Никола Варагић: Буди мушкарац, жена није крива

6 новембра, 2020
Никола Варагић

Ако у фирми која има власника и директора нешто није како треба и пропада фирма, за то су криви или одговорни искључиво власник и директор (ако власник није и директор или CEO фирме) – осим њих нико други није крив.  

Ако у спортском клубу који има председника, спортског директора и тренера, није добра атмосфера и нема добрих резултата, за то су криви или одговорни искључиво председник клуба, спортски директор и/или тренер – осим њих нико други није крив. 

Ако политичка странка доживи дебакл на изборима, за то су криви лидер или председник странке и најближи сарадници у врху странке. Исто важи ако владајућа странка лоше води државу, за лоше стање у држави криви су људи који заузимају највише функције у све три гране власти – осим њих нико други није крив.   

Међутим, људима је често тешко да прихвате да је стање лоше, а још теже признају да су они искључиво или највише одговорни, па кривицу за поразе или лоше стање, или за своје слабости и свој пад, виде у другима и пребацују на друге. То је недостатак мушкости.

Бити мушкарац значи бити одговоран и прихватити одговорност на себе. Ако је мушкарац домаћин у кући и глава породице, он је највише одговоран и крив за све лоше у породици. Не можеш да будеш главни, а да ниси и одговорни.

Бог је прво створио Адама, па онда Еву, од Адама. Адам је имао већу одговорност пред Богом. Ева је прва пала, прва је била заведена од змије или ђавола, а затим и Адам, који је могао да остане јак, да одлучи исправно и да врати Еву на прави пут. Адам је као старији имао већу одговорност пред Богом и зато је више крив, могао је да заустави Евин пад. Ако мушкарац пребацује одговорност са себе на жену, није прави мушкарац.

Има свакаквих жена, и може жена да буде оваква или онаква, да буди страсти и наводи на грех мушкарца, али ако је мушкарац јак и зна шта хоће и плаши се Бога, та жена не може да га наведе на грех, да учини непраду или зло. Ако је мушкарац слаб, онда је он пре свега крив за свој пад, а не та жена, колико год да је и она слаба, грешна или крива и без обзира на искушење којем је изложен. И кад паднеш, можеш да признаш грешку и да устанеш.

Мушкарац није крив ако жена падне. Мушкарац је крив кад он падне, и за то није крива жена. Свако је крив за свој пад, тј. сваки човек је одговоран искључиво за спас своје душе. Жена је крива за свој пад. Жена може да буде јака и да одоли слабим мушкарцима који је наводе на грех, а може и да буде „лака“. Слабим мушкарцима нису „лаке“ жене криве, нису их „лаке“ жене таквим направиле, они су криви. Ако те жена слуди и наведе на блуд или да учиниш неко зло, онда си само ти крив за свој пад и слабости. Буди мушко и признај то.  

Прави мушкарац никад не користи физичку снагу или насиље да би решио проблем са неком женом. Јак мушкарац није само физички јак, него и ментално и морално; он може и мора да одоли искушењима, на која га наводи нека жена, или психичкој тортури, ако то доживи од стране своје жене, и никад не користи насиље да би решио проблем са женом, нити васпитава на тај начин децу.

Природно је да мушкарац буде глава породице. Жена је стуб породице и домаћинства. Ту нема места за сукобе – мушкарац и жена су као једно. Вековима су само мушкарци били владари, жене су биле изузетак. Данас је све више жена на високим државним функцијама, међу оснивачима и директорима компанија и више не постоји делатност у којој нема жена међу делатницима на свим нивоима. Са друге стране, све је јачи „рат полова“, који се води између мачиста и феминисткиња, зато је и све више развода и породичног насиља. Неки мушкарци за све што је лоше криве жене, а неке жене за све што је лоше криве мушкарце. Између осталог, и због тога што су им деца размажена и неспособна за живот.

Жене данас имају већа права и мање их понижавају мушкарци. За то су се избориле жене, али и мушкарци који воле и поштују жене. И децу, а деца су и кћерке. Таквих мушкараца је било и у време патријархата. Прави мушкарац поред себе има праву жену и између њих нема „рата полова“. Кад водите рат против жене, ви ратујете и против своје мајке, сестре и кћерке. И обратно, ако као жена водите рат против мушкараца, ратујете и против свог оца, брата и сина. А то није нормално. Али, ненормалних појава и људи увек је било и увек ће бити. Само, ви не морате да будете међу њима, увек постоји избор или излаз из тога.  

За лоше стање у држави криви су, пре свега, мушкарци. Ако у друштву цвета разврат, ако има много превара или прељуба, колико год да су неке жене склоне томе, таквих жена и појава не би било, у толикој мери, да нема толико развратних и лицемерних мушкараца. И за то нису жене криве, као што ни женама нису криви мушкарци. Свако је одговоран само за себе, без обзира на пол. Исто се односи на корупцију, у неким делатностима жене чине већину, па и ту цвета корупција. Затим, мафија често поставља жене на јавне функције да би се тако сакрила од јавности, али те жене знају за кога раде и саме су то изабрале, итд.  

Права жена поред себе има правог мушкарца и није у сенци свог мужа, али ни не заклања свог мужа и не такмичи се са мушкарцем. Жена служи мужу на свој начин, а муж служи жени на свој начин. Прави мушкарац не тражи од своје жене беспоговорну послушност и понизност, али није ни „папучар“. Нити права жена од њега тражи да такав буде, напротив, од њега тражи да буде прави мушкарац, да води и буде одговоран. Прави мушкарац води, прихвата одговорност на себе и брине о својој породици, спреман је да се жртвује за своју жену или породицу. Такав мушкарац и таква жена не праве размажену децу, која расту у неспособне и неодговорне, или у неваспитане, насилне и некултурне људе.   

Мушкарац је глава породице, а породица је основна ћелија друштва. Мушкарац је и глава државе (и када је нека жена на највишој државној функцији), јер је глава породице. Некад се у нашем народу говорило „Бог на небу, краљ у држави, домаћин у кући“. Неспорно је да је било негативних појава у доба патријахалног васпитања, али, чини ми се, да је тада било више здравих породица и здравих мушко-женских односа. И више одговорних људи који су прихватали одговорност. Јер је било више правих мушкараца. И правих жена.

Породица и држава пропадају онда када мушкарци одговорност пребаце на жене. Шта је још остало – да жене воде и војску и полицију? После остаје још само Црква…


%d bloggers like this: