tim misli.

(…) Zašto Pešić brani Dačića, i usput strogo opominje ostale da bi bilo pametno da joj se u tome pridruže? Odgovor je jednostavan, i pomalo neočekivan – zbog Kosova. Time Pešić staje u dugačak red ovdašnjih političara koji smatraju da je kosovsko pitanje za Srbiju pitanje nad svim pitanjima. Međutim, za ove političare među manje bitnim pitanjima nalazi se i ustavno definisanje srpske države kao pravne države, čime bi se ukinulo ono što se naziva prerogativnom državom (koja, navodno vođena državnim rezonom, ostavlja sebi širok prostor odlučivanja mimo bilo kakvog prava). (…) Tako i Vesna Pešić, kada kaže da nas nerešavanje kosovskog pitanja „onemogućava da konačno dobijemo normalnu državu u granicama koje možemo da kontrolišemo“, snažno podupire tu logiku, iako je svesna da ona „služi autokratima da kao nekom toljagom mlate po društvu i sprečavaju svaku racionalnu raspravu“.

(…) Zašto je ova logika opasna? Ima više razloga za to, a ovde ću kratko izložiti neke od njih. I Vesna Pešić, kao i svi drugi protiv kojih ona naizgled ustaje, slažu se da se onaj ko prihvatljivo odgovora na najvažnije pitanje suvereno izdiže iznad prava koje mora važiti za ostale. Za Vesnu Pešić je nebitno da li je istina ono što se upravo govori o premijeru, jer premijer po njenom sudu daje ispravan odgovor na kosovsko pitanje što ga oslobađa svake druge krivice. Sličnu logiku videli smo na delu tokom devedesetih: nema veze što je neko kriminalac ako se bori za „pravu“, dakle „srpsku“ stvar. (…) Pitanje je jednostavno: da li je govoriti istinu o stvari koja se proglašava presudno bitnom i ispravno se zalagati za nju dovoljno da se opravda kršenje zakona? Na to pitanje Pešić ne odgovara. Pri tom, ovde uopšte ne moramo misliti na prošle događaje. Naime, Pešić treba da kaže šta je sve spremna da zarad „Kosova“ oprosti Dačiću u vremenu koje je pred nama.

(…) Konačno, autoritativna logika državnog rezona – skraćeno: toljaga – ne kaže nam šta je sledeći korak, kada se jedno središnje pitanje konačno reši. Zabluda je verovati da postoji samo jedno takvo pitanje, čije se rešavanje odlaže u nedogled da bi se zaštitila prerogativna država. (…) Nema mesta sumnji u to da za kosovskim pitanjem, kada shvatimo da je ono već rešeno, neće uslediti nova presudno važna pitanja (recimo, Republika Srpska, ili – što da ne – Evropska unija), zbog kojih će biti sasvim opravdano odlagati konstituisanje države.

(…) Sva je prilika da su svi iz državnog vrha Srbije, nekada kao i danas, na neki način u vezi sa nekim oblikom kriminala. Sva je prilika da čitavom privredom Srbije u dobroj meri kolaju nezakonito stečeni novci. Dačić svakako nije sam u tome. (…) Pošto je to tako, svako pozivanje nekog domaćeg političara na odgovornost zbog njegovih veza sa kriminalom mora sa sobom da nosi pozivanje na odgovornost, a vrlo verovatno i povlačenje, gotovo svih viših partijskih i državnih funkcionera na političkoj sceni. Druga, podjednako teško ostvariva, i u mnogome sporna opcija bilo bi podvlačenje crte u vidu opšte amnestije (nije nezanimljivo razmišljati o jednoj komisiji za istinu pred kojom bi političari svedočili o svojoj umešanosti u kriminalne poslove u zamenu za oslobađanje od kazne); neka vrsta nulte tačke posle koje bi svi morali da poštuju zakon. Tu nultu tačku, razume se, može definisati samo država koja je bitno drugačija od ove u kojoj živimo. Ako se, pak, utvrđivanje odgovornosti sprovodi selektivno, onda nije reč ni o kakvom principu, nego o pukom obračunu na vrhu, u želji da se poluge prerogativne države prigrabe samo za sebe.

(…) Vesna Pešić zaista deli Srbiju na tabore. U njenom „manihejskom“ tumačenju sadašnjih prilika, Srbija može da se podeli samo na one koji su za Dačića i one koji su protiv njega. (…) Ako već treba praviti tabore, onda linija podele ne bi smela da ide duž osa borbe protiv korupcije, sporenja oko kosovskog pitanja ili zalaganja za Evropsku uniju. Podela bi trebalo da prati linuju koja razdvaja ustavoborce i ustavobranitelje. Da stvari budu tek malo komplikovanije, ustavoborci bi u toj podeli bili oni koji se zalažu za pravnu državu, dok bi se na drugoj strani našli oni koji štite prerogativnu državu. Ako se stvari tako postave, onda nema suštinske razlike između današnjih navodno principijelnih branitelja preambule kao što je Leon Kojen i pragmatičnih kršitelja prava i ustava kao što je Ivica Dačić. Ni jedni ni drugi ni na koji način ne rade na uklanjanju prerogativne države, to jest na ukidanju mogućnosti da se onaj ko stane na mesto suverena izdigne iznad prava.

(…) Da zaista veruje da je Vučić na ispravnom putu, s obzirom na trenutan odnos snaga, Pešić bi mogla mirno da spava sve i da Dačić bude sklonjen s mesta predsednika vlade. Ali, slutim, ona Vučiću ne veruje, baš kao ni Dačiću. Međutim, potonjem se sticajem okolnosti nametnulo da izgovori neke pametne stvari, pa Vesna Pešić to vidi kao malu naprslinu kroz koju bismo možda mogli da provučemo čitavo društvo. Meni se čini da je to pogrešna „slamka“.

http://pescanik.net  

>

NIN

VREME

POLITIČKA SUDBINA IVICE DAČIĆA >

Ostavka koju treba odraditi

filip švarm

1096909_01-vreme-naslovna-homepage

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

Бошко Обрадовић: Посебно Косово чију пропаст такође треба зауставити

Двери на удару цензуре (Вучића, Динкића, Дачића и Ђиласа)

Међу левичарима, либералима и анархистима – поглед са (десне) стране

Коме нису потребни нови избори?

Како се стварају наследници

Nataša B. Odalović: Diktatura prolet-šibicarijata

Широооко

Откривена тајна: Формирана Влада у “Звездама гранда”

Конзервативци

Мила Николић Алечковић: Мега крај – Амин, Боже дај!

Француски Официр, Председник Света и Председник Странке

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%


%d bloggers like this: