Београдски синдикат

јул 28, 2010

За све моје људе!


Ово овде нису строфе за љигаве и лоше,
Већ за моје што се боре, дискретне хероје.
За обичне ликове, искрене и добре,
Што не намећу се много, али неће да се склоне.
Јер када брод тоне увек прво пале мишеви,
а капетани искусни, на друге ће мислити.
Живот зна да буде Титаник, усамљеник, изгнаник,
тад рађају се Титани, у невољи истрајни.

Ово овде нису коске за клинце да се ложе,
поруке просте да глупости се множе.
Нема јефтине прозе, лоших трипова што возе,
прво звуче добро, а онда заврше к’о проблем.

Ово овде све је лично, ми не продајемо приче.
Комплекс не величам, већ ствари што су битне.
Овде има рима свима клинцима за пример,
за све усијане главе, да се охладе и смире.

.
Рефрен:
За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе,
што упорно се труде да сутра боље буде!

.
За све моје људе много љуте и брзе,
Што кад наиђу муке не могу да издрже.
Филм им лако пукне, лакше друге мрзе,
па се муче и чуде, што снови су под кључем.

Клинац лако слуђен, из трипа „боље туђе”,
мисли да је матор, а из филма „рођен јуче”.
Погрешно си учен, јак си само у гомили,
лако је згутати и попити, слабијег изломити.

Немаш коме да се обратиш, прави пример потражиш,
јер сутра брзо долази, треба човек постати.
Нестали су кодекси, остали су комплекси.
Победе су порази, а исходи су потресни.

Зато, стани мало, размисли, шта ћеш тиме постићи.
Ако не знаш сам, ова песма нек ти објасни.
Она је за снове, за све људе моје,
што упорно се труде да сутра боље буде!

Рефрен:

За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе,
што упорно се труде да сутра боље буде!

За све моје људе што поштено се труде,
ходају, не пузе да би постигли успех.
За све што се муче, што рано се буде,

раде послове труле да би плаћали рачуне.

И за све оне друге што разна срања трпе,
ал’ не праве компромисе да крај са крајем скрпе.
За све вама луде, што сматрате за глупе,
ал’ им завидите увек што не полажу рачуне.

Нас не могу да купе, јер све радимо срцем,
и на кварно кад нас буше, ми им покажемо зубе.
Они лажне приче нуде за све моје људе,
који створили су свет у који неће да их пусте.

Који поднеће и жртве за снове, макар пусте,
а ми стојимо уз њих да се глас о њима чује.
Не дамо да угуше наше мале побуне,
ми растемо у дивове до коначне победе!

Advertisements

Комунисти и комунисти

јул 26, 2010
Свака од тих наших комунистичких партија,у додељеној надлежности управљања државом и друштвом, ради свој део посла, независно од свих других. У таквом „Франкенштајн-раду” никако да склопе чудовиште; оно се не држи, урушава се, распада се…
Тај „Франкенштајн-рад” коалиционог конгломерата слабих комунистичких партија (свака од њих у свом феуд-фрагменту државе и друштва), и те како је опасан за нас, улудо се троше ресурси, а нама је све горе!
А на нашу жалост комунистичке партије у опозицији су још горе!

(Наш вишепартијски систем је састављен од десетак слабих комунистичких партија различитих имена. – Извињавам се комунистима због овакве употребе епитета „комунистичке”.)
Срећко Михаиловић

Пут у тоталитаризам

јул 26, 2010

Уставни суд Србије је донео одлуку да је срамни Закон о информисању – противуставан. Тачније, неки од чланова али не сви који су изнети на суд у жалби од стране новинара.

Више нико не јавља шта се дешава са ухапшеним власником новина због кога је и донет Закон о информисању – да би један министар ставио у затвор власника једног медија и уплашио новинаре који нису под контролом. Иза доношења Закона су стајале три странке: Г17, ДС и ЛДП. Министар из СПС је ухапсио власника медија. Можда је и власник медија нешто мувао са порезима, у приватизацији, али неких 1 000 пута мање него они који су га ухапсили.

Ових дана је полиција, чији је министар левичар који слави славу, упала у лист Република и фабрику Југоремедија. “Полицији је била сумњива ствар у Радничкој фабрици и у Новинама грађанског самоослобођења. И нама је ствар сумњива.“ – Срећко Михаиловић.

После пар дана од доношења одлуке УСС у Београду је пребијен новинар Времена. Нико из десничарских странака није осудио напад на Теофила Панчића. Нико из десничарских организација то није урадио. Нико из Цркве није осудио напад. Овај новинар никада није нешто мувао са порезима и приватизацијама…

Сигурно је много оних који су рекли “ако си пребијен“.

И они који су га пребили претпостављали су да ће већина у Србији тако реаговати. Можда су се изненадили, и вероватно додатно охрабрили, реакцијом грађана који су побегли уместо да помогну Т.П. и млаком реакцијом власти.

Изјава за Политику:

На питање шта мисли ко би могао да стоји иза прексиноћног напада, колумниста „Времена” је казао да му је јако незгодно да спекулише о томе.
– Покушавам логично да размишљам. Под А – није случајност, под Б – није пљачка. Очигледно је циљани напад. Поводом не знам, само могу да наслутим шта је и могу да наслутим која би врста људи могла да стоји иза тога. Можда поједине десничарске организације стоје иза напада, али то не могу да тврдим, јер једноставно немам доказа за то. Никакав други мотив напада не би могао да буде, осим политичког – објаснио је Панчић за наш лист.
Панчић је додао да нападачи нису ништа рекли ни пре нити после напада.
– Ништа нисам чуо да су рекли. Само су пришли у аутобусу, тукли ме неких 15 секунди и одмах напустили аутобус. Ништа нису рекли, само су отишли. Били су маскирани капуљачама какве носе хулигани – рекао је нападнути новинар.

Romantizam (naivnost) i realizam (stvarnost)

јул 20, 2010

Romantizam

Borka Pavićević:  Gledajući dva predsednika, dve države nastale u vreme naših života, po cenu po koju su nastale, koja je bila politika, ta cena, kako hrle jedan prema drugome, u nekoj gotovo mladićkoj otvorenosti, Josipović i Tadić, a ta se otvorenost prenosi dalje, vreme je dodavanja lojtri, ne izmicanja „da komšiji crkne krava“, već dodavanja. Lojtre su postavljene, ovoga puta sa krova, sa vrha, ljudi, lojtre.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dajte_nam_lojtre.887.html?news_id=195364

Realizam

Beta:  Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je danas u Zagrebu da njena Vlada dosad nije razmatrala mogućnost povlačenja tužbe za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

– O tome će na kraju odlučiti vlada, a puno važnije od toga da li će tužbe biti sada ili ne, jeste rešiti probleme. Ima vremena da se o tome još razgovara – rekao je Josipović novinarima u Zagrebu.


Nije falsifikat, istina je!

јул 20, 2010

Autor: Dujo Bogdanov

Odbijajući da prihvatim izmišljotinu koju je dr Dušan Đukić plasirao u Danasu (7. jul, „Mešanje baba i žaba“)…

U Nacionalnom arhivu Vašington čuva se i izvještaj generala pješadije Felbera, vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, pisan 15. jula 1944. Komandi grupe armija „F“ o razgovoru sa kapetanom Neškom Nedićem u Kruševcu. Iz ovog izvještaja se plastično i drastično jasno da razaznati da odnosi između Nijemaca i ravnogorskih štabova nisu bili onakvi kakvim ih prikaza dr Đukić. Evo vam, profesore, još jednog „falsifikata“ njemačkog dokumenta što ga posredstvom Vojnoistorijskog instituta rastura po Srbiji Nacionalni arhiv Vašington:

„14. VII 44. u 9.00 časova pre podne vodio sam razgovor u Krajskomandaturi Kruševac sa merodavnim četnikom Neškom Nedićem iz štaba Draže Mihailovića. Razgovor je vođen na molbu pomenutog Nedića… U uvodnom izlaganju Nedić je napomenuo da su četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali i sada Titovim bandama liferuju naoružanje i municiju usled čega četnici moraju da krvare i da umiru. Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage kojima će se bezuslovno podčiniti sa puno poverenja. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja poslao… Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. Kao dokaz svog unutrašnjeg raspoloženja, ponudio se da se lično dalje bori na istočnom frontu posle čišćenja Srbije od komunizma i siguran je da bi to slično njemu učinio i jedan veliki broj četnika.“ Ovaj izvještaj nosi Felberov potpis, kao što i zabilješka sa sastanka Nijemaca i četnika u Topoli, 11. avgusta 1944. nosi potpis (koji ja ne objavih zbog čega profesor presudi da je posrijedi čist fasifikat) Ritmajstera princa Vrede.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/ne_jedem_corbine_corbe_corbu.46.html?news_id=195362

Problem komunističke propagande
Autor: Profesor Petar V. Grujić, Zemun

Moja sestra predlagala je u jednom napisu u našem dnevniku Politika da građane Srbije kojima su kuće spalili okupatori, obešteti država. Navela je primer njenih rodnih Stragara, koje su Nemci spalili posle jednog nenadanog oružanog sukoba sa Gorskom gardom Nikole Kalabića, 23. avgusta 1943. Na napis je reagovao izvesni Branko Vrška (doktor istorijskih nauka, uža specijalnost NOB) koji je podatak o spaljivanju Stragara nazvao „masna laž“, jer su, prema njemu, tu varošicu pod Rudnikom spalili sami četnici. To sve ne bi bilo neočekivano od onih koje je naš narod zvao otrovni komunisti, da se naš istoričar ne poziva na dokumenat iz Vojnog arhiva. Moja sestra, koja je tom događaju prisustvovala, zajedno sa svojom babom, potrudila se da dođe do navedenog dokumenta. Takav, zaista, postoji, ali već površnim pogledom može da konstatuje da se radi o drskom falsifikatu. Radi se, navodno, o anonimnom pismu nekog člana Kalabićevog štaba, u kojem se on obraća Draži Mihailoviću i žali na ponašanje svoga pretpostavljenog.
Naši istoričari našli su se pred nerešivim zadatkom: ako je varošica bila spaljena zbog akcije partizana, onda bi na ove poslednje pala krivica za stradanje naroda. Ako bi, pak, odmazda došla posle sukoba sa četnicima, otkud sukobi izdajnika sa okupatorom?
Tako su komunistički istoričari našli solomonsko rešenje – Stragare su zapalili sami četnici!

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/problem_komunisticke_propagande.46.html?news_id=195213


Podzemlje

јул 20, 2010

– Informacija da će Francuzi uraditi projekat prve linije beogradskog metroa nije nikakvo otkriće, kako su ga pojedini mediji predstavili – rekao je Kuriru izvor blizak gradskim vlastima:

– Uostalom, o tome je govorio i sam gradonačelnik Beograda Dragan Đilas pre dvadesetak dana: on je najavio da će kapacitet metroa, broj stanica i sve ostalo što je vezano za izradu prve linije metroa uraditi „neka od francuskih kompanija koja ima iskustva u građenju i održavanju metroa“. Za to je i namenjena donacija francuske vlade, kao što je i rekao Đilas!

U želji da proverimo „otkrića“ u pojedinim medijima, kontaktirali smo sa gradskim Sekretarijatom za saobraćaj. Prema njihovim rečima, „izgradnja metroa je u nadležnosti Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju“.
Kad smo pozvali Direkciju, dobili smo kratak odgovor:

Mi nismo nadležni, a za sve što vas zanima kada je reč o izgradnji metroa – obratite se kabinetu gradonačelnika.

http://www.kurir-info.rs/beograd/francuz-u-beogradu-42618.php


Сарадња

јул 19, 2010

Србија и Турска граде добре односе. Тако и треба.

Турска је признала независност парадржави Косово. Помогла је властима у Београду да донесу резолуцију о Сребреници у Скупштини Србије.

Остаје нејасно зашто, ако су односи све бољи, Скупштина Србије није донела резолуцију о геноциду над Јерменима који су Турцу починили.

Посебно јер иницијатор те резолуције није Европска унија, већ Јермени, православци. Суседи Турске.


%d bloggers like this: