Никола Варагић: Скретање пажње за важних тема

21 априла, 2021
Никола Варагић

„То се ради да би се скренула пажња са важних тема“. Ова мисао је постала флоскула. Кад  год неко покуша да укаже на неки проблем, на неку неправду, јави се дежурни чувар ватре са изјавом: „то се ради да би се скренула пажња са важних тема“.  

То обично кажу они који ништа не раде ни око важних ни око мање важних тема, или они који верују да је тема којом се они баве најважнија и да сви остали морају да се баве истом темом (наравно, под њиховим вођством или њиховим правилима).

Свакоме је његов проблем најважнији. Сваки проблем који се реши је један проблем мање у држави и друштву. Сваки протест је корак напред.  

Борба за чисте реке и чист ваздух, за људска права и слободе, за права деце, борба против насиља, против криминала и корупције… све су то важне теме. Свакога ко покрене неку од тих тема и озбиљно се бави неким од тих проблема, морамо подржати. Ако то нису важне теме, шта су важне теме? Колико се они који говоре „то се ради да би се скренула пажња са важних тема“, баве тим важним темама, шта су предузели поводом тога?    

Наравно, знамо да постоје афере које се производе да би се сакриле неке друге афере. Али стављати у исти кош, на пример, причу режимских медија о рачунима у иностранству које има неки политичар опозиције, са темама или проблемима на које указују неки људи или групе људи као што су људска права, насиље, корупција, екологија, привреда… и говорити да је и то скретање пажње са важних тема, или афера власти, није добро за развој друштва.

Нико не може да решава све проблеме или да покрије све теме. Нека се свако бори за оно што је њему важно, само да је праведно. Скуп таквих победа води општем добру и лакше ће се после тога решити најважнија државна питања и проблеми. Мале победе су важне.

На пример, да се одбрани право на слободу избора и граница приватности у случају закона или казне због невезаног појаса у возилу када не угрожавате друге људе.  Да ли је држава прешла границу приватности? „Везивање појаса није лични избор. Мислите на вашу децу на вашу супругу јер невезивањем појаса остављате их саме“ – изјавио је Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја (РТС, 09. април 2021).

Ово је још један глуп аргумент зашто постоји казна због невезивања сигурносног појаса – конкретно, у путничком аутомобилу кад сами возите свој аутомобил и никако не можете да угрозите другог човека ако нисте везани. Ако нисте везани, полиција вас казни са 10 000 динара. Ако не платите казну, идете 10 дана у затвор. Због чега? Зато што нисте самог себе везали. То није нормално, то је болесно.  

Дакле, ако желите да возите бициклу по граду, да знате да то „није лични избор“, јер може да вас удари неко возило и да се повредите или да погинете. „Мислите на вашу децу на вашу супругу“, јер ако возите бициклу „остављате их саме“.     

Зашто они који немају супругу и децу плаћају казну због невезаног појаса? Зашто постоји само казна због невезаног појаса а не постоји и казна ако пушите цигарете? Ко ће да плати лечење пушача? Или, зашто постоји казна ако нисте самог себе везали у свом возилу кад сте сами у возилу, а не постоји казна ако стојите у аутобусу ГСП са 50 путника, где нико није везан, и где можете да повредите другог човека или неко вас да повреди ако возач аутобуса нагло закочи или дође до удеса? Можемо са оваквим примерима до сутра.

Дамир Окановић не зна како да одбрани неодбрањиво и онда лупета. Позивање на супругу и децу је баш јадна, патетична и јефтина пропаганда. Ниједан аргумент који има смисла нисмо чули од стручњака из Комитета за безбедност саобраћаја, само бесмислене и јадне изјаве, попут ове сад.

Нека се свако везује, то није спорно. Нека се грађанима објасни зашто је то добро, колико су безбеднији, али нека им се препусти да сами одлуче да ли ће се везати. Ја никад никоме нећу рећи да се не веже. То сам објаснио у тексту Ослободи свој ум.   

Дакле, спорно је што постоји та казна. Да ли ћу самог себе везати, због своје безбедности, јесте лични избор и то је неспорно. Осим тога, некад неко и заборави да се одмах веже, то није разлог да буде кажњен од стране полиције, пошто никог не угрожава.

Казна због невезивања сигурносног појаса у свом возилу (и посебно кад сте сами у свом возилу) је доказ да држава (полиција) грађане третира као малоумне и незреле људе, као децу која не умеју да брину о себи, и да држава боље од грађана зна шта је добро за њих. Да ли сте такви? Да ли желите да живите у таквој држави?

Истина је да су стручњаци из Комитета за безбедност саобраћаја малоумни, као и они који су их довели на та места да то раде. Држава је овим законом тихо, неприметно померила границу приватности, а то је веома лоше и опасно. То се види и сад током пандемије. Сад се на суд позивају и људи који су на протесту запалили обичну маску, дакле, мало парче крпе. Никада раније нико није одговарао због таквих ствари, а свашта се палило.

Верујем да већину чине одговорни зрели људи који знају да брину о свом здрављу и својој безбедности. И да је то лични избор, у који држава не сме да се меша. И не само држава, него било ко, ако имате достојанства, поштујете сами себе и знате да бринете о себи.

Ваш лични избор је да ли ћете се везати у возилу када никако не утичете на друге људе. Ако не утичете на друге људе, можете да ризикујете, сами о томе одлучите. Свако некад и негде ризикује и то је његова приватна ствар. Због тога не смете да будете кажњени. Казна за невезивање појаса не сме да буде изузетак. Или ће свако ко на било који начин ризикује у животу бити кажњен и плаћати лечење (на пример, због компликација због пирсинга и тетоважа), или нико.

Или се поштује право на слободу избора и граница приватног живота, или се не поштује.

Ђаво се крије у оваквим детаљима. Зато су мале победе важне.


%d bloggers like this: